Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANJU PROTOKOLA O IZMENAMA I DOPUNAMA KONVENCIJE O ZAŠTITI LICA U ODNOSU NA AUTOMATSKU OBRADU LIČNIH PODATAKA - Tekst propisa


Član 1.

Potvrđuje se Protokol o izmenama i dopunama Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, koji je sačinjen u Strazburu, 10. oktobra 2018. godine, u originalu na engleskom jeziku i francuskom jeziku.

Član 2.

Tekst Protokola o izmenama i dopunama Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:

Protokol o izmenama i dopunama Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka

[Strazbur, 10.10.2018.]

Preambula

Države članice Saveta Evrope i druge strane ugovornice Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka (ETS No. 108), otvorene za potpisivanje u Strazburu 28. januara 1981. godine (u daljem tekstu: "Konvencija"),

imajući u vidu Rezoluciju br. 3 o zaštiti podataka i privatnosti u trećem milenijumu usvojenu na 30. konferenciji ministara pravde Saveta Evrope (Istanbul, Turska, 24-26. novembar 2010.);

imajući u vidu Rezoluciju 1843 (2011.) Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o zaštiti privatnosti i ličnih podataka na internetu i onlajn medijima i Rezoluciju 1986 (2014.) o poboljšanju zaštite i bezbednosti korisnika u kibernetičkom prostoru;

imajući u vidu Mišljenje 296 (2017.) o nacrtu protokola o izmeni Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka (ETS No. 108) i njegovo obrazloženje, koje je usvojio Stalni komitet u ime Parlamentarne skupštine Saveta Evrope 24. novembra 2017. godine;

uzimajući u obzir da su se nakon usvajanja Konvencije pojavili novi izazovi za zaštitu lica u odnosu na obradu ličnih podataka;

uzimajući u obzir potrebu da se obezbedi da Konvencija i dalje ima istaknutu ulogu u zaštiti lica u odnosu na obradu ličnih podataka, i uopšte u zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda,

sporazumele su se o sledećem:

Član 1.

1.         Prva rečenica preambule Konvencije zamenjuje se sledećim:

"Države članice Saveta Evrope i druge potpisnice,"

2.         Treća rečenica preambule Konvencije zamenjuje se sledećim:

"s obzirom da je neophodno obezbediti ljudsko dostojanstvo i zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda svakog fizičkog lica i, s obzirom na raznolikost, intenziviranje i globalizaciju obrade podataka i protoka ličnih podataka, ličnu slobodu zasnovanu na pravu lica da kontroliše svoje podatke i obradu tih podataka;"

3.         Četvrta rečenica preambule Konvencije zamenjuje se sledećim:

"podsećajući da se pravo na zaštitu ličnih podataka treba razmatrati u odnosu na njegovu ulogu u društvu i da se mora pomiriti sa drugim ljudskim pravima i osnovnim slobodama, uključujući slobodu izražavanja;"

4.         Sledeća rečenica se dodaje posle četvrte rečenice preambule Konvencije:

"uzimajući u obzir da ova Konvencija omogućava da se u primeni ovde propisanih pravila uzme u obzir načelo prava na pristup službenim dokumentima;"

5.         Peta rečenica preambule Konvencije se briše. Nova peta i šesta rečenica se dodaju i glase:

"prihvatajući da je neophodno promovisati na globalnom nivou osnovne vrednosti poštovanja privatnosti i zaštite ličnih podataka, čime se doprinosi slobodnom protoku informacija među ljudima;"

"prihvatajući interes za jačanje međunarodne saradnje između strana ugovornica Konvencije,"

Član 2.

Tekst člana 1. Konvencije zamenjuje se sledećim:

"Svrha ove Konvencije je da zaštiti svako lice, bez obzira na njegovu nacionalnu pripadnost ili mesto stanovanja, u odnosu na obradu ličnih podataka, čime se doprinosi poštovanju njegovih ljudskih prava i osnovnih sloboda, a posebno prava na privatnost."

Član 3.

1.         Tačka b. člana 2. Konvencije zamenjuje se sledećim:

"b.        "obrada podataka" je svaka operacija ili skup operacija koje se obavljaju na ličnim podacima, kao što su prikupljanje, skladištenje, čuvanje, menjanje, pronalaženje, otkrivanje, stavljanje na raspolaganje, brisanje odnosno uništavanje ili obavljanje logičnih i/ili aritmetičkih operacija na takvim podacima;"

2.         Tačka v. člana 2. Konvencije zamenjuje se sledećim:

"v.        ako se ne koristi automatska obrada, "obrada podataka" označava svaku operaciju ili skup operacija koje se obavljaju na ličnim podacima u okviru strukturiranog skupa takvih podataka koji su dostupni ili se mogu pronaći po posebnim kriterijumima;"

3.         Tačka g. člana 2. Konvencije zamenjuje se sledećim:

"g.        "rukovalac" je fizičko ili pravno lice, državni organ, služba, agencija ili bilo koji drugi organ koji, sam ili zajedno sa drugima, ima pravo odlučivanja u vezi sa obradom podataka;"

4.         Sledeće tačke se dodaju posle tačke g. člana 2. Konvencije:

"d.        "primalac" je fizičko ili pravno lice, državni organ, služba, agencija ili bilo koji drugi organ kome se podaci otkrivaju ili stavljaju na raspolaganje;

"đ.        "obrađivač" je fizičko ili pravno lice, državni organ, služba, agencija ili bilo koji drugi organ koji obrađuje lične podatke u ime rukovaoca."

Član 4.

1.         Stav 1. člana 3. Konvencije zamenjuje se sledećim:

"1.        Svaka strana ugovornica se obavezuje na primenu ove Konvencije pri obradi podataka koja je u njenoj nadležnosti u javnom i privatnom sektoru, čime se obezbeđuje pravo svakog lica na zaštitu njegovih ličnih podataka."

