NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA: Transparentnost Srbija predlaže uvođenje krivične odgovornosti rukovodilaca institucija koji kriju podatke od javnosti
Postojeći Nacrt Zakona o izmenama i dopunama zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja mora se bitno unaprediti da bi građani efikasno ostvarili svoja prava, a organi vlasti bili adekvatno kontrolisani. Pored toga, uporedo se moraju menjati i odredbe drugih propisa, što sada uopšte nije predviđeno – ukazala je Transparentnost Srbija.
Jedan od najvažnijih predloga odnosi se na uvođenje krivične odgovornosti rukovodilaca institucija koji kriju podatke od javnosti nakon što Poverenik donese obavezujuće rešenje da se oni moraju obelodaniti. U Krivičnom zakoniku ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019)je već zaprećena kazna zatvora od tri meseca do tri godine protiv osoba koje se ogluše o pravnosnažnu sudsku odluku. Tako bi, trenutno, mogli da budu krivično gonjeni rukovodioci šest organa koji ne dostave informacije nakon presude Upravnog suda, ali ne i rukovodioci svih drugih organa vlasti koji se ogluše o konačnu odluku Poverenika, što je nelogično. Uvođenje krivične odgovornosti bilo bi znatno efikasnije sredstvo za otklanjanje ovog najdrastičnijeg vida kršenja prava građana, od sistema u kojem se zbog nepostupanja izriče novčana kazna koju plaća organ, a ne rukovodilac koji skriva informacije.
Pored zajedničkih predloga Koalicije za slobodu pristupa informacijama za otklanjanje šest problema u aktuelnom nacrtu, Transparentnost Srbija je Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu ukazala da bi pre razmatranja Vladinog predloga, Skupština trebalo da razmotri predlog za izmenu Zakona koji je još 2007. podnet u formi narodne inicijative. Takođe je ukazano na neophodnost izmene Zakona o prekršajima ("Sl. glasnik RS", br. 65/2013, 13/2016, 98/2016 - odluka US, 91/2019 i 91/2019 - dr. zakon), kako nesavesni rukovodioci organa vlasti ne bi izbegli odgovornost zbog nastupanja zastarevanja već posle godinu dana, ali i na potrebu da se izmene odredbe drugih zakona koje su u suprotnosti za pravilima pristupa informacijama (posebno član 45. Zakona o zaštiti konkurencije ("Sl. glasnik RS", br. 51/2009 i 95/2013)).
Pored toga, Transparentnost Srbija je predložila da se krug organa vlasti proširi tako da obuhvati ne samo preduzeća u većinskom državnom vlasništvu, već i ona u kojima država ima „kontrolni paket akcija“, koja su dobila na raspolaganje javnu imovinu velike vrednosti ili je država garantovala za njihove kredite, kada ustupljena javna imovina ili kredit premašuje vrednost neto kapitala preduzeća.
Predloženo je brisanje mogućnosti da organ uskrati informacije zato što bi njihovo davanje opteretilo rad organa, jer to može biti samo razlog da se produži rok za postupanje. Pri tom pogotovo treba imati u vidu da organi vlasti sami sebe dovode u položaj da im je postupanje po zahtevima teško, jer dokumentaciju ne vode u elektronskom obliku.
U vezi sa krugom organa protiv čijih rešenja nije moguće uložiti žalbu, TS je predložila bitnu promenu – da se u slučajevima kada informaciju uskrati Generalni sekretarijat Vlade ili neka od Vladinih kancelarija i službi, te službe posmatraju kao posebni organi, a ne kao deo Vlade. Naime, oni su i sada samostalni kada im to odgovora – imaju svoje razdele u budžetu, sprovode svoje javne nabavke i slično, pa jednako treba da budu samostalni i kada je reč o polaganju računa o svom radu po zahtevima građana za pristup informacijama.
TS je predložila i mere koje bi trebalo da obezbede brže postupanje u sporovima zaštite prava koji se vode pred Poverenikom i Upravnim sudom, povećanje kazne koja se može izreći zbog nepostupanja po rešenju Poverenika (sa 200 hiljada na 2 miliona dinara), ali i dužnost organa vlasti i javnog pravobranioca da u roku od 30 dana naplate kaznu koju je platio organ vlasti od odgovornog pojedinca.
Predloženo je i preciziranje razloga i postupka u kojem Skupština može da razreši poverenika, zbog „nestručnog i nesavesnog rada“, kako bi se smanjio prostor za arbitrernost. TS je ukazala na nužnost da Poverenik daje mišljenja ne samo o nacrtima zakona koji utiču na pristup informacijama, već i o predlozima takvih zakona, kao i o inicijativama i predlozima za ispitivanje ustavnosti takvih propisa.
Najzad, na osnovu dugogodišnje prakse primene Zakona, TS je uočila potrebu da organi vlasti urede unutrašnjim aktom postupanje u primeni ovog zakona i predložila da takvu obavezu imaju organi sa više od 50 zaposlenih.
Izvor: Transparentnost Srbija, 20.06.2021.Naslov: Redakcija