PREDNACRT ZAKONA O PRAVIMA DETETA I ZAŠTITNIKU PRAVA DETETA - Tekst propisa

DEO PRVI

OSNOVNE ODREDBE

Ciljevi i načela Zakona

Član 1.

Ciljevi ovog zakona su:

1) Garantovanje prava deteta i utvrđivanje obaveza radi ostvarivanja prava deteta, načini i postupci zaštite prava deteta.

2) Uređenje načina uspostavljanja, obaveze, odgovornosti i ovlašćenja Zaštitnika prava deteta, kao nezavisne institucije za zaštitu i ostvarivanje prava deteta.

3) utvrđivanje obaveze svih organa javne vlasti, pravnih i fizičkih lica u ostvarivanju i zaštiti prava deteta.

4) Garantovanje zaštite u skladu sa Ustavom Republike Srbije, i drugim zakonima, Konvencijom o pravima deteta, drugim međunarodnim ugovorima koje je potvrdila Republika Srbija i praksom međunarodnih tela čiju je nadležnost Republika Srbija prihvatila potvrđivanjem međunarodnih ugovora, odnosno pristupanjem međunarodnim organizacijama.

5) garantovanje i zaštita prava deteta u svim oblastima društvenog života za svako dete;

6) uspostavljanje jedinstvenih kriterijuma i standarda za ostvarivanje najboljeg interesa deteta u svim oblastima života i razvoja deteta i stvaranje uslova za njihovu primenu;

7) uspostavljanje mera za ostvarivanje i zaštitu prava deteta;

8) utvrđivanje posebnih prava deteta u postupcima u kojima deca učestvuju pred sudovima, državnim organima i drugim organizacijama koja vrše javna ovlašćenja,

9) utvrđivanje osnovnih načela (posebnih garantija) u postupcima pred sudovima, državnim organima i drugim organizacijama koja vrše javna vlašćenja koji se tiču deteta.

10) ustanovljavanje Zaštitnika prava deteta, kao samostalnog i nezavsnog državnog organa. koji obavlja poslove utvrđene ovim zakonom.

Načela ovog zakona su:

1) Prava deteta su nedeljiva i celovito se ostvaruju, tako da nijedno pravo deteta automatski ne isključuje drugo.

2) U ostvarivanju, unapređivanju i zaštiti prava deteta, Zaštitnik prava deteta, organi javne vlasti, pravna i fizička lica dužni su da međusobno sarađuju.

3) Odluke o pravima i interesima deteta donose se uz poštovanje mišljenja deteta, razvojnih kapaciteta deteta i u najkraćem mogućem roku.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica će se u svim aktivnosti koje se tiču dece rukovoditi načelima iz ovog člana.

Organi javne vlasti primenjuju odredbe ovog Zakona uvek kada odlučuju o pravima, obavezama i na zakonu zasnovanim interesima deteta i fizičkih lica koja su povezana sa detetom porodičnim, srodničkim ili drugim vezama, ili kada je to u najboljem interesu deteta.

Definicija deteta

Član 2.

Dete je svako ljudsko biće od rođenja do navršenih 18 godina.

Osoba mlađa od 18 godina zadržava status deteta i ostvaruje prava po ovom Zakonu bez obzira na sticanje posebnih prava i obaveza na osnovu drugih zakona i odluka nadležnih organa, uvek kada je to u njegovom/njenom najboljem interesu.

Sudska i druga zaštita prava deteta

Član 3.

Organi javne vlasti preduzimaju sve potrebne mere da se uspostave efikasna pravna sredstva u svim slučajevima povrede prava deteta, dostupna detetu čije razvojne mogućnosti dozvoljavaju da samostalno štiti svoja prava, i roditeljima, osobama koje se staraju o detetu i trećim licima koja postupaju u ime i za račun deteta koje zbog uzrasta i zrelosti nije u mogućnosti da samostalno traži zaštitu svojih prava.

Mere iz stava 1. ovog člana detetu obezbeđuju

1) pristup sudu, organima uprave, Zaštitniku prava deteta i drugim nezavisnim telima;

2) dostupne sudske, upravne, nezavisne, žalbene i druge postupke za zaštitu prava deteta;

3) pružanje informacija, saveta i pravne pomoći;

4) nezavisno zastupanje, i

5) druge usluge, postupke ili sredstva kojima se ostvaruje efikasna zaštita prava deteta.