2.         Stav 2. člana 3. Konvencije zamenjuje se sledećim:

"2.        Ova Konvencija se ne primenjuje na obradu podataka koju lice obavlja u okviru isključivo ličnih ili kućnih aktivnosti."

3.         Stavovi od 3. do 6. člana 3. Konvencije se brišu.

Član 5.

Naslov Poglavlja II Konvencije zamenjuje se sledećim:

"Poglavlje II – Osnovna načela zaštite ličnih podataka ".

Član 6.

1.         Stav 1. člana 4. Konvencije zamenjuje se sledećim:

"1.        Svaka strana ugovornica preduzima neophodne mere u svom zakonodavstvu da bi sprovela odredbe ove Konvencije i obezbedila njihovu efikasnu primenu."

2.         Stav 2. člana 4. Konvencije zamenjuje se sledećim:

"2.        Te mere preduzima svaka strana ugovornica i one će stupiti na snagu do momenta potvrđivanja odnosno pristupanja ovoj Konvenciji."

3.         Novi stav se dodaje posle stava 2. člana 4. Konvencije:

"3.        Svaka strana ugovornica se obavezuje:

a.         da dozvoli Komitetu Konvencije predviđenom u Poglavlju VI da proceni delotvornost mera koje je preduzela u svom zakonodavstvu radi postizanja efikasnosti odredbi ove Konvencije; i

b.         da će aktivno doprinositi ovom postupku procene."

Član 7.

1.         Naslov člana 5. zamenjuje se sledećim:

"Član 5. – Zakonitost obrade podataka i kvalitet podataka".

2.         Tekst člana 5. Konvencije zamenjuje se sledećim:

"1.        Obrada podataka mora biti srazmerna zakonitoj svrsi kojoj se teži i mora da odražava u svim fazama obrade pravednu ravnotežu između svih uključenih interesa, bilo javnih ili privatnih, i predmetnih prava i sloboda.

2.         Svaka strana ugovornica treba da obezbedi da se obrada podataka vrši na osnovu slobodnog, izričitog, informisanog i nedvosmislenog pristanka subjekta podataka ili nekog drugog legitimnog osnova propisanog zakonom.

3.         Lični podaci koji su predmet obrade obrađuju se u skladu sa zakonom.

4.         Lični podaci koji se obrađuju treba da budu:

a.         obrađeni na pošten i transparentan način;

b.         prikupljani za izričite, specifične i zakonite potrebe i neće se obrađivati na način koji nije u skladu s tim potrebama; na dalju obradu za potrebe arhiviranja u javnom interesu, naučnih ili istorijskih istraživanja ili za potrebe statistike primenjuju se odgovarajuće zaštitne mere, u skladu s tim potrebama;

v.         odgovarajući, merodavni i ne suvišni u odnosu na potrebe za koje se obrađuju;

g.         tačni i, po potrebi, ažurirani;

d.         sačuvani u formi koja omogućava identifikovanje subjekta podataka ne duže nego što je potrebno za svrhe za koje se obrađuju ovi podaci."

Član 8.

Tekst člana 6. Konvencije zamenjuje se sledećim:

"1.        Obrada

– genetskih podataka;

– ličnih podataka koji se odnose na krivična dela, krivične postupke i osuđujuće presude, kao i s tim povezanih mera bezbednosti;

– biometrijskih podataka koji jedinstveno identifikuju lice;

– ličnih podataka radi otkrivanja informacija o rasnom ili etničkom poreklu, političkim opredeljenjima, članstvu u sindikatu, verskim ili drugim uverenjima, zdravlju ili seksualnom životu,

dozvoljena je samo ako su zakonom propisane odgovarajuće zaštitne mere, koje dopunjuju mere iz ove Konvencije.

2.         Takva zaštita otklanja rizike koje obrada osetljivih podataka može predstavljati za interese, prava i osnovne slobode subjekata podataka, naročito rizik od diskriminacije."

Član 9.

Tekst člana 7. Konvencije zamenjuje se sledećim:

"1.        Svaka strana ugovornica treba da obezbedi da rukovalac i, po potrebi, obrađivač, preduzme odgovarajuće bezbednosne mere protiv rizika kao što su slučajni ili neovlašćeni pristup, uništavanje, gubitak, korišćenje, menjanje ili otkrivanje ličnih podataka.

2.         Svaka strana ugovornica treba da obezbedi da rukovalac bez odlaganja obavesti bar nadležni nadzorni organ u smislu člana 15. ove Konvencije o povredama podataka koje mogu ozbiljno da utiču na prava i osnovne slobode subjekata podataka."

Član 10.

Novi član 8. dodaje se posle člana 7. Konvencije, koji glasi:

"Član 8. – Transparentnost obrade

1.         Svaka strana ugovornica treba da obezbedi da rukovalac obavesti subjekta podataka o

a.         svom identitetu i uobičajenom mestu stanovanja, odnosno poslovnom sedištu;

b.         pravnom osnovu i svrhama planirane obrade;

v.         kategorijama obrađenih ličnih podataka;

g.         Primaocima odnosno kategorijama primalaca ličnih podataka, ako ih ima, i

d.         sredstvima za ostvarivanje prava iz člana 9.,

kao i svim neophodnim dodatnim informacijama da bi se obezbedila poštena i transparentna obrada ličnih podataka.

2.         Stav 1. se ne primenjuje ako subjekat podataka već raspolaže odgovarajućim informacijama.

3.         Ako se lični podaci ne prikupljaju od subjekata podataka, rukovalac nije dužan da daje takve informacije ako je obrada izričito propisana zakonom ili ako se to pokaže nemogućim ili uključuje nesrazmerne napore."

Član 11.

1.         Dosadašnji član 8. Konvencije postaje član 9., a naslov se zamenjuje sledećim:

"Član 9. – Prava subjekta podataka".

