Zastava Bosne i Hercegovine
Email Print

NACRT ZAKONA O UNUTRAŠNЈIM POSLOVIMA: Organizacije civilnog društva najviše kritikuje član Nacrta zakona koji policiji daje pravni osnov za obradu podataka prikupljenih preko takozvanih “pametnih kamera”


Iako je javna rasprava o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima poslednjim okruglim stolom održanim prošle nedelje formalno okončana, rasprava u javnosti o ovom bitnom zakonu tek je počela.

Brojne organizacije civilnog društva uputile su Ministarstvu unutrašnjih poslova niz zamerki na predloženi tekst nacrta uz nadu da će radna grupa MUP-a uvažiti njihove sugestije.

Član Nacrta zakona koji je kritikovalo više nevladinih organizacija odnosi se na odredbu koja policiji daje pravni osnov za obradu podataka prikupljenih preko takozvanih “pametnih kamera”.

Ove kamere, kao i prateća oprema, imaju mogućnost da detektuju i skladište i biometrijske podatke telesnih karakteristika, vreme i mesto u kojem je neko primećen, događaj kojem je prisustvovao, s kim je bio u društvu…

Ovakva zakonska odredba, prema mišljenju Danila Krivokapića, direktora SHARE fondacije, korak je kojim se uvodi masovan nadzor građana.

- To što se ministarstvo ograđuje i u drugom članu precizira da će biometrijske karakteristike lica da se koriste radi pronalaska počinilaca krivičnih dela ne znači mnogo. Oni da bi pronašli takva lica moraju da imaju bazu podataka svih građana, što je ozbiljna povreda prava na privatnost u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018), Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) i međunarodnim konvencijama - navodi on.

Krivokapić ističe da MUP nijednog trenutka nije objasnio zbog čega se uvodi ovako intruzivan metod nadzora.

- Šta se to tačno promenilo u Beogradu, pa smo od situacije u kojoj je nekoliko desetina najprometnijih raskrsnica bilo pokriveno kamerama, došli do toga da će ih biti postavljeno više od osam hiljada - pita se Krivokapić.

SHARE fondacija je u komentarima na Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima, koji je zvanično poslala MUP-u, zatražila brisanje ovih članova iz nacrta ističući da bi primena ovakve tehnologije imala nesagledive posledice po demokratsko društvo, prava i slobode građana.

Oni su podsetili da Zakon o zaštiti podataka o ličnosti obavezuje ministarstvo da pre primene nadzora izrade procenu uticaja na zaštitu podataka o ličnosti, kao i da je prethodne dve takve procene Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti ocenio negativno.

Poverenik Milan Marinović ističe da su se te dve negativne ocene odnosile na nepostojanje pravnog osnova za primenu nadzora, dodajući da bi novim zakonom ovaj nedostatak mogao da bude otklonjen. Marinović objašnjava da se kancelarija Poverenika još uvek nije bavila analizom Nacrta zakona, precizirajući da će to svakako učiniti kada joj Vlada bude poslala nacrt.

- Trenutno je u toku faza javne rasprave. Održani su okrugli stolovi nakon čega su sve zainteresovane strane šalju sugestije, komentare i zamerke ministarstvu. Procedura nalaže da nakon ove faze, radna grupa koja je izradila predlog nacrta analizira pristigli materijal i eventualno izmeni nacrt. Posle toga ona takav nacrt šalje Vladi Srbije, a Vlada onda nadležnim državnim organima na izjašnjenje - navodi Marinović.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima trajala je od 30. avgusta do 18. septembra. Rasprava je trajala tačno 20 dana, što je minimum koji predviđa Poslovnik o radu Vlade. Ovako kratak rok za sistemski zakon koji treba da zameni postojeći Zakon o policiji ("Sl. glasnik RS", br. 6/2016, 24/2018 i 87/2018) iznenadio je deo civilnog društva koji prate ovu tematiku, tim pre što je bilo najava da se neće usvajati novi zakon, već da će samo biti izmena postojećeg.

Izvor: Vebsajt Danas, Vuk Jeremić, 19.09.2021.
Naslov: Redakcija