ZAKON O RADU: Neophodno zakonski regulisati angažovanje radnika na platformama za dostavu

Jedna od zabluda u diskusiji o platformskom radu jeste da je posao putem digitalnih platformi svetska novotarija, odnosno da se države još nisu uhvatile u koštac sa ovom (relativno) novom tehnologijom. Slično će vam reći i dostavljači u Srbiji – da je materija nova i da je “svuda u svetu isto”, odnosno da je to što nemaju određena radnička prava normalizovano.

Ipak, prava platformskih radnika (konkretno dostavljača) bi trebalo da do kraja godine bude regulisan na nivou Evropske unije, direktivom koja će se uključiti u zakonodavstvo svih država članica. Ta direktiva će propisati kako i na koji način se obavlja platformski rad, sam odnos između poslodavaca i zaposlenih, prava radnika…

U Srbiji, platformski rad i dalje nije regulisan Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) i više se oslanja na Zakon o agencijskom zapošljavanju ("Sl. glasnik RS", br. 86/2019), pa radnici ostaju bez dela prava na koje drugi zaposleni računaju – kao što su pristup nadoknadi za nezaposlenost, plaćeno bolovanje, godišnji odmor i porodiljski/očevski dopust.

Prema rečima projektne menadžerke Reshaping Work-a Jelene Šapić prvobitni predlog Evropske komisije iz decembra 2021. godine predviđao je da se zaposlenima smatraju svi koji ispune dva od pet kriterijuma direktive, čime bi dobili pristup svim pravima koja proističu iz radnog odnosa.

Platformski rad se i u Srbiji obavlja posredstvom agencija, pa samim tim, dostavljači nekada nemaju ni klasičan ugovor o radu ili ga nemaju uopšte. U ovom aranžmanu, radnik može biti samozaposlen ili zaposlen putem posredničkih kompanija, koje zaključuju ugovor sa platformom.

“Iako je predlog Komisije bio ocenjen kao balansiran tekst, cela prošla godina je bila obeležena pronalaženju zajedničke pozicije u Evropskom parlamentu između različitih političkih grupa i u Savetu EU između država članica. Pozicije su usvojene, ali je put do finalnog teksta direktive (usaglašenog između institucija Evropske unije) je dug. Ilustracije radi, i dok su i Parlament i Savet saglasni da je regulisanje algoritamskog menadžmenta važno, Parlament ovu temu vidi kao prostor za definisanje novih kolektivnih radnih prava, a Savet kroz prizmu zaštite privatnosti radnika i radnica”, ukazala je Šapić.

Prema njenim rečima, nakon dugotrajnih pregovora, usvojene su zajedničke pozicije i otpočeo je trijalog.

Plan je da se finalni tekst buduće direktive usvoji do kraja godine ili najkasnije pre raspisivanja izbora za Evropski parlament naredne godine.

“Od trenutka kada se usvoji finalni tekst, države članice će imati dve godine da ovaj tekst odredbe uključe u svoje pravno-zakonodavne okvire. Pored ove inicijative Evropske unije direktive za platformski rad, važno je pomenuti da je Međunarodna organizacija rada, agencija Ujedinjenih Nacija zadužena za pitanja dostojanstvenog rada, otpočela rad na formulisanju međunarodnih standarda za platformski rad. Očekuje se da će ovi standardi biti predstavljeni 2025. godine”, istakla je Šapić.

Kompanija Wolt koja posluje u Srbiji, na pitanje da li u drugim zemljama dostavljači rade putem agencija, navela je da ona uvek nastoji da se striktno pridržava zakona u zemljama u kojima posluje, “osiguravajući da potražnja za našim uslugama bude zadovoljena”.

“Rad sa agencijama koje pružaju kurirske usluge je uobičajena praksa, posebno u zemljama jugoistočne i centralne Evrope. Takođe, druge kompanije koje se bave dostavom koriste sličan pristup”, navela je kompanija Volt.

Prema rečima projektne menadžerke Reshaping Work-a Jelene Šapić, iako su pregovori o regulaciji platformskog rada na nivou EU još uvek u toku, države poput Portugalije, Belgije, Grčke i Malte započele su izradu zakonodavnog okvira sličnog onog nacrtu direktive.

“Važno je napomenuti i da je španski zakon poslužio kao inspiracija donosiocima odluka u Briselu. Naime, ‘Zakon vozača’ (šp. Ley de Riders) predviđa da su dostavljači zaposleni. Međutim, špansko iskustvo ukazuje i na moguće probleme s budućom primenom direktive. Od početka primene zakona u avgustu 2021. godine, neke od platformi u sektoru dostave su se u potpunosti povukle s španskog tržišta, neke su nastavile da rade s agencijama, a pojedine platforme su zaposlile deo radnika zadržavajući drugi deo kao samozaposlene. Otuda ne čudi bojazan nekih analitičara da će direktiva postati a la carte regulacija, ostavljajući mogućnost državama i kompanijama da primene određene delove, što bi moglo dovesti do nedoslednih i neujednačenih standarda unutar EU”, ukazala je ona.

Predsednik udruženja Centar za dostojanstveni rad Mario Reljanović rekao je da su u Evropi postojala “lutanja zakonodavstva” i prakse koja su u početku bila slična onome što je danas situacija u Srbiji.

Međutim, u poslednji deset godina, situacija se, prema njegovim rečima poboljšala.

“Najpre su se oglasila nacionalna pravosuđa nekoliko evropskih zemalja, koja su presuđivala u korist platformskih radnika u radnim sporovima u kojima su radnici tražili da se utvrdi da su u radnom odnosu sa platformom, što su platforme pokušavale da sakriju zaključivanjem raznih drugih ugovora sa tim radnicima”, ukazao je on.

Nakon toga slede izmene zakonodavstva u pojedinim zemljama, pa je tako, kako je ukazao, veliki doprinos dala Direktiva o predvidivim i transparentnim uslovima rada koja je omogućila platformskim radnicima određena prava iz radnog odnosa koja oni do tada nisu mogli da ostvare, ili su ih veoma teško ostvarivali.

Inicijalni kriterijumi da bi se platformski radnici okarakterisali kao zaposleni su:

1. Efikasno utvrđivanje, ili postavljanje gornjih granica za nivo nagrađivanja;

2. Zahtevanje od osobe koja obavlja rad na platformi da poštuje specifična obavezujuća pravila u pogledu izgleda, ponašanja prema primaocu usluge ili obavljanja posla;

3. Nadgledanje obavljanja poslova ili proveru kvaliteta rezultata rada, uključujući i elektronskim putem;

4. Efektivno ograničavanje slobode, uključujući i sankcije, da se organizuje svoj rad, posebno diskreciono pravo da bira svoje radno vreme ili periode odsustva, da prihvati ili odbije zadatke ili da koristi podizvođače ili zamene;

5. Nemogućnost izgradnje baze klijenata ili obavljanja poslova za bilo koju treću stranu

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, Katarina Pantelić, 18.11.2023.
Naslov: Redakcija