U slučaju da se utvrdi povreda prava deteta, organi javne vlasti preduzimaju sve potrebne mere da obezbede otklanjanje povrede prava, naknadu štete, fizički i psihički oporavak, rehabilitaciju i reintegraciju deteta.

U skladu sa stavom 1. i 2. ovog člana, sva prava deteta, ekonomska, socijalna i kulturna, kao i građanska i politička, imaju sudsku zaštitu, uključujući mogućnost da sud svojim odlukama naloži ostvarivanje, odnosno otklanjanje povreda prava deteta.

Položaj deteta u sudskim i upravnim postupcima

Član 4.

Dete ima položaj stranke u svim sudskim, upravnim i drugim postupcima u kojima se odlučuje o njegovim/njenim pravima.

U sudskim, upravnim i drugim postupcima dete zastupa njegov/njen zakonski zastupnik.

Dete može samo ili preko punomoćnika koga samo izabere preduzimati radnje u postupcima iz stava 1. ovog člana.

Ako proceni da između deteta i njegovog/njenog zakonskog zastupnika postoje suprotni interesi, organ javne vlasti dužan je da detetu bez odlaganja odredi kolizijskog zastupnika.

Ako odrede uzimanje izjave od deteta u postupku, organi javne vlasti dužni su da detetu pre saslušanja pruže odgovarajuća objašnjenja, kao i pomoć i podršku od strane stručnog lica kako bi razumelo svoju ulogu u postupku i savladalo stres davanja izjave.

U postupcima u vezi sa porodičnim odnosima u kojima roditelji ističu suprotstavljene zahteve, sud može, ako oceni da je potrebno, postaviti detetu lice za podršku, sa liste stručnjaka koja se vodi u sudu.

Lice za podršku postavlja se detetu mlađem od 14 godina, a može se postaviti i detetu starijem od 14 godina, uz saglasnost deteta.

Uslovi, način postavljanja, ovlašćenja i druga pitanja vezana za rad lica za podršku uređuju se zakonom i podzakonskim aktima, koje donose ministar nadležan za poslove pravde i ministar nadležan za socijalnu zaštitu.

Načela postupka za zaštitu prava deteta

Član 5.

U postupcima iz člana 15. stava 1. ovog zakona, sve odluke koje se tiču prava deteta donose se u skladu sa njegovim/njenim najboljim interesima.

Svi postupci iz člana 15. stava 1. ovog zakona hitni su, a javnost je isključena, izuzev u slučajevima kada isključenje javnosti nije u interesu deteta.

U postupcima iz člana 15. stava 1. ovog zakona organ javne vlasti dužan je da po službenoj dužnosti donese odluku ako u toku postupka koji su drugi ovlašćeni subjekti pokrenuli oceni da je to potrebno radi zaštite prava i interesa deteta.

U postupcima iz člana 15. stava 1. ovog zakona organ javne vlasti dužan je da po službenoj dužnosti prikupi i utvrdi istinitost svih činjenica koje su važne za donošenje odluke.

Organ javne vlasti nije vezan zahtevima koji su stranke istakle u postupku, a tiču se deteta.

Svi podaci izneti u toku postupaka iz člana 15. stava 1. ovog zakona predstavljaju službenu tajnu, izuzev onih koji se moraju saopštiti na osnovu zakona.

Pravo na pristup službama za zaštitu prava deteta

Član 6.

Dete ima pravo da se samostalno ili preko zastupnika, zbog povrede svojih prava, obraća organima javne vlasti i službama koje su pod nadzorom države.

Organi javne vlasti su u obavezi da razvijaju službe i unaprede rad i učine dostupnim postojeće službe i organe kako bi se svakom detetu omogućilo da se samostalno ili preko zastupnika, u svako doba obrati za pomoć.

DEO DRUGI

OSNOVNI PRINCIPI PRAVA DETETA

Zabrana diskriminacije

Član 6.

Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija deteta ili grupe dece, njihovih roditelja, usvojitelja, staratelja, hranitelja, članova detetove porodice i detetu bliskih lica, koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima deteta, njegovog/njenih roditelja, staratelja ili članova porodice.

