PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDŽETSKOM SISTEMU - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19 i 72/19), u članu 2. posle tačke 36) dodaje se tačka 36a), koja glasi:

"36a) Hedžing, kao instrument za zaštitu od rizika, predstavlja transakcije u vezi sa finansijskim derivatima, koje imaju za cilj upravljanje rizikom od promene deviznog kursa i/ili rizikom od promene kamatne stope, kao i drugim rizicima u vezi sa zaduživanjem Republike Srbije kroz zaključivanje ugovora o kreditu i emitovanja državnih hartija od vrednosti. Poslovi u vezi sa finansijskim derivatima se zaključuju u skladu sa standardizovanim okvirnim ugovorom o finansijskim derivatima koji je uobičajen u poslovnoj praksi, odnosno na način uobičajen u poslovnoj praksi;".

Član 2.

U članu 27e stav 3. reči: "u periodu od 2011. do 2016. godine" zamenjuju se rečima: "počev od 2011. godine".

Posle stava 56. dodaju se st. 57. i 58, koji glase:

"Izuzetno od st. 29-31. ovog člana, u 2021. godini zaposlenima u zdravstvenim ustanovama, zaposlenima u sistemu vojnog zdravstva, zaposlenima na poslovima zdravstvene zaštite u ustanovama socijalne zaštite, lekarima u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, negovateljicama u ustanovama socijalne zaštite i zdravstvenim radnicima u Zavodu za sport i medicinu sporta Republike Srbije osnovica za obračun i isplatu plata utvrđena na osnovu st. 54. i 55. ovog člana uvećava se za 10% i tako utvrđena osnovica povećaće se za 5%, počev od plate za decembar 2020. godine.

Izuzetno od st. 29-31. ovog člana, u 2021. godini ostalim zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, koji nisu navedeni u stavu 57. ovog člana, plate se povećavaju za 3,5%, počev od plate za decembar 2020. godine, a osnovica za obračun i isplatu plata utvrđena na osnovu st. 54. i 55. ovog člana za navedene korisnike uvećaće se za 5%, počev od plate za mart 2021. godine.".

Član 3.

Posle člana 27j dodaje se dodaje se naziv iznad člana i član 27k, koji glasi:

"Novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava

Član 27k

U periodu od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2023. godine korisnicima javnih sredstava dozvoljeno je da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, telo Vlade iz stava 1. ovog člana može jednim aktom dati saglasnost novoosnovanom korisniku javnih sredstava na broj lica koji taj korisnih može primiti u radni odnos na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u kalendarskoj godini u kojoj je osnovan.

Zapošljavanje iz st. 1. i 2. ovog člana može se realizovati ukoliko korisnik javnih sredstava ima obezbeđena sredstva za plate, odnosno zarade, sa pripadajućim porezom i doprinosima za novozaposlene, kao i pod uslovima i u skladu sa procedurama predviđenim posebnim propisima.

Počev od 1. januara 2021. godine ukupan broj zaposlenih na određeno vreme (izuzev u svojstvu pripravnika), lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge, kao i posredstvom agencije za privremeno zapošljavanje i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme, osim izuzetno, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.

U ograničenje iz stava 4. ovog člana ne ubrajaju se lica u radnom odnosu na određeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog do njegovog povratka, lica radno angažovana posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje u cilju sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja u skladu sa propisima koji uređuju oblast zapošljavanja (javni radovi i dodatno obrazovanje i obuke), lica angažovana radi realizacije projekata koji se finansiraju sredstvima Evropske unije ili sredstvima donacija, ukoliko se naknade za njihov rad, sa pripadajućim porezima i doprinosima, finansiraju iz ovih izvora, kao i lica angažovana od strane korisnika programa obuke, akreditovanih realizatora obuke koji su upisani u Stalnu listu predavača i drugih realizatora obuka koju vodi Nacionalna akademija za javnu upravu.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, korisnik javnih sredstava koji ima manje od 50 zaposlenih na neodređeno vreme može da ima najviše do sedam zaposlenih, odnosno angažovanih lica u smislu stava 4. ovog člana.

