KRIVIČNI ZAKONIK: Krivične sankcije se ne mogu izreći osobi mlađoj od 14 godina. Mlađim maloletnicima (14-16 godina) mogu se izreći samo vaspitne mere i vaspitni nalozi, a starijim maloletnicima (16-18 godina) i kazna maloletničkog zatvora od šest meseci do pet godina. Maloletnički zatvor se može izreći u izuzetnim slučajevima i u trajanju dužem od pet godina, ali ne i dužem od deset godina i to za krivična dela za koje je predviđena kazna zatvora od 20 i više godina ili u slučaju sticaja najmanje dva krivična dela
Policija je u Srbiji tokom prošle godine evidentirala nekoliko hiljada maloletnika koji se sumnjiče za krivična dela, ali svaki peti, zbog godina, nije mogao krivično da odgovara. "Skandinavski model" je dao najbolje rezultate u smanjenju maloletničke delinkvencije, a evo šta on podrazumeva.
Dr Filip Mirić, naučni saradnik na Pravnom fakultetu u Nišu, napominje da je u svim skandinavskim državama granica krivične odgovornosti 15 godina, što je godinu dana više nego u Srbiji.
- Povećanje raspona kazni znači da je već došlo do dela. Treba da radimo da do njega ne dođe. Preventivni model vršnjačke edukacije, gde deca uče o vrednostima društvenog života, dao je najbolje rezultate. Primarna prevencija je učiti decu da ne dođe do krivičnog dela. U sekundarnoj je cilj da se delo, ukoliko je i došlo do njega, ne ponovi, a u tercijalnoj se radi na tome da se maloletnici koji su počinili krivično delo uključe u društvene tokove. Najvažnije nije kažnjavanje, već preispitivanje dece, rad na tome da postanu svesni svog dela, a za to je neophodno imati dovoljno motivisanog osoblja za rad sa maloletnicima, što mi u ovom trenutku nemamo - navodi dr Mirić.
Prema njegovom mišljenju, u Srbiji je najveći problem što nema te primarne i sekundarne prevencije i što je nedovoljno programa za pomoć posle izrečene mere ili kazne. A razlog za to je, smatra on, što nemamo para da se kroz sistem predavanja razvija vršnjačka edukacija.
Dr Mirić napominje da bi smanjenje granice krivične odgovornosti bilo pogodno u smislu da bi se počinioci mlađi od 14 godina našli u krivično-pravnom sistemu, a ne, kao dosad, samo u socijalnom.
- Ponovo se vraćam na to da država mora da uloži mnogo više u kadrove koji će da rade sa decom na tome kako im pomoći da se uklope u društvo posle vaspitno-popravnog doma ili maloletničkog zatvora, da se školuju prema svojim afinitetima, zaposle, a ne da postanu povratnici - objašnjava dr Mirić.
Kriminolog Dobrivoje Radovanović slaže se da je potrebno spustiti granicu krivične odgovornosti jer su, kako kaže, sadašnja deca na višem nivou uzrasta nego 14-godišnjaci pre pola veka. Ipak, napominje da bez pažljivog proučavanja ove problematike država ne može da radi na suzbijanju maloletničkog kriminaliteta.
- Treba preispitati koliko je sadašnja kaznena politika donela rezultate jer istraživanja pokazuju da je klasičan kriminalac prošao kroz sve faze, da je sankcionisan još kao maloletnik. Uz to, šta je sa kažnjavanjem roditelja koji zanemaruju svoju decu, zapostavljaju ih, nasilni su prema njima? Ta deca se okreću kriminalu, prepuštena su sistemu socijalne zaštite, gde nažalost nema dovoljno ljudi jer država nema para, a nema nikakve krivične odgovornosti za roditelje - konstatuje kriminolog Radovanović.
Advokat Zlatko Ristović, licenciran za rad sa maloletnicima, ne slaže se, međutim, da bi smanjenje starosne granice uticalo i na smanjenje maloletničkog kriminala.
- Prevencija je najvažnija. Prvo porodica, pa škola, društvo - kategoričan je advokat Ristović.
Policija je evidentirala više od 7.000 maloletnika kao osumnjičene za krivična dela prošle godine u Srbiji, ali ono što unosi dodatnu dozu zabrinutosti je to što je svaki peti među njima bio mlađi od 14 godina, tačnije osoba koja ne može krivično da odgovara.
Jedna studija pokazuje da deca ili maloletnici, prema kojima se najčešće primenjuje blaga kaznena politika, maltene odmah čim im se ukaže prilika idu u izvršenje sledećeg krivičnog dela. Ministar policije Nebojša Stefanović najavio je da će zbog povećanja maloletničkog kriminaliteta MUP predložiti Ministarstvu pravde pooštravanje kaznene politike ili pronalaženje drugog rešenja po ugledu na EU, čije pojedine članice su spustile granicu krivične odgovornosti.
Maloletnička delinkvencija je u porastu i u svetu, čak i u ekonomski razvijenim državama, i u većini zemalja kreće se od 15 do 20 odsto, a u nekim zemljama doseže i do 45 odsto ukupnog kriminaliteta. Stopa vraćanja kriminalu osoba koje su prvi put učinile krivično delo kao maloletne je između 80 i 85 odsto, što je znatno više od stope vraćanja kriminalu punoletnih učinilaca krivičnih dela, koja iznosi 65 odsto. Takođe, i polna struktura maloletnih delinkvenata se poslednjih godina promenila, tačnije povećan je broj devojčica koje više ne pribegavaju samo verbalnom nasilju, već i tučama i krađama.
U Mađarskoj se godišnje registruje oko 4.000 krivičnih dela koja izvrše maloletnici, a čak dve trećine počine deca uzrasta od 12 i 14 godina. Zakonom je zabranjeno smeštanje delinkvenata mlađih od 14 godina u zatvor, iako su pojedini tužioci zahtevali da maloletnici već od 12. godine budu kažnjavani.
Krivični zakonik ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) predviđa da se krivične sankcije ne mogu izreći osobi mlađoj od 14 godina. Mlađim maloletnicima (14-16 godina) mogu se izreći samo vaspitne mere i vaspitni nalozi, a starijim maloletnicima (16-18 godina) i kazna maloletničkog zatvora od šest meseci do pet godina. Maloletnički zatvor se može izreći u izuzetnim slučajevima i u trajanju dužem od pet godina, ali ne i dužem od deset godina i to za krivična dela za koje je predviđena kazna zatvora od 20 i više godina ili u slučaju sticaja najmanje dva krivična dela.
Moguće alternativne mere krivičnim sankcijama:
- opomena, ukor ili upozorenje
- uslovno puštanje na slobodu
- statusne kazne
- ekonomske sankcije i novčane kazne
- zaplena ili nalog o oduzimanju
- uslovna ili odložena kazna
- uslovna osuda i sudski nadzor
- nalog o radu u zajednici
- upućivanje u disciplinski dnevni centar
- kućni pritvor
- drugi oblici neinstitucionalnog tretmana
- kombinacije nekih od navedenih mera
Naslov: Redakcija