2.         Tekst člana 8. Konvencije (novi član 9.) zamenjuje se sledećim:

"1.        Svako lice ima pravo

a.         da se na njega ne odnosi odluka koja bitno utiče na njega, a zasniva se isključivo na automatskoj obradi podataka bez uzimanja u obzir njegovih stavova;

b.         da na zahtev, u razumnim vremenskim intervalima i bez prekomernog kašnjenja ili troškova, dobije potvrdu o obradi ličnih podataka koji se odnose na njega, obaveštenje u razumljivom obliku o obrađenim podacima, sve dostupne informacije o njihovom izvoru, periodu čuvanja kao i sve druge informacije koje je rukovalac dužan da pruži kako bi se osigurala transparentnost obrade u skladu sa članom 8., stav 1.;

v.         da na zahtev bude obavešteno o razlozima obrade podataka ako se rezultati takve obrade primenjuju na njega;

g.         da u svakom trenutku, iz razloga koji se tiču njegove situacije, uloži prigovor na obradu ličnih podataka koji se odnose na njega, osim ako rukovalac ne dokaže da postoje legitimni razlozi za obradu koji prevazilaze njegove interese ili prava i osnovne slobode;

d.         da na zahtev dobije besplatno i bez suvišnog odlaganja, ispravku ili brisanje takvih podataka, u zavisnosti od slučaja, ako se podaci obrađuju ili su obrađeni u suprotnosti sa odredbama ove Konvencije;

đ.         na pravno sredstvo prema članu 12. ako su mu povređena prava iz ove Konvencije;

e.         da koristi, bez obzira na svoju nacionalnu pripadnost ili mesto stanovanja, pomoć nadzornog organa u smislu člana 15., prilikom ostvarivanja svojih prava iz ove Konvencije.

2.         Stav 1. se ne primenjuje ako je odluka donesena u skladu sa zakonom koji se primenjuje na rukovaoca i kojim su propisane i odgovarajuće mere za zaštitu prava, sloboda i legitimnih interesa subjekta podataka."

Član 12.

Novi član 10. se dodaje posle člana 9. Konvencije, koji glasi:

"Član 10. – Dodatne obaveze

1.         Svaka strana ugovornica treba da obezbedi da rukovaoci i, po potrebi, obrađivači preduzimaju sve odgovarajuće mere radi ispunjavanja obaveza iz ove Konvencije i kako bi nadležnom nadzornom organu iz člana 15. mogli dokazati, poštujući domaće zakonodavstvo doneto u skladu sa članom 11., stav 3., da je obrada podataka kojom upravljaju u skladu sa odredbama ove Konvencije.

2.         Svaka strana ugovornica treba da obezbedi da rukovaoci i, po potrebi, obrađivači ispitaju eventualni uticaj planirane obrade podataka na prava i osnovne slobode subjekata podataka pre početka takve obrade, i planiraju obradu podataka na način kojim će se sprečiti ili svesti na minimum rizik u pogledu ugrožavanja tih prava i osnovnih sloboda.

3.         Svaka strana ugovornica treba da obezbedi da rukovaoci i, po potrebi, obrađivači primenjuju tehničke i organizacione mere kojim se vodi računa o posledicama u pogledu prava na zaštitu ličnih podataka u svim fazama obrade podataka.

4.         Svaka strana ugovornica može, imajući u vidu rizike koji proizlaze za interese, prava i osnovne sloboda subjekata podataka, da prilagodi primenu odredaba stavova 1., 2. i 3. u zakonu kojim se osigurava primena odredbi ove Konvencije, u skladu sa prirodom i količinom podataka, prirodom, obimom i svrhom obrade i, gde je primereno, veličinom rukovaoca odnosno obrađivača."

Član 13.

Dosadašnji članovi 9. do 12. Konvencije postaju članovi 11. do 14. Konvencije.

Član 14.

Tekst člana 9. Konvencije (novi član 11.) zamenjuje se sledećim:

"1.        Nije dopušten izuzetak od odredbi ovog poglavlja osim od odredbi člana 5. stav 4., člana 7. stav 2., člana 8. stav 1. i člana 9. kada je takav izuzetak propisan zakonom, poštuje suštinu osnovnih prava i sloboda i predstavlja neophodnu i srazmernu meru u demokratskom društvu za:

a.         zaštitu nacionalne bezbednosti, odbrane, javne bezbednosti, važnih ekonomskih i finansijskih interesa države, nepristrasnosti i nezavisnosti pravosuđa ili prevencije, istrage i krivičnog gonjenja krivičnih dela i izvršenja krivičnih sankcija, kao i drugih bitnih ciljeva od opšteg javnog interesa;

b.         zaštitu subjekta podataka ili prava i osnovnih sloboda drugih, posebno slobode izražavanja.

2.         Ograničenja sprovođenja odredbi navedenih u članovima 8. i 9. mogu se predvideti zakonom u pogledu obrade podataka za potrebe arhiviranja u javnom interesu, naučnih ili istorijskih istraživanja ili za potrebe statistike kada se ne prepoznaje rizik od povrede prava i osnovnih sloboda subjekata podataka.

3.         Pored izuzetaka dopuštenih u stavu 1. ovog člana, u pogledu aktivnosti obrade za potrebe nacionalne bezbednosti i odbrane, svaka strana ugovornica može da obezbedi, zakonom i samo ako to predstavlja neophodnu i srazmernu meru u demokratskom društvu da se ostvari takav cilj, izuzetke od člana 4., stav 3., člana 14., st. 5. i 6., i člana 15., stav. 2., tačke a, b, v i g.

Ovim se ne dovodi u pitanje uslov da aktivnosti obrade za potrebe nacionalne bezbednosti i odbrane budu predmet nezavisnog i delotvornog preispitivanja i nadzora u skladu sa domaćim zakonodavstvom dotične strane."

Član 15.

