NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DUALNOM OBRAZOVANJU - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o dualnom obrazovanju (“Službeni glasnik RS”, br. 101/17 i 6/20), član 2. menja se i glasi:

“Član 2.

U smislu ovog zakona utvrđuju se sledeći pojmovi:

1)         “dualno obrazovanje” je model realizacije nastave u sistemu srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja u kome se kroz nastavu u školi i učenje kroz rad kod poslodavca, stiču, usavršavaju, odnosno izgrađuju znanja, veštine, sposobnosti i stavovi (u daljem tekstu: kompetencije) u skladu sa standardom kvalifikacije i planom i programom nastave i učenja;

2)         “poslodavac” je pravno lice ili preduzetnik koji ispunjava propisane uslove za učenje kroz rad učenika u dualnom obrazovanju i čija delatnost omogućava ostvarivanje sadržaja propisanih odgovarajućim planom i programom nastave i učenja u dualnom obrazovanju (u daljem tekstu: plan i program nastave i učenja);

3)         poslodavac u smislu ovog zakona jesu i organ unutrašnjih poslova i odbrane, kod kojih se učenje kroz rad realizuje u skladu sa propisima koji uređuju rad tih organa i ovim zakonom, osim odredaba ovog zakona koje se odnose na finansijsko obezbeđenje učenika;

4)         “učenje kroz rad” je organizovan proces tokom koga učenici, pod vođstvom i nadzorom instruktora i koordinatora učenja kroz rad, u realnom radnom okruženju kod poslodavca, a izuzetno i u školi i trening centru, stiču kompetencije propisane standardom kvalfikacije;

5)         “instruktor” je lice zaposleno kod poslodavca, koje neposredno obezbeđuje da se tokom učenja kroz rad realizuju sadržaji propisani planom i programom nastave i učenja i odgovorno je da učenici steknu kompetencije propisane standardom kvalifikacije;

6)         “koordinator učenja kroz rad” je nastavnik sa odgovarajućim obrazovanjem za predmet iz kojeg se realizuje učenje kroz rad koji u saradnji sa instruktorom planira, prati, realizuje i vrednuje ostvarivanje učenja kroz rad kod poslodavca;

7)         “program realizacije učenja kroz rad” je dokument koji daje detaljan uvid u način realizacije obrazovnog profila kod poslodavca, a koji zajedno razvijaju škola i poslodavac za period ukupnog trajanja obrazovnog profila;

8)         “plan realizacije učenja kroz rad” je operativni dokument koji sadrži dinamiku, mesto i raspored realizacije učenja kroz rad u toku školske godine, a koji donosi škola u saradnji sa poslodavcem na osnovu programa učenja kroz rad. Plan realizacije učenja kroz rad sastavni je deo godišnjeg plana rada škole;

9)         “trening alijansa” je oblik udruživanja najmanje dva poslodavca koji omogućava ostvarivanje ishoda učenja iz standarda kvalifikacije kroz učenja kroz rad, u skladu sa planom i programom nastave i učenja;

10)       “trening centar” je status koji, u skladu sa ovim zakonom, može da stekne škola koja ima odgovarajuće resurse za sticanje kompetencija učenika i odraslih u simulovanom radnom okruženju, u skladu sa obrazovnim, privrednim i razvojnim potrebama jedne ili više jedinca lokalne samouprave.”

Član 2.

U članu 3. stav 2. menja se i glasi:

“Institucionalno partnerstvo i saradnja između ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo), službe Vlade nadležne za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija (u daljem tekstu: Kancelarija), Privredne komore Srbije, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Agencije za kvalifikacije, kao i saveta i tela imenovanih na nacionalnom nivou nadležnih za obrazovanje, uspostavlja se radi sprovođenja dualnog obrazovanja na nacionalnom nivou.”

Član 6. menja se i glasi:

Član 3.

“Član 6.

Obim učenja kroz rad za trogodišnje obrazovne profile iznosi najmanje 60% odnosno za četvorogodišnje obrazovne profile najmanje 40% od ukupnog broja časova stručnih predmeta, s tim da se učenje kroz rad po razredima može realizovati u obimu do 80% broja časova stručnih predmeta u tom razredu, u skladu sa planom i programom nastave i učenja.

Učenje kroz rad realizuje se u skladu sa školskim kalendarom tokom školske godine, najduže osam sati dnevno, odnosno najviše 24 sati nedeljno, a izuzetno može i do 30 sati nedeljno ako se realizuje u bloku.

Učenje kroz rad ne može da se realizuje u vremenu od 22,00 časa do 6,00 časova narednog dana.

