PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA – Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o porezu na dohodak građana (“Službeni glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06-ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11-US, 93/12, 114/12-US, 47/13, 48/13-ispravka, 108/13, 57/14, 68/14-dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 44/21 i 118/21), u članu 5. reči: “po rešenju nadležnog poreskog organa” zamenjuju se rečju: “samooporezivanjem”.

Član 2.

U članu 12a stav !. posle reči:,.30) i 31), dodaju se reči: “člana 126 st. 1. i 2,".

Član 3.

U članu 126 stav 1. menja se i glasi:

“Normirani troškovi u dinarskom iznosu iz člana 56. stav 2. tačka 1) i člana 85. stav 5. tačka 2) podtačka (1) ovog zakona po osnovu prihoda koji fizičko lice ostvari u kvartalu, priznaju se u visini od 96.000 dinara.”.

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

“Normirani troškovi u dinarskom iznosu iz člana 56. stav 2. tačka 2) i člana 85. stav 5. tačka 2) podtačka (2) ovog zakona po osnovu prihoda koji fizičko lice ostvari u kvartalu, priznaju se u visini od 57.900 dinara.”.

U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 3, reči: “stava 1." zamenjuju se rečima: “st. 1. i 2.”.

Član 4.

U članu 13. stav 3. posle reči: “zarada preduzetnika” dodaju se reči: “i preduzetnika poljoprivrednika”.

Član 5.

U članu 15a st. 2,4. i 5. reči: “19.300 dinara" zamenjuju se rečima:,.21.712 dinara”.

Član 6.

U članu 15v stav 4. tačka 1) tačka i zapeta na kraju zamenjuju se zapetom i dodaje se reč: “ili”.

Član 7.

U članu 21v stav 1. reči: “2022. godine" zamenjuju se rečima: “2023. godine”.

Član 8.

U članu 21d stav |. reči:,,2022. godine” zamenjuju se rečima:,,2023. godine".

Član 9.

U članu 33a stav 5. menja se i glasi:

“Izuzetno od stava 4. ovog člana, lica koja se ne registruju kod organizacije koja vodi registar privrednih subjekata, obaveštenje o opredeljenju da vrše isplatu lične zarade podnose u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave, u roku od pet dana od dana registracije u Poreskoj upravi, odnosno dana dodele poreskog identifikacionog broja (u daljem tekstu: PIB) a najkasnije do 31. decembra tekuće godine.".

Član 10.

U članu 42. stav 1. posle reči: “zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost" dodaju se reči: “a najkasnije do 31. decembra tekuće godine za narednu godinu".

Stav 3. menja se i glasi:

 “Izuzetno od stava 2. ovog člana, lica koja se ne registruju kod organizacije koja vodi registar privrednih subjekata, zahtev za paušalno oporezivanje podnose u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave, u roku od pet dana od dana registracije u Poreskoj upravi, odnosno dana dodele PIB a najkasnije do 31. decembra tekuće godine. ".

Član 11.

U članu 55. dodaje se stav 2, koji glasi:

“Izuzetno od stava 1. ovog člana, oporezivi prihod od autorskih i srodnih prava na koje se porez plaća samooporezivanjem, izuzev tih prihoda koje ostvaruje obveznik koji ima status samostalnog umetnika u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast kulture, čini bruto prihod ostvaren u kvartalu umanjen za normirane troškove u dinarskom iznosu:

1) u visini iz člana 126 stav 1. ovog zakona, ili

2) u visini iz člana 126 stav 2. ovog zakona uvećane za 34% bruto prihoda ostvarenog u kvartalu.”.

Član 12.

U članu 56. stav 2. menja se i glasi:

“Izuzetno od stava 1. ovog člana, za prihode od autorskih i srodnih prava na koje se porez plaća samooporezivanjem, izuzev tih prihoda koje ostvaruje obveznik koji ima status samostalnog umetnika u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast kulture, priznaju se normirani troškovi u dinarskom iznosu:

1) iz člana 126 stav 1. ovog zakona, ili

2) iz člana 126 stav 2. ovog zakona uvećani za 34% bruto prihoda ostvarenog u kvartalu.”.

Član 13.