Tekst člana 10. Konvencije (novi član 12.) zamenjuje se sledećim:

"Svaka strana ugovornica se obavezuje da će uvesti odgovarajuće sudske i vansudske sankcije i pravna sredstva za kršenje odredbi ove Konvencije."

Član 16.

Naslov Poglavlja III zamenjuje se sledećim:

"Poglavlje III – Prekogranični protok ličnih podataka ".

Član 17.

1          Naslov člana 12. Konvencije (novi član 14.) zamenjuje se sledećim:

"Član 14. – Prekogranični protok ličnih podataka ".

2          Tekst člana 12. Konvencije (novi član 14.) zamenjuje se sledećim:

"1.        Strana ugovornica, isključivo u svrhu zaštite ličnih podataka, ne zabranjuje niti uslovljava posebnim ovlašćenjem prenos takvih podataka primaocu koji je pod nadležnošću druge strane ugovornice Konvencije. Međutim, ta strana ugovornica može tako da postupi ako postoji stvaran i ozbiljan rizik da bi prenos drugoj strani ugovornici, ili prenos iz te druge strane ugovornice nekoj strani koja nije ugovornica, doveo do zaobilaženja odredbi Konvencije. Strana ugovornica može tako da postupi i ako je obavezana usklađenim pravilima o zaštiti, koja su zajednička državama članicama regionalnih međunarodnih organizacija.

2.         Kada je primalac pod nadležnošću neke države ili međunarodne organizacije koja nije strana ugovornica ove Konvencije, prenos ličnih podataka se može obaviti samo ako je obezbeđen odgovarajući nivo zaštite na osnovu odredaba ove Konvencije.

3.         Odgovarajući nivo zaštite se može obezbediti:

a.         zakonodavstvom te države ili međunarodne organizacije, uključujući važeće međunarodne ugovore ili sporazume; ili

b.         ad hoc ili odobrenom standardizovanom zaštitom predviđenom pravno obavezujućim i izvršnim instrumentima koje su donela i sprovode lica uključena u prenos i dalju obradu.

4.         Bez obzira na odredbe prethodnih stavova, svaka strana ugovornica može propisati da se prenos ličnih podataka može izvršiti ako:

a.         je subjekat podataka dao izričit, konkretni i slobodan pristanak pošto je obavešten o rizicima koji nastaju u odsustvu zaštitnih mera; ili

b.         konkretni interesi subjekta podataka to iziskuju u posebnom slučaju; ili

v.         su preovladavajući legitimni interesi, posebno važni javni interesi, predviđeni zakonom i takav prenos predstavlja neophodnu i srazmernu meru u demokratskom društvu; ili

g.         on predstavlja neophodnu i srazmernu meru u demokratskom društvu za slobodu izražavanja.

5.         Svaka strana ugovornica dužna je da obezbedi da se nadležnom nadzornom organu, u smislu člana 15. ove Konvencije, dostave sve relevantne informacije koje se odnose na prenos podataka iz stava 3., tačka b. i, na zahtev, stav 4., tačke b. i v.

6.         Svaka strana ugovornica dužna je da omogući nadzornom organu pravo da traži od lica koje prenosi podatke da pokaže efikasnost zaštitnih mera ili postojanje prevladavajućih legitimnih interesa i da nadzorni organ može, u cilju zaštite prava i osnovnih sloboda subjekata podataka, da zabrani prenos, suspenduje ga ili uslovi."

3.         Tekst člana 12. Konvencije (novi član 14.) uključuje odredbe člana 2. Dodatnog protokola iz 2001. godine u vezi sa nadzornim organima i prekograničnim protokom podataka (ETS No. 181) o prekograničnom protoku ličnih podataka do primaoca koji nije u nadležnosti strane ugovornice Konvencije.

Član 18.

Novo Poglavlje IV se dodaje posle Poglavlja III Konvencije, koje glasi:

"Poglavlje IV – Nadzorni organi".

Član 19.

Novi član 15. obuhvata odredbe člana 1. Dodatnog protokola iz 2001. godine (ETS No.181) i glasi:

"Član 15. – Nadzorni organi

1.         Svaka strana ugovornica osugurava odgovornost jednog ili više organa za osiguravanje usklađenosti sa odredbama ove Konvencije.

2.         U tu svrhu, ovi organi

a.         imaju ovlašćenje da vrše istrage i intervencije;

b.         vrše funkcije koje se tiču prenosa podataka predviđenog članom 14., naročito odobrenja standardizovanih zaštitnih mera;

v.         imaju ovlašćenje da donose odluke u vezi sa kršenjem odredbi ove Konvencije i mogu, konkretno, izricati upravne sankcije;

g.         imaju ovlašćenje da učestvuju u sudskim postupcima ili da ukažu nadležnim pravosudnim organima na kršenje odredbi ove Konvencije;

d.         podstiču

i           javnu svest u pogledu njihovih funkcija i ovlašćenja kao i aktivnosti;

ii           javnu svest u pogledu prava subjekata podataka i ostvarivanje tih prava;

iii          svest rukovalaca i obrađivača u pogledu odgovornosti iz ove Konvencije;

posebna pažnja se posvećuje pravima na zaštitu podataka dece i drugih ranjivih lica.

3.         Nadležne nadzorne organe treba konsultovati u vezi sa predlozima zakonodavnih ili upravnih mera kojima je predviđena obrada ličnih podataka.

4.         Svaki nadležni nadzorni organ postupa po zahtevima i pritužbama koje su podneli subjekti podataka u vezi sa njihovim pravima na zaštitu ličnih podataka i obaveštava ih o napretku.

5.         Nadzorni organi postupaju potpuno nezavisno i nepristrasno prilikom vršenja dužnosti i ovlašćenja i pri tome ne traže niti primaju uputstva.

6.         Svaka strana ugovornica treba da omogući da se nadzornim organima obezbede sredstva za efikasno obavljanje funkcija i vršenje ovlašćenja.