Učenje kroz rad realizuje se u celosti kod jednog, odnosno više poslodavaca u skladu sa planom i programom nastave i učenja.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, deo učenja kroz rad može da se realizuje i u školi i trening centru kroz simulaciju radnog okruženja, u skladu s planom i programom nastave i učenja, odnosno ukoliko ga kod poslodavca nije moguće ostvariti u celini.

U školi može da se realizuje najviše 25% a u trening centru najviše 30% časova učenja kroz rad predviđenih planom i programom nastave i učenja. “

Član 4.

Posle člana 6. dodaju se naziv člana i član 6a koji glase:

“Program učenja kroz rad Član 6a

Program učenja kroz rad je dokument sadrži:

1)         aktivnosti koje će učenik realizovati na učenju kroz rad kao i ishode iz standarda kvalifikacije i delove programa nastave i učenja koji se tim aktivnostima ostvaruju;

2)         obim učenja kroz rad koji će se realizovati kod poslodavca;

3)         radna mesta ili poslove na kojima će se realizovati učenje kroz rad, sa spiskom opreme (mašine, alate i dr.) na kojoj će učenici raditi;

4)         način obezbeđivanja realizacije nastave na jeziku nacionalne manjine, ako se učenje kroz rad realizuje na jeziku nacionalne manjine;

5)         dinamiku ostvarivanja i vrednovanja učenja kroz rad;

6)         druge elemente koji mogu biti od značaja za realizaciju obrazovnog profila a u vezi su sa specifičnim uslovima u školi, odnosno kod poslodavca.

Program učenja kroz rad zajednički donose škola i poslodavac i sastavni je deo ugovora o dualnom.

Škola i poslodavac mogu da menjaju i dopunjuju program učenja kroz rad ako je to potrebno zbog organizacije rada kod poslodavca, u slučaju promene broja učenika na učenju kroz rad i drugim slučajevima kada nije moguće realizovati učenje kroz rad po donetom programu.

Obim učenja kroz rad iz stava 1. ovog člana može se smanjivati samo ako se učeniku obezbedi realizacija učenja kroz rad u istom ili većem procentu kod drugog poslodavca, trening centru ili u školskoj radionici, u skladu sa ovim zakonom.

Poslodavac, odnosno škola je u obavezi da u roku od osam dana dostavi Privrednoj komori Srbije, odnosno Kancelariji izmenjen program učenja kroz rad.

Evidenciju učenja kroz rad vodi škola i poslodavac na posebnom obrascu čiji sadržaj i izgled propisuje ministar, u skladu sa pravilnikom kojim se propisuju evidencije u srednjoj školi.

Opis dela učenja kroz rad koji se realizuje u školi ili u trening centru izrađuje škola i sastavni je deo godišnjeg plana rada škole.”

 

Član 7. menja se i glasi:

Član 5.

“Član 7.

Strukturu upisa učenika u obrazovne profile koji se realizuju u dualnom modelu obrazovanju za srednje škole čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave utvrđuje Ministarstvo u konkursu za upis učenika u srednju školu, na osnovu plana za uključivanje poslodavaca u dualno obrazovanje, u skladu sa ovim i zakonom kojim se uređuje srednje obrazovanje i vaspitanje.

Predlog plana za uključivanje poslodavaca u dualno obrazovanje priprema Privredna komora Srbije i dostavlja ga Kancelariji, najkasnije do 15. marta tekuće godine za narednu školsku godinu.

Predlog plana iz stava 2. ovog člana sadrži podatke o obrazovnim profilima i školama, naziv poslodavca, sedište, matični broj, obrazovni profil, broj učenika koji može da primi na učenje kroz rad, opštinu i mesto izvođenja učenja kroz rad i naziv škole koja će realizovati traženi obrazovni profil.

Kancelarija utvrđuje predlog plana iz stava 2. ovog člana i dostavlja ga Ministarstvu, najkasnije u roku od osam dana od dana prijema predloga.

Na zahtev škole, ministar može da odobri da se odeljenje formira spajanjem dva ili više obrazovnih profila koji se realizuju u dualnom obrazovanju u istom trajanju, kao i od učenika upisanih po dualnom i po klasičnom modelu na isti obrazovni profil, u skladu sa uputstvom kojim se uređuje način formiranja odeljenja u srednjim školama.

Raspoređivanje učenika za učenje kroz rad vrše u saradnji učenik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik, poslodavac i škola.

Način raspoređivanja učenika za učenje kroz rad propisuje ministar, na predlog Kancelarije uz pribavljeno mišljenje Privredne komore Srbije.”

Član 6.

U članu 9. stav 5. na kraju teksta dodaju se reči: “i programom učenja kroz rad.”

Član 7.