U članu 58. dodaje se stav 2, koji glasi:

“Izuzetno od stava 1. ovog člana, stopa poreza na prihode od ugovorene naknade od autorskih i srodnih prava na koje se porez plaća samooporezivanjem, za koje se normirani troškovi priznaju u skladu sa članom 56. stav 2. tačka 2) ovog zakona, iznosi 10%.”.

Član 14.

U članu 85. stav 5. tačka 2) menja se i glasi:

“2) stava 1. tačka 18) ovog člana, koji fizičko lice ostvari po osnovu ugovorene naknade za izvršeni rad, na koji se porez plaća samooporezivanjem, čini bruto prihod ostvaren u kvartalu umanjen za normirane troškove u dinarskom iznosu:

(1) iz člana 126 stav 1. ovog zakona, ili

(2) iz člana 126 stav 2. ovog zakona uvećane za 34% bruto prihoda ostvarenog u kvartalu.”.

Član 15.

U članu 86. stav 2. menja se i glasi:

“Izuzetno od stava 1. ovog člana, stopa poreza na prihode od:

1) osiguranja lica iz člana 84. ovog zakona iznosi 15%;

2) ugovorene naknade za izvršeni rad na koje se porez plaća samooporezivanjem, za koje se normirani troškovi priznaju u skladu sa članom 85. stav 5. tačka 2) podtačka (2) ovog zakona iznosi 10%.”.

Član 16.

U članu 87. stav 1. reči: “Godišnji porez na dohodak građana plaćaju fizička lica” zamenjuju se rečima: “Godišnjim porezom na dohodak građana oporezuje se dohodak fizičkih lica”.

U tački 1) reči: “rezidenti za" zamenjuju se rečju: “rezidenata -".

U tački 2) reči: “nerezidenti za" zamenjuju se rečju: “nerezidenata -".

U stavu 2. tačka 1) reči: “čl. 13. do 158" zamenjuju se rečima; “čl. 15a do 15v".

U tački 2) reči: “člana 40.” zamenjuju se rečima: “člana 41.".

U stavu 3. reči: “članom 40." zamenjuju se rečima: “članom 41.".

Član 17.

U članu 92. dodaju se st. 2, 3. i 4, koji glase:

“Na osnovu podataka iz službenih evidencija poreski organ unosi podatke u poresku prijavu iz stava 1. ovog člana i postavlja je na portal Poreske uprave najkasnije do 1. aprila godine koja sledi godini za koju se utvrđuje godišnji porez na dohodak građana.

Poreski obveznik je u obavezi da izvrši izmenu, odnosno dopunu poreske prijave iz stava 2. ovog člana, u delu u kome nisu iskazani tačni i odgovarajući podaci i nakon toga podnese poresku prijavu u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave.

Ukoliko poreski obveznik u roku iz stava 1. ovog člana ne podnese poresku prijavu, Poreska uprava podnosi poresku prijavu za to lice.”.

Član 18.

U članu 94. stav 3. briše se.

Dosadašnji stav 4. postaje stav 3.

Dosadašnji stav 5. briše se.

U dosadašnjem stavu 6, koji je postao stav 4, reči: “stava 4." zamenjuju se rečima: “stava 3.".

Dosadašnji stav 7. postaje stav 5.

Dosadašnji stav 8. briše se.

Član 19.

U članu 95. st. 6. i 7. menjaju se i glase:

“Poreska prijava sa obračunatim porezom za koji je članom 100a stav 1. tačka 2) podtač. (2) i (3) i tačka 3) i stav 2. ovog zakona utvrđena obaveza samooporezivanja, podnosi se u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda.

Izuzetno od stava 6. ovog člana, poreska prijava za prihode od ugovorene naknade od autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršeni rad na koje se porez plaća samooporezivanjem, u kojoj se iskazuju opredeljeni normirani troškovi saglasno članu 56. stav 2. i članu 85. stav 5. tačka 2) ovog zakona, podnosi se u roku od 30 dana od isteka kvartala u kome su ti prihodi ostvareni.”.

Član 20.

U članu 98. tačka 3) reči: “za godišnji porez na dohodak građana,” brišu se.

Član 21.

U članu 100. tačka 2a) tačka i zapeta na kraju zamenjuju se tačkom. _.

Tačka 3) briše se.

Član 22.

U članu |Oba stav |. menja se i glasi:

“Samooporezivanjem utvrđuju se i plaćaju porezi na:

1) prihode od samostalne delatnosti preduzetnika, preduzetnika poljoprivrednika i preduzetnika drugog lica koji vodi poslovne knjige u skladu sa članom 43. st. 2. i 3. ovog zakona;

2) prihode koje isplaćuje isplatilac koji nije pravno lice, preduzetnik ili preduzetnik paušalac, i to:

(1) prihode od ugovorene naknade od autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršeni rad za koje se oporezivi prihod utvrđuje saglasno članu 55. stav 2. i članu 85. stav 5. tačka 2) ovog zakona;

(2) kamate;

(3) druge prihode iz člana 85. ovog zakona, izuzev prihoda iz podtačke (1) ove tačke;

3) prihode koje isplaćuje isplatilac koji nije pravno lice, preduzetnik, preduzetnik paušalac ili preduzetnik poljoprivrednik, po osnovu prihoda od izdavanja nepokretnosti i davanja u zakup pokretnih stvari;

4) dohodak koji se oporezuje godišnjim porezom na dohodak građana u skladu sa članom 87. ovog zakona..

Dodaju se st. 7. i 8, koji glase:

“Porez na prihode od ugovorene naknade od autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršeni rad na koje se porez plaća samooporezivanjem, za koje je oporezivi prihod utvrđen saglasno članu 55. stav 2. i članu 85. stav 5. tačka 2) ovog zakona, plaća se na prihod koji je obveznik ostvario u kvartalu.

Po osnovu prihoda iz stava 1. tačka 2) podtačka (1) ovog člana ostvarenih u svakom posebnom kvartalu podnosi se poreska prijava u kojoj se obveznik opredeljuje za jednu poresku osnovicu, i to utvrđenu saglasno članu 55. stav 2. tačka |) i članu 85. stav 5. tačka 2) podtačka (1) ili saglasno članu 55. stav 2. tačka 2) i članu 85. stav 5. tačka 2) podtačka (2) ovog zakona..

Član 23.

U članu 109. stav 13. briše se.

Član 24.

U članu 110. tačka 2) reči: “na godišnji porez na dohodak građana i" brišu se.

Član 25.

Prvo usklađivanje normiranih troškova u dinarskom iznosu od 57.900 dinara i 96.000 dinara iz člana 3. ovog zakona, godišnjim indeksom potrošačkih cena vrši se počev u 2024. godini.

Član 26.

Prvo usklađivanje neoporezivog iznosa zarade od 21.712 dinara iz člana 5. ovog zakona, godišnjim indeksom potrošačkih cena vrši se počev u 2024. godini.

Član 27.

Odredbe ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2023. godine.

Član 28.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

• Problemi koje ovaj zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se ovim zakonom postižu

Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u potrebi da se, u cilju obezbeđivanja uslova za dalje sprovođenje sveobuhvatne reforme poslovnog okruženja i borbe protiv “sive ekonomije” stvore uslovi za efikasnije suzbijanje nelegalnog rada fizičkih lica, zapošljavanje, priliv investicija i privredni rast i sveukupno omogućavanje povoljnijih uslova privređivanja rasterećenjem privrednih subjekata. S tim u vezi, predložena su rešenja koja se odnose na dalje fiskalno rasterećenje prihoda po osnovu rada povećanjem neoporezivog iznosa zarade, produženje perioda primene postojećih poreskih olakšica za zapošljavanje novih lica, način utvrđivanja poreske obaveze za obveznike koji ostvaruju prihode po osnovu rada na koje se porez plaća samooporezivanjem i s tim u vezi smanjenje troškova administriranja poreske obaveze, kao i na automatizaciju i smanjenje troškova kod utvrđivanja godišnjeg poreza na dohodak građana i ukidanje obaveze podnošenja poreske prijave za preduzetnike usled procesa automatizacije razmene podatka između Poreske uprave i agencije nadležne za privredne registre.

