PORODIČNI ZAKON: Centar za socijalni rad na zahtev suda radi procenu podobnosti roditelja za poveravanje maloletne dece u postupku vršenja roditeljskog prava i sudu dostavlja nalaz i mišljenje koje je samo jedan od dokaza koje sud može pribaviti u postupku
Pravilnost i zakonitost rada Gradskog centra za socijalni rad, ali i Ministarstva za brigu o porodici i demografiju pod lupom su i pred sudom javnosti zbog serijala vesti o devojčici koja je „razdvojena od majke i izmeštena u očevu porodicu, odakle je više puta pobegla zbog zlostavljanja i zanemarivanja koje trpi od oca i drugih članova domaćinstva”, kako danima bruje mediji.
Povodom ovog slučaja reagovala je i ministarka Zorana Mihajlović.
U serijalu tekstova objavljenih u medijima o ovom slučaju, pre svega grubo je zloupotrebljeno pravo na privatnost maloletnog deteta objavljivanjem fotografija, imena i prezimena roditelja, detalja iz životnih okolnosti na osnovu kojih je dete učinjeno prepoznatljivim u široj javnosti, što može ostaviti negativne posledice po dalji psihički razvoj deteta – prvo je što za naš list napominju u Gradskom centru za socijalni rad.
− Objavljivanje podataka o toku starateljske zaštite, konkretnih slučajeva i drugih postupaka nije zakonom dozvoljeno i može imati nesagledive konsekvence – ističu u pomenutoj gradskoj službi koja se bavi slučajem devojčice i njenih roditelja.
– Organ starateljstva maksimalno je fokusiran na interes dece (dok se ne dokaže drugačije) i ne može javno polemisati i učestvovati u nekakvoj „borbi” ili, još gore, proizvodnji skandala. Osim toga, mediji bi trebalo da su svesni odgovornosti koju imaju kada plasiraju sadržaj koji sadrži poluistinite, neproverene i subjektivne tvrdnje koje mogu dovesti u zabludu javnost i u javnosti kreirati negativnu sliku o celokupnom sistemu socijalne zaštite i klimu potpunog nepoverenja u državu i institucije, ali i direktno ugroziti rad i bezbednost zaposlenih u centrima za socijalni rad − ističu u Gradskom centru za socijalni rad.
Naglašavaju i da su ovom slučaju stručni radnici organa starateljstva postupali i dalje postupaju u skladu sa važećim zakonima, Opštim protokolom o zaštiti dece od zlostavljanja i zanemarivanja, Pravilnikom o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad ("Sl. glasnik RS", br. 59/2008, 37/2010, 39/2011 - dr. pravilnik, 1/2012 - dr. pravilnik, 51/2019 i 12/2020), kao i procenom faktora koji se odnose na najbolji interes deteta (u prvom redu bezbednosti, zatim gledišta i želje deteta, sposobnosti deteta da sagleda njihove implikacije, kvalitet odnosa sa članovima porodice, razvoj identiteta i planiranje obrazovanja).
Nalaz i mišljenje centra za socijalni rad samo je jedan od dokaza koje sud može pribaviti u postupku
Utvrđivanje odgovornosti centara za socijalni rad, za koje je često pored stranaka u postupku zainteresovana i opšta javnost utvrđuju Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i drugi regulatorni mehanizmi, kao što su ombudsman i poverenik za zaštitu ravnopravnosti.
Zaštitnik građana pokrenuo postupak kontrole pravilnosti i zakonitosti rada tog centra i ministarstva nadležnog za brigu o porodici, tražeći da mu najkasnije u roku od 15 dana dostave detaljan izveštaj o postupanju u ovom slučaju.
− U cilju objektivnog informisanja javnosti, smatramo da su od velikog značaja za razumevanje postupka poveravanja dece i saznanja o tome koja ustanova ima koju, zakonom regulisanu, ulogu. Centar za socijalni rad u skladu sa Porodičnim zakonom ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015) na zahtev suda može učestvovati u postupcima koji se odnose na vršenje roditeljskog prava. Na osnovu pribavljenog mišljenja centra, ali i drugih dokaza koje prikupi tokom postupka, rukovodeći se najboljim interesima deteta, sud donosi presudu. Centar za socijalni rad na zahtev suda radi procenu podobnosti roditelja za poveravanje maloletne dece u postupku vršenja roditeljskog prava i sudu dostavlja nalaz i mišljenje. U postupku procene i formiranja stručnog mišljenja organa starateljstva sud sarađuje i pribavlja mišljenja i drugih nadležnih institucija, naročito kada postoji sumnja da u porodici postoje različiti oblici nasilja (zdravstvene ustanove, obrazovne, policija, tužilaštvo). Nalaz i mišljenje centra za socijalni rad samo je jedan od dokaza koje sud može pribaviti u postupku. Takođe, iznošenjem dokaza i relevantnih razloga stranke u postupku mogu na sudu da ospore mišljenje organa starateljstva.
Sud prilikom donošenja presude može zatražiti i mišljenje sudskog veštaka, ili bilo koje institucije. Angažovani veštak donosi zaključak, predlog i mišljenje u vezi sa porodičnim okolnostima koje su aktuelno povoljnije za razvoj deteta, i u ovom konkretnom slučaju procena organa starateljstva i procena veštaka pokazala se kao istovetna − obrazlažu u Gradskom centru za socijalni rad.
Izvor: Politika, Milenija Simić-Miladinović, 17.06.2021.Naslov: Redakcija