KRIVIČNI ZAKONIK: Za nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije i prenošenje zarazne bolesti, predviđene višegodišnje zatvorske kazne
Epidemija virusa korona "lansirala" je u pravničku orbitu pre svih dva krivična dela koja su do njenog izbijanja bila na marginama krivičnopravne javnosti, navodi Nikola Pantelić, zamenik javnog tužioca u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
– Prvo je krivično delo nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije, regulisano 248. članom Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019 - dalje: KZ). Konkretno, kazna do tri godine zatvora ili novčana kazna zaprećena je onome ko za vreme epidemije kakve opasne zarazne bolesti ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama kojima se određuju mere za njeno suzbijanje ili sprečavanje – kaže Pantelić i pojašnjava da se radnja ovog krivičnog dela sastoji u nepostupanju po napred navedenim propisima, odnosno u nečinjenju.
Pantelić se poziva i na mišljenje naših krivičara koji tumače formulaciju KZ-a da je za postojanje ovog krivičnog dela neophodno to da zarazna bolest bude "opasna", i da virus korona to svakako jeste. Ovde se postavlja pitanje postojanja umišljaja, no Pantelić navodi da odluke nadležnih organa, o kojima se svakodnevno govori i piše, isključuju mogućnost nekakve zablude. Drugim rečima, organizator žurke prirodno bi morao biti svestan rizika koji izaziva.
– Pored opisanog, drugo krivično delo koje je proglašenjem epidemije postalo aktuelno jeste prenošenje zarazne bolesti, određeno 249. članom Krivičnog zakonika. Njega izvršava svako ko ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama za suzbijanje ili sprečavanje zaraznih bolesti, pa usled toga dođe do prenošenja zarazne bolesti. Predviđena kazna za izvršenje ovog krivičnog dela je do tri godine zatvora – objašnjava Pantelić i dodaje da se ono izvršava nepostupanjem po različitim aktima koji su doneti radi neutralisanja zarazne bolesti, tako da je i u ovom slučaju reč o krivičnom delu nečinjenja.
On smatra da je prenošenje zarazne bolesti jedno od krivičnih dela u kome se više nego kod drugih uočava težina izreke ignorantia iuris nocet (nepoznavanje zakona je štetno) i kaže da je neophodno biti upoznat sa nekim aktima da bismo se sačuvali od odgovornosti. Ipak, da bi postojalo ovo krivično delo potrebno je da se neko zarazio prenošenjem zarazne bolesti.
– Ovo krivično delo može da se izvrši samo sa umišljajem, odnosno pod uslovom da je okrivljeni svestan da je oboleo od zarazne bolesti i da postupa suprotno navedenim propisima – precizira Pantelić.
On je uveren da valja ozbiljno ukazati i na odredbu člana 259. (stav drugi) KZ-a koja između ostalog predviđa da će, ukoliko dođe do smrti jednog ili više lica nakon izvršenja krivičnog dela prenošenje zarazne bolesti, učinilac biti kažnjen zatvorskom kaznom od dve do 12 godina. Blaža kazna, od jedne do osam godina zatvora, biće izrečena počiniocu koji je žrtvi "samo" teško narušio zdravlje.
I na kraju da kažemo da nam namera ni u jednom trenutku nije bila da nekog plašimo, recimo vlasnike klubova koji organizuju slavlja, već isključivo da informišemo sugrađane šta može da ih zadesi ukoliko se oglušuju o propisane protivepidemiološke mere.
Naravno, sve su ovo slova na papiru, drugo je da li će se nadležne institucije, pre svih tužilaštvo, na predviđen način pridružiti suzbijanju ovog zla koje nas je snašlo. Niko ne mora da ide u zatvor, ali svako treba da se dozove pameti i prihvati da je smrtonosni virus i dalje među nama.
Izvor: Vebsajt Politika, Milan Janković, 22.11.2020.Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija