ODLUKE O PRIVREMENIM MERAMA ZA OČUVANJE STABILNOSTI FINANSIJSKOG SISTEMA I ZA DAVAOCE LIZINGA U CILJU OČUVANJA STABILNOSTI FINANSIJSKOG SISTEMA: Banka ima pravo da naplati rate kredita koje dospevaju do dana od kog moratorijum počinje da proizvodi pravno dejstvo (najkasnije 31. marta), osim ako je klijent izričito zahtevao primenu moratorijuma pre isteka tog roka

Iako je Narodna banka Srbije (NBS), usled vanrednog stanja zbog pandemije koronavirusa, 18. marta donela propise po kom građani Srbije u naredna tri meseca neće morati da plaćaju rate svojih kredita, pojedine banke su prethodnih dana pozivale klijente i pretile im da pod hitno uplate rate koje duguju za mart, inače će snositi posledice!

Ovakvu neprijatnu situaciju doživela je i Beograđanka J.N., koju su pozvali iz jedne banke i zahtevali da što pre uplati 12.000 dinara, kolika joj je mesečna rata za keš kredit.

- Rata za kredit mi dospeva za plaćanje 22. marta, međutim, službenica banke me je pozvala i rekla mi da moratorijum na otplatu kredita stupa na snagu tek 31. marta, pa da moram pod hitno da platim ovu ratu - priča ona, koja je potom kontaktirala sa advokatom i shvatila da ju je banka obmanula.

NBS je saopštila da je obaveza banke i davaoca lizinga jeste da dužnicima ponudi zastoj u otplati obaveza (moratorijum) do 21. marta, te da na svojoj internet prezentaciji objavi ponudu o zastoju otplate obaveze. Nakon što ponuda bude objavljena, dužnik ima rok od deset dana da tu ponudu odbije, a ako to ne učini - smatraće se da je ponuda prihvaćena tog desetog dana:

"Banka ima pravo da naplati rate kredita koje dospevaju do dana od kog moratorijum počinje da proizvodi pravno dejstvo (najkasnije 31. marta), osim ako je klijent izričito zahtevao primenu moratorijuma pre isteka tog roka".

Ovo, kako kaže Dejan Gavrilović, predsednik organizacije potrošača Efektiva, znači da se klijenti, čije rate dospevaju do 31. marta, moraju pismeno tražiti primenu moratorijuma:

- To što o tome nije obaveštena klijentkinja, već su joj date druge informacije, može biti zbog neinformisanosti zaposlenih u banci, a može biti i klasična obmana. Pojedine banke već godinama koriste neinformisanost klijenata i njihovo nedovoljno znanje u vezi s bankarskim i finansijskim uslugama i svesno ih dovode u zabludu. To je užasno raditi čak i u redovnom stanju, a kamoli sada kad su mnogi sugrađani ostali bez primanja ili ne mogu da napuštaju domove i kada svako gleda kako da pomogne drugome.

On podseća da će obaveze koje uđu u moratorijum biti prenete na kraj otplate kredita, što će dovesti do povećanja mesečnih rata, te bi sugrađani trebalo da razmisle da li je moratorijum najbolje rešenje za njihovu finansijsku situaciju, naročito zato što se, ukoliko ga i odbiju, u toku trajanja vanrednog stanja mogu predomisliti i naknadno ga aktivirati.

- Ovakvi zahtevi su suprotni odlukama NBS i građani je o tome moraju informisati kako bi mogla da reaguje i spreči potencijalne zloupotrebe.

Moratorijum podrazumeva zastoj u otplati i kredita i svih drugih obaveza dužnika prema banci Obaveza banke i davaoca lizinga je da dužnicima ponudi moratorijum do 21. marta. Banka na svojoj internet prezentaciji mora objaviti ponudu o zastoju otplate obaveze. Nakon objave ponude, dužnik ima rok od deset dana da tu ponudu odbije, a ako to ne učini - smatraće se da je ponuda prihvaćena Banka/davalac lizinga ima pravo da naplati rate kredita/lizinga koje dospevaju do dana od kog je moratorijum usvojen, najkasnije 31. marta. Klijent može izričito zahtevati primenu moratorijuma pre isteka tog roka. Dužnici s više kredita imaju pravo na moratorijum u otplati rata za sve kredite. Ako dužnik nakon objavljivanja ponude nastavi da uredno izmiruje obaveze, to ga ne sprečava da u toku trajanja vanrednog stanja primeni moratorijum Banka ne obračunava zateznu kamatu na dospelo a neizmireno potraživanje Za vreme trajanja zastoja u otplati kredita banka obračunava redovnu (ugovorenu) kamatu, ona se pripisuje dugu i raspoređuje se ravnomerno na preostali rok dospeća. Nakon prestanka moratorijuma (koji ne može biti kraći od 90 dana) dužnik nastavlja da otplaćuje kredit, a period otplate faktički se produžava za tri meseca.

Izvor: Vebsajt Kurir, Ružica Kantar, 21.03.2020.
Naslov: Redakcija