Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

Uputstvo za primenu - TEST SAMOSTALNOSTI preduzetnika


Poreska uprava objavila je na svom sajtu Uputstvo za primenu testa samostalnosti.

Izraženi porast broja registrovanih preduzetnika u Republici Srbiji, prevashodno u određenim sektorima (kao npr. u sektoru informacionih tehnologija – IT, građevinskom sektoru, sektoru različitih savetodavnih ili administrativnih usluga), koji je uočen u proteklim godinama ukazao je na potrebu ispitivanja njihove stvarne, suštinske samostalnosti u obavljanju aktivnosti, odnosno usklađenosti sa načelom fakticiteta iz člana 9 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu "ZPPPA").

Naime, pokazalo se da u Republici Srbiji u određenim sektorima postoji široko rasprostranjena praksa angažovanja fizičkih lica na osnovu ugovora o pružanju usluga, odnosno, angažovanja preduzetnika, koja je prvenstveno motivisana poreskim razlozima, gde da je prava priroda (suštinska priroda) odnosa prikrivenih takvim ugovorima o pružanju usluga u stvari radni odnos.

Drugim rečima, iskorišćavanje, odnosno zloupotreba forme preduzetnika radi ostvarivanja nižeg poreskog opterećenja u odnosu na poresko opterećenje i opterećenje za pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje u vezi sa redovnim radnim odnosom, se javilo kao jedan od oblika agresivnog poreskog planiranja u Republici Srbiji.


Ovakvo stanje nije jedinstveno za Republiku Srbiju, već je prisutno u velikom broju država koje nude niže poresko opterećenje za preduzetnike. Pored navedenog, izbegavanje radnopravnog odnosa omogućava i znatno smanjenje troškova koji su vezani za radnopravnu zaštitu zaposlenih, a obezbeđuje poslodavcu i priliku da veoma jednostavno anagažuje, ali i raskine saradnju sa radnikom koji se prema njemu formalno postavlja kao samostalni pružalac usluga.

Takva pojava je u svetu poznata pod nazivom "bogus self employment". Pojava označava fizička lica koja se registruju kao preduzetnici kako bi umanjili svoje poresko opterećenje i pripadajuće doprinose, a koji rade pod uslovima sličnim ili jednakim uslovima pod kojima rade zaposlena lica.

Negativne strane ovakve pojave jesu smanjenje poreskih prihoda za državu, kao i umanjena prava preduzetnika u odnosu na radnopravnu zaštitu zaposlenih lica. Države primenjuju različite metode u borbi protiv ove pojave, od retroaktivnog smatranja odnosa radnim odnosom pri čemu su i nalogodavac i preduzetnik dužni da ispune sve obaveze koje su izbegli, do korišćenja viših poreskih stopa u periodu nakon otkrivanja zloupotrebe preduzetničkog statusa. Pozitivna strana ovako široke međunarodne rasprostranjenosti ove pojave jeste što su prilikom razmišljanja o rešenju problema u Republici Srbiji na raspolaganju stajala rešenja i iskustva drugih država koja su mogla da posluže kao uzor.

Naime, izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana (u daljem tekstu "Zakon") sa kraja 2019. godine usvojeno je rešenje kojim se na prvom mestu uvodi test kojim se ispituje suštinska samostalnost preduzetnika u obavljanju aktivnosti.

Test se sastoji od 9 kriterijuma kojima se ocenjuje odnos između preduzetnika i nalogodavca, od kojih je potrebno ispuniti pet da bi se utvrdilo da preduzetnik nije samostalan u obavljanju aktivnosti. Primera radi, kriterijumi se odnose na utvrđivanje da li je preduzetnik samostalan u izboru vremena za odlazak na odmor, u određivanju radnog vremena, u radu za druge nalogodavce, utvrđivanje vremenskog perioda u kojem je preduzetnik angažovan za jednog nalogodavca, prihoda koji ostvari od njega, i sl.

Kriterijumi koji se koriste u predloženom rešenju su rezultat uporedno-pravne analize (analizirana su rešenja koja postoje u Rumuniji, Letoniji, Italiji, Južnoj Africi i drugde) i usklađeni su za potrebe srpskog poreskog zakonodavstva. Takođe, kriterijumi su pažljivo birani kako njihova dokazivost ne bi otežala upotrebu testa, kao i da ne bi nametnuli novi administrativni teret za preduzetnike, a sa druge strane da ne bi otežala posao inspektora Poreske uprave Republike Srbije.