Aktom Vlade bliže će se urediti postupak za pribavljanje saglasnosti iz st. 1, 2. i 4. ovog člana.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne odnose se na sudije, javne tužioce i zamenike javnih tužilaca, nastavno osoblje visokoškolske ustanove i naučno i istraživačko osoblje naučnoistraživačke organizacije akreditovane u skladu sa zakonom, na izabrana, postavljena i imenovana lica u državnim organima i organima jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i na direktore javnih preduzeća, društava kapitala, ustanova i javnih agencija čiji su osnivači Republika Srbija ili jedinice teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave, kao i na osobe sa invaliditetom u skladu sa propisima koji uređuju oblast profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

O zasnivanju radnog odnosa na neodređeno vreme i radnog odnosa na određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad procenta iz stava 1. ovog člana u službama Narodne skupštine, Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Državne revizorske institucije, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Agencije za sprečavanje korupcije, Komisije za kontrolu državne pomoći, Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Komisije za zaštitu konkurencije, Komisije za hartije od vrednosti, Fiskalnog saveta, Regulatornog tela za elektronske medije i Agencije za energetiku Republike Srbije, kao i o tome da ukupan broj zaposlenih, odnosno radno angažovanih iz stava 4. ovog člana kod tih korisnika bude veći od procenta, odnosno broja iz st. 4. i 6. ovog člana odlučuje odbor Narodne skupštine nadležan za administrativno-budžetska pitanja.".

Član 4.

U članu 54. posle stava 9. dodaje se novi stav 10, koji glasi:

"Izuzetno od stava 1. ovog člana, korisnici iz stava 1. ovog člana rashode za zaposlene, penzije, energetske usluge, usluge komunikacije, komunalne usluge i rashode za zakup imovine i opreme planiraju do iznosa koji dospeva na plaćanje u tekućoj budžetskoj godini.".

Dosadašnji st. 10. i 11. postaju st. 11. i 12.

U dosadašnjem stavu 12, koji postaje stav 13, reči: "iz st. 1-11. ovog člana" zamenjuju se rečima: "iz st. 1-12. ovog člana ".

Član 5.

U članu 73. dodaje se stav 5, koji glasi:

"Sredstava za izmirenje obaveza po zaključenim poslovima u cilju zaštite od finansijskog rizika (hedžing), radi postizanja povoljnije ročnosti, valutne ili kamatne strukture javnog duga, smanjenja ili eliminisanja rizika od promene deviznog kursa i kamatnih stopa i drugih rizika povezanih sa upravljanjem javnim dugom Republike Srbije, obezbeđuju se zakonom o budžetu u skladu sa dogovorenim uslovima transakcije u vezi sa finansijskim derivatima, u iznosu obaveza koje dospevaju u toj budžetskoj godini.".

Član 6.

U članu 103b st. 1-3 posle reči: "27e st. 34, 35, 36. i 37." dodaju se reči: "i člana 27k".

Član 7.

U članu 112. stav 1. reči: "do 2021. godine" zamenjuju se rečima: "do 2024. godine".

Član 8.

U članu 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 103/15 i 72/19), reči: "za 2021. godinu" zamenjuju se rečima: "za 2024. godinu".

Član 9.

U članu 21. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 95/18 i 72/19), reči: "za 2021. godinu" zamenjuju se rečima: "za 2022. godinu".

Član 10.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Uredba o dodatku na osnovnu platu zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i određenih zaposlenih koji obavljaju poslove u oblasti zdravlja, odnosno zaštite zdravlja stanovništva Republike Srbije, odnosno lečenja i sprečavanja širenja epidemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-COV-2 ("Službeni glasnik RS", br. 48/20 i 81/20).

Član 11.

Odredbe člana 3. ovog zakona primenjuju se od 1. januara 2021. godine.

Član 12.

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

U narednom srednjoročnom periodu ekonomska i fiskalna politika zavisiće od razvoja pandemije i uspeha na polju borbe protiv nje. Ciljevi fiskalne politike svakako su usmereni na održanje fiskalne stabilnosti i smanjenje učešća javnog duga u BDP.

