UREDBA O IZMENAMA UREDBE O BLIŽIM USLOVIMA, KRITERIJUMIMA I ELEMENTIMA ZA PAUŠALNO OPOREZIVANJE OBVEZNIKA POREZA NA PRIHODE OD SAMOSTALNE DELATNOSTI: Umanjenje poreske osnovice za nove paušalce za 50 odsto

Panel o preduzetništvu u Srbiji, koji je organizovao NALED, potvrdio je činjenicu da preduzetništvo čini veliki deo domaće privrede kome je neophodan dalji podsticaj, kako u finansijskom, tako i u smislu olakšanja poslovanja.

Kao najznačajniju meru koja se tiče preduzetnika učesnici skupa su posebno istakli usvajanje Uredbe o izmenama Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti ("Sl. glasnik RS", br. 89/2023), koja je paušalcima donela produžetak ograničenja rasta obaveza od 10 odsto zaključno sa 2025. godinom, kao i umanjenje polazne osnovice za računanje poreza i doprinosa za početnika u poslovanju za čak 50 odsto.

Kalkulator paušalnog oporezivanja će, prema rečima jednog od učesnika panela, koordinatora za poresku kontrolu u Poreskoj upravi Dragana Agatunovića, automatski biti podešen da paušalni porez obračunava sa umanjenom osnovicom od 50 odsto.

Pomoćnik ministra finansija Dragan Demirović za ovu meru kaže da je naročito važna za početnike u biznisu da bi se izvršilo maksimalno moguće umanjenje po svim osnovama.

“Kada smo odlučivali o ovoj meri vodili smo se celokupnom situacijom u kojoj se nalazi svetska, pa i naša ekonomija. Takođe, pratili smo i ekonomske tokove prema kojima je rast zarada viši od 10 odsto, a on predstavlja osnovu za obračun poreza za preduzetnike. Imajući u vidu da je krizna situacija, naš zaključak je da mogućnost za ostvarivanje prihoda preduzetnika ne raste istom dinamikom po kojoj rastu i zarade, i da je zato ograničen rast obaveza do 10 odsto”, naveo je Demirović.

Namera ministarstva finansija je bila da se ovim merama i stimulišu preduzetnici, da bi se što više lica opredelilo za paušalno oporezivanje.

“Smatramo da je, bez obzira na stalan rast broja paušalaca u Srbiji, pravično i preporučljivo da se početnicima obezbede lakši ulovi za početak rada”, rekao je Demirović.

Ono što je pomoćnik ministra posebno istakao je drastično smanjenje broja žalbi o paušalnom oporezivanju.

“U odnosu na broj rešenja koje se donose, broj žalbi je daleko ispod jednog procenta, što je skoro na nivou statističke greške”, naveo je Demirović.

Rukovodilac grupe u Sektoru MSP-a u Ministarstvu privrede Aleksandra Vučetić istakla je da prema podacima iz 2022. godine preduzetnici čine 74,6 odsto ukupnog broja subjekata malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u Srbiji.

“Treba reći da preduzetnici učestvuju sa 24 odsto u BDP-u. Udeo preduzetnika u broju izvoznika je 22,2 procenta. Ministarstvo je donošenjem strategije o razvoju preduzetništva prepoznalo potencijal ovog sektora i uvrstilo ga u mere finansijske i nefinansijske podrške. Preduzetnici imaju mogućnost korišćenja sredstava koje kroz programe zajedno sa Fondom za razvoj, poslovnim bankama i lizing kućama sprovodi ministarstvo privrede”, objasnila je Vučetić.

Takođe, ona se osvrnula na najnoviji izveštaj Evropske komisije vezano za napredak Srbije u procesu evropskih integracija, gde se upravo ističe da je vidljiva državna podrška razvoju sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, ali se napominje da je ona još uvek mala u odnosu na državnu pomoć velikim investitorima i da bi u narednom periodu trebalo poraditi na većoj pomoći preduzetnicima i malim i srednjim preduzećima.

Članica Upravnog odbora Digitalne zajednice Sofija Popara na panelu je ukazala na probleme, odnosno na segmente koje je neophodno promeniti i unaprediti. Jedna od glavnih inicijativa je da se mame preduzetnice u potpunosti izjednače sa zaposlenim ženama kako bi imale ista prava na nadoknadu za vreme trudničkog i porodiljskog odsustva.

“One su diskriminisane i zakonom je regulisano tako da kao da trudničkog i porodiljskog odsustva i naknade za ove žene nema. Takođe, frilenseri koji žele da budu preduzetnici to ne mogu zbog testa samostalnosti”, istakla je Popara.

Ona je kao još jedan od lako rešivih, ali velikih problema za preduzetnike, istakla situaciju da kada paušalci koji pređu limit od šest miliona dinara moraju da budu na samooporezivanju.

“Oni u tom slučaju nemaju mogućnost da izaberu da budu na ličnoj zaradi. Modeli samooporezivanja su namenjeni za one koji su početnici u poslovanju, a svakako oni koji pređu limit to nisu”, ocenila je Popara.

Direktor Odeljenja za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević naveo je da će fokus ove institucije u narednom periodu biti na poboljšanju preduzetništva u svakom smislu.

“Ono što planiramo da uradimo je da sektor malih i mikro preduzeća postane više zastupljen u javnosti. Radićemo na nečemu što sada ima radni naziv Savet za male biznise. Važno je i pitanje upisivanja staža za paušalce, u smislu da se to digitalizuje, da ne mora preduzetnik fizički da ide od institucije do institucije i skuplja potrebnu dokumentaciju. Takođe, jedno od pitanja kojim bi se trebalo baviti je da zbog visoke inflacije limit za paušalce bude povećan sa šest na osam miliona dinara, odnosno da se izjednači sa limitom za ulazak u PDV sistem, koji trenutno iznosi osam miliona dinara”, zaključio je Vasiljević.

Izvor: Vebsajt Biznis, Ljiljana Begović, 17.11.2023.
Naslov: Redakcija