Zastava Bosne i Hercegovine
Email Print

U PRIPREMI IZMENE ZAKONA O POSTUPKU UPISA U KATASTAR NEPOKRETNOSTI I VODOVA: Izmenama Zakona omogućiti jednostavnije uručenje rešenja i računanje rokova za konačnost rešenja, zatim transparentno postupanje Službi, jer će sva rešenja biti objavljena na veb prezentaciji Zavoda, kao i kontrolu procedure dostave i sprečavanje zloupotreba


U toku su pripreme za izmene i dopune Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Sl. glasnik RS", br. 41/2018, 95/2018 i 31/2019 - dalje: Zakon), sa ciljem da se otklone određeni nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj primeni ovog Zakona, preciziranjem pojedinih odredaba, poboljšanjem postojećih zakonskih rešenja i normativnim uređenjem odnosa koji do sada nisu bili uređeni.

Potrebno je da se pojedine odredbe Zakona usklade sa drugim zakonima koji su od značaja za delokrug rada Republičkog geodetskog zavoda (dalje: Zavod), kao što su Zakon o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019 i 37/2019 - dr. zakon), i Zakon o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 i 83/2018).

Predložene izmene bi mogle da imaju pozitivan uticaj na oblast upisa prava na imovini koja se ocenjuje na Doing business listi Svetske banke.

Ovo iz razloga što će se uređivanjem postupka dostave znatno ubrzati postupak upisa u katastar, jer će strankama rešenje o upisu biti lakše dostupno i transparentnije, te neće biti problema oko utvrđivanja dana kada rešenje postaje konačno, što je preduslov da se uzme u postupak sledeći predmet koji se odnosi na istu nepokretnost.

U dosadašnjoj praksi uočeni su određeni problemi koji se odnose na dostavljanje rešenja i drugih akata donetih u postupku upisa u katastar, iz razloga što je odredbama člana 75. Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016 i 95/2018 - autentično tumačenje), koji se u postupku upisa u katastar primenjuje kao supsidijaran propis, propisan postupak lične dostave pismena, tako da ako dostavljač i po drugi put ne zatekne primaoca pismena na adresi na kojoj je trebalo da mu se uruči pismeno, ostavlja mu obaveštenje da pismeno može da preuzme u nadležnom organu u roku od 15 dana od dana kada je obaveštenje ostavljeno, te da se protekom tog roka smatra da je dostavljanje izvršeno.

Reforma katastra sprovodi se sa ciljem da se procedura upisa u katastar pojednostavi i da stranke ne moraju da dolaze u nadležnu Službu za katastar nepokretnosti (dalje: Služba), već da sve poslove u vezi sa upisom prava na nepokretnosti završe odlaskom kod javnog beležnika. Međutim, sada se stvaraju velike gužve u prostorijama Službi, budući da veliki broj građana dolazi radi preuzimanja neuručenih rešenja. Pritom, dešava se da u tom momentu pošta još uvek nije vratila Službi neuručeno rešenje, iako je stranku obavestila da se rešenje nalazi u Službi.

Neophodno je da se ovaj problem sistemski reši izmenama ovog Zakona, koje će omogućiti jednostavnije uručenje rešenja i računanje rokova za konačnost rešenja, zatim transparentno postupanje Službi, jer će sva rešenja biti objavljena na veb prezentaciji Zavoda, kao i kontrolu procedure dostave i sprečavanje zloupotreba.

Pored navedenog, problem koji se javlja u praksi jeste nemogućnost da se u katastru nepokretnosti sprovede rešenje kojim se odobrava upotreba objekta, kao i rešenje o ozakonjenju objekta, iz razloga što elaborat geodetskih radova, na osnovu kojeg su doneta ta rešenja, nije sačinjen u skladu sa propisima, standardima i tehničkim normativima, odnosno sadrži tehničke, formalne i druge očigledne nedostatke. Stoga je neophodno izmeniti Zakon i propisati da se rešenje o upotrebnoj dozvoli i rešenje o ozakonjenju objekta neće sprovesti u katastru dok se prethodno ne izvrši pregled i potvrda elaborata geodetskih radova u nadležnoj Službi, odnosno da se pre donošenja navedenih rešenja moraju otkloniti eventualni nedostaci i propusti u elaboratu geodetskih radova.