7.         Svaki nadzorni organ priprema i objavljuje periodični izveštaj u kojem navodi pregled svojih aktivnosti.

8.         Članovi i osoblje nadzornih organa dužni su da poštuju poverljivost u vezi sa poverljivim informacijama kojima imaju pristup ili su imali pristup prilikom obavljanja svojih dužnosti i vršenja svojih ovlašćenja.

9.         Na odluke nadzornih organa može se uložiti žalba nadležnom sudu.

10.       Nadzorni organi nisu nadležni za obradu koju vrše organi kada deluju u okviru svoje sudske nadležnosti."

Član 20.

1.         Poglavlja od IV do VII Konvencije postaju poglavlja od V do VIII Konvencije.

2.         Naslov Poglavlja V zamenjuje se sa "Poglavlje V – Saradnja i uzajamna pomoć".

3.         Dodaje se novi član 17, a dosadašnji članovi od 13. do 17. Konvencije postaju članovi od 16. do 31. Konvencije.

Član 21.

1.         Naslov člana 13. Konvencije (novi član 16) zamenjuje se sledećim:

"Član 16. – Imenovanje nadzornih organa".

2.         Stav 1. člana 13. Konvencije (novi član 16.) zamenjuje se sledećim:

"1.        Strane ugovornice pristaju na saradnju i pružanje uzajamne pomoći radi sprovođenja ove Konvencije."

3.         Stav 2. člana 13. Konvencije (novi član 16.) zamenjuje se sledećim:

"2.        U tu svrhu:

a.         svaka strana ugovornica imenuje jedan ili više nadzornih organa u smislu člana 15. ove Konvencije, a ime i adresu svakog od njih saopštava generalnom sekretaru Saveta Evrope;

b.         svaka strana ugovornica koja je imenovala više od jednog nadzornog organa navodi nadležnost svakog organa u saopštenju iz prethodne tačke."

4.         Stav 3. člana 13. Konvencije (novi član 16.) briše se.

Član 22.

Novi član 17. se dodaje posle novog člana 16. Konvencije, i glasi:

"Član 17. – Oblici saradnje

1.         Nadležni organi sarađuju jedni sa drugima u meri koja je neophodna za obavljanje njihovih dužnosti i vršenje ovlašćenja, naročito:

a.         pružajući uzajamnu pomoć razmenom bitnih i korisnih informacija i sarađujući jedni sa drugima pod uslovom da se u pogledu zaštite ličnih podataka poštuju sva pravila i zaštitne mere ove Konvencije;

b.         koordinacijom svojih istraga ili intervencija ili preduzimanjem zajedničkih aktivnosti;

v.         obezbeđujući informacije i dokumentaciju o svom pravu i upravnoj praksi koja se odnosi na zaštitu podataka.

2.         U informacije iz stava 1. ne uključuju se lični podaci koji se obrađuju osim ako su takvi podaci ključni za saradnju ili ako je predmetni subjekat podataka dao izričit, informisani, konkretan, slobodan i infomisani pristanak.

3.         U cilju organizovanja uzajamne saradnje i izvršavanja dužnosti iz prethodnih stavova, nadzorni organi strana ugovornica uspostavljaju mrežu."

Član 23.

1.         Naslov člana 14. Konvencije (novi član 18.) zamenjuje se sledećim:

"Član 18. – Pomoć subjektima podataka ".

2.         Tekst člana 14. Konvencije (novi član 18.) zamenjuje se sledećim:

"1.        Svaka strana ugovornica pomaže subjektu podataka bez obzira na njegovu nacionalnu pripadnost ili mesto stanovanja da ostvari svoje pravo iz člana 9. ove Konvencije.

2.         Ako je mesto stanovanja subjekta podataka na teritoriji druge strane ugovornice, daje mu se mogućnost da podnese zahtev preko posrednika nadležnog organa kojeg je imenovala ta strana ugovornica.

3.         Zahtev za pomoć treba da sadrži sve potrebne pojedinosti koje se, između ostalog, odnose na:

a.         ime, adresu i druge važne pojedinosti koje identifikuju subjekta podataka koji podnosi zahtev;

b.         obradu na koju se odnosi zahtev, ili na rukovaoca te obrade;

v.         svrhu zahteva."

Član 24.

1.         Naziv člana 15. Konvencije (novi član 19.) zamenjuje se sledećim:

"Član 19 – Zaštitne mere".

2.         Tekst člana 15. Konvencije (novi član 19.) zamenjuje se sledećim:

"1         Nadzorni organ koji je dobio informacije od drugog nadzornog organa, uz zahtev, ili kao odgovor na vlastiti zahtev, ne sme koristiti te informacije u druge svrhe osim onih koje su navedene u zahtevu.

2          Ni u kom slučaju nadzornom organu neće biti dozvoljeno da podnese zahtev u ime subjekta podataka na sopstvenu inicijativu i bez izričitog odobrenja tog subjekta podataka.".

Član 25.

1.         Naziv člana 16. Konvencije (novi član 20.) zamenjuje se sledećim:

"Član 20. – Odbijanje zahteva".

2.         Uvodna izjava člana 16. Konvencije (novi član 20.) zamenjuje se sledećim:

"Nadzorni organ kojem je na osnovu člana 17. ove Konvencije upućen zahtev ne sme ga odbiti osim u slučaju:".

3.         Tačka a. člana 16. Konvencije (novi član 20.) zamenjuje se sledećim:

"a.        da je zahtev nespojiv s njegovim nadležnostima.".

4.         Tačka v. člana 16. Konvencije (novi član 20.) zamenjuje se sledećim:

"v.        da je ispunjenje ovog zahteva nespojivo sa suverenošću, nacionalnom bezbednošću ili javnim poretkom strane ugovornice koja ga je imenovala ili sa pravima i osnovnim slobodama lica koja su pod nadležnošću te strane ugovornice.".

Član 26.