U članu 11. stav 1. posle tačke 7) dodaju se tač. 8) i 9) koje glase:

“8) da je poslodavac sa školom sačinio program realizacije učenja kroz rad;

9) da poslodavac ima zaključen ugovor o dualnom obrazovanju sa odloženim dejstvom do početka školske godine.”

Član 8.

Član 12. menja se i glasi:

“Član 12.

Zahtev za proveru sa dokazima o ispunjenosti uslova iz člana 11. ovog zakona, poslodavac podnosi Privrednoj komori Srbije.

Privredna komora Srbije obrazuje komisiju za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izvođenje učenja kroz rad kod poslodavca (u daljem tekstu: Komisija) za obrazovni profil.

Komisija iz stava 2. ovog člana ima tri člana, od kojih se dva imenuju na predlog ministarstva iz reda prosvetnih savetnika, spoljnih saradnika, prosvetnih inspektora, odnosno nastavnika, a treći član je predstavnik Privredne komore Srbije.

Članovi komisije svoj rad obavljaju bez naknade.

Privredna komora Srbije, na predlog Komisije, poslodavcu koji je ispunio sve propisane uslove, izdaje potvrdu o ispunjenosti uslova za izvođenje učenja kroz rad (u daljem tekstu: potvrda), u roku od 15 dana od dana prijema predloga komisije.

Ako je više poslodavaca podnelo zahtev za izvođenje učenja kroz rad u Alijansi, potvrda se izdaje za svakog poslodavca člana Alijanse.

Privredna komora Srbije rešenjem utvrđuje da poslodavac ne ispunjava uslove za izvođenje učenja kroz rad i ovo rešenje je konačno u upravnom postupku.

Ako poslodavac prestane da ispunjava uslove iz člana 11. ovog zakona, Privredna komora Srbije, na predlog Komisije, donosi rešenje o prestanku ispunjenosti uslova za izvođenje učenja kroz rad i ovo rešenje je konačno u upravnom postupku.

Ako jedan ili više članova alijanse prestanu da ispunjavaju uslove za izvođenje učenja kroz rad, Alijansa u saradnji sa školom obezbeđuje realizaciju ishoda učenja kod drugog poslodavca u Alijansi, kod drugog poslodavca koji nije u Alijansi, u školi ili trening centru, o čemu obaveštava Privrednu komoru Srbije.

 

Organizacija, sastav i način rada komisije i druga pitanja od značaja za utvrđivanje ispunjenosti uslova za učenje kroz rad kod poslodavaca i Alijanse poslodavaca, bliže se uređuju opštim aktom Privredne komore Srbije.

Poslove provere ispunjenosti uslova za izvođenje učenja kroz rad i izdavanja isprava iz st. 5-8. ovog člana Privredna komora Srbije obavlja kao poverene poslove.”

Član 9.

Posle člana 12. dodaju se nazivi članova i čl. 12a i 12b koji glase:

“Registar poslodavaca koji ispunjavaju uslove za realizaciju učenja kroz rad

Član 12a

Privredna komora Srbije vodi i redovno ažurira registar poslodavaca za koje je utvrđeno da ispunjavaju uslove za izvođenje učenja kroz rad.

Registar iz stava 1. ovog člana vodi se kao jedinstvena elektronska baza podataka, a podaci iz registra objavljuju se na zvaničnoj internet stranici Privredne komore Srbije.

U registar iz stava 1. ovog člana, upisuju se podaci o registarskom broju potvrde, nazivu i matičnom broju poslodavca, imenu, prezimenu i funkciji odgovornog lica kod poslodavca i broju i datumu rešenja o prestanku ispunjenosti uslova za izvođenje učenja kroz rad.

Troškove izdavanja potvrde, vođenja i upisa u registar iz stava 9. ovog člana, snosi Privredna komora Srbije.

Poslove vođenja registra iz stava 1. ovog člana, Privredna komora Srbije obavlja kao poverene poslove.

Kancelarija za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija

Član 12b

Kancelarija:

1)         prati stanje u vezi sa primenom propisa i drugih akata kojima se uređuje dualno obrazovanje i unapređenje, usklađenost, razvoja i funkcionisanja dualnog obrazovanja;

2)         povezuje javni i privatni sektor radi ekonomskog i obrazovnog planiranja, celoživotnog učenja i razvoja ljudskih resursa;

3)         učestvuje u pripremi strateških i planskih dokumenata, nacrta zakona, drugih propisa i opštih akata kojima se uređuje dualno obrazovanje i u koordinaciji aktivnosti na njihovom sprovođenju;

4)         izrađuje studijsko-analitičke dokumente i priprema predloge za unapređivanje upisne politike za dualno obrazovanje;