Organi javne vlasti preduzimaju sve mere kako bi se obezbedila zaštita deteta, njegovih/njenih roditelja, članova njihove porodice, odnosno lica koja se o detetu staraju ili detetu bliskih lica, kulturne ili etničke grupe kojoj dete pripada, od svih oblika diskriminacije iz stava 1. ovog člana.

Posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka deteta, odnosno grupe dece koja se nalaze u neravnopravnom položaju ne smatraju se diskriminacijom.

Najbolji interesi deteta

Član 7.

U svim aktivnostima koje se tiču deteta i odlukama koje se u vezi sa tim donose, organi javne vlasti, pravna i fizička lica dužni su da postupaju rukovodeći se najboljim interesima deteta.

Pri utvrđivanju najboljih interesa deteta, organi javne vlasti, pravna i fizička lica dužna su da utvrde mišljenje deteta i da mu posvete dužnu pažnju imajući uzrast i zrelost deteta.

Najbolji interesi deteta utvrđuju se polazeći od:

1) prava deteta propisanih ovim zakonom, Konvencije od pravima deteta i drugih ratifikovanih međunarodnih ugovora i prakse međunarodnih intituija koje nadziru sprovođenje ljudskih prava i prava deteta

2) pola, uzrasta, drugih ličnih svojstava, prethodnog iskustva i životnih okolnosti deteta;

3) potrebe fizičkog, saznajnog, emocionalnog i socijalnog razvoja i zaštite života i zdravlja deteta;

4) potrebe osiguranja bezbednosti deteta;

5) značaja obezbeđenja stabilnosti, kontinuiteta odnosa sa roditeljima, porodicom i sredinom iz koje potiče ili u kojoj boravi, sredine i načina života deteta;

6) kvaliteta odnosa koje je dete uspostavilo sa roditeljem ili drugom osobom i neposrednih i dugoročnih efekata održavanja tog odnosa;

7) potrebe očuvanja porodičnih odnosa, posebno odnosa sa braćom i sestrama;

8) detetove kulturne, rasne, etničke, jezičke i religijske pripadnosti ili nasleđa;

9) uvažavanja detetovog doživljavanja vremena i posledica koje neopravdano odlaganje donošenja odluke može imati na dete;

10) drugih okolnosti, ličnih svojstava i stanja koja mogu da utiču na dobrobit deteta.

Organi javne vlasti obavezni su da uspostave specifične standarde za utvrđivanje i individualizaciju najboljih interesa deteta u oblastima iz svoje nadležnosti.

Pri utvrđivanju najboljih interesa deteta, organi javne vlasti, pravna i fizička lica dužna su da utvrde mišljenje deteta i da mu posvete dužnu pažnju u skladu sa uzrastom i zrelošću deteta.

Pri utvrđivanju najboljih interesa deteta, organi javne vlasti, pravna i fizička lica po potrebi pribavljaju nezavisno stručno mišljenje, a obavezno kada o tome šta je najbolji interes deteta postoji spor.

Uvažavanje mišljenje deteta

Član 8.

Svako dete ima pravo da slobodno izrazi svoje mišljenje o svim pitanjima koja ga se tiču, ukoliko to želi.

U svim sudskim, upravnim i drugim postupcima u kojima se odlučuje o pravima deteta ili čiji ishod bi mogao da utiče na njegova/njena prava, organi javne vlasti, pravna i fizička lica pribavljaju mišljenje deteta koje je prethodno u punom obimu informisano.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica, dužni su da detetu na njemu/njoj razumljiv način pruže sva obaveštenja koja su mu potrebna da formira i izrazi svoje mišljenje.

Detetu se mora obezbediti da u tim postupcima izrazi svoje mišljenje neposredno ili preko zastupnika, uz podršku školskog psihologa, stručnjaka organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge odgovarajuće ustanove ili organizacije i u prisustvu lica koje samo izabere, osim ako je to u suprotnosti s najboljim interesima deteta.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica, obavezni su da sa dužnom pažnjom razmotre mišljenje deteta u svim stvarima koja ga/je se tiču, imajući u vidu godine života, razvojne mogućnosti i komunikacione i druge sposobnosti i potrebe deteta.

Organi javne vlasti dužani su da u svojoj odluci detaljno obrazlože kako su utvrdili mišljenje deteta i razloge zbog kojih su ga uvažili odnosno nisu uvažili i o tome obaveste dete.

Propuštanje organa vlasti da postupi u skladu sa stavom 6. ovog člana predstavlja bitnu povredu odredaba postupka.

