Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O FINANSIJSKOJ PODRŠCI PORODICI SA DECOM - Tekst propisa


Član 1.

 U Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Službeni glasnik RS", br. 113/17 i 50/18), u članu 12. stav 7. briše se.

Član 2.

U čl. 14, 15, 19, 22, 23, 24, 26, 62, 33, 38, 42, 45, 46, 50. i 52. reči: "ministarstvo nadležno za socijalna pitanja" i "ministar nadležan za socijalna pitanja" u određenom padežu, zamenjuju se rečima: "ministarstvo nadležno za brigu o porodici" i "ministar nadležan za brigu o porodici" u odgovarajućem padežu.

Član 3.

U članu 14. stav 8. menja se i glasi:

"Pun mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva, ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene na dan podnošenja zahteva."

Član 4.

U članu 17. stav 2. menja se i glasi:

"Ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta može ostvariti i majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta bila poljoprivredni osiguranik."

U članu 17. stav 10. briše se.

Član 5.

U članu 18. st. 2, 4. i 6. i menjaju se i glase:

"Osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta, za lice iz člana 17. stav 2. ovog zakona, utvrđuje se srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za poslednjih 18 meseci koji prethode danu rođenja deteta.

Osnovica za ostale naknade po osnovu posebne nege deteta, za lice iz člana 17. stav 2. ovog zakona, utvrđuje se srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu korišćenja prava.

Mesečna osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta za lica iz člana 17. stav 2. ovog zakona dobija se deljenjem zbira osnovica iz st. 2. i 4. ovog člana sa 18."

Član 6.

 U članu 22. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

"Izuzetno od stava 1. ovog člana pravo na roditeljski dodatak može ostvariti majka i za peto dete po redu rođenja ukoliko je neko od dece, prethodnog reda rođenja, koje je živorođeno umrlo neposredno po rođenju i za njega nije ostvareno pravo na roditeljski dodatak, a na osnovu posebnog rešenja ministarstva nadležnog za brigu o porodici".

St. 4-10. ovog člana postaju st. 5-11.

Član 7.

 U članu 23. posle stava 5. dodaje se novi stav 6. koji glasi:

"Iznos roditeljskog dodatka za dete iz člana 22. stav 4. ovog zakona isplaćuje se u iznosu utvrđenom za četvrto dete."

St. 5-10. ovog člana postaju st. 6-11.

Član 8.

Član 25. menja se i glasi:

"Član 25.

Roditeljski dodatak ne može se ostvariti, ako novorođeno dete majke za koje se podnosi zahtev i njena deca prethodnog reda rođenja, nisu vakcinisana u skladu sa propisima u oblasti zdravstvene zaštite Republike Srbije.

Činjenica da je dete vakcinisano u skladu sa propisima u oblasti zdravstvene zaštite Republike Srbije utvrđuje se na osnovu izjave podnosioca zahteva i podataka sadržanih u evidenciji o imunizaciji.

Činjenica da je dete vakcinisano u skladu sa propisima u oblasti zdravstvene zaštite Republike Srbije proverava se jednom godišnje na osnovu podataka sadržanih u evidenciji o imunizaciji.

Podnosilac zahteva, u zahtevu za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak, može dati saglasnost za proveru podataka koji su sadržani u evidenciji o imunizaciji, a u suprotnom dužan je da podatke o imunizaciji nadležnom organu koji vodi postupak dostavi lično.

Roditeljski dodatak može ostvariti majka čija deca predškolskog uzrasta žive na teritoriji Republike Srbije i pohađaju pripremni predškolski program u okviru sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja na teritoriji Republike Srbije.

Roditeljski dodatak može ostvariti majka čija deca osnovnoškolskog uzrasta žive na teritoriji Republike Srbije i školuju se i redovno pohađaju nastavu u okviru sistema osnovnoškolskog obrazovanja Republike Srbije.

Činjenica da dete pohađa pripremni predškolski program u okviru sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja Republike Srbije i redovno pohađa osnovnu školu u okviru sistema osnovnoškolskog obrazovanja Republike Srbije, na teritoriji Republike Srbije utvrđuje se na osnovu izjave podnosioca zahteva, a nadležni organ proverava podatke po službenoj dužnosti, najmanje jednom godišnje, sa odgovarajućom predškolskom ustanovom, odnosno osnovnom školom.

