Zastava Bosne i Hercegovine

PREDLOG ZA PROMENU USTAVA RS: Održano Peto javno slušanje o promenama Ustava RS u oblasti pravosuđa


Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo održao je Peto javno slušanje "Promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa", u Domu Narodne skupštine.

Predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević rekla je da je Odbor, organizovao više javnih slušanja na temu promene Ustava, na kojima su pored narodnih poslanika učestvovali predstavnici pravosuđa, advokatskih komora, univerziteta, kao i civilnog sektora koji se bavi vladavinom prava. Da uzmu učešće na Petom javnom slušanju pozvani su predstavnici ambasada zemalja Evropske unije, Velike Britanije, Sjedinjenih Američkih Država i Kanade, kao i predstavnici međunarodnih organizacija Delegacije EU u Srbiji, OEBS i Kancelarije SE u Beogradu.

Na početku javnog slušanja prisutnima se obratio predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić. On je rekao da je procedura za izmenu Ustava kompleksna i iziskuje saglasnost u praktično svim granama vlasti – zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj, a na kraju i potvrdu predloženih promena na referendumu. Ne manje važno od institucionalne procedure je, tvrdi Dačić, i učešće široke javnosti u pripremi ustavnih promena, jer samo to je garancija da će se doći do rešenja koja će biti primerena našem demokratskom razvoju, kao i usklađena sa našim obavezama koje proističu iz pregovora o članstvu u Evropskoj uniji.

On je naglasio da su tokom prethodna četiri javna slušanja obavljene veoma dobre diskusije u izuzetno širokom krugu učesnika i da će iz svih tih razgovora bez sumnje proisteći dobra i korisna rešenja. Dačić je zamolio učenike da krajnje otvoreno i konkretno iznesu sve sugestije, pa i iskustva iz sličnih procedura u drugim državama, jer postoji otvorenost za sve predloge koji mogu da doprinesu da ustavni okvir naše zemlje bude savremeniji i pravičniji.

On je međutim ukazao i na to da se javlja kao paradoks da se Narodna skupština najviše zalaže za promenu Ustava, a da oni kojih se to tiče, odnosno sudije i tužioci, ne izražavaju veliku podršku. Paradoks je, kako kaže, i da se mnoge političke stranke koje govore o tome da su proevropske političke stranke, takođe protive promeni Ustava.

"Zato je moje pitanje upućeno vama iz diplomatskog kora, da li je ovo što radimo u skladu, između ostalog, sa vašim preporukama? Ovo nije domen političke borbe, ovo je domen priče o nezavisnosti pravosuđa. To govorim jer ne bih voleo da se ova priča pretvori u odnos vlasti i opozicije, stranaka jedne ili druge orjentacije, a da se ovo što radimo na kraju doživljava kritike i ako se to radi na vašu preporuku, zato bi bilo značajno da se čuje i vaš stav", zaključio je predsednik Narodne skupštine.

Ministarka pravde, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, rekla jeda su predložene promene Ustava predviđene kao aktivnost u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine. To su najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike Evropske unije, istakla je ministarka.

Predviđeno je da Republika Srbija analizira postojeće odredbe Ustava sa stanovišta opšte prihvaćenih evropskih i međunarodnih standarda, izraženih kroz dokumenta Evropske unije, Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, posebno Venecijanske komisije, ali i grupe država protiv korupcije GRECO, Evropske komisije za efikasnost pravosuđa SEPEŠ, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca i Evropske mreže saveta pravosuđa, navela je Popović.

Ona je ukazala da je posle sprovedene analize utvrđeno da je neophodno promeniti odredbe Ustava u oblasti pravosuđa, u cilju uspostavljanja boljeg sistema predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka sudske funkcije sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. To bi omogućilo da ulazak u pravosuđe bude zasnovano na objektivnim kriterijuma vrednovanja, pravičnim procedurama izbora, otvorenosti za sve kandidate odgovarajućih kvalifikacija i transparentnosti iz ugla opšte javnosti.

Neophodno utvrditi veću odgovornost Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i sudija i javnih tužilaca, jer će to omogućiti stvaranje boljeg pravosuđa, istakla je ministarka i dodala da će se veća odgovornost podstaći propisivanjem stalnosti funkcija.

Popović je zaključila da je svaka primedba, sugestija i kritika u toku javnog slušanja od velikog značaja, sa krajnjim ciljem da se u okviru ove diskusije dođe do najboljih rešenja u ustavnim promenama u oblasti pravosuđa.

U nastavku je usledila diskusija u kojoj j su prisutni razmenili mišljenja, stavove i konstruktivne predloge kada su u pitanju ustavne promene u oblasti pravosuđa.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 27.05.2021.
Naslov: Redakcija