5)         ostvaruje međunarodnu saradnju i razvojne inicijative, koordinaciju aktivnosti i učešće u programiranju i implementaciji domaćih i međunarodnih projekata u oblasti dualnog obrazovanja;

6)         inicira unapređivanje jedinstvenog informacionog sistema prosvete u delu koji se odnosi na dualno obrazovanje;

7)         unapređuje partnerstva, odnosno prati rad i pruža stručne podrške radu nadležnih institucija, tela i socijalnih partnera uključenih u procese dualnog obrazovanja;

8)         donosi realizuje konkurs u skladu sa podzakonskim aktom iz člana 34. stav 4. ovog zakona;

9)         pruža stručnu i administrativnu podrška radu komisije za praćenje i razvoj dualnog obrazovanja;

10)       obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i osnivačkim aktom.”

Član 10.

U članu 15. stav 1. tačka 7) briše se.

Posle stava 1. dodaju se st. 2. i 3. koji glase:

“Program učenja kroz rad je sastavni deo ugovora o dualnom obrazovanju.

Ugovor o dualnom obrazovanju škola i poslodavac zaključuju za svaku novu generaciju učenika i za svaki obrazovni profil.”

Član 11.

U članu 16. stav 1. menja se i glasi:

“Škola zaključuje ugovor o dualnom obrazovanju sa odloženim dejstvom do početka školske godine sa jednim ili više poslodavaca nakon izrade programa učenja kroz rad, u skladu sa članom 6a ovog zakona.”.

U stavu 4. posle reči: “Ministarstvo” dodaju se reči: “i Kancelariju”.

Član 12.

Posle člana 26. dodaju se naziv člana i član 26a koji glase:

“Prelazak učenika na drugi model realizacije nastave Član 26a

Učenici upisani na obrazovni profil koji se realizuje po klasičnom modelu mogu da pređu na realizaciju tog profila po dualnom modelu, ako poslodavac obezbedi dodatna mesta za učenje kroz rad.

Učenici upisani na obrazovni profil koji se realizuje u dualnom obrazovanju mogu da pređu na realizaciju tog profila po klasičnom modelu od sledeće školske godine, u dogovoru sa poslodavcem sa kojim imaju zaključen ugovor o učenju kroz rad, kao i ako ugovor o učenju kroz rad bude raskinut u skladu sa ovim zakonom.”

Član 13.

U članu 29. stav 1. tačka 4) na kraju teksta tačka i zapeta zamenjuju se zapetom i dodaju se reči: “osim ako poslodavac ili škola obezbede da učenju kroz rad prisustvuje drugo lice koje poznaje jezik te nacionalne manjine;”

Stav 2. menja se i glasi:

“Izuzetno od stava 1. tačka 5) ovog člana, instruktor može biti i lice koje:

1)         poseduje osnove pedagoško-didaktičkih znanja i veština i ima važeća ovlašćenja da bude instruktor, a koja su izdala nacionalna ili međunarodna regulatorna tela, iz oblasti na koje se ovlašćenje odnosi, odnosno organ iz člana 2. tačka 2a) ovog zakona;

2)         nastavnik stručnih predmeta u srednjoj školi sa položenom licencom za nastavnika.”

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

“Lice iz stava 2. tačka 2) ovog člana koje ispunjava uslove iz stava 1. tač. 1)-4) i 6) ovog člana, Privredna komora Srbije izdaje licencu za instruktora bez pohađanja obuke i polaganja ispita za instruktora.”

Dosadašnji st. 3-5. postaju st. 4-6.

Član 14.

Naziv člana i član 32. menjaju se i glase:

“Završni ispit i stručna matura Član 32.

Završni ispit i stručna mature za obrazovne profile koji se realizuju u dualnom obrazovanju, realizuju se u skladu sa zakonom kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja i zakonom kojim se uređuje srednje obrazovanje i vaspitanje.

Podatak o obimu ostvarenog učenja kroz rad i spisak poslodavaca kod kojih je učenje kroz rad obavljeno upisuje se u javne isprave, u skladu sa pravilnikom kojim se uređuju javne isprave u srednjem obrazovanju i vaspitanju.”

Član 15.

Posle člana 32. dodaju se naziv člana i član 32a koji glase:

“Vrednovanje dualnog obrazovanja Član 32a

Vrednovanje kvaliteta rada škola koje realizuju obrazovne profile u dualnom obrazovanju ostvaruje se prema standardima o po postupku propisanom u skladu sa zakonom kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja.”

Član 16.

U članu 34. posle stava 3. dodaju se st. 4-6. koji glase:

“Ako se učenje kroz rad obavlja u trening centru učenik nema pravo na naknadu iz stava 2. ovog člana, osim ako se realizuje na zahtev, poslodavca.