Pravo na život

Član 9.

Svako dete samim rođenjem ima neprikosnoveno pravo na život. Organi javne vlasti i pravna lica preduzimaju zakonske i administrativne mere da zaštite život svakog deteta, uključujući mere podizanja svesti o vrednosti i neprikosnovenosti života deteta.

Pravo na život garantuje se i nerođenom detetu, u skladu sa zakonom. Garancije podrazumevaju skup mera za unapređenje perinatalne i neonatalne zaštite majke i novorođenog deteta koje obezbeđuju siguran početak života i dalje smanjenje smrtnosti odojčadi.

Pravo na opstanak i razvoj

Član 10.

Svako dete ima pravo na život i razvoj u zdravoj i bezbednoj socijalnoj sredini.

Organi javne vlasti imaju obavezu da podržavaju stvaranje i obezbeđivanje sigurne i zdrave socijalne okoline.

Svako dete ima pravo na pristup merama koje omogućavaju da razvije svoj puni potencijal, a organi javne vlasti obavezu da obezbede svoj deci bez obzira na lična svojstva i različite sredine u kojima deca žive najviši mogući životni standard i zaštitu od svih oblika nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, eksploatacije, upotrebe narkotika, duvana, alkohola i drugih štetnih supstanci i od izlaganja pornografiji i drugim štetnim informacijama, zaštitu bezbednosti, uključujući i bezbednost kretanja, zaštitu od svih drugih uticaja štetnih po razvoj deteta, uključujući štetne tradicionalne, kulturne i religijske prakse.;

Pravo na zdravu životnu sredinu

Član 11.

Svako dete ima pravo na život i razvoj u zdravoj i bezbednoj životnoj sredini.

Dete ima pravo da stiče znanja o životnoj sredini i učestvuje u njenom očuvanju.

Pravo je deteta da na njemu/njoj razumljiv način bude informisano o zaštiti sredine i da aktivno učestvuje u kreiranju i očuvanju zdravog okruženja u skladu sa svojim razvojnim mogućnostima.

Organi javne vlasti imaju obavezu da obezbede svoj deci, bez obzira na lična svojstva i različite sredine u kojima deca žive, zaštitu od zagađenja vazduha, vode, hrane, kao i od neadekvatne sanitacije, toksičnih agenasa, prenosilaca bolesti, ultravioletnih i drugih štetnih radijacija i od degradiranog eko sistema;

Pravo deteta na dostojanstvo

Član 12.

Dostojanstvo svakog deteta je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite.

Dete ima pravo na zaštitu od svakog napada na njegovo/njeno dostojanstvo, čast i ugled, u skladu sa zakonom.

DEO TREĆI

GRAĐANSKA I POLITIČKA PRAVA

Pravo na lični i porodični identitet

Član 13.

Dete ima pravo na lični i porodični identitet.

Lični i porodični identitet deteta naročito čine:

1) lično ime,

2) informacija o tome ko su njegovi/njeni roditelji i srodnici,

3) državljanstvo,

4) vreme i mesto rođenja,

5) nacionalna i etnička pripadnost deteta i njegovih/njenih roditelja,

6) podaci o zdravstvenom stanju deteta,

7) istorija smeštaja deteta nakon rođenja,

8) drugi podaci od značaja za formiranje i očuvanje identiteta deteta.

Dete stiče pravo na identitet rođenjem.

Roditelji su dužni da prijave rođenje deteta i podatke o detetovom identitetu nadležnom organu, u roku od 24 časa od rođenja deteta. U slučaju da su roditelji nepoznati ili iz drugih razloga u nemogućnosti da prijave rođenje deteta, to će učiniti nadležan organ.

Organi javne vlasti dužni su da obezbede uslove radi izvršavanja dužnosti iz stava 4. ovog člana.

Način i postupak ostvarivanja prava deteta na lični i porodični identitet uređuje se posebnim zakonima, a organi javne vlasti postupaju rukovodeći se najboljim interesima deteta. Organi javne vlasti će obezbediti primenu ovih prava, posebno u slučajevima u kojima bi dete, u suprotnom, imalo status lica bez identiteta.