Srednjoročni fiskalni okvir predviđa postepeno smanjenje deficita opšte države na nivo od 1,0% BDP do 2023. godine i pad učešća javnog duga na 56,0% BDP. Projekcije fiskalnih agregata u periodu od 2020. do 2023. godine zasnivaju se na projekcijama makroekonomskih pokazatelja za navedeni period, planiranoj poreskoj politici koja podrazumeva dalje usaglašavanje sa zakonima i direktivama EU i fiskalnim i strukturnim merama, uključujući i dalju reformu velikih javnih preduzeća.

Zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije u prethodnom periodu stvoren je fiskalni prostor koji je omogućio bogat paket mera u sklopu borbe protiv efekata krize izazvane pandemijom tokom 2020. godine. U narednoj godini ne očekuje se istovetan uticaj pandemije koji bi zahtevao sličan paket mera, ali biće obezbeđene određene rezerve u slučaju novog pogoršanja ekonomskih kretanja. Fiskalni prostor će u 2021. godini biti iskorišćen za povećanje kapitalnih investicija, dodatno ulaganje u zdravstveni sistem, umereno povećanje penzija i plata u javnom sektoru, te za poresko rasterećenje privrede.

Ove mere i njihove fiskalne implikacije dizajnirane su tako da ne ugroze stabilnost javnih finansija i tempo smanjenja javnog duga, zatim da održe životni standard stanovništva i pomognu privredni razvoj, ali i da osiguraju fleksibilnost reakcije na eventualne nove udare krize.

III. OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. ovog zakona vrši se definisanje hedžinga, kao zaštite od rizika, a koji predstavlja transakcije u vezi sa finansijskim derivatima, koje imaju za cilj upravljanje rizikom od promene deviznog kursa i/ili rizikom od promene kamatne stope, kao i drugim rizicima u vezi sa zaduživanjem Republike Srbije kroz zaključivanje ugovora o kreditu i emitovanja državnih hartija od vrednosti. Poslovi u vezi sa finansijskim derivatima se zaključuju u skladu sa standardizovanim okvirnim ugovorom o finansijskim derivatima koji je uobičajen u poslovnoj praksi, odnosno na način uobičajen u poslovnoj praksi.

Članom 2. ovog zakona vrši se tehnička ispravka u pogledu perioda važenja posebnih fiskalnih pravila. Takođe, ovim članom omogućava se povećanje plata u javnom sektoru u 2021. godini, s obzirom na to da su fiskalna kretanja bolja od planiranih. Naime, odgovorno vođenje fiskalne politike u prethodnom periodu, u kombinaciji sa povoljnim makroekonomskim ambijentom, omogućilo je umerenu relaksaciju fiskalne politike. Stvoreni fiskalni prostor biće upotrebljen, između ostalog, za povećanje plata u javnom sektoru.

Zaposlenima u zdravstvenim ustanovama, zaposlenima u sistemu vojnog zdravstva, zaposlenima na poslovima zdravstvene zaštite u ustanovama socijalne zaštite, lekarima u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, negovateljicama u ustanovama socijalne zaštite i zdravstvenim radnicima u Zavodu za sport i medicinu sporta Republike Srbije osnovica za obračun i isplatu plata utvrđena na osnovu člana 27e Zakona o budžetskom sistemu uvećaće se prvo za 10%. Ovo pravo za navedene kategorije zaposlenih stečeno je na osnovu Uredbe o dodatku na osnovnu platu zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i određenih zaposlenih koji obavljaju poslove u oblasti zdravlja, odnosno zaštite zdravlja stanovništva Republike Srbije, odnosno lečenja i sprečavanja širenja epidemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-COV-2 ("Službeni glasnik RS", br. 48/20 i 81/20). Shodno članu 2. navedene uredbe dodatak na osnovnu platu od 10 % primenjuje se sve dok se ne steknu uslovi da se izmene elementi za obračun i isplatu osnovne plate zaposlenih u skladu sa zakonom. To zapravo znači da će se prvo dodatak na platu propisan navedenom uredbom inkorporisati u osnovicu, a zatim će se ista povećati za 5 %, počev od plate za decembar 2020. godine. Ostalim zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje plata će se uvećati za 3,5%, počev od plate za decembar 2020. godine, s tim što će se od plate za mart 2021. godine osnovica za obračun i isplatu plata iz 2019. godine uvećati za 5%.