Samostalnost preduzetnika u odnosu prema nalogodavcu se ne može odrediti putem samo jednog kriterijuma, pri čemu u stvarnom životu postoje raznovrsni oblici angažovanja kod kojih nije uvek jednostavno odrediti da li pre imaju prirodu odnosa koji postoje između nalogodavca i samostalnog pružaoca usluge ili pak između poslodavca i zaposlenog. Upravo je iz navedenih obzira izabrano rešenje koje kroz posmatranje većeg broja indikatora samostalnosti omogućava da ono bude usmereno upravo na one slučajeve u kojima gotovo u potpunosti izostaje osnovna samostalnost koja je ključni element preduzetništva kao takvog i gde sve ukazuje na korišćenje pravne forme kako bi se izbegao radni odnos i pripadajuće poresko opterećenje.

Za potrebe testa, nalogodavcem se smatra svako lice koje angažuje preduzetnika za obavljanje aktivnosti, osim lica koje isplaćuje naknadu preduzetniku za račun drugog lica. U slučaju kada isplatilac naknade preduzetniku isplaćuje naknadu isključivo u svojstvu posrednika ili zastupnika (kao što to čine npr. prave posredničke platforme), odnosno kada to ne čini za svoj račun, već za račun drugog lica, nalogodavcem će se smatrati to drugo lice za čiji račun je isplaćena naknada (kao što su korisnici platformi koji koriste platforme za pronalaženje i angažovanje lica za obavljanje aktivnosti).

Naime, usvojeno rešenje ima za cilj da reguliše odnos između preduzetnika i nalogodavca koji ima sve karakteristike poslodavca iz redovnog radnog odnosa, a ne posrednika ili zastupnika i da prepozna razvoj tržišta usluga na kome se sve više pojavljuju platforme kao spona između pružalaca i primalaca usluga. Ovakve platforme potrebno je jasno razlikovati od evazionih struktura u kojima se kao direktni nalogodavac pojavljuje jedno ili više lica isključivo kako bi se prikrio stvarni – indirektni nalogodavac prema kome bi preduzetnik (za razliku od odnosa prema direktnom nalogodavcu) "pao" test samostalnosti. Takve i slične evazione strukture, zajedno sa metodama borbe protiv istih, posebno su obrađene u odeljku 6 ovog Uputstva.

Posledica utvrđene nesamostalnosti kroz test jeste ta da se prihod ostvaren u takvom odnosu oporezuje kao drugi prihod u smislu člana 85 Zakona čime se poreska stopa povećava sa dotadašnjih 10% na novih 20%, pri čemu se povećava i osnovica na koju se poreska stopa primenjuje, ali i osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

U cilju usklađivanja rešenja pitanja samostalnosti preduzetnika i prikrivanja radnog odnosa sa postojećim zakonskim okvirom, a s obzirom na to da prema zakonima koji uređuju određene delatnosti, preduzetnici ne mogu da zasnivaju radni odnos (kao što je to npr. advokatska delatnost izuzev za osnivače ortačkih advokatskih društava), prihod koji ostvare takvi preduzetnici iz odnosa sa nalogodavcem koji ispunjava uslove iz testa se ne smatraju drugim prihodom u smislu usvojenog rešenja.

Imajući u vidu da je poslodavcima potrebno vreme da se prilagode izmenjenim odredbama zakona, da usklade svoje poslovanje sa predloženim izmenama, primenu navedenih odredbi prati poreski podsticaj koji omogućava da poslodavci zaposle sve one preduzetnike koji ne ispunjavaju elementarne uslove samostalnosti u veoma kratkom vremenskom roku, pri čemu je njihov trošak povezan sa novozaposlenim licima isti ili sličan u prelaznom vremenskom periodu od 3 godine u poređenju sa onim koji su snosili dok su ta lica angažovali kao nalogodavci.

Takođe podsticaj je osmišljen tako da prati zaposlenog, odnosno da se svim poslodavcima, a ne samo onima koji su se u prošlosti pojavljivali kao nalogodavci lica koja nisu prošla test samostalnosti, omogući da na ravnopravnoj osnovi koriste ovaj poreski podsticaj.

Izvor: Vebsajt Poreske uprave, 26.02.2020.
Naslov: Redakcija