1.         Naziv člana 17. Konvencije (novi član 21.) zamenjuje se sledećim:

"Član 21 – Troškovi i postupci".

2.         Stav 1. člana 17. Konvencije (novi član 21.) zamenjuje se sledećim:

"1.        Saradnja i uzajamna pomoć koju strane ugovornice pružaju jedna drugoj na osnovu člana 17, kao i pomoć koju pružaju sibjektima podataka na osnovu čl. 9. i 18, vrše se bez naplate troškova i drugih dažbina osim onih za stručnjake i prevodioce. Ti troškovi i dažbine idu na teret strane ugovornice koja je uputila zahtev.".

3.         Reči "njegov odnosno njen" zamenjuju reč "njen" u stavu 2. člana 17. Konvencije (novi član 21).

Član 27.

Naziv Poglavlja V Konvencije (novo Poglavlje VI) zamenjuje se sledećim:

"Poglavlje VI – Komitet Konvencije".

Član 28.

1.         Reči "Savetodavni komitet" iz stava 1. člana 18. Konvencije (novi član 22.) zamenjuju se rečima "Komitet Konvencije".

2.         Stav 3. člana 18. Konvencije (novi član 22.) zamenjuje se sledećim:

"3.        Komitet Konvencije može, odlukom dvotrećinske većine predstavnika strana ugovornica, da pozove posmatrača da prisustvuje njegovim sastancima.".

3.         Novi stav 4. dodaje se posle stava 3. člana 18. Konvencije (novi član 22.):

"4.        Svaka strana ugovornica koja nije članica Saveta Evrope doprinosi finansiranju aktivnosti Komiteta Konvencije u skladu sa modalitetima koje utvrdi Ministarski komitet u dogovoru sa tom stranom ugovornicom.".

Član 29.

1.         Reči "Savetodavni komitet" u uvodnoj rečenici člana 19. Konvencije (novi član 23.) zamenjuju se rečima "Komitet Konvencije".

2.         Reč "predloge" u tački a. člana 19. Konvencije (novi član 23.) zamenjuje se rečju "preporuke".

3.         Upućivanje na član 21. u tački b. i član 21. stav 3. u tački v. člana 19. Konvencije (novi član 23.) zamenjuje se upućivanjem na član 25. odnosno član 25. stav 3.

4.         Tačka g. člana 19. Konvencije (novi član 23.) zamenjuje se sledećim:

"g.        može dati mišljenje o bilo kom pitanju u vezi s tumačenjem ili primenom ove Konvencije,".

5.         Sledeće dodatne tačke dodaju se posle tačke g. člana 19. Konvencije (novi član 23.):

"d.        priprema, pre svakog novog pristupanja Konvenciji, mišljenje za Ministarski komitet u vezi sa nivoom zaštite ličnih podataka kandidata za pristupanje i, prema potrebi, daje preporuku mera koje treba preduzeti da bi se postigla usaglašenost sa odredbama ove Konvencije,

đ.         može, na zahtev države ili međunarodne organizacije, izvršiti procenu da li je nivo zaštite ličnih podataka koji ona pruža u skladu sa odredbama ove Konvencije i, prema potrebi, dati preporuku mera koje treba preduzeti da bi se postigla takva usaglašenost,

e.         može da izrađuje ili odobrava modele standardizovanih zaštitnih mera iz člana 14.,

ž.         preispituje sprovođenje ove Konvencije od strane strana ugovornica i daje preporuke mera koje je potrebno preduzeti u slučaju kada strana ugovornica ne postupa u skladu sa ovom Konvencijom,

z.         omogućava, prema potrebi, prijateljsko rešavanje svih poteškoća u vezi sa primenom ove Konvencije.".

Član 30.

Tekst člana 20. Konvencije (novi član 24.) zamenjuje se sledećim:

"1.        Komitet Konvencije saziva generalni sekretar Saveta Evrope. Prva sednica će se održati u roku od dvanaest meseci od dana stupanja na snagu ove Konvencije. Nakon toga on se sastaje najmanje jednom godišnje i uvek kada trećina predstavnika strana ugovornica zahteva njegovo sazivanje.

2.         Nakon svake sednice, Komitet Konvencije podnosi Ministarskom komitetu Saveta Evrope izveštaj o svom radu i o funkcionisanju ove Konvencije.

3.         Pravila glasanja u Komitetu Konvencije navedena su u elementima pravilnika o radu u prilogu Protokola CETS br. 223.

4.         Komitet Konvencije sastavlja ostale elemente svog pravilnika o radu i naročito utvrđuje postupke ocenjivanja i preispitivanja iz člana 4. stav 3. i člana 23. tačke d., đ. i ž. na osnovu objektivnih kriterijuma.".

Član 31.

1.         St. 1-4. člana 21. Konvencije (novi član 25.) zamenjuju se sledećim:

"1.        Izmene ove konvencije može predložiti strana ugovornica, Ministarski komitet Saveta Evrope ili Komitet Konvencije.

2.         Svaki predlog za izmenu i dopunu generalni sekretar Saveta Evrope dostavlja stranama ugovornicama ove Konvencije, drugim državama članicama Saveta Evrope, Evropskoj uniji i svakoj državi koja nije članica ili međunarodnoj organizaciji koja je pozvana da pristupi ovoj Konvenciji u skladu sa odredbama člana 27.

3.         Osim toga, svaka izmena i dopuna koju predloži strana ugovornica ili Ministarski komitet dostavlja se Komitetu Konvencije, koji svoje mišljenje o predloženoj izmeni dostavlja Ministarskom komitetu.

4.         Ministarski komitet razmatra predložene izmene i dopune i svako mišljenje koje je dostavio Komitet Konvencije, i može te izmene i dopune odobriti."

