Zastava Bosne i Hercegovine
Email Print

ZAKON O BUDŽETSKOM SISTEMU: Iako javni dug ne može biti veći od 45 odsto BDP-a, taj nivo je Srbija odavno premašila – na kraju prošle godine iznosio je 57,4%


Iznos javnog duga u maju veći je za 304 miliona evra u odnosu na april, dok je njegov udeo u BDP-u povećan za 0,6 procentnih poena na mesečnom nivou. Na kraju 2020., javni dug Srbije je iznosio 26,66 milijardi evra, što je činilo 57,4 odsto BDP-a.

Kreatori ekonomske politike mnogo puta su izjavili da javni dug do kraja godine neće preći 60 procenata BDP-a. Sa tim se slaže i Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu.

Nismo ni blizu toga da premaši 60 odsto BDP-a. Pogotovo što ulazimo u period dinamičnijeg rasta privrede – napominje on.

Nastavlja se zaduživanje i na domaćem tržištu pa je pre nekoliko dana emitovana još jedna emisija petogodišnjih državnih obveznica. Uprava za javni dug objavila je da je ponovo otvorena emisija petogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije sa dospećem 30. jula 2025. godine, koja je prvi put emitovana 28. januara 2020. Obim aukcije iznosio je 64,05 milijardi dinara sa kuponskom stopom od tri odsto.

Inače, prema Zakonu o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020), javni dug ne može biti veći od 45 odsto BDP-a, ali taj nivo duga Srbija je odavno premašila. Ako je za utehu, kamate na novo zaduživanje nikad nisu bile niže. Srbija se za pomenute dvanaestogodišnje obveznice zadužila po stopi od 1,92 odsto. Za naše uslove to se može smatrati povoljnim, jer su se tokom protekle decenije kamate za evroobveznice, različite ročnosti, kretale u rasponu od 1,25 do 7,5 procenata.

Srbija je 2020. dva puta izašla na međunarodno finansijsko tržište i emitovala evroobveznice. U maju je emitovala sedmogodišnje obveznice uz kamatu od 3,37 odsto, a drugi put u decembru desetogodišnje obveznice uz kamatu od 2,35 procenata.Aktuelna pandemija zarazila je svet ne samo virusom, već i dugovima. Zbog velikih izdvajanja za zdravstvo i privredu rastu dugovi država, a na ličnom planu oni koji su se razboleli znaju da im je korona priredila ekstra trošak.

Što se tiče EU, javni dug njenih država članica dostigao je vrednost svega onoga što ta, inače, jaka ekonomija, stvori za godinu dana. Kako je nominalno reč o hiljadama milijardi evra jednostavnije je navesti da je javni dug evrozone premašio u prvom tromesečju 2021. godine nivo od 100 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP). Prvi put ikada.

Prema upravo objavljenim podacima agencije EU za statistiku, Evrostata, javni dug evrozone popeo se u prvom kvartalu na 100,5 odsto BDP-a sa nivoa od 97,8 procenata na kraju poslednjeg tromesečja 2020. U Evropskoj uniji taj odnos je porastao sa 90,5 na 92,9 odsto, piše Politika.

Najviši nivo državnog duga prema BDP-u na kraju prvog tromesečja 2021. imala je Grčka (209,3 odsto), a slede Italija (160), Portugalija (137,2), Kipar (125,7), Španija (125,2), Belgija (118,6) i Francuska (118), dok najniži nivo ima Estonija (18,5), Bugarska (25,1) i Luksemburg (28,1).

Prema Evrostatu od zemalja članica EU sa prostora bivše Jugoslavije, javni dug Hrvatske je u posmatranom periodu porastao na 91,3 odsto BDP-a, dok je u Sloveniji iznosio nešto manje od 90 procenata. Javni dug raste i u Srbiji, ali ne drastično. Prema podacima Ministarstva finansija dug države iznosio je na kraju maja 2021. godine 28,07 milijardi evra, odnosno 55,6 procenata bruto domaćeg proizvoda.

Izvor: Blic, Nikola Vojnović, 22.08.2021.
Naslov: Redakcija