Zakon će rešiti i probleme koji se javljaju u situacijama kada na osnovu podataka iz upotrebne dozvole, donete u ranijem periodu, pre uvođenja objedinjene procedure, nije moguće izvršiti identifikaciju objekta i sa sigurnošću utvrditi da se upotrebna dozvola odnosi na konkretan objekat, kao i situacijama kada upotrebna dozvola nije sačuvana u originalu ili overenoj fotokopiji ili je uništena dejstvom više sile (npr. usled poplava). Predviđeno je da u takvim situacijama organ koji je doneo rešenje kojim se dozvoljava upotreba objekta izda potvrdu kojom će potvrditi tu činjenicu, kao i činjenicu da se upotrebna dozvola odnosi na objekat koji je predmet konkretnog elaborata geodetskih radova. Kao alternativa je predviđena mogućnost da se činjenica o identifikaciji objekta utvrdi na osnovu nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka građevinske struke.

Time će se rešiti problem velikog broja građana i privrednika koji ne mogu da budu upisani kao vlasnici objekata, iz razloga što su upotrebne dozvole za te objekte uništene ili ne sadrže dovoljno podataka na osnovu kojih se može identifikovati objekat na koji se odnose.

Imajući u vidu da se u katastar nepokretnosti mogu upisati samo zabeležbe koje su zakonom izričito propisane, neophodno je u Zakonu precizirati koje se vrste zabeležbi upisuju u katastar i na osnovu kojih isprava se to vrši. Takođe, potrebno je uvesti i nove zabeležbe koje su od značaja za pravni promet nepokretnosti, kao što su zabeležba postupka komasacije; zabeležba postupka restitucije; zabeležba odluke suda o privremenom oduzimanju imovine, donete u skladu zakonom koji uređuje oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela i zabeležba rešenja nadležnog organa o uklanjanju objekta ili dela objekta. Zabeležba pravnosnažne građevinske dozvole, koja je propisana Zakonom, izgubila je smisao od kako je uvedena predbeležba objekta u izgradnji, koja se vrši po službenoj dužnosti, te stoga ovu zabeležbu treba ukinuti.

Potrebno je proširiti mogućnost upisa i brisanja zabeležbi bez donošenja rešenja i na situacije kada se zabeležba odnosi na veći broj nepokretnosti ili se masovno upisuje, što je slučaj sa zabeležbom postupka komasacije, zabeležbom kulturnog dobra, kao i zabeležbom zabrane otuđenja objekta koji je u postupku ozakonjenja. Rešenje bi se donosilo samo u slučaju odbacivanja ili odbijanja zahteva za upis, odnosno obustavljanja postupka. Ovim prava stranaka neće biti ugrožena, budući da se radi o opšte poznatim situacijama, a stranke će imati pravo na prigovor protiv upravne radnje, kao i pravo da podnesu Službi zahtev za ispravku greške, nedostatka i propusta u podacima katastra nepokretnosti.

 Na posletku, izmenama Zakona, propisaće se i da Evidencija o objektima koji nisu upisani u katastar nepokretnosti a koja je uspostavljena na osnovu podataka dobijenih snimanjem iz vazduha, predstavlja sastavni deo Geodetsko katastarskog informacionog sistema. Povezivanje ove Evidencije sa registrom katastra nepokretnosti omogućiće upis zabeležbe zabrane otuđenja i za objekte u postupku ozakonjenja koji nisu upisani u katastar i to na katastarskoj parceli na kojoj je objekat izgrađen uz navođenje evidencijskog broja objekta iz te evidencije.

Izvor: Redakcija, 26.12.2019.