Roditeljski dodatak ne može se ostvariti ako roditelj koji podnosi zahtev i dete za koje se ostvaruje pravo, u momentu podnošenja zahteva žive u inostranstvu.

Roditeljski dodatak ne može ostvariti majka koja je strani državljanin ukoliko je u zemlji, čiji je državljanin, ostvarila isto ili slično pravo za dete za koje je podnet zahtev."

Član 9.

Član 28. menja se i glasi:

"Član 28.

Jednoroditeljska porodica u smislu ovog zakona, jeste porodica u kojoj jedan roditelj samostalno vrši roditeljsko pravo, pod uslovom:

1) da je drugi roditelj nepoznat;

2) da je drugi roditelj preminuo, a nije ostvareno pravo na porodičnu penziju;

3) da je drugi roditelj postao potpuno i trajno nesposoban za rad, a nije stekao pravo na penziju;

4) da drugi roditelj nije obavezan da doprinosi izdržavanju deteta;

5) da je drugi roditelj lišen roditeljskog prava, a nije obavezan da doprinosi izdržavanju deteta;

6) da je drugi roditelj preminuo, a ostvareno je pravo na porodičnu penziju;

7) da je drugi roditelj obavezan da doprinosi izdržavanju deteta;

8) da je drugi roditelj lišen roditeljskog prava, a obavezan je da doprinosi izdržavanju deteta;

9) da je drugi roditelj na izdržavanju kazne zatvora duže od šest meseci;

10) da drugi roditelj ne doprinosi izdržavanju deteta, a izvršenje obaveze izdržavanja nije bilo moguće obezbediti postojećim i dostupnim pravnim sredstvima i postupcima.

Ne smatra se jednoroditeljskom porodicom, u smislu ovog zakona, porodica u kojoj je roditelj koji je samostalno vršio roditeljsko pravo, po prestanku ranije bračne, odnosno vanbračne zajednice, zasnovao novu bračnu, odnosno vanbračnu zajednicu."

Član 10.

Član 31. menja se i glasi:

"Član 31.

Za jednoroditeljske porodice iz člana 28. stav 1. tač. 1) do 5) cenzus utvrđen u članu 30. ovog zakona uvećava se za 30%.

Za jednoroditeljske porodice iz člana 28. stav 1. tač. 6) do 10), za staratelje i roditelje deteta sa smetnjama u razvoju i deteta sa invaliditetom za koje postoji mišljenje Komisije, a koje ne koristi usluge smeštaja, cenzus utvrđen u članu 30. ovog zakona uvećava se za 20%."

Član 11.

U članu 38. stav 2. menja se i glasi:

"Ministar nadležan za brigu o porodici propisuje bliže uslove odsustva sa rada ili rada sa polovinom punog radnog vremena roditelja, odnosno usvojitelja, hranitelja ili staratelja deteta mlađeg od pet godina kome je potrebna posebna nega i nezaposlenog lica korisnika prava na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti za vreme posebne nege deteta.

 U istom članu posle stava stav 4. dodaju se novi stav. 5. koji glasi:

 "Izuzetno, nadležna komisija Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje iz stava 3. ovog člana, može davati mišljenje o stepenu smetnji u psihofizičkom razvoju i invaliditetu deteta i u postupcima ostvarivanja prava na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti za vreme posebne nege deteta, koji se ostvaruju u skladu sa propisima o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, a troškove njenog rada snosi Nacionalna služba za zapošljavanje."

Član 12.

Posle člana 44. dodaje se novi član 44a koji glasi:

"Član 44a

Korisnik kome je izvršena isplata na koju nije imao pravo, dužan je da ministarstvu nadležnom za brigu o porodici vrati primljene iznose.

 Pravosnažno, odnosno konačno rešenje nadležnog organa kojim se korisnik obavezuje da vrati primljene iznose iz stava 1. ovog člana je izvršna isprava u skladu sa zakonom kojim je uređen postupak izvršenja i obezbeđenja.

 Ministarstvo nadležno za brigu o porodici ima pravo na povraćaj isplaćenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa zakonom."

Član 13.