Predloženo je povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 19.300 dinara na 21.712 dinara mesečno, što praktično znači da se smanjuje osnovica poreza na zaradu pa samim tim i iznos poreza koji se plaća po tom osnovu. Na ovaj način obezbeđuje se manje fiskalno opterećenje prihoda koje fizička lica ostvare po osnovu rada, bilo po osnovu zarade zaposlenih ili lične zarade preduzetnika. Ovim zakonskim rešenjem nastavlja se iu narednom periodu, u skladu sa opredeljenim ciljevima iz strateških dokumenata fiskalne politike, sa implementiranjem mera kojima se, u zavisnosti od stvorenog fiskalnog prostora, dodatno rasterećuje privreda, odnosno povećava konkurentnost privatnog sektora i podstiče zapošljavanje.

U vezi sa merama podsticanja zapošljavanja, predloženo je i produženje perioda primene postojećih poreskih olakšica za zapošljavanje novih lica u vidu prava na povraćaj dela plaćenog poreza po osnovu zarade novozaposlenog lica, u procentu od 65% do 75%, sa 31. decembra 2022. godine na 31. decembar 2023. godine. Ove mere podsticaja za zapošljavanje nezaposlenih lica odnose se na lica koji su na evidenciji kod Nacionalne službe za zapošljavanje, i za veliki broj poslodavaca koji su ih koristili u prethodnom periodu predstavljaju značajnu finansijsku olakšicu u poslovanju. Imajući u vidu da su mere u primeni od !. jula 2014. godine, odnosno od 1. januara 2016. godine, shodno inicijativi predstavnika poslodavaca predlaže se produženje perioda primene poreskih olakšica i za period 2023. godine. Predloženim rešenjem postiže se kontinuitet u korišćenju olakšica i omogućava nastavak njihovog korišćenja i u narednom periodu, što je važno za poslodavce u vezi sa planiranjem troškova poslovanja.

Oporezivanje prihoda fizičkih lica koja ostvaruju prihode od autorskih i srodnih prava na koje se porez plaća samooporezivanjem, kao i po osnovu ugovorene naknade za izvršeni rad na koje se porez plaća samooporezivanjem, saglasno sporazumu koji je kroz aktivnosti Radne grupe postignut sa predstavnicima udruženja radnika na internetu, uređuje se na način kojim se omogućava da lica koja ostvaruju predmetne prihode mogu da se opredele za jedan od dva alternativna način priznavanja normiranih troškova u dinarskom iznosu i shodno tome utvrđivanja poreske osnovice po osnovu poreza na dohodak građana. Fizička lica pod jednakim uslovima mogu da se opredele za način utvrđivanja poreske osnovice i s tim visinu poreske obaveze, bilo da se opredele za priznavanje normiranih troškova u dinarskom iznosu 96.000 dinara kvartalno i plaćanje poreza po stopi od 20% ili da se opredele za priznavanje normiranih troškova u dinarskom iznosu 57.900 dinara kvartalno uvećanih za 34% bruto prihoda ostvarenog u kvartalu i plaćanje poreza po stopi od 10%. Ukazujemo da ovakav način opredeljenja utvrđivanja poreske osnovice i visine poreske obaveze je od značaja i za opredeljenje u pogledu obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, što je predmet uređenja kroz istovremene izmene zakona kojim se uređuje ta oblast. U vezi sa plaćanjem poreza na dohodak građana, predloženim zakonskim rešenjem daje se mogućnost da obveznici posebno za svaki kvartal utvrđuju i plaćaju porez na jednu od dve poreske osnovice za koju se opredele, pri čemu za svaki kvartal mogu da se opredele za drugu poresku osnovicu nezavisno od osnovice koju su izabrali za prethodni kvartal. Predloženim zakonskim rešenjem u pogledu opredeljenja za normirane troškove u dinarskom iznosu i s tim u vezi visinom poreske obaveze i plaćanjem poreza po osnovu prihoda na kvartalnom nivou, obezbeđuje se da obveznici mogu poreski da planiraju i optimizuju svoje poreske obaveze, pojednostavljuje se postupak izmirivanja poreske obaveze i smanjuju se troškovi obveznika.

