ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA: Primena Zakona počinje 20. decembra 2021. godine. Predviđeno je dodatno regulisanje potrošačkih sporova kao i vansudsko rešavanje istih, uvođenje registra "Ne zovi"

Dok se svest trgovaca i potrošača o pravima i obavezama u međusobnim pravnim poslovima i dalje formira, u septembru smo dobili novi Zakon o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 88/2021), koji će početi da se primenjuje od 20. decembra. Pored nekoliko izmena i dopuna, među kojima je i dodatno regulisanje potrošačkih sporova kao i vansudsko rešavanje istih, važna novina je i uvođenje registra "Ne zovi", koji ima za cilj uspostavljanje većeg nivoa zaštite podataka o ličnosti potrošača.

U pitanju je baza podataka građana koji su se izjasnili da ne žele da primaju pozive i poruke u svrhe promocije koja se od strane trgovaca vrši telefonom. Predmetnim registrom će upravljati Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), s tim što upis i ispis podataka potrošača u ovu bazu neće vršiti to telo, već operator elektronskih komunikacija koji sa potrošačem ima zaključen ugovor o korišćenju javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga.

Operatori neće biti ovlašćeni da naplaćuju ovu vrstu usluge. Dakle, kada potrošač istakne zahtev za upis u registar na unapred propisanom obrascu, operator je dužan da upiše njegove podatke u registar, i to u roku od sedam dana od dana prijema zahteva potrošača.

Od podataka o ličnosti registar će obrađivati ime i prezime potrošača, jedinstveni matični broj potrošača, broj telefona i datum upisa u registar, s tim što će javno biti dostupan samo datum upisa i broj telefona, bez otkrivanja identiteta njegovog korisnika.

Uvođenje predmetnog registra u naš pravni sistem otvara i pitanje dejstva upisa u isti prema ranije ili kasnije datom posebnom pristanku potrošača nekom trgovcu kojim se saglasio da ga ovaj može kontaktirati u svrhe promocije.

Zakonodavac je to pitanje rešio odredbom da pristanak potrošača na obradu njegovih podataka u svrhe direktnog oglašavanja, koji je dat trgovcu prethodno ili nakon upisa u registar, važi do opoziva tog pristanka, nezavisno od upisa u registar. Dakle, potrošač nezavisno od upisa u registar može ostaviti na snazi ili opozvati prethodno datu saglasnost za prijem poziva ili poruka.

U pogledu registra i dejstva upisa u isti, Zakonodavac razdvaja direktno oglašavanje putem telefonskog poziva i poruke, od drugog vida elektronske komunikacija poput imejla.

Novi Zakon o zaštiti potrošača, sledeći postojeće rešenje Zakona o oglašavanju ("Sl. glasnik RS", br. 6/2016 i 52/2019 - dr. zakon) propisuje zabranu direktnog oglašavanja telefonom, faksom, elektronskom poštom ili drugim sredstvom komunikacije na daljinu, bez prethodnog pristanka potrošača. U okviru istog člana zakon dalje propisuje da je zabranjeno i upućivanje poziva ili poruka telefonom potrošačima čiji su telefonski brojevi upisani u registar potrošača. Iz ovako formulisane zakonske odredbe sledi pitanje, zašto i pored opšte zabrane direktnog oglašavanja bez pristanka, zakon uvodi i registar "Ne zovi".

Uvođenje registra se može tretirati kao dodatno osiguranje licima koja ne žele da pristanu na obradu svojih podataka o ličnosti da ih pravni subjekti neće kontaktirati. U svakom slučaju jedna od ključnih razlika u dejstvu ove dve zakonske odredbe, zabrane direktnog oglašavanja bez prethodnog pristanka i zabrane na osnovu upisa u registar, ispoljava se u činjenici da registar ima dejstvo u pogledu zabrane pozivanja broja telefona, dok se opšta zabrana direktnog oglašavanja odnosi na veliki broj drugih sredstava komunikacije.

Odluka o uvođenju ovakvog registra u pravni sistem Republike Srbije motivisana je rešenjima koja već postoje u drugim državama.