Pored ugovora o učenju kroz rad, poslodavac može sa učenikom, odnosno njegovim roditeljem ili drugim zakonskim zastupnikom da zaključi i ugovor o stipendiranju.

Bliže uslove za ostvarivanje prava na finansijsku podršku dualnom obrazovanju iz budžeta Republike Srbije radi školovanja učenika za deficitarna zanimanja, podrške školama i privredi u slabo razvijenim jedinicama lokalne samouprave, kao i radi razvoja dualnog obrazovanja u Republici Srbiji, utvrđuje Vlada.”

Član 17.

Posle člana 34. dodaju se naziv člana i član 34a koji glase:

“Trening centar Član 34a

Škola koja ima status trening centra može da obavlja sledeće poslove:

1)         realizuje deo učenja kroz rad za svoje i učenike drugih škola;

2)         realizuje sve oblike praktične nastave za koje ima odgovarajuću opremu i sredstva, za svoje i učenike drugih škola;

3)         realizuje stručnu maturu i završni ispit, za svoje i učenike drugih škola;

4)         realizuje učenje kroz rad u dualnom modelu studija u visokom obrazovanju;

5)         obavlja stručno usavršavanje za svoje i nastavnike drugih škola, u skladu sa zakonom;

6)         realizuje obuke i praktični rad za sve aktivnosti obrazovanja odraslih, u skladu sa zakonom;

7)         pruža usluge karijernog vođenje i savetovanje, u skladu sa zakonom;

8)         realizuje obuke na zahtev poslodavca zbog potreba tehnoloških promena u procesima rada i radi povećanja konkurentnosti kroz razvoj novih tehnologija i inovacija;

9)         pruža druge usluge u skladu sa opštim aktom škole o radu trening centra. Trening centar se obrazuje kao organizaciona jedinica škole.

Usluge koje škola pruža kao trening centra finansiraju se iz sredstava korisnika, kao i iz budžeta, u skladu sa zakonom.

Akt o školama koje imaju status trening centra donosi Vlada.

Bliže uslove za donošenje akta o dodeli statusa trening centra iz stava 4. ovog člana kao i uslove u pogledu načina rada i saradnje trening centra sa drugim javnim školama i poslodavcima utvrđuje Vlada, na predlog Ministarstva po pribavljenom mišljenju Kancelarije.”

Član 18.

Odredba člana 6. stav 1. ovog zakona primenjivaće se za sve obrazovne profile koji se realizuju u dualnom obrazovanju, počev od školske 2026/2027. godine.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, za obrazovne profile kod kojih je planom i programom nastave u učenja predviđen manji obim časova učenja kroz rad od obima iz člana 6. stav 2. ovog zakona, obim časova učenja kroz rad može da se poveća uključivanjem časova praktičnih oblika nastave, ako poslodavac ima mogućnosti za realizaciju.

Član 19.

Završni i maturski ispit polažu se u školi za učenike koji završavaju srednje obrazovanje u trogodišnjem, odnosno četvorogodišnjem trajanju u roku koji je propisan zakonom kojim se uređuje srednje obrazovanje.

Za učenike koji završavaju srednje obrazovanje u trogodišnjem trajanju u školi se polaže završni ispit srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje srednje obrazovanje.

 Za učenike koji završavaju srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju u školi se polaže stručna matura u skladu sa zakonom kojim se uređuje srednje obrazovanje.

Član 20.

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi član 98. stav 5. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 - dr. zakon, 10/19, 6/20 i 129/21).

Član 21.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

IZ OBRAZLOŽENjA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Dosadašnja primena Zakona o dualnom obrazovanju (“Službeni glasnik RS”, br. 101/17 i 6/20) pokazala je da postoji prostor za unapređenje kvaliteta i obima realizacije učenja kroz rad i pojednostavljivanje postupka uključivanja poslodavaca u dualno obrazovanje.

Radi pripreme Nacrta zakona, Ministarstvo prosvete obrazovalo je radnu grupu u koju su imenovani predstavnici svi relevantnih institucionalnih činilaca, i to: Ministarstva prosvete, Ministarstva privrede, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Agencije za kvalifikacije, Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, Nacionalne službe za zapošljavanje, Privredne komore Srbije, Unije poslodavaca, Stalne konferencije gradova i opština, srednjih stručnih škola i poslodavaca koji učestvuju u dualnom obrazovanju, predstavnici četiri reprezentativna sindikata radnika u prosveti i predstavnici nevladinih organizacija.