Članom 3. ovog zakona dodaje se član 27k, kojim se zapravo vrši relaksacija mere ograničenog zapošljavanja u javnom sektoru, koja je uvedena 2013. godine kao privremena mera fiskalne konsolidacije. Novim rešenjem omogućiće se korisnicima javnih sredstava da imaju određenu slobodu u zapošljavanju, s tim što se pretpostavlja odgovorno i disciplinovano sprovođenje kadrovske politike. Takođe, predloženo rešenje omogućiće jednak tretman za sve korisnike javnih sredstava u pogledu dostupnosti popunjavanja radnih mesta, a sve u cilju nesmetanog funkcionisanja i obavljanja zakonom utvrđenih nadležnosti tih korisnika, što je naročito značajno u pojedinim sektorima (zdravstvo, kultura, socijalna zaštita i dr.). Relaksacija navedene mere podrazumevaće jačanje odgovornosti rukovodioca za popunjavanje ključnih radnih mesta, kroz prioritizaciju unutar dozvoljenog procenta koji mogu da koriste bez saglasnosti tela Vlade.

Članom 4. ovog zakona propisuje se da korisnici budžetskih sredstava i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje rashode za zaposlene, penzije, energetske usluge, usluge komunikacije, komunalne usluge i rashode za zakup imovine i opreme planiraju do iznosa koji dospeva na plaćanje u tekućoj budžetskoj godini.

Članom 5. ovog zakona propisano je da se sredstava za izmirenje obaveza po zaključenim poslovima u cilju zaštite od finansijskog rizika (hedžing), radi postizanja povoljnije ročnosti, valutne ili kamatne strukture javnog duga, smanjenja ili eliminisanja rizika od promene deviznog kursa i kamatnih stopa i drugih rizika povezanih sa upravljanjem javnim dugom Republike Srbije, obezbeđuju zakonom o budžetu u skladu sa dogovorenim uslovima transakcije u vezi sa finansijskim derivatima, u iznosu obaveza koje dospevaju u toj budžetskoj godini.

Članom 6. ovog zakona dopunjavaju se prekršajne odredbe, tako da će se iste odnositi u na nepoštovanje novo dodatog člana 27k, koji uređuje zapošljavanje i dodatno radno angažovanje u javnom sektoru, u periodu od 2021. godine do kraja 2023. godine.

Članom 7. ovog zakona produžen je rok za primenu odredaba Zakona o budžetskom sistemu koje se odnose na programski budžet od strane zdravstvenih i apotekarskih ustanova.

Članom 8. ovog zakona produžava se rok za uvođenje rodno odgovornog budžetiranja kod svih korisnika budžetskih sredstava na svim nivoima vlasti do 2024. godine.

Članom 9. ovog zakona predlaže se da se poreski rashodi iskazuju u opštem delu zakona o budžetu Republike Srbije, počev od budžeta za 2022. godinu.

Članom 10. ovog zakona stavlja se van snage Uredba o dodatku na osnovnu platu zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i određenih zaposlenih koji obavljaju poslove u oblasti zdravlja, odnosno zaštite zdravlja stanovništva Republike Srbije, odnosno lečenja i sprečavanja širenja epidemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-COV-2 ("Službeni glasnik RS", br. 48/20 i 81/20), s obzirom na to da je dodatak od 10% inkorporiran u osnovicu članom 2. ovog zakona.

Članom 11. ovog zakona propisano je da se odredbe člana 3. istog, a koje se odnose na novozapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, primenjuju počev od 1. januara 2021. godine.

Članom 12. ovog zakona propisano je njegovo stupanje na snagu.

V. RAZLOZI ZA RANIJE STUPANjE NA SNAGU ZAKONA

Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Naročito opravdani razlozi za ranije stupanje na snagu ovog zakona, u smislu člana 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, sastoje se u potrebi da se predložena rešenja primene u zakonu o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, odlukama o budžetu lokalne vlasti za 2021, kao i u finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje u 2021. godini.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 20.11.2020.