Zastava Bosne i Hercegovine
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O USTAVNOM SUDU - Tekst propisa


PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O USTAVNOM SUDU

Član 1.

U Zakonu o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13 ‒ US, 40/15 ‒ dr. zakon i 103/15) u članu 4. stav 2. menja se i glasi:

“Izuzetno, u postupku po ustavnoj žalbi i žalbi Ustavnom sudu sudije, predsednika suda ili nosioca javnotužilačke funkcije, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, Ustavni sud može odlučiti da pravo uvida u spise predmeta imaju samo učesnici u postupku.”

Član 2.

U članu 21. st. 5 do 8. menja se i glasi:

“Sudiji Ustavnog suda koji je izabran ili imenovan iz reda sudija ili nosilaca javnotužilačke funkcije, miruje sudijska funkcija, odnosno funkcija javnog tužioca dok obavlja dužnost sudije Ustavnog suda.

Sudija, odnosno nosilac javnotužilačke funkcije iz stava 5. ovog člana kome je prestala dužnost sudije Ustavnog suda istekom vremena na koje je izabran ili imenovan, nastavlja da obavlja sudijsku funkciju, odnosno funkciju javnog tužioca, u sudu, odnosno javnom tužilaštvu iz koga je izabran, odnosno imenovan na dužnost sudije Ustavnog suda.

Visoki savet sudstva, odnosno Visoki savet tužilaštva, dužni su da u roku od 30 dana od dana prestanka dužnosti sudije Ustavnog suda donesu rešenje u slučaju iz stava 6. ovog člana.

Sudiji Ustavnog suda koji je izabran ili imenovan iz reda Vrhovnog javnog tužioca ili glavnog javnog tužioca danom stupanja na dužnost sudije Ustavnog suda prestaje funkcija Vrhovnog javnog tužioca ili glavnog javnog tužioca, a po prestanku dužnosti sudije Ustavnog suda zbog isteka vremena na koje je izabran, odnosno imenovan na dužnost, Visoki savet tužilaštva, u roku od 30 dana, donosi odluku o njegovom izboru na funkciju javnog tužioca u javnom tužilaštvu iz koga je bio izabran, odnosno imenovan na dužnost sudije Ustavnog suda.”

Član 3.

U članu 29. stav 1. tač. 8) i 12) menjaju se i glase:

“8) Vlada, Vrhovno javno tužilaštvo i organ nadležan za upis u registar političkih stranaka, sindikalnih organizacija, udruženja građana ili verskih zajednica, u postupku za zabranu rada političkih stranaka, sindikalnih organizacija, udruženja građana ili verskih zajednica;

12) sudija, predsednik suda ili nosilac javnotužilačke funkcije u postupku po žalbi Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, protiv odluke o prestanku funkcije, kao i organ koji je doneo odluku o prestanku funkcije;”

Član 4.

U članu 45. stav 1. tač. 12) i 13) menjaju se i glase:

“12) odlučuje u postupku po žalbi Ustavnom sudu sudije ili predsednika suda, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, protiv odluke o prestanku funkcije sudije ili predsednika suda ili protiv druge odluke Visokog saveta sudstva;

13) odlučuje u postupku po žalbi Ustavnom sudu nosioca javnotužilačke funkcije, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, protiv odluke Narodne skupštine ili Visokog saveta tužilaštva o prestanku javnotužilačke funkcije ili protiv druge odluke Visokog saveta tužilaštva;”

Član 5.

U članu 47. stav 1. tačka 3) menja se i glasi:

“3) odbacuje žalbu Ustavnom sudu sudije, predsednika suda ili nosioca javnotužilačke funkcije, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, ako nije podneta u zakonom propisanom roku;”

Član 6.

U članu 80. stav 1. menja se i glasi:

“Ustavni sud odlučuje o zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice na osnovu predloga Vlade, Vrhovnog javnog tužilaštva ili organa nadležnog za upis u registar političkih stranaka, sindikalnih organizacija, udruženja građana ili verskih zajednica.”

Član 7.

Naziv odeljka 10. i odeljak 10. menjaju se i glase:

“10. Postupak po žalbi Ustavnom sudu sudije, predsednika suda ili nosioca javnotužilačke funkcije, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, protiv odluke o prestanku funkcije

Član 99.

Protiv odluke o prestanku funkcije sudija, predsednik suda ili nosilac javnotužilačke funkcije može izjaviti žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.