U pogledu unapređenja kvaliteta realizacije učenja kroz rad, Nacrt zakona uvodi obavezu izrade programa realizacije učenja kroz rad, dokumenta na osnovu kojeg se poslodavac akredituje, a koji sadrži sve relevantne opise o ostvarivanju ishoda učenja plana i programa nastave i učenja i o ispunjenosti uslova. Škola i poslodavac zajednički izrađuju ovaj dokument, a on će služiti i u samovrednovanju škole i spoljašnjem vrednovanju kvaliteta rada u dualnom obrazovanju. Pored toga, uvodi se posebna evidencija o učenju kroz rad koju će zajednički voditi instruktor i koordinator učenja kroz rad. Uvodi se i pravni osnov da dualno obrazovanje postane predmet samovrednovanja škole i spoljašnjeg vrednovanja kvaliteta rada, pa će se posebne odredbe o učenju kroz rad bliže urediti pravilnicima o standardima kvaliteta rada ustanove i pravilnikom o vrednovanju kvaliteta rada ustanove.

Važećim zakonskim rešenjem odnos broja časova učenja kroz rad u odnosu na ukupan broj časova stručnih predmeta postavljen je isuviše fleksibilnom, u rasponu od 20 do 80%. Dosadašnja realizacija obrazovnih profila u dualnom obrazovanju pokazala je da nije moguće ostvariti gornju granicu broja časova učenja kroz rad, ali i da je premali broj časova učenja kroz rad ima negativne efekte na kvalitet kompetencija koje učenici stiču ali i na odnos uloženog i dobijenog od strane poslodavaca. Povećanjem broja časova učenja kroz rad i dužim boravkom kod poslodavca, u meri koju je moguće sprovesti bez ugrožavanja časova teorijske nastave stručnih predmeta, steći će se uslovi da učenici pored kompetencija predviđenih standardom kvalifikacije steknu i veštine tipične za radno okruženje, koje se ne stiču u klasičnom modelu obrazovanja. Takođe, dužim boravkom učenika na učenju kroz rad raste i njihov doprinos poslovnom rezultatu poslodavca i opravdavaju se troškovi koje poslodavac ima u realizaciji dualnog obrazovanja. S obzirom da je važećim rešenjem predviđen raspon od 20 do 80% časova učenja kroz rad u odnosu na ukupan broj časova stručnih predmeta, potreban je prelazni period za donošenje odgovarajućih izmena u planovima i programima nastave i učenja, zbog čega je primena ovog člana pomerena za četiri školske godine. Do pune primene povećanog broja časova, prelaznom odredbom omogućeno je da se broj časova učenja kroz rad može povećati uključivanjem časova praktičnih oblika nastave, ako poslodavac ima mogućnosti za realizaciju.

Nacrtom zakona omogućava se da, pod određenim uslovima, ministar odobri formiranje odeljenja spajanjem dva ili više obrazovnih profila koji se realizuju u dualnom obrazovanju u istom trajanju, kao i od učenika upisanih po dualnom i po klasičnom modelu na isti obrazovni profil.

Status trening centra, koji je delimično uređen kroz Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i koji škola stiče kroz postupak proširene delatnosti, izmenama Zakona postaje kategorija o kojoj odlučuje Vlada, a Vladi je dato ovlašćenje da donese podzakonski akt o kriterijumima za sticanje statusa trening centra. Koncept trening centra pokazao je značajnu komparativnu prednost što se posebno vidi na primeru srednje škole Vazduhoplovna akademija, koja je stekla ovaj status 2020. godine i zahvaljujući, pored ostalog, trening centru uspeo da u Srbiju dovede neke od najvećih evropskih kompanija u oblasti avio-industrije, opredelio je Vladu da planira uspostavljanje više trening centara. Škole sa statusom trening centra sa najsavremenijom opremom za obuku donose novu, razvojnu dimenziju u povezivanju obrazovanja i privrede, kako u dualnom obrazovanju i neformalnom obrazovanju odraslih, tako i u podizanju kapaciteta samih poslodavaca i organizaciji obuka na zahtev i prema potrebama poslodavca. Pored poslodavaca, kapacitete trening centara moći će da koriste druge škole koje realizuju dualne obrazovne profila u slučaju da učenje kroz rad ne mogu da obezbede kod poslodavca, kao i za organizovanje praktičnog dela ispita na stručnoj maturi i završnom ispitu.

Kada je u pitanju uključivanje poslodavaca u dualno obrazovanje, Nacrtom zakona izvršeno je pojednostavljivanje postupka akreditacije, tako da se umesto prethodnog iskazivanje interesovanja poslodavca, odmah podnosi zahtev za akreditaciju uz program realizacije učenja kroz rad, što skraćuje postupak akreditacije. Uvodi se mogućnosti da se poslodavci udruže u Alijansu kako bi više poslodavaca koji pojedinačno nemaju uslove za ostvarivanje svih ishoda učenja, mogli da obuhvate sve ishode učenja iz plana i programa nastave i učenja. Kod procedure utvrđivanja ispunjenosti uslova za akreditaciju poslodavca, izmenjen je sastav komisije tako da inspektor rada više nije član, Ovakva izmena u skladu je sa predlogom novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, prema kojem je obaveza poslodavca da aktom o bezbednosti obuhvati učenike na učenju kroz rad.