2.         Dodatni stav 7. dodaje se posle stava 6. člana 21. Konvencije (novi član 25.) koji glasi:

"7.        Osim toga, Ministarski komitet može, nakon konsultovanja Komiteta Konvencije, jednoglasno odlučiti da određena izmena i dopuna stupa na snagu po isteku perioda od tri godine od dana kada je otvorena za prihvatanje, osim ako neka strana ugovornica izjavi prigovor generalnom sekretaru Saveta Evrope na njeno stupanje na snagu. Ako je izjavljen prigovor, izmena stupa na snagu prvog dana meseca koji sledi nakon dana kada je strana ugovornica ove Konvencije koja je izjavila prigovor deponovala svoj instrument prihvatanja kod generalnog sekretara Saveta Evrope.".

Član 32.

1.         Stav 1. člana 22. Konvencije (novi član 26.) zamenjuje se sledećim:

"1.        Ova Konvencija je otvorena za potpisivanje za države članice Saveta Evrope i Evropsku uniju. Konvencija podleže potvrđivanju, prihvatanju ili odobrenju. Instrumenti o potvrđivanju, prihvatanju ili odobrenju deponuju se kod generalnog sekretara Saveta Evrope.".

2.         Reči "državu članicu" u stavu 3. člana 22. Konvencije (novi član 26.) zamenjuju se rečima "stranu ugovornicu".

Član 33.

Naziv i tekst člana 23. Konvencije (novi član 27) zamenjuju se i glase:

"Član 27. – Pristupanje država koje nisu članice ili međunarodnih organizacija

1.         Posle stupanja na snagu ove Konvencije, Ministarski komitet Saveta Evrope može, nakon konsultovanja strana ugovornica ove Konvencije i po pribavljanju njihove jednoglasne saglasnosti, a imajući u vidu mišljenje koje pripremi Komitet Konvencije u skladu sa članom 23. tačka d., pozvati bilo koju državu koja nije članica Saveta Evrope ili međunarodnu organizaciju da pristupi ovoj Konvenciji na osnovu odluke donete većinom glasova koju predviđa član 20. tačka g. Statuta Saveta Evrope i uz jednoglasnu odluku predstavnika država ugovornica koje zasedaju u Ministarskom komitetu.

2.         U odnosu na svaku državu ili međunarodnu organizaciju koja pristupi ovoj Konvenciji u skladu sa stavom 1. ovog člana, Konvencija stupa na snagu prvog dana meseca koji sledi nakon isteka tromesečnog perioda od dana deponovanja instrumenta pristupanja kod generalnog sekretara Saveta Evrope.".

Član 34.

St. 1. i 2. člana 24. Konvencije (novi član 28.) zamenjuju se sledećim:

"1         Svaka država, Evropska unija ili druga međunarodna organizacija može, u trenutku potpisivanja ili prilikom deponovanja svog instrumenta o potvrđivanju, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju, odrediti teritoriju ili teritorije na koje će se ova Konvencija primenjivati.

2          Svaka država, Evropska unija ili međunarodna organizacija može naknadno, na osnovu izjave upućene generalnom sekretaru Saveta Evrope, proširiti primenu ove Konvencije na neku drugu teritoriju navedenu u izjavi. U odnosu na tu teritoriju Konvencija stupa na snagu prvog dana meseca koji sledi nakon isteka tromesečnog perioda od dana kada generalni sekretar primi takvu izjavu."

Član 35.

1.         Reč "državu" u uvodu člana 27. Konvencije (novi član 31.) zamenjuje se rečima "stranu ugovornicu".

2.         Upućivanje na čl. 22, 23. i 24. u tački v. zamenjuje se upućivanjem na čl. 26, 27. i 28.

Član 36. – Potpisivanje, potvrđivanje i pristupanje

1.         Ovaj Protokol je otvoren za potpisivanje državama ugovornicama Konvencije. Protokol podleže potvrđivanju, prihvatanju ili odobrenju. Instrumenti o potvrđivanju, prihvatanju ili odobrenju deponuju se kod generalnog sekretara Saveta Evrope.

2.         Nakon otvaranja ovog Protokola za potpisivanje a pre njegovog stupanja na snagu, svaka druga država mora da izrazi pristanak na obavezivanje ovim Protokolom putem pristupanja. Ona ne može postati strana ugovornica Konvencije a da istovremeno ne pristupi ovom Protokolu.

Član 37. – Stupanje na snagu

1.         Ovaj Protokol stupa na snagu prvog dana meseca koji sledi nakon isteka perioda od tri meseca od dana kada sve strane ugovornice ove Konvencije izraze svoj pristanak na obavezivanje ovim Protokolom, u skladu sa odredbama stava 1. člana 36.

2.         U slučaju da ovaj Protokol nije stupio na snagu u skladu sa stavom 1., nakon isteka perioda od pet godina od dana kada je otvoren za potpisivanje Protokol stupa na snagu u odnosu na one države koje su izrazile pristanak na obavezivanje istim u skladu sa stavom 1., pod uslovom da Protokol ima najmanje trideset osam strana ugovornica. Između strana ugovornica Protokola sve odredbe izmenjene i dopunjene Konvencije proizvode dejstvo odmah po stupanju na snagu.

3.         Do stupanja na snagu ovog Protokola i nedovodeći u pitanje odredbe koje se odnose na stupanje na snagu i pristupanje država koje nisu članice ili međunarodnih organizacija, strana ugovornica Konvencije može, u trenutku potpisivanja ovog Protokola ili kasnije, izjaviti da će privremeno primenjivati odredbe ovog Protokola. U takvim slučajevima, odredbe ovog Protokola se primenjuju samo u odnosu na druge strane ugovornice Konvencije koje su dale istu takvu izjavu. Takva izjava stupa na snagu prvog dana trećeg meseca nakon dana kada generalni sekretar Saveta Evrope primi izjavu.

4.         Danom stupanja na snagu ovog Protokola stavlja se van snage Dodatni protokol uz Konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, u vezi sa nadzornim organima i prekograničnim protokom podataka (ETS br. 181).

