ZAKON O JAVNOM BELEŽNIŠTVU: Notari odgovaraju na pitanja građana

Najviše pitanja za javne beležnike koja svakodnevno pristižu i dalje su vezana za ostavinske postupke. Kako su na mnoga osnovna pitanja o pokretanju postupka i mesnoj nadležnosti javnih beležnika, već pruženi odgovori u ovoj akciji, sada su na red stigle i nešto specifičnije dileme.

Tako su se među nedoumicama građana prethodnih dana našla pitanja da li se imovina van Srbije može raspravljati pred sudom ili javnim beležnikom u Srbiji, kao i da li se imovina u Srbiji može raspravljati u nekom konzulatu Republike Srbije.

Ostavine

PITANJE Preminuli, koji je imao prebivalište u Crnoj Gori i boravak u Srbiji, gde je i preminuo, iza sebe je ostavio nepokretnu imovinu u Beogradu i veći deo nepokretne imovine u Crnoj Gori, i to u dva različita grada. Od naslednika se pojavljuju samo potomci, tj deca, sva sa prebivalištem u Beogradu. Da li se ostavinski postupak može sprovesti u Beogradu i njime obuhvatiti i imovina u Crnoj Gori, a ostavinsko rešenje zatim sprovesti u Crnoj Gori u delu koji se odnosi na tamošnju imovinu? Da li se i sporazum o deobi nasledstva u odnosu na imovinu u Crnoj Gori, uz predočavanje relevantnih dokaza, može sačiniti u Beogradu i primeniti u Crnoj Gori i ako može, pred kojim se organom sačinjava (u sudu ili kod javnog beležnika)?

ODGOVOR Nepokretna imovina u Srbiji koja je zaostavština pokojnika može da se raspravlja samo pred sudom ili javnim beležnikom u Republici Srbiji. Sporazum o deobi nasledstva u Srbiji može se postići u toku ostavinskog postupka i tada će biti sastavni deo ostavinskog rešenja.

Što se tiče nepokretne imovine u Crnoj Gori, ona se raspravlja na teritoriji Republike Crne Gore i o tome treba da se raspitate u tamošnjem sudu ili kod javnih beležnika iz te zemlje.

PITANJE Otac mi je umro 2018. godine u Holandiji. U mesto stanovanja kod matičara je došao izveštaj, i tada matičar nije bio u obavezi da obavesti sud da pokrene ostavinu. Oba roditelja su živeli u Holandiji 40 godina i imali su dvojno državljanstvo. Tamo je mati još uvek. I sestra koja je mlađa od mene 20 godina. Od imovine ovde na očevo ime je kuća, zemlja i stara devizna štednja. Majka neće ni da čuje za ostavinu ovde. Molim Vas da mi odgovorite da li je moguće da se ostavina obavi u konzulatu u Holandiji bez mog znanja. Ja ne želim da pokrećem ostavinu da ne bih uvredio majku. Ona od sahrane oca nije dolazila u Srbiju. Sve račune i poreze redovno plaćam iako u toj kući ne živim. Ja sam već čovek u godinama, i ne bih da ostavim deci te probleme.

ODGOVOR Nije moguće voditi ostavinski postupak u konzulatu ni bez ni sa vašim znanjem. Za imovinu vašeg oca koja se nalazi u Srbiji može se voditi samo ostavinski postupak pred sudom ili javnim beležnikom u Srbiji. Moguće je da vaša majka i sestra daju nasledne izjave u konzulatu Republike Srbije za imovinu koja se nalazi u Srbiji, ukoliko biste vi pokrenuli ostavinski postupak u nadležnom sudu. Jedini način da se reši pitanje zaostavštine vašeg oca je sprovođenje ostavinskog postupka.

PITANJE Bio sam u suinvestitorskom odnosu sa sada pok. J. LJ. Imam njegovo potpisano punomoćje dato advokatu kojim se on obavezuje da će snositi sve troškove koji se odnose na konverziju prava korišćenja u pravo svojine, troškove ozakonjenja odnosno legalizacije izgrađenog objekta, kao i sve druge troškove kod Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Grada Beograda. Prema mojim saznanjima, ostavinsku raspravu iza pokojnog J. LJ. vodila je javni beležnik iz Beograda, i postupak je okončan pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu. Na koji način mogu dobiti to ostavinsko rešenje, kako bih se naslednicima obratio da ukoliko su prihvatili nasleđe, prihvate i ovu obavezu?

ODGOVOR Možete da se obratite javnom beležniku ukoliko je predmet i dalje kod njega. Dužni ste da pri podnošenju zahteva obrazložite pravni interes, i ako to dokažete, javni beležnik može da vam dozvoli uvid u spise i kopiranje određenih isprava, a možete tražiti i primerak rešenja. Međutim, pošto navodite da je postupak okončan pred sudom, verovatnije je da je taj predmet vraćen sudu, te je potrebno da se sa istim zahtevom obratite Drugom osnovnom sudu u Beogradu. Naslednici, inače, odgovaraju za dugove do vrednosti nasleđene imovine.

PITANJE Majka je preminula u januaru 2020. Iza nje smo ostali sestra i ja. Kod notara smo uradili ostavinsku raspravu. Saglasili smo se da sestra koja nije udata i nema decu uzme novčana potraživanja, a ja kucu i zemlju. Rešenje je doneto u januaru ove godine. Pre deset dana je stiglo poresko rešenje o nasleđu i poklonu prema kome ja treba da platim 72.000. Da li stvarno treba da platim taj porez, sestra nije udata ponavljam i nema decu? Oprečna su tumačenja. Pri tome nije iskazano rešenjem koja je to razlika između onoga sto smo nasledili i na koju cifru je računat taj porez.