Polazeći od činjenice da interes učenika za deficitarna zanimanja opada poslednjih nekoliko godina, ali i uzimajući u obzir poteškoće koje su poslodavci imali u realizaciji učenja kroz rad tokom pandemije zarazne bolesti COVID-19, propisan je pravni osnov za donošenje podzakonskog akta kojim bi se propisali uslovi za stipendiranje učenika radi školovanja za deficitarna zanimanja, podrške školama i privredi u slabo razvijenim jedinicama lokalne samouprave, kao i radi razvoja dualnog obrazovanja. Vlada će na osnovu ovog ovlašćenja doneti uredbu kojom će se propisati uslovi za stipendiranje učenika za upis deficitarnih zanimanja ali i uslovi za subvencije poslodavcima za naknadu dela finansijske naknade za učenje kroz rad. Iznos stipendije i subvencije zavisiće od raspoloživih sredstava u budžetu za ove namene, a predviđeno je da javni poziv sprovede Kancelarija za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija.

Nacrtom zakona utvrđuju se nadležnosti Kancelarije za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija, koja je 18.11.2022. godine osnovana kao služba Vlade radi obezbeđivanja usklađenog rada Vlade i više različitih organa državne uprave u cilju unapređenja stanja u oblasti dualnog obrazovanja i Nacionalnog okvira kvalifikacija.

S obzirom da se uočeni rizici i osiguranje kvaliteta dualnog obrazovanja ne mogu rešiti donošenjem podzakonskih akata, neophodno je da se donesu izmene i dopune Zakona o dualnom obrazovanju.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Nacrta zakona, kojim se dopunjuje član 2. Zakona o dualnom obrazovanju (u daljem tekstu: Zakon), vrši se preciziranje postojećih pojmova koji se koriste u Zakonu i dopuna novim pojmovima (program realizacije učenja kroz rad, trening centar, trening alijansa poslodavaca).

Članom 2. Nacrta zakona, kojim se menja član 3. stav 2. Zakona, proširuje se lista institucija čija je se saradnja uspostavlja radi sprovođenja i razvoja dualnog obrazovanja.

Članom 3. Nacrta zakona, kojim se menja član 6. Zakona, vrši se povećanje obima časova učenja kroz rad u odnosu na ukupan broj časova stručnih predmeta za trogodišnje i četvorogodišnje obrazovne profile. Takođe, precizira se dnevno trajanje učenja kroz rad kako bi bilo prilagođeno radnom vremenu poslodavaca, ali imajući u vidu ograničenja propisana Zakonom o radu.

Članom 4. Nacrta zakona dodaje se novi član 6a kojim se uvodi program realizacije dualnog obrazovanja kao dokument kojim se prikazuje način ostvarivanja ishoda učenja iz standarda kvalifikacije za konkretan obrazovni profil na konkretnim poslovima kod poslodavca. Ovaj dokument neophodan je prilikom akreditacije poslodavca za dualno obrazovanje kod Privredne komore.

Članom 5. Nacrta zakona, kojim se menja član 7. Zakona, uređuje se uključivanje akreditovanih poslodavaca u konkurs za upisa učenika na dualne profile kao i način formiranja odeljenja za učenike u dualnom obrazovanju.

Članom 6. Nacrta zakona, kojim se dopunjuje član 9. stav 5. Zakona, proširuje se odgovornost poslodavca za kvalitetno izvođenje učenja kroz rad u skladu sa programom realizacije učenja kroz rad.

Članom 7. Nacrta zakona, kojim se dopunjava član 11. Zakona, dodati su novi uslovi za izvođenje učenja kroz rad kod poslodavca, koji se odnose na obavezu izrade programa realizacije učenja kroz rad i na zaključivanje ugovora o učenju kroz rad sa odložnim dejstvom do početka školske godine.