Osnovna svrha uvođenja samooporezivanja po osnovu godišnjeg poreza na dohodak građana je da se u okviru optimizacije poslovnih procesa, određene aktivnosti Poreske uprave automatizuju čime bi prestala potreba da poreski inspektori donose rešenja po podnetim poreskim prijavama, a samim tim bi i prestala potreba za suvišnim administriranjem poreskog organa u smislu unosa i obrade poreskih prijava, donošenja rešenja i dr. Cilj je da se poreskim obveznicima značajno olakša popunjavanje i podnošenje prijave, smanje troškovi obveznicima i poreskoj administraciji, izvrši naplata u kraćem roku, odnosno celokupni poslovni proces podigne na značajno viši nivo efikasnosti. Naime, uvođenje godišnjeg poreza na dohodak građana u režim samooporezivanja podrazumeva da fizičko lice umesto dosadašnje poreske prijave na osnovu koje je poreski organ donosio rešenje i utvrđivao poresku obavezu, podnosi prijavu u kojoj će iskazati iste podatke kao prema trenutnom rešenju, ali će na osnovu njih, a prema propisanim pravilima sam da obračuna i plati poresku obavezu. U cilju olakšavanja unosa podataka u poresku prijavu i izračunavanje poreske obaveze, Poreska uprava će unapred popuniti poresku prijavu i istu dostaviti poreskom obvezniku u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave, sa iskazanim podacima, a fizičko lice bi imalo obavezu da izmeni i/ili dopuni poresku prijavu u vezi sa podacima kojima poreski organ ne raspolaže (npr. broj izdržavanih članova domaćinstva i dr.).

U delu koji se odnosi na podnošenje poreske prijave za preduzetnike koji ispunjavaju uslov za paušalno oporezivanje, predlaže se brisanje roka za podnošenje poreske prijave za lice koje u toku godine započne obavljanje delatnosti a koje se ne registruje kod organizacije koja vodi registar privrednih subjekata, kao i za preduzetnika koji je porez plaćao na stvarni prihod u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje poreza, a ispunjava uslove da bude paušalno oporezovan u tekućoj godini. Ovo iz razloga jer se rešenja o utvrđivanju poreske obaveze donose automatskim putem, a nakon donošenja rešenja o priznavanju prava na paušalno oporezivanje nije svrsishodno da se podnosi poreska prijava. Na ovaj način će se značajno smanjiti administriranje obveznika i poreskog organa i smanjiti troškovi i ubrzati postupak utvrđivanja poreskih obaveza.

Osnovna sadržina predloženih izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana (“Službeni glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06-ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11-US, 93/12, 114/12-US, 47/13, 48/13-ispravka, 108/13, 57/14, 68/14-dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 44/21 i 118/21 - u daljem tekstu: Zakon) odnosi se na:

- povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 19.300 dinara na 21.712 dinara mesečno;

- produženje perioda primene postojećih olakšica za zapošljavanje novih lica;

- utvrđivanje poreske osnovice i način oporezivanja prihoda fizičkih lica koja ostvaruju prihode od autorskih i srodnih prava na koje se porez plaća samooporezivanjem, kao i po osnovu ugovorene naknade za izvršeni rad na koje se porez plaća samooporezivanjem;

- uvođenje samooporezivanja po osnovu godišnjeg poreza na dohodak građana;

- smanjenje suvišnog administriranja i troškova za obveznika i poreski organ u vezi sa podnošenjem poreske prijave, usled automatizacije određenih aktivnosti i poslovnih procesa Poreske uprave:

- preciziranje određenih odredaba u smislu stvaranja uslova za adekvatnu primenu Zakona.

• Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja zakona

Imajući u vidu da je reč o elementima sistema i politike javnih prihoda koji se, saglasno odredbama Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101L11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21 i 118/21-dr. zakon) uvode zakonom, to znači da se izmene i dopune tih elemenata mogu vršiti samo zakonom. Prema tome, kako se materija koja se uređuje ovim zakonom odnosi na oporezivanje prihoda građana i spada u zakonodavnu regulativu, nije razmatrano, niti je bilo osnova za razmatranje njenog uređenja drugim zakonom ili podzakonskim aktom.

• Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema

S obzirom da se radi o zakonskoj materiji, određena postojeća zakonska rešenja jedino je i moguće menjati i dopunjavati donošenjem zakona, tj. izmenama i dopunama Zakona.

Uređivanjem poreskopravne materije, ovim zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje javnosti dostupnost u pogledu vođenja poreske politike, s obzirom da se ovaj zakon kao opšti pravni akt objavljuje i stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poreskopravnoj situaciji.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 18.11.2022.