ODGOVOR Odgovor na ovo pitanje sa strane javnih beležnika može da bude samo načelan, i pre svega je pitanje za poreske organe. Ukoliko se Vaša sestra na ostavinskoj raspravi izjasnila da se prihvata nasleđa i da vama ustupa kuću i zemlju, onda ste Vi obveznik poreza na poklon, u odnosu na vrednost imovine koju bi vaša sestra nasledila po zakonu. Ustupanje naslednog dela drugom nasledniku predstavlja ponudu za zaključenje ugovora o poklonu. Kako ste vi i vaša sestra u drugom naslednom redu, porez na poklon iznosi 1,5 odsto od tržišne vrednosti poklonjene imovine.

PITANJE Moj suprug ima sestru i živog oca, a majka mu je preminula. U ostavini iza majke, on je ocu ustupio svoj deo nasledstva. Sada sa ocem i sestrom nije u kontaktu. Koje su njegove mogućnosti nakon smrti oca? Takođe, ja u vlasništvu imam dva stana. Iz prvog braka imam ćerku od 15 godina i iz vanbračne veze ćerku od tri godine. Ako im ravnomerno prepišem po stan, da li postoji mogućnost da mlađe dete ostane bez ičega u slučaju moje smrti? A s obzirom da je starija ćerka kod oca i pod velikim uticajem njegove porodice.

ODGOVOR Za oba pitanja trebalo bi da se konsultujete sa advokatom koji zastupa vaše interese. Vaš suprug je eventualni naslednik svog oca, ali javni beležnici ne mogu o tome spekulisati. Mnoge okolnosti utiču na to, mogući su mnogi pravni poslovi koje otac vašeg supruga može preduzeti i za života u vezi sa svojom imovinom. Na drugo pitanje takođe bi se moralo spekulisati i mi vam savetujemo da se sa advokatom konsultujete o najboljim načinima za zaštitu interesa vaše dece.

Zajednička imovina bračnih drugova

PITANJE Dana 14.09.2021. godine potpisao sam ugovor o kupoprodaji nepokretnosti (stan u izgradnji). Navedeni ugovor overen je kod notara, ali nije uneta izjava supružnika da se u konkretnom slučaju ne radi o zajedničkoj, već posebnoj imovini jednog od supružnika. Moja venčana supruga i ja smo planirali da to uradimo naknadno, obzirom da je supruga sa našom maloletnom ćerkom bila van Srbije u trenutku kada sam ja potpisivao ugovor. Od notara smo dobili potvrdu da je ugovor primljen i zaveden u Republičkom geodetskom zavodu. Takođe, iz RGZ-a sam dobio sam rešenje o upisu hipoteke u korist banke nad predmetnim stanom koji sam kupio iz kredita banke. Rešenje o upisu prava svojine još uvek nije stiglo iz katastra. Ovo nam je prva nepokretnost i želimo da povratimo iznos PDV-a, obzirom da stan kupujemo direktno od investitora. Moje pitanje glasi: Da li je moguće naknadno overiti izjavu supružnika da se u konkretnom slučaju ne radi o zajedničkoj, već posebnoj imovini jednog od supružnika i da se imovina kao takva (posebna imovina jednog supružnika) unese u evidenciju katastra nepokretnosti, a radi povrata PDV-a kod kupovine prve nepokretnosti na ime oba supružnika i deteta (vlasnik stana 40m² + 15m² bračni drug - supruga + 15m² maloletna ćerka)?

ODGOVOR: Ovakvu izjavu nije moguće naknadno dati, ona može samo biti sastavni deo pravnog posla koji je završen u trenutku kada ste kupili stan. Za pitanja vezana za refundaciju PDV-a po osnovu kupovine prvog stana, nadležna je lokalna poreska administracija.

Promet vanknjižnog vlasništva

PITANJE Moj otac u vanknjižnom vlasništvu od 2002. godine ima lokal u prizemlju jedne zgrade na Čukarici. Lokal kao i desetine drugih u tom naselju nije uknjižen jer nedostaje overena kopija ugovora između Beogradske zajednice stanovanja i Kongrapa. Tragajući za rešenjem pronašao sam da je kod lokala u susednom ulazu na broju 13 pokrenut postupak promene vlasništva koji vodi jedan javni beležnik, kojoj sam se putem e-maila obratio za pomoć jer taj isti ugovor koji nama nedostaje bi trebalo da budu u dosijeu za uknjižbu lokala u broju 13. Nisam dobio nikakav odgovor. Moje pitanje je da li imam pravo da tražim overenu kopiju tog ugovora, da li je javni beležnik dužan da mi je da i ako nije, kome drugom mogu da se obratim budući da ni preko suda nisam mogao da dobijem taj ugovor od Kongrapa i Zajednice stanovanja. Da li postoji neki drugi način da se uknjižba izvrši bez tog ugovora? Otac je ima 83 godine i hoće da proda lokal ili da mi ga pokloni.

ODGOVOR Javni beležnik ne može da pruži uvid u predmet pravnog posla koji je obavljen kod njega, osim ako to traži stranka koja je učesnik u tom konkretnom pravnom poslu. Javni beležnik je obavezan javnobeležničkom tajnom i stoga ne možete ni tražiti, ni dobiti od javnog beležnika bilo koji dokument iz pravnog posla u kome ne učestvujete. Vama to mogu dobrovoljno pružiti samo stranke koje učestvuju u postupku za lokale u ulazu broj 13, ukoliko one to imaju u svojoj dokumentaciji. Što se tiče uknjižbe bez tog ugovora, javni beležnici nisu nadležni i ne mogu da vam pruže adekvatan odgovor.

Izvor: Vebsajt Blic, 18.12.2021.
Naslov: Redakcija