Fizička i pravna lica koja podižu i neguju dete ili se o njemu staraju, a posebno usvojitelji i hranitelji, dužni su da detetu, na njemu/njoj razumljiv način pruže informacije o tome ko su njegovi/njeni biološki roditelji i srodnici. Izuzetno, kada je to u najboljem interesu deteta, ovi podaci se neće saopštiti detetu, na osnovu pisane odluke nadležnog organa koja podleže redovnim periodičnim proverama.

Pravo na očuvanje identiteta

Član 14.

Organi javne vlasti su u obavezi da poštuju pravo deteta na očuvanje identiteta, uključujući državljanstvo, ime i porodične odnose, u skladu sa zakonom i bez nezakonitog mešanja.

Lišavanje deteta njegovog/njenog identiteta ili pojedinih elemenata identiteta, zabranjeno je. U izuzenim slučajevima, da bi se sprečio nastanak ozbiljnr šteta po dete, dete može da bude privremeno lišeno nekih aspekata svog identiteta.

U slučajevima kada je dete nezakonito lišeno nekih ili svih elemenata svog identiteta, organi javne vlasti će obezbediti odgovarajuću pravnu pomoć i zaštitu kako bi mu što pre bio vraćen identitet.

Pravo na privatnost

Član 15.

Dete ima pravo na zaštitu ličnog, privatnog i porodičnog života.

Dete ima pravo na zaštitu od proizvoljnog ili nezakonitog mešanja u svoju privatnost, kao i u privatnost njegove/njene porodice, doma i prepiske

Postupak i način zaštite privatnosti deteta, njegove /njene porodice, doma i prepiske uređuje se zakonom.

Postupak iz stava 3. ovog člana je hitan.

Zabranjeno je izlaganje deteta sredstvima javnog informisanja u cilju ostvarivanja prednosti, pogodnosti, dobiti ili uticaja u javnim nastupima za treća lica.

Učešće ili pojavljivanje deteta mlađeg od 14 godina u javnim debatama u sredstvima javnog informisanja dozvoljeno je samo uz saglasnost deteta, njegovih/njenih roditelja ili osoba koje podižu i neguju dete.

Sloboda izražavanja

Član 16.

Dete ima pravo na slobodu izražavanja.

Sloboda izražavanja obuhvata slobodu deteta da traži, prima i daje informacije i ideje svih vrsta, usmeno ili pismeno, u umetničkoj formi ili preko sredstava informisanja, po izboru deteta, u svim sredinama u kojima dete boravi.

Sloboda izražavanja deteta može biti ograničena samo zakonom, ako je to neophodno radi poštovanja prava drugih ili radi zaštite nacionalne bezbednosti, javnog poretka, javnog zdravlja ili morala.

Sloboda misli, savesti i veroispovesti

Član 17.

Svako dete ima pravo na slobodu mišljenja i slobodu misli, savesti i veroispovesti.

Organi javne vlasti su dužni da poštuju pravo i obavezu roditelja da nesmetano usmeravaju dete na ostvarivanje slobode misli, savesti i veroispovesti, na način koji je u skladu sa razvojnim mogućnostima deteta.

Dete ima pravo na prigovor savesti u svim sredinama i u svim situacijama u kojima se takav prigovor može istaći.

Sloboda izražavanja mišljenja, savesti i veroispovesti može se ograničiti samo u skladu sa zakonom, ukoliko je to neophodno radi zaštite javne bezbednosti, radi zaštite javnog reda, zdravlja ili morala ili osnovnih prava i sloboda drugih.

Sloboda udruživanja

Član 18.

Svako dete ima pravo da osniva udruženja, da se učlanjuje u udruženje i aktivno učestvuje u njegovom radu, u skladu sa zakonom.

Dete koje je, u skladu sa zakonom, steklo radnu sposobnost, može da se udružuje u sindikalne organizacije.

Dete ima pravo da organizuje i učestvuje u mirnom okupljanju, a roditelji odnosno lica koja se o detetu staraju imaju prevashodnu odgovornost da dete usmeravaju u takvim aktivnostima i da ga/je zaštite od štetnih uticaja i zloupotreba.

Sloboda udruživanja i sloboda mirnog okupljanja može se ograničiti u skladu sa zakonom, ukoliko je to neophodno u interesu nacionalne ili javne bezbednosti, radi zaštite javnog reda, zdravlja ili morala ili radi zaštite prava i sloboda drugih.

Pravo na pristup informacijama

Član 19.