Članom 8. Nacrta zakona, kojim se menja član 12. izvršeno je preciziranje odredaba koje se odnose na proveru ispunjenosti uslova iz člana 11. Zakona. Izmenjen je sastav Komisije za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izvođenje učenja kroz rad kod poslodavca u kojoj više nema inspektora rada, što je u skladu sa članom 5. stav 1. tačka 3) Predloga zakona o bezbednosti i zdravlju na radu (u daljem tekstu Nacrt zakona o BZR), kojim je predviđena obaveza poslodavca da pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju učenici i studenti u dualnom obrazovanju, a stavom 2. istog člana Predloga zakona o BZR da je obezbeđivanje bezbednosti i zdravlja na radu obaveza poslodavca. Članom 9. stav 1. Predloga zakona o BZR predviđena je dužnost poslodavca da obezbedi i sprovodi preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona. Na ovaj način izbegava se provera poslodavca po istoj obavezi od različitih organa.

Članom 9. Nacrta zakona dodaju se članovi 12a kojim se uređuje registar poslodavaca koji ispunjavaju uslove za učenje kroz rad i 12b kojim se propisuju nadležnosti Kancelarije za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija.

Članom 10. Nacrta zakona, kojim se menja član 15. Zakona, precizirano je da je program učenja kroz rad sastavni deo ugovora o dualnom obrazovanju, kao i da ugovor o dualnom obrazovanju škola i poslodavac zaključuju za svaku novu generaciju učenika i za svaki obrazovni profil.

Članom 11. Nacrta zakona, kojim se dopunjuje član 16. Zakona, škole se obavezuju da, osim Ministarstvu prosvete, ugovor o dualnom obrazovanju dostave i Kancelariji za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija.

Članom 12. Nacrta zakona dodaje se član 26a kojim se uređuje prelazak učenika sa dualnog na klasični model nastave, kao i sa klasičnog modela nastave na dualni model.

Članom 13. Nacrta zakona, kojim se menja član 29. Zakona, vrši se preciziranje uslova za instruktora u pogledu poznavanja jezika nacionalne manjine, kao i u pogledu lica koja mogu da obavljaju posao instruktora bez završene obuke i polaganja ispita za licencu instruktora. Ovim članom omogućava se i da nastavnik bude angažovan kao instruktor ako ispunjava uslove za instruktora, s tim što ne treba da pohađa obuku i polaže ispit za licencu za instruktora. Takvog nastavnika poslodavac angažuje uz prethodnu saglasnost direktora škole, u skladu sa Zakonom o radu.

Članom 14. Nacrta zakona, kojim se menja član 32. Zakona, vrši se usklađivanje odredaba o završnom ispitu i stručnoj maturi u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju.

Članom 15. Nacrta zakona dodaje se član 32a kojim se propisuje da će se vrednovanje kvaliteta rada škola koje realizuju obrazovne profile u dualnom obrazovanju vršiti u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, čime se upućuje na dopunu podzakonskih akata o standardima kvaliteta rada ustanova i o vrednovanju kvaliteta rada ustanova odredbama koje se odnose na dualno obrazovanje.

Članom 16. Nacrta zakona dopunjuje se član 34. Zakona tako što se naglašava mogućnost da poslodavac, nezavisno od ugovora o učenju kroz rad koji je obavezan, može sa učenikom da zaključi i ugovor o stipendiranju. Takođe, propisuje se i pravni osnov za donošenje podzakonskog akta Vlade o uslovima za stipendiranje učenika radi školovanja za deficitarna zanimanja, podrške školama i privredi u slabo razvijenim jedinicama lokalne samouprave, kao i radi razvoja dualnog obrazovanja.

Članom 17. Nacrta zakona dodaje se član 34a kojim se propisuju poslovi trening centra, kao i pravni osnov za donošenje akta Vlade o kriterijumima za sticanje statusa trening centra i donošenje akta o sticanju statusa trening centara.

Članom 18. Nacrta zakona uređuje se prelazni režim za povećanje broja časova učenja kroz rad.

Članom 19. Nacrta zakona uređuje se način polaganja završnog i maturskog ispita za učenike koji završavaju srednje obrazovanje u trogodišnjem, odnosno četvorogodišnjem trajanju u skladu sa članom 8. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju (“Službeni glasnik RS”, broj 52/21).

Članom 20. Nacrta zakona propisuje se da danom početka primene ovog zakona prestaje da važi člana 98. stav 5. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kojim je uređeno sticanje statusa trening centra u postupku za dobijanje saglasnosti za proširenu delatnost ustanove, s obzirom da će se u skladu sa Nacrtom zakona propisati posebni kriterijumi, a odluku o sticanju statusa trening centra će doneti Vlada.

Članom 21. Nacrta zakona propisano je stupanje na snagu zakona osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona u 2023. godini sredstva su obezbeđena Zakonom o budžetu za 2023. godinu (“Službeni glasnik RS”, broj 138/22) na Razdelu Kancelarije za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija.

Izvor: Vebsajt Ministarstva prosvete, 17.03.2023.
Naslov: Redakcija