NEKI SUDSKI PROCESI U KRIVIČNIM STVARIMA TRAJU I DECENIJAMA: Zbog složenosti predmeta, velikog broja okrivljenih i problema sa svedocima dugo se čekaju presude

Dva su pitanja u vezi sa srpskim pravosuđem aktuelna već godinama: zašto sudski postupci dugo traju i da li se kazna koja se izrekne posle nekoliko godina ili decenija suđenja, može smatrati zadovoljenjem pravde. Da li je u nekim slučajevima zaista potrebno duže od deceniju da se utvrdi istina?

Sagovornici „Politike” smatraju da u pravosuđu ima mnogo nerešenih problema, ali i da su razlozi dugih postupaka nekada objektivne prirode.

Aleksandar Trešnjev, sudija Krivičnog odeljenja Višeg suda u Beogradu kaže da je najčešći uzrok koji utiče na dužinu trajanja – složenost procesa.

–Neki procesi su složeni zbog velikog broja okrivljenih, a neki zbog težine činjeničnih i pravnih pitanja koja moraju da se reše u toku suđenja. Složenost predmeta je često jedini uzrok dužeg trajanja postupka i pored toga što laici često ne misle da je tako. U krivično procesnom pravu postoji maksima da se okrivljeni mora osloboditi ukoliko nema dovoljno dokaza. Međutim, u praksi nisu retke situacije u kojima postoje dokazi koji ukazuju na to da je okrivljeni učinilac krivičnog dela, ali nisu dovoljni da sud izvede zaključak da je to tako – kaže Trešnjev.

Dodaje da se javnosti, takođe, moraju pojasniti i određene faze postupka. Presuda se donosi na osnovu izvesnosti da je okrivljeni učinio krivično delo. Navodi i da na dužinu procesa utiču i različite opstrukcije koje nekada mogu da budu opravdane: bolest okrivljenog ili put u inostranstvo svedoka. U nekim slučajevima može da bude to što se okrivljeni nalazi u bekstvu, ali i činjenica da oni, ali i svedoci ne prijavljuju adrese stanovanja ili promene boravišta. Neodazivanje svedoka takođe je jedan od čestih razloga za odugovlačenje.

– Ne tako čest, ali najgori razlog za odlaganje suđenja je nedovoljna pripremljenost procesnih subjekata za suđenje. Nisu nepoznate situacije da pojedini učesnici u postupku dođu na suđenje, a da prethodno ne pročitaju predmet i ne znaju o čemu je reč – navodi sudija.

Advokat Predrag Vasović smatra da je razlog dugih sudskih postupaka nedostatak dobre prakse i tradicije.

– Prvi uslov da procesi budu efikasniji, da se sudi u razumnom roku jeste da imate pojedince koji su slobodni, kompetentni, imuni na bilo kakve uticaje i odlučni da primenjuju zakon. Teško je očekivati da će se bilo šta promeniti ako ne dođe do suštinskih promena, kako u odnosu izvršne vlasti prema pravosuđu, tako i u pogledu načina na koji se obavlja selekcija prilikom izbora sudija i tužilaca – smatra Vasović.

Naravno, navodi on, nekada su okolnosti slučaja takve da krivični postupak nije moguće brzo okončati, ali je retko kad predmet u tolikoj meri složen da je nužno da traje duže od decenije.

– Činjenica je da sistem ne funkcioniše valjano. U suprotnom, ne bi bilo moguće da krivični proces traje decenijama. Jedan od razloga za dugotrajno trajanje postupka je činjenica da kada je evidentno da ne postoje dokazi o krivici optuženih, sud ne primenjuje striktno zakon. Kada bi sud primenjivao pravilo o teretu dokazivanja, kada ne bi dokazivao krivicu okrivljenog umesto tužioca, kada faktički ne bi sprovodio dopunu istrage na glavnom pretresu, kada ne bi izvodio dokaze po službenoj dužnosti, a na teret okrivljenog, postupci bi znatno kraće trajali – objašnjava Vasović.

Zastupa, kaže, okrivljenog protiv kojeg je proces pokrenut 2006. godine, koji je bio u pritvoru, a do danas optužnica nije potvrđena. Takođe, branio je klijenta protiv kojeg je postupak vođen osam godina pre nego što je obustavljen.

-Obojica su sve vreme trpeli ozbiljne posledice – gubitak posla, nemogućnost zasnivanja novog, o povredi časti i ugleda i narušenom zdravlju i da ne govorim. O takvim slučajevima se manje vodi računa jer je pažnja javnosti po pravilu usmerena ka oštećenima. To je razumljivo, međutim, trebalo bi ukazati i na ovakve primere, kojih nije malo – zaključuje advokat Vasović.

Upitan da li se dugim procesima obesmišljava zadovoljenje pravde, sudija Trešnjev navodi da čekanje pravde godinama postaje agonija i za žrtve i za krivce. Međutim, naglašava, treba imati u vidu da i brzo sprovedeni postupci mogu biti elementarno nepravedni.

– Svi se sećamo prekih sudova i donošenja odluka „preko noći”. Takvi procesi su proizvodili velike nepravde i to ne samo u tom vremenu, već i za naredne generacije. Cilj krivičnog postupka je prikupljanje relevantnih dokaza na osnovu kojih se može doneti valjan zaključak da je neko kriv i koju sankciju mu treba odmeriti. Tako da u pogledu dužine trajanja mora da postoji balans između zakonito i pravično sprovedenog procesa i krivičnog postupka koji se ne oteže unedogled – kaže sudija Trešnjev.

Izvor: Politika, Miroslava Derikonjić, 22.08.2020.
Naslov: Redakcija