5.         Danom stupanja na snagu ovog Protokola, amandmani na Konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, koje je odobrio Ministarski komitet u Strazburu, 15. juna 1999. godine, gube svoju svrhu.

Član 38. – Izjave u vezi sa Konvencijom

Danom stupanja na snagu ovog Protokola, u pogledu strane ugovornice koja je dala jednu ili više izjava u skladu sa članom 3. Konvencije, takva izjava odnosno izjave prestaće da važe.

Član 39. – Rezerve

Nikakva rezerva na odredbe ovog Protokola nije dopuštena.

Član 40. – Obaveštenja

Generalni sekretar Saveta Evrope obaveštava države članice Saveta Evrope i sve druge strane ugovornice Konvencije o:

a.         svakom potpisivanju;

b.         deponovanju svakog instrumenta o potvrđivanju, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju;

v.         datumu stupanja na snagu ovog Protokola u skladu sa članom 37;

g.         svim drugim aktima, obaveštenjima ili saopštenjima u vezi sa ovim Protokolom.

Kao potvrdu toga, dolepotpisani, propisno ovlašćeni punomoćnici, potpisali su ovaj Protokol.

Sačinjeno u Strazburu, 10. oktobra 2018. godine, na engleskom i francuskom jeziku, pri čemu su oba teksta podjednako verodostojna, u jednom primerku koji se deponuje u arhivi Saveta Evrope. Generalni sekretar Saveta Evrope dostaviće overene prepise svakoj državi članici Saveta Evrope, drugim stranama ugovornicama Konvencije i svim državama koje su pozvane da pristupe Konvenciji.

Dodatak Protokolu: Elementi za poslovnik Komiteta Konvencije

1.         Svaka strana ugovornica ima pravo glasa i ima jedan glas.

2.         Dvotrećinska većina predstavnika strana ugovornica čini kvorum za sastanke Komiteta Konvencije. U slučaju da Protokol o izmenama Konvencije stupi na snagu u skladu sa članom 37. stav 2. pre njegovog stupanja na snagu u odnosu na sve države ugovornice Konvencije, kvorum za sastanke Komiteta Konvencije je najmanje trideset četiri strane ugovornice Protokola.

3.         Odluke iz člana 23. donose se većinom od četiri petine. Odluke na osnovu člana 23. tačka ž. donose se većinom od četiri petine, uključujući većinu glasova država strana koje nisu članice neke regionalne organizacije za integraciju koja je strana ugovornica Konvencije.

4.         Kada Komitet Konvencije donosi odluke na osnovu člana 23. tačka ž., strana ugovornica koja je predmet preispitivanja neće glasati. Kada se takva odluka tiče stvari koja spada u nadležnost neke regionalne organizacije za integraciju, ni ta organizacija ni njene države članice ne glasaju.

5.         Odluke koje se tiču proceduralnih pitanja donose se prostom većinom.

6.         Regionalne organizacije za integraciju, u stvarima iz njihove nadležnosti, mogu ostvariti svoje pravo glasa u Komitetu Konvencije, pri čemu je broj glasova jednak broju njihovih država članica koje su strane ugovornice Konvencije. Takva organizacija ne može iskoristiti svoje pravo glasa ako glasa ijedna od njenih država članica.

7.         U slučaju glasanja, sve strane ugovornice moraju biti obaveštene o predmetu i vremenu glasanja, kao i o tome da li će strane ugovornice glasati pojedinačno ili će to učiniti regionalna organizacija za integraciju u ime svojih država članica.

8.         Komitet Konvencije može dalje menjati svoj pravilnik o radu dvotrećinskom većinom, osim pravila glasanja koja se mogu menjati samo jednoglasnom odlukom strana ugovornica na šta se primenjuje član 25. Konvencije.

Član 3.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije – Međunarodni ugovori".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA POTVRĐIVANjE PROTOKOLA

Konvencija o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka Saveta Evrope (u daljem tekstu: Konvencija) usvojena je 1981. godine u Strazburu. Republika Srbija je potvrdila ovu Konvenciju Zakonom o potvrđivanju Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 1/92, "Službeni list SCG - Međunarodni ugovori", broj 11/05 - dr. zakon i "Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 98/08 - dr. zakon i 12/10).

U skladu sa Konvencijom, neophodno je garantovati svakom fizičkom licu, bez obzira na njegovu nacionalnu pripadnost ili mesto stanovanja, poštovanje njegovih ljudskih prava i osnovnih sloboda, a posebno prava na privatnost, kada je reč o automatskoj obradi njegovih ličnih podataka. Takva obaveza proističe i iz člana 42. stav 1. Ustava Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 98/06), koji propisuje da je zaštita podataka o ličnosti zajemčena.

Imajući u vidu nove izazove zaštite pojedinaca u pogledu obrade ličnih podataka, koji su se pojavili nakon što je Konvencija usvojena, Komitet ministara Saveta Evrope je 18. maja 2018. godine usvojio Protokol.

Modernizacija Konvencije, koja je jedini postojeći zakonski obavezujući međunarodni ugovor sa globalnim značajem u ovoj oblasti, bavi se izazovima koji se tiču privatnosti, a proizlaze iz upotrebe novih informacionih i komunikacionih tehnologija, i jača mehanizam Konvencije kako bi se osigurala njena efikasna primena.

Protokol pruža jasan i fleksibilan multilateralni pravni okvir za lakši prekogranični protok podataka, istovremeno pružajući delotvornu zaštitu u situacijama kada se koriste lični podaci. On predstavlja sponu između različitih regiona sveta i različitih normativnih okvira, uključujući i novo zakonodavstvo Evropske unije, koje se u potpunosti primenjuje od 25. maja 2018. godine i koje se poziva na Konvenciju u kontekstu prekograničnog protoka podataka.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 14.02.2020.