Organ koji je doneo odluku o prestanku funkcije ima pravo na odgovor na žalbu Ustavnom sudu u roku od 15 dana od dana dostavljanja žalbe Ustavnom sudu.

Član 100.

Posle isteka roka za dostavljanje odgovora na žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, Ustavni sud zakazuje raspravu na koju poziva podnosioca žalbe Ustavnom sudu i predstavnika organa koji je doneo odluku o prestanku funkcije.

Na raspravi iz stava 1. ovog člana može se isključiti javnost.

Član 101.

Zakonom se može propisati rok u kom je Ustavni sud dužan da odluči po žalbi Ustavnom sudu sudije, predsednika suda ili nosioca javnotužilačke funkcije, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, protiv odluke o prestanku funkcije.

Ustavni sud svojom odlukom može usvojiti žalbu Ustavnom sudu i poništiti odluku o prestanku funkcije ili odbiti žalbu Ustavnom sudu.

Član 102.

Odluka Ustavnog suda u postupku po žalbi Ustavnom sudu sudije, predsednika suda ili nosioca javnotužilačke funkcije, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, protiv odluke o prestanku funkcije ima pravno dejstvo od dana dostavljanja učesnicima u postupku.

Član 102a

U postupku po žalbi Ustavnom sudu sudije, predsednika suda ili nosioca javnotužilačke funkcije, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojima se uređuje postupak po ustavnoj žalbi.

Član 103.

Odredbe čl. 99. do 102a shodno se primenjuju i u postupku po žalbi Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, protiv odluke Visokog saveta sudstva ili Visokog saveta tužilaštva, u slučaju propisanom Ustavom ili zakonom.”

Prelazna odredba

Član 8.

Postupak započet po odredbama Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13 ‒ US, 40/15 ‒ dr. zakon i 103/15) koji nije okončan do dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva, okončaće se po odredbama ovog zakona.

Završna odredba

Član 9.

Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Problemi koje zakon treba da reši

Aktom o promeni Ustava stvorene su normativne pretpostavke za drugačije zakonsko uređivanje položaja nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije, uslova i postupka za njihov izbor, prestanak njihove funkcije, njihovu odgovornost, položaj, kao i organizaciju i način rada. Istovremeno izmenjen je i naziv najvišeg suda i najvišeg javnog tužilaštva u Republici Srbiji.

Kako su ova pitanja drugačije rešena u odnosu na dosadašnja ustavna rešenja, neophodno je doneti nove zakone koji će biti usklađeni sa ustavnim izmena, a kojim će se precizno urediti organizacija i nadležnost sudova i javnog tužilaštva, uslovi, postupak za izbor i prestanak funkcije nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije, prava i dužnosti nosioca sudijske i javnotužilačke funkcije, vrednovanje njihovog rada, disciplinska odgovornost, obavljanje poslova uprave u javnom tužilaštvu i pravosudne uprave, obezbeđivanje sredstava za rad sudova i javnog tužilaštva i sva druga pitanja od značaja za rad suda i javnog tužilaštva.

Članom 2. stav 1. Ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, broj 115/21 - u daljem tekstu: Amandmani), propisano je, između ostalog, da će se Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova i Zakon o javnom tužilaštvu uskladiti sa Amandmanima u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Amandmana, a stavom 2. istog člana da će se odredbe drugih zakona uskladiti u roku od dve godine.

Kako su pripremljeni tekstovi zakona koji uređuju položaj nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije, uslove i postupke na njihov izbor, položaj, kao i organizaciju i način rada, istovremeno je potrebno izmeniti i odredbe drugih zakona kojima su ova pitanja takođe posebno uređena, kako bi se obezbedilo da sva ova pitanja budu jedinstveno uređena u različitim zakonima i da svi ti zakoni istovremeno stupe na snagu.

Ciljevi koji se zakonom postižu

Potreba za izmenama Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13 ‒ US, 40/15 ‒ dr. zakon i 103/15) je posledica ojačavanja samostalnosti nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije, kao i stalnosti njihove funkcije, kao i prava na pravno sredstvo po odluci Visokog saveta sudstva i Visokog saveta Tužilaštva. Ovim izmenama postiže se i usaglašavanje sa nacrtima pravosudnih zakona koji uređuju položaj nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije.

 

Razmatrane mogućnosti da se problem reši i bez donošenja zakona

Kao što je rečeno, članom 2. stav 1. Ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije propisano je, između ostalog, da će se odredbe drugih zakona koji takođe uređuju položaj nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije, odnosno rad sudova i javnih tužilaštava u roku od dve godine. S obzirom na izričitu obavezu Ustavnog zakona, potrebno usklađivanje se može rešiti isključivo donošenjem zakona.

Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema

Iz navedenih razloga, donošenje zakona kojim će se izmeniti postojeći Zakon o Ustavnom sudu, koji će se usaglasiti sa Amandmanima i drugih zakonima koji uređuju položaj nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije, je jedino moguće rešenje.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Predloga zakona o izmenama Zakona o Ustavnom sudu (u daljem tekstu: Nacrt Zakona) menja se član 4. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, time što se uređuje da u postupku po ustavnoj žalbi i žalbi Ustavnom sudu sudije, predsednika suda ili nosioca javnotužilačke funkcije, Ustavni sud može odlučiti da pravo uvida u spise predmeta imaju samo učesnici u postupku.

Članom 2. Predloga zakona, menja se član 21. st. 5. do 8. Zakona o Ustavnom sudu, tako što se propisuje da sudiji Ustavnog suda koji je izabran ili imenovan iz reda sudija ili nosilaca javnotužilačke funkcije, miruje sudijska funkcija, odnosno funkcija javnog tužioca dok obavlja dužnost sudije Ustavnog suda. U tom slučaju sudija, odnosno nosilac javnotužilačke nastavlja da obavlja sudijsku funkciju, odnosno funkciju javnog tužioca, u sudu, odnosno javnom tužilaštvu iz koga je izabran, odnosno imenovan na dužnost sudije Ustavnog suda o čemu su Visoki savet sudstva, odnosno Visoki savet tužilaštva, dužni da u roku od 30 dana od dana prestanka dužnosti sudije Ustavnog suda donesu odgovarajuću odluku. Pored toga, propisano je i da sudiji Ustavnog suda koji je izabran ili imenovan iz reda Vrhovnog javnog tužioca ili glavnog javnog tužioca danom stupanja na dužnost sudije Ustavnog suda prestaje funkcija Vrhovnog javnog tužioca ili glavnog javnog tužioca, a da po prestanku dužnosti sudije Ustavnog suda Visoki savet tužilaštva, u roku od 30 dana, donosi odluku o njegovom izboru na funkciju javnog tužioca u javnom tužilaštvu iz koga je bio izabran, odnosno imenovan na dužnost sudije Ustavnog suda.

Time se obezbeđuje pravo sudije Ustavnog suda da i nakon prestanka ove funkcije može da se vrati na funkciju na koju je prethodno izabran.

Članom 3. Predloga zakona menja se član 29. stav 1. tač. 8) i 12) Zakona o Ustavnom sudu, radi usklađivanja sa nazivom najvišeg javnog tužilaštva u Republici Srbiji, kao i preciziranju učesnika pred Ustavnim sudom u postupku po ustavnoj žalbi, a u skladu sa Amandmanima.

Članom 4. Predloga zakona menja se član 45. stav 1. tač. 12) i 13) Zakona o Ustavnom sudu, radi usklađivanja sa Amandmanima.

Članom 5. Predloga zakona menja se član 47. stav 1. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu radi usklađivanja sa Amandmanima, u pogledu pravnog sredstva protiv odluke o prestanku sudijske odnosno javnotužilačke funkcije.

Članom 6. Predloga zakona menja se član 80. Zakona o Ustavnom sudu, radi usklađivanja sa nazivom najvišeg javnog tužilaštva u Republici Srbiji.

Članom 7. Predloga zakona menja se naziv odeljka 10. i odeljak 10. Zakona o Ustavnom sudu, tako što se menja postupak po žalbi Ustavnom sudu sudije, predsednika suda ili nosioca javnotužilačke funkcije, protiv odluke o prestanku funkcije, a u skladu sa obrazloženjem za članove Predloga zakona koji su menjani. Izjavljivanje žalbe Ustavnom sudu isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe.

Član 8. Predloga zakona predstavlja prelaznu odredbu koja predviđa da će se postupak započet po odredbama Zakona o Ustavnom sudu koji nije okončan do dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva, okončati po odredbama ovog zakona.

Član 9. Predloga zakona je završna odredba koja propisuje stupanje zakona na snagu. Predviđeno je da ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva. S obzirom da je predlozima novih pravosudnih zakona o predviđeno identično rešenje oko stupanja zakona na snagu, na navedeni način obezbediće se da i ovaj zakon stupi na snagu istovremeno sa tim zakonima.

Izvor: Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 17.01.2023.