U članu 53. posle stava stav 4. dodaju se novi st. 5, 6. i 7. koji glase:

"Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 200.000 dinara kazniće se za prekršaj nadležni organ uprave koji rešava i vrši poslove unosa podataka za ostvarivanje prava propisanih ovim zakonom, ukoliko se usled grube nepažnje izvrši pogrešan unos podataka u IS.

Novčanom kaznom u iznosu od 30.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj rukovodilac organa uprave koji rešava u prvom stepenu i vrši poslove unosa podataka za ostvarivanje prava propisanih ovim zakonom, ukoliko se usled grube nepažnje izvrši pogrešan unos podataka u IS.

Novčanom kaznom u iznosu od 20.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj lice u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi koje vrši poslove unosa podataka za ostvarivanje prava propisanih ovim zakonom, ukoliko usled grube nepažnje izvrši pogrešan unos podataka u IS."

Član 14.

Ministar nadležan za brigu o porodici uskladiće propise na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 15.

Postupci za ostvarivanje prava na odsustvo sa rada i naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta, kao i prava na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta koji su započeti pre početka primene ovog zakona okončaće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi u vreme otpočinjanja porodiljskog odsustva.

Isplate po rešenjima donetim pre početka primene ovog zakona kao i u postupcima iz stava 1. ovog člana koji su rešeni u skladu sa propisima koji su bili na snazi do početka primene ovog zakona vršiće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi do početka primene ovog zakona.

Član 16.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. juna 2021. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Službeni glasnik RS", br. 113/17 i 50/18, u daljem tekstu: Zakon) zasnovan je na pravu i dužnosti roditelja da podižu i vaspitavaju decu, pravu deteta na uslove života koji mu omogućavaju pravilan razvoj i obavezi države da podrži dobrobit porodice, deteta i budućih generacija.

Odredbe ovog Zakona predstavljaju deo ukupne društvene brige o deci i doprinose poboljšanju uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, daju poseban podsticaj za rađanje dece i pružaju podršku materijalno ugroženim porodicama, porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i decom sa invaliditetom, kao i deci bez roditeljskog staranja.

Zato ovaj zakon predstavlja opredeljenje države u oblasti socijalne politike, a uključujući demografske potrebe istovremeno je i važan instrument populacione politike.     

Razlozi za donošenje ovog zakona proizlaze iz analize njegove dosadašnje primene u praksi i potrebe izmena i dopuna postojećih zakonskih rešenja u cilju njegovog unapređenja kao i uređenja odredbi Zakona koje je Ustavni sud svojim odlukama u predmetima IU3-216/2018 i IU3-247/2018 donetim u decembru 2020. godine, čije objavljivanje u "Službenom glasniku Republike Srbije" odložio za šest meseci, proglasio neustavnim.

Polazeći od činjenice da je Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom koji se primenjuje od 1. jula 2018. godine doneo dosta novina u ovoj oblasti, to je sa početkom njegove primene vršena i analiza njegovih efekata u praksi, a sve u cilju unapređenja donetih zakonskih odredbi.

Pri analizi efekata Zakona korišćeni su podaci Informacionog sistema za jedinstvenu isplatu prava Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Pored toga razmatrani su i predlozi i sugestije građana i udruženja koja se bave porodicom i decom dobijeni u pismenom obraćanju Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kao i na održanim sastancima, a koji se odnose na unapređenje Zakona.

Po razmatranju svih predloženih rešenja i njihovih ekonomskih efekata pristupilo se izmenama i dopunama zakonskih odredbi u okviru raspoloživih budžetskih mogućnosti kako bi se dodatno poboljšao materijalni položaj porodica sa decom.

III. OBJAŠNjENjE POJEDINIH ODREDABA

Članom 1. izvršena je izmena u članu 12. Zakona tako što je u cilju dodatne podrške roditeljima koji imaju bolesno dete brisana odredba kojom nije moguće istovremeno korišćenje prava na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta i dodatka za pomoć i negu drugog lica.

Članom 3. izvršena je izmena u članu 14. Zakona u skladu sa odlukom Ustavnog suda u predmetu IU3-247/2018 u pogledu utvrđivanja donjeg limita iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva tako da ista ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene na dan podnošenja zahteva.

