Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PRAVILNIK O POSTUPKU UTVRĐIVANJA NEAKADEMSKOG PONAŠANJA U IZRADI PISANIH RADOVA UNIVERZITETA U BEOGRADU: Plagijatori ostaju bez zvanja i zaposlenja. Predviđene su i kazne za mentore, recenzente i članove komisije koje su prihvatili neoriginalan rad. Postupak utvrđivanja plagijata mora biti okončan za 90 dana


Ukoliko se utvrdi da je profesor Beogradskog univerziteta plagirao ili autoplagirao svoj doktorski rad, biće mu poništena diploma, uzeto zvanje i posao – suština je dokumenta koji je posle više od pola godine usaglašavanja usvojio Senat Univerziteta u Beogradu.

Iako se očekivala višečasovna rasprava, profesori su "Pravilnik o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova" usvojili jednoglasno, bez diskusije. U istom paketu su usvojeni i Kodeks profesionalne etike BU i Pravilnik o radu etičkih komisija i Odbora za profesionalnu etiku BU.

Rektor prof. dr Vladimir Bumbaširević je rekao da su prvi put jasno propisane procedure i izrazio nadu da neće biti otpora na Univerzitetu prilikom primene ovih dokumenata. On je rekao i da će svi postupci za utvrđivanje plagijata koji su u toku biti tretirani po ovom Pravilniku, koji počinje da važi osam dana od objavljivanja u "Glasniku Univerziteta u Beogradu".

Nadam se da će primer BU slediti i drugi univerziteti. Sad smo zaokružili čitavu vertikalu o odgovornosti od studenata osnovnih preko studenata doktorskih studija do profesora. Takođe, prvi put su taksativno pobrojani svi prekršaji o kojima smo do sad samo pričali – rekao je novinarima dekan Ekonomskog fakulteta prof. dr Branislav Boričić.

Prorektor dr Živan Lazović je pojasnio da je BU imao u vidu i druge prekršaje profesionalne etike, ne samo plagiranje – u dokumentima se navodi i autoplagiranje, izmišljanje i krivotvorenje, lažno autorstvo, odnosno navođenje kao autora lica koje nije učestvovalo u izradi rada.

Po proceduri, zahtev za utvrđivanje neakademskog ponašanja može da podnese zaposleni, student, organi i tela visokoškolskih ustanova i naučnoistražovačkih institucija. Zahtev mora da sadrži dokaze. Potom fakultet na kojem je lice zaposleno, bilo ranije zaposleno, završilo studije ili odbranilo rad formira etičku komisiju, koja zatim inicira formiranje stručne komisije na fakultetu. U stručnoj komisiji ne mogu da budu nastavnici ili istraživači koji su prethodno napisali pozitivnu recenziju rada, mentor niti članovi komisije za odbranu, kao ni potpisnici zvaničnih izveštaja o nastavnom i naučnoistraživačkom radu.

Ova komisija procenjuje originalnost rada na osnovu softverske analize, a po potrebi koristi i druge načine, poput uvida u istraživačku dokumentaciju ili korišćenu građu.

 Ukoliko Etička komisija odbije prijavu za plagijat i proceni da postoji sumnja da je prijava bila motivisana ličnim interesima, dužna je da sprovede postupak utvrđivanja odgovornosti lažnu prijavu ili klevetu

Stručna komisija u roku od 60 dana, koji samo u izuzetnim slučajevima može biti produžen za još 60 dana, podnosi izveštaj etičkom komitetu, a on obaveštava nastavno-naučno veće i dekana.

U slučaju da je utvrđeno da disertacija nije originalni naučni rad, diploma o stečenom zvanju doktora nauka se proglašava ništavom, a danom proglašavanja ništavosti diplome, licu prestaju prava i obaveze proistekle na osnovu sticanja diplome koja je poništena.

Ukoliko se utvrdi da je rad plagijat dekan je obavezan da izrekne meru (opomena, javna opomena i javna osuda) i sprovede postupak oduzimanja zvanja.

Ukoliko postoji nezadovoljstvo odlukom stručne komisije, može da se sprovede drugostepeni postupak pred Odborom za profesionalnu etiku na nivou univerziteta koji formira komisiju. Na Odboru za profesionalnu etiku je da donese nepristrasnu odluku i sud da li je neki rad plagijat.

Dr Lazović kaže i da će odgovarati i oni koji lažno optuže nekoga za plagijat, isceniraju čitav postupak zarad ličnih interesa. U tom slučaju, etička komisija je dužna da razmotri da li odbijena prijava sadrži elemente lažne prijave i ako proceni da postoji sumnja, sprovede postupak utvrđivanja odgovornosti za lažnu prijavu ili klevetu.

U članu 21 Kodeksa se navodi i da nije dozvoljeno plagiranje, lažno autorstvo, izmišljanje i krivotvorenje i autoplagiranje. To se odnosi na sve pisane radove i izveštaje nastavnog i naučnog osoblja i studenata (seminarski, diplomski ili završni rad, master, specijalistički i magistarski rad, doktorska disertacija, rad u časopisu, udžbenik, monografija, poglavlja u zbornicima).

Plagiranje je predstavljanje tuđih ideja ili tuđeg rada, u celini ili delovima, bez navođenja izvornog autorstva ili izvornika, prisvajanje tuđih intelektualnih i naučnih tvorevina i njihovo prikazivanje kao svojih. Pod plagiranjem se podrazumeva i doslovno preuzimanje teksta drugog autora iz elektronskih ili štampanih izvora (kao i prepričavanje ili sažimanje teksta), sa srpskog ili stranog jezika, u delovima ili celosti, bez navođenja autora i izvora.

Autoplagiranje je ponovno objavljivanje svog ranije objavljenog rada ili u drugu svrhu iskorišćenog rada kao novogi autentičnog.

Kodeks profesionalne etike se odnosi na nastavno i naučno osoblje fakulteta i instituta, studente, vannastavno osoblje, kao i lica koja nisu članovi akademske zajednice ali učestvuju u radu Univerziteta. Uz plagiranje, autplagiranje i lažno autorstvo, zabranjeno je i izmišljanje i prepravljanje preporuka, primanje poklona, korupcija, svaki oblik diskriminacije.

Izvor: Vebsajt Politika, Sandra Gucijan, 23.06.2016.
Naslov: Redakcija