PRAVILNIK O PREVENTIVNIM MERAMA ZA BEZBEDAN I ZDRAV RAD ZA SPREČAVANJE POJAVE I ŠIRENJA EPIDEMIJE ZARAZNE BOLESTI: Kazne za nepoštovanje preventivnih mera poslodavci će platiti i do milion dinara, zaposleni do dvadeset hiljada dinara

Distanca među zaposlenima, dodatne smene, stroga higijena, uputstva o preventivnim merama, ali i posebna pravila u slučaju pojave pozitivnih slučajeva zaraze virusom korona u kompaniji, samo su neke od mera koje se od 11. jula 2020. godine primenjuju u firmama.

U samom Pravilniku o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti ("Sl. glasnik RS", br. 94/2020 - dalje: Pravilnik), koji je stupio na snagu 11. jula, nisu propisane kaznene mere, ali se one nalaze u Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 91/2015 i 113/2017 - dr. zakon). Taj Zakon za poslodavca propisuje kaznu od 800.000 do 1.000.000 dinara, ako "ne izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada". Ista kazna sleduje ako poslodavac zaposlenom ne obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini gde su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, kao i ako zaposlenom ne obezbedi korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu. Kazna za zaposlene koji ne budu poštovali propisane mere kreće se od 10.000 do 20.000 dinara.

Takođe, u Pravilniku se i ne spominje rad od kuće jer, kako je rečeno u Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja, mogućnost organizovanja rada od kuće je propisana Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje). Ali to ne znači da ova preporuka nije i dalje na snazi.

- Zakon o radu utvrđuje mogućnost rada od kuće, zaključivanjem ugovora za obavljanje poslova van prostorija poslodavca (rad na daljinu i rad od kuće). Kada zaposleni po pravilu obavlja poslove u prostorijama poslodavca, zaposleni i poslodavac se mogu sporazumeti da jedan period radnog vremena u okviru ugovorenog zaposleni radi od kuće. Zakonske odredbe koje uređuju rad od kuće mogu da se primene u svim slučajevima kada god to odgovara poslodavcu i zaposlenom ukoliko je to moguće, a posebno ako epidemiološka situacija zahteva socijalnu distancu. Zaposleni koji rade od kuće ne smeju da imaju manja prava i nepovoljnije uslove rada od zaposlenih koji obavljaju iste ili slične poslove u prostorijama poslodavca - kažu u Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja.

Što se tiče samog Pravilnika, on daje poslodavcima rok od 30 dana da donesu plan primene mera za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti.

Ministar rada Zoran Đorđević je rekao da je Pravilnik sačinjen u saradnji sa sindikatima i poslodavcima. Predviđeno je da se odrede zaposleni koji će biti odgovorni za bezbednost i zdravlje na radu, a da je obaveza poslodavca da obezbedi bezbedan rad, da tamo gde je to moguće bude manje radnika u jednoj prostoriji, da obezbedi dezinfekciona sredstva.

Obaveza poslodavca je, kako je rekao ministar, da se obezbede informacije za zaposlene, da prate mere koje predlažu Ministarstvo zdravlja i epidemiolozi i da se u skladu s tim ponašaju.

Zoran Mihajlović, sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije, naglašava da je ovaj Pravilnik sačinjen prvenstveno za proizvodnu delatnost, gde je fizički kontakt među zaposlenima neizbežan i za delatnosti u kojima je nemoguće izbeći odlazak na posao. Pravilnik jeste dobar, kaže on, ali sumnja da će se dosledno primenjivati.

- Sve je ostavljeno na savest poslodavcu. Kazne tu ne pomažu mnogo. Malo ko od radnika će se usuditi da prijavi poslodavca ako se ne pridržava Pravilnika i ako ne poštuje sve mere - smatra Mihajlović.

Zbog pogoršanja epidemiološke situacije, on apeluje na poslodavce da organizuju rad od kuće gde god je to moguće, u cilju sprečavanja širenja zaraze.

- Nema potrebe da administrativni radnici odlaze u preduzeća, zaposleni u IT sektoru i mnogim drugim delatnostima u kojima je posao vezan za računare. Ovo se odnosi i na državnu i lokalnu upravu. Nema potrebe da svi budu u kancelarijama, jer ako su svi na radnim mestima, veća je prenosivost virusa. Dovoljno je samo da se svi prošetaju hodnicima. Treba što je više moguće smanjiti kontakt među zaposlenima i frekvenciju ljudi u firmama. Ako se pokazalo da mogu da rade od kuće u vreme vanrednog stanja, nema potrebe da borave u kancelarijama - naglašava Mihajlović.

U Ministarstvu rada naglašavaju da cilj donošenja Pravilnika nije kažnjavanje, već je namera da svaki poslodavac u svojoj kompaniji poveća nivo bezbednosti i zdravlja na radu kako bi zaštitio zaposlene od pojave zarazne bolesti, a zaposleni treba da se pridržavaju tih mera.

Poslodavac je dužan da pre početka rada obezbedi pisane instrukcije i uputstva o merama i postupcima za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, koji sadrže informaciju o simptomima zarazne bolesti. Potom, ukoliko nije organizovan rad u smenama, da sprovede preraspodelu radnog vremena uvođenjem druge ili treće smene s manjim brojem zaposlenih. Poslodavac je dužan da sprovodi pojačanu higijenu i dezinfekciju radnih i pomoćnih prostorija, da obezbedi redovno čišćenje svih površina koje se često dodiruju na radnom mestu, posebno prostorija i opreme kao što su toaleti, kvake na vratima, fiksni telefoni, računarska oprema, ali i da uredi način vođenja evidencije o dezinfekciji radnih i pomoćnih prostorija koju organizuje i sprovodi…

- U slučaju pojave zarazne bolesti kod zaposlenih obaveza poslodavca je da prostor u kome je boravio zaraženi radnik dezinfikuje i provetrava, da utvrdi proceduru ulaska i izlaska u prostorije poslodavca, da precizno definiše pravac kretanja zaposlenih, da organizuje kontrolu kretanja radne jedinice u kojoj je boravio zaraženi, da ograniči kontakte zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je boravio zaraženi - navode u Ministarstvu rada.

Zaposleni je dužan da sprovodi sve preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu kako bi sačuvao svoje zdravlje, kao i zdravlje drugih zaposlenih. Obavezno mora da obavesti poslodavca ukoliko posumnja na simptome zarazne bolesti kod sebe, kod drugih zaposlenih ili članova svoje porodice.

Izvor: Vebsajt Politika, Marijana Avakumović, 14.07.2020.
Naslov: Redakcija