Članom 4. izvršena je izmena u članu 17. Zakona u skladu sa odlukom Ustavnog suda u predmetu IU3-216/2018 i definisan je način ostvarivanja prava na ostale naknade po osnovu rođenja i nege i posebne nege deteta žena koje su poljoprivredni osiguranici.

Takođe, u istom članu Zakona izbrisana je odredba kojom nije moguće istovremeno korišćenje prava na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta i dodatka za pomoć i negu drugog lica.

Članom 5. izvršena je izmena u članu 18. Zakona u skladu sa odlukom Ustavnog suda u predmetu IU3-216/2018 tako što je izvršena izmena načina obračuna ostale naknade po osnovu rođenja i nege i posebne nege deteta žena koje su poljoprivredni osiguranici u pogledu vremenskog perioda u kome se posmatraju osnovice na koje su plaćeni doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje sa 24 na 18 meseci.

Članom 6. izvršena je dopuna u članu 22. Zakona i data je mogućnost ostvarivanja prava na roditeljski dodatak i za peto dete po redu rođenja majke ukoliko je neko od dece, prethodnog reda rođenja, koje je živorođeno umrlo neposredno po rođenju i za njega nije ostvareno pravo na roditeljski dodatak.

Članom 7. izvršena je dopuna u članu 23. Zakona u pogledu visine roditeljskog dodatka u skladu sa dopunom u članu 22. Zakona.

Članom 8. izvršena je izmena u članu 25. Zakona koja se odnosi na preciziranja uslova za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak vezanih za imunizaciju dece i činjenicu života deteta i roditelja na teritoriji Republike Srbije.

Članom 9. izvršena je izmena u članu 28. Zakona koja se odnosi na preciziranje u definisanju jednoroditeljske porodicu u postupku ostvarivanje prava na dečiji dodatak.

Članom 10. izvršena je izmena u članu 31. Zakona u pogledu uvećanja cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak imajući u vidu izmene u članu 28. Zakona.

Članom 11. izvršena je dopuna u članu 38. Zakona i dato je ovlašćenje komisiji Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje da može davati mišljenje o stepenu smetnji u psihofizičkom razvoju i invaliditetu deteta i u postupcima ostvarivanja prava na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti za vreme posebne nege deteta čime se rešava uočeni problem u praksi, a pruža podrška još jednoj posebno osetljivoj kategoriji stanovništva, kao i da bliže uslove za ostvarivanje prava propisuje ministar nadležan za brigu o porodici.

Članom 12. dodat je član 44a koji reguliše pitanje vraćanje sredstava čija isplata nije u skladu sa Zakonom.

Članom 13. izvršena je dopuna u članu 53. u pogledu mogućnosti novčanog kažnjavanja lica u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi koja unose podatke u Informacioni sistem, rukovodioca organa i same opštinske, odnosno gradske uprave, radi povećanja odgovornosti u obavljanju poslova koji su od značaja za budžet Republike Srbije.

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Mogućnost istovremenog korišćenja naknade zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta i ostale naknade po osnovu posebne nege deteta i dodatka za pomoć i negu drugog lica zahteva dodatna finansijska sredstva na godišnjem nivou u iznosu od 462.121.510,91 dinara.

Uvođenje donjeg limita naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva u visini minimalne zarade, zahteva dodatna finansijska sredstva na godišnjem nivou u iznosu od još 660.049.098,82 dinara.

Smanjenje vremenskog perioda u kome se cene osnovice na koje su plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje sa 24 na 18 meseci u postupku ostvarivanja prava na ostale naknade po osnovu rođenja i nege i posebne nege deteta žena koje su poljoprivredni osiguranici zahteva dodatna finansijska sredstva na godišnjem nivou u iznosu od još 1.200.000,00 dinara.

Ukupno potrebna dodatna sredstva za sprovođenje Zakona iznose 1.123.370.609,73 dinara

Sredstva za realizaciju prava propisanih Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom u 2021. godini opredeljena su u budžetu Republike Srbije na razdelu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja: Program 0903 - Porodično-pravna zaštita građana, Programska aktivnost - 0001 - Prava korisnika iz oblasti zaštite porodice i dece, Funkcija 040 - Porodica i deca, Ekonomska klasifikacija 472 u iznosu od 63.827.488.000,00 dinara.

Izvor: Vebsajt eUprava, 08.03.2021.