PREDLOG NACRTA ZAKONA O ISTOPOLNIM ZAJEDNICAMA: Prava partnera istopolne zajednice koja se tiču zajedničke imovine, upisuju se u zemljišne knjige nepokretnosti i druge odgovarajuće registre imovine na ime oba partnera kao njihova zajednička imovina sa neopredeljenim delovima
Dijalog je moguć i realan u vezi sa temom o istopolnim zajednicama, kaže ministarka za ljudska prava i društveni dijalog Gordana Čomić.
Predlog nacrta zakona o istopolnim zajednicama, očekivano, podelio je domaću javnost i ponovo u centar razgovora vratio teme koje se jave uvek kada se prava istopolnih partnera pomenu - instituciju braka, usvajanje dece, imovinska i nasledna prava...
Na prvu temu, da li Zakon o istopolnim zajednicama uvodi istopolni brak, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić odgovara "da nije u pitanju brak, već istopolna zajednica".
I posebno naglašava da "ovaj zakon ne previđa mogućnost usvajanja dece".
Čomić na pitanje da li će o mogućnosti usvajanja dece biti reči u budućnosti, budući da to sada nije tema, kaže da to "nije moguće bez Porodičnog zakona, a za porodični zakon nije nadležno ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog".
"Svakako da bismo u budućnosti želeli da razgovaramo o ovom pitanju. Dakle, Porodični zakon ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015) je taj koji reguliše usvajanje dece i prava dece i roditelja, a zakon o istopolnoj zajednici je ljudsko-pravaški zakon", objašnjava.
Ovaj zakon će se primenjivati godinu dana nakon usvajanja što ministarka Čomić objašnjava time da će "kada zakon bude usvojen biti potrebno da se usvoje i instituti, počev od regulisanja prava na penziju, posete u bolnicama, posetama u upravama za izvršenje krivičnih sankcija i slično".
"Dakle, sve ono što je građansko pravni okvir jedne zajednice. Da bi sve to moglo da se dogodi potrebno je da se promene članovi drugih zakona, koji za sada ne prepoznaju da dvoje ljudi istog pola žive u istopolnoj zajednici", kaže.
Podsetimo, ono što se razlikuje u odnosu na sklapanje tradicionalnog braka jeste da činu zaključenja istopolne zajednice pored matičara prisustvuje odbornik lokalne samouprave koga odredi skupština.
Takođe, istopolna zajednica prestaje pod istim uslovima kao tradicionalni brak, dakle, smrću partnera, poništenjem ili raskidom. Isto tako, raskid može zahtevati tužbom jedan partner ili oba sporazumno.
Osim toga, nacrtom zakona definisana su pitanja, odnosno prava poput bolničkog lečenja i u slučaju lišenja slobode partnera.
Uređeno je i pitanje raspodele imovine tako da posebnu imovinu čini imovina koju je partner stekao pre zaključenja istopolne zajednice, kao i imovina koju je stekao u toku trajanja zajednice, nasleđem, poklonom ili drugim oblicima besteretnog sticanja. Svaki partner samostalno upravlja i raspolaže posebnom imovinom ako se partneri nisu drugačije dogovorili.
Osim toga, zajedničku imovinu čini imovina koju su partneri stekli radom u toku trajanja istopolne zajednice, kao i prihodi iz te imovine. U zajedničku imovinu, kako se navodi, ulaze i prihodi od posebne imovine koji su ostvareni radom partnera, kao i imovina stečena igrom na sreću, osim ako je u tu igru jedan partner ulagao posebnu imovinu.
Prava partnera istopolne zajednice koja se tiču zajedničke imovine prema ovom zakonu upisuju se u zemljišne knjige nepokretnosti i druge odgovarajuće registre imovine na ime oba partnera kao njihova zajednička imovina sa neopredeljenim delovima.
Izvor: Vebsajt B92, Jovana Jovanović, 19.03.2021.Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija