NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POJEDNOSTAVLJENOM RADNOM ANGAŽOVANJU NA SEZONSKIM POSLOVIMA U ODREĐENIM DELATNOSTIMA: Radno angažovanje osoba koje obavljaju pomoćne poslove u kući kod više porodica u toku jednog meseca biće regulisano poput sezonskih radnika u poljoprivredi
Procenjuje se da u Srbiji više od 55.000 domaćinstava u proseku godišnje angažuje radnike za kućne poslove privremeno ili povremeno kao i da oko 10.000, uglavnom žena radi godinama na takvim poslovima, a da nisu prijavljeni i ne ide im za to radni staž.
Analiza NALED-a pokazala je da bi u ovoj, ali i u još nekim oblastima korisno bilo da se primeni elektronski sistem prijavljivanja sezonskih radnika koji je zaživeo u poljoprivredi i dao dobre rezultate.
Za godinu i po od kada je uveden ovaj sistem u poljoprivredi, broj prijavljenih sezonaca je porastao više nego 10 puta - sa 3.500 na oko 42.500 radnika, čime je praktično prepolovljen broj onih koji su u ovom sektoru radili na crno.
Uz određena prilagođavanja, elektronski sistem prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi mogao da bi da se proširi i na druge delatnosti, naročito u kućnim i pomoćnim poslovima čuvanja dece, starih lica, kućnih ljubimaca, poslove čišćenja i održavanja, dostave hrane, u građevinarstvu i drugim sličnih poslovima, kažu predstavnici NALED-a.
Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, svaki peti radi na crno, a pored poljoprivrede, najviše ih je još u turizmu i ugostiteljstvu (15,1 odsto) i građevinarstvu (11,3 odsto), dok na kućnim i pomoćnim poslovima svako drugo lice radi bez ugovora i bez prava na penziono osiguranje i zaštitu od povrede na radu za svaki dan koji provede na poslu.
Direktorka tima za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović kaže da bi kao stimulans za one poslodavce ili fizička lica koji angažuju radnike na ovaj način, naročito za kućne poslove ili poslove čuvanje dece, možda mogli da se uvedu određeni vaučeri, različiti popusti i stimulacije.
Sistem vaučera kaže, postoji u Mađarskoj i pokazao se kao dobar.
Ističe da kada su u pitanju kućni poslovi mnogi, prevashodno žene i po dvadesetak godina rade takve poslove a da nemaju ni dan radnog staža, nisu prijavljene i nemaju nikakve prinadležnosti osim zarade.
"Procenjuje se da oko 55.000 domaćinstava u zemlji angažuje pomoć u kući i da oko 10.000 radnica radi takve poslove i zato pokušavamo da nađemo način da budu registrovane, da imaju zdravstveno i socijalno osiguranje i da poslodavac za njih plaća porez", kaže Bojović.
Kako navodi, u NALED-u pripremaju materijale i analize i spremni su da daju predloge čim se formira nova vlada.
U Ministarstvu rada kažu da će radno angažovanje osoba koje obavljaju pomoćne poslove u kući kod više porodica u toku jednog meseca, biti regulisano poput sezonskih radnika u poljoprivredi u određenim delatnostima, prema Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima.
Zakon priprema radna grupa resornog Ministarstva, a prema nacrtu u određenim delatnostima u slučaju povrede na radu osobe koje se bave sezonskim poslovima imale bi pravo na zdravstveno osiguranje, a za svaki radni dan bili bi im uplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Prema rečima ministra Zorana Đorđevića, Zakonom o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima su obuhvaćeni samo sezonski poslovi u poljoprivredi, te je ideja da se takav model radnog angažovanja primeni i na pojednostavljeno radno angažovanje i prijavu na osiguranje kućnog pomoćnog osoblja.
Takvi poslovi trenutno su regulisani Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), koji predviđa da se sa kućnim pomoćnim osobljem može zaključiti ugovor o radu na neodređeno ili određeno vreme, sa punim ili nekompletnim vremenom, sa svim pravima koja su propisana Zakonom o radu.
Izvor: Vebsajt RTV, 18.10.2020.Naslov: Redakcija