Zastava Bosne i Hercegovine

ZAKON O BESPLATNOJ PRAVNOJ POMOĆI: Više od dve trećine lokalnih jedinica nije ispunilo zakonsku odredbu i formiralo službe za besplatnu pravnu pomoć


Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018 - dalje: Zakon) nije ispunio cilj zbog kojeg je donet, jer građani najčešće nisu upoznati sa mogućnošću ostvarivanja te vrste pomoći.

Nakon početka primene ovog Zakona nekoliko desetina građana koji nisu upisani u matične knjige rođenih ostalo je bez besplatne pravne pomoći.

Više od dve trećine lokalnih jedinica nije ispunilo zakonsku odredbu i formiralo službe za besplatnu pravnu pomoć.

Ovo su glavni zaključci današnjeg onlajn panela o tome šta je najugroženijim građanima i građankama donela primena Zakona, pre svega interno raseljenim licima i licima u riziku od apatridije u Srbiji i kakva su iskustva prve godine primene Zakona, koji je počeo da se primenjuje 1. oktobra 2019. godine.

Kako je ocenjeno na panelu, na kome su predstavljeni izveštaji o primeni Zakona, sistem besplatne prave pomoći nije zaživeo na potrebnom nivou, jer građani nisu dobro informisani o svojim pravima i nemaju poverenja u nadležne službe da zaista mogu da dobiju besplatnu pravnu pomoć.

Milan Radojev, istakao je da su se građani godinama unazad isključivo oslanjali na besplatnu pravnu pomoć koju su pružale nevladine organizacije.

- Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći je onemogućio da nevladine organizacije pružaju besplatnu pravnu pomoć u sudskim postupcima. Mi smo prošle godine sve opštinske i gradske uprave pitali koliko im se građana obratilo u postupcima utvrđivanja mesta rođenja - samo u 11 opština stranke su se obraćale za besplatnu pravnu pomoć i to ukupno u 17 slučajeva. Praxis je godišnje obrađivao više od 50 postupaka. Nakon početka primene Zakona nekoliko desetina građana koji nisu upisani u matične knjige rođenih ostalo je bez besplatne pravne pomoći - istakao je Radojev.

Predstavljajući istraživanje Praxis-a, on je naveo da su gotovo svi građani koji su tražili besplatnu pravnu pomoć imali poteškoća da ostvare to pravo.

- Njihovi pokušaji su se po pravilu usmeno odbijali. Lica od rizika od apatridije nisu znala da je stupio na snagu Zakon koji bi trebalo da ima omogući da dobiju besplatnu pravnu pomoć u gradskim i opštinskim službama. Ta lica odustaju od pokušaja traženja pomoći i zbog diskriminacije. Svaki četvrti ispitanik nije ni pokušao da traži besplatnu pravnu pomoć, a devet odsto je odustalo. Više od dve trećine lokalnih jedinica nije ispunilo zakonsku odredbu i formiralo službe za besplatnu pravnu pomoć. U svakoj desetoj lokalnoj jedinici se besplatna pravna pomoć uopšte ne pruža, a od 45 opština u kojoj su formirane službe, samo je u 11 njih sprovedena kampanja o tome preko centara za socijalni rad i to putem obaveštenja na oglasnoj tabli- ukazao je Radojev.

Prema njegovim rečima, u prvih godinu dana primene Zakona, u 23 opštine od 127 nije podnet nijedan zahtev o pružanju besplatne pravne pomoći.

Danilo Ćurčić iz A11 istakao je da je ova organizacija sprovela istraživanje u četiri fokus grupe interno raseljenih lica, ali i drugih lica koje mogu da ostvare besplatnu pravnu pomoć.

Kako je objasnio, istraživanje je pokazalo da jedna trećina njih nije ni čula da imaju mogućnost da se obrate za besplatnu pravnu pomoć.

Učesnici fokus grupa, dodao je Ćurčić, naveli su da informacije o besplatnoj pravnoj pomoći nisu dovoljno transparentne i jasne.

- Obrazac za pružanje besplatne pravne pomoći ima devet strana, nije dovoljno jasan i jednostavan za korisnike koji su najviše ugroženi - istakao je Ćurčić i naglasio da je poželjno izmeniti i dopuniti Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći.

Izvor: Vebsajt Danas, J. Diković, 18.02.2021.
Naslov: Redakcija