Rešenje, slično našem već ima Hrvatska, čiji se registar "Ne zovi" vodi kod "Hrvatske regulatorne agencije za mrežne djelatnosti" ili skraćeno "HAKOM". Tamošnji registar omogućava da potrošači preko svog operatora podnesu zahtev da se njihov broj unese u registar i time onemoguće da trgovci prodaju ili šalju marketinške poruke putem telefona ili SMS poruka.

Takođe, pored upisa, mogu zahtevati i brisanje svog broja iz registra. Prema tamošnjem rešenju, podnosilac zahteva može biti samo ono lice koje je potpisnik ugovora sa operatorom i za konkretan broj telefona.

U Engleskoj postoje dva registra, ustanovljena u cilju zaštite potrošača od strane trgovca koji vrše pozive radi promovisanja ili prodaje robe ili usluga. Jedan vodi služba - The Telephone Preference Service (TPS), Trgovci su u obavezi da redovno i pre svake marketing kampanje proveravaju listu, a ukoliko se neko ogluši o pravilo "nepozivanja" i ipak uputi poziv licu čiji je broj telefona dostupan u bazi "Ne zovi", protiv takvog trgovca drugi organ - Ovlašćeni institut za trgovinske standarde (The Chartered Trading Standards Institute) može pokrenuti postupak pred nadležnim sudom.

Drugu vrstu registra u Engleskoj vode sami trgovci, bazu sačinjavaju svoju internu listu kontakata čije pozivanje u svrhe marketinga nije zakonito, na osnovu uvida u "Ne zovi", ali i na osnovu informacija koje dobiju neposredno od potrošača koji se usprotivi obradi podataka.

Pravni sistem Sjedinjenih Američkih Država poseduje rešenje koje se takođe ogleda u postojanju nacionalnog registra "Ne zovi"(National do not call registry) kojim upravlja Federalna trgovisnka komisija (FTC - Federal Trade Commission). Predmetni registar vrši besplatan upis broja mobilnog ili fiksnog telefona potrošača koji ne želi da prima pozive u svrhu promocije ili prodaje (sales call).Registracija kod FTC-a se vrši telefonskim pozivom sa broja telefona čiji se upis traži ili prijavom na zvaničnom vebsajtu registra www.donotcall.gov.

Razlika dejstva upisa u registar u SAD u odnosu na evropske pravne sisteme ispoljava se u određenim izuzecima od zabrane pozivanja. Tako kompanija odnosno trgovac koja vrši pozive ima mogućnost da i pored registracije broja potrošača koristi njegov broj telefona ukoliko su imali prethodnu saradnju u skorije vreme.

Međutim, ukoliko i pored toga potrošač istakne izričit zahtev Trgovcu da prekine sa pozivima, tada je trgovac u obavezi da prekine obradu.

Pravo SAD propisuje i druge izuzetke od zabrane pozivanja i pored registracije, koji su u javnom interesu ili gde lice koje poziva ima legitimni interes za takvim pozivom. Dakle, svrha takvog poziva ne može biti prodaja, već se cilj korišćenja podataka ogleda u nekom opštem ili pojedinačnom dobru koje preteže nad pravom na zaštitu podataka. Na primer, dozvoljeni su pozivi povezani sa izborima u državne i lokalne institucije, pozivi u dobrotvorne svrhe, pozivi u vezi naplate duga, pozivi informativnog karaktera, kao i pozivi u cilju statistike i anketiranja.

Osnivanje registara nije neuobičajena praksa u svetu, naprotiv. Međutim, funkcionisanje ovog registra u praksi, poštovanje pravila od strane trgovaca i doslednost državnih organa u sprovođenju javnih ovlašćenja u Srbiji će se tek naći na ispitu. Možda ulogu u ozbiljnijem shvatanju ovih odredbi odigraju i propisane kazne za njihovo nepoštovanje, koje za pravna lica iznose i do pedeset hiljada dinara.

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, advokat Dragan Milić, 17.11.2021.
Naslov: Redakcija