Dete ima pravo na pristup informacijama i materijalima iz različitih domaćih i međunarodnih izvora, posebno onih koji su usmereni ka promociji dobrobiti, fizičkog i psihičkog zdravlja.

Informacije i materijali iz stava 1. ovog člana pružaju se detetu na njemu/njoj razumljiv način i uz uvažavanje njegovih/njenih razvojnih mogućnosti.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica podstiču širenje informacija od interesa za ostvarivanje, unapređenje i zaštitu prava deteta, a posebno:

1) podstiču sredstva javnog informisanja da šire informacije i materijal od društvenog i kulturnog interesa za dete u skladu sa ciljevima obrazovanja;

2) podstiču međunarodnu saradnju u izradi, razmeni i širenju takvih informacija i materijala iz različitih kulturnih, nacionalnih i međunarodnih izvora;

3) podstiču izdavanje i distribuciju dečjih knjiga i drugih materijala koji imaju informativne i obrazovne sadržaje;

4) posvećuju posebnu pažnju potrebama deteta pripadnika manjinske grupe, nacionalne manjine ili manjinske verske grupe, deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i deteta iz drugih osetljivih grupa.

DEO ČETVRTI

ZAŠTITA DETETA OD NASILjA

Zabrana nasilja

Član 20.

Zabranjen je svaki oblik nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja, eksploatacije, prodaje ili trgovine decom.

Zabrana mučenja (tortura) i lišenja slobode

Član 21.

Nijedno dete ne sme biti podvrgnuto mučenju, okrutnom postupku ili kažnjavanju niti nezakonitom hapšenju i lišenju slobode.

Deca ne mogu biti lišena slobode, izuzev u zakonom propisanim slučajevima, na način i u postupku utvrđenim zakonom.

Lično svojstvo deteta, članova njegove/njene porodice i njemu/njoj bliskog lica ne može biti osnov za lišenje slobode.

Lišenje slobode deteta je mera poslednjeg izbora kada alternativne mere nisu moguće ili nisu dale rezultate i primenjuje se isključivo radi zaštite deteta, drugih lica i javne bezbednosti i radi rehabilitacije deteta, najkraće moguće vreme i uz periodične provere i pravo na žalbu.

Posebne mere zaštite deteta od nasilja

Član 22.

Svako dete pravo ima pravo na posebne mere zaštite od svih oblika nasilja.

Posebne mere zaštite naročito se pružaju detetu koje je:

1. žrtva bilo kog oblika nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja, eksploatacije, prodaje ili trgovine decom;

2. izloženo diskriminatorskom ili stigmatizirajućem postupanju organa javne vlasti, fizičkog ili pravnog lica;

3. koje je uključeno u štetne ili samodestruktivne prakse opasne po život;

4. lišeno porodične sredine;

5. u sukobu sa zakonom;

6. lišeno slobode ili izloženo drugim ograničenjima svojih prava i sloboda;

7. se nalazi u drugim situacijama koje su ili mogu biti rizične za njegov/njen pravilan razvoj i dobrobit;

Organi javne vlasti dužni da omoguće detetu da o predloženoj meri posebne zaštite izrazi svoje mišljenje i da mišljenju deteta posvete dužnu pažnju.

Organi javne vlasti nastojaće da pribave saglasnost deteta o predloženoj meri u skladu sa njegovim/njenim uzrastom, razvojnim mogućnostima i drugim ličnim svojstvima.

Posebne mere zaštite obezbeđuju pružanje celovite i sveobuhvatne zaštite najboljih interesa deteta, koje proističu iz pravnog statusa, uslova života, socijalnog položaja i stepena ugroženosti, kao i od prirodnih fizičkih i mentalnih osobenosti deteta.

Organi javne vlasti dužni su da se pri izboru i primeni posebnih mera zaštite rukovode najboljim interesima deteta.

Mere planiranja i preventivne mere

Član 23.

Organi javne vlasti donose nacionalne strategije, akcione planove, opšte i posebne protokole i druga strateška dokumenta za prevenciju faktora rizika po zdrav i bezbedan život i razvoj deteta.

Organi javne vlasti aktima iz stava 1. ovog člana propisuju posebne mere zaštite uključujući i finansijska sredstva za te namene i izvore finansiranja posebnih mera zaštite iz javnih prihoda.

Organi javne vlasti dužni su da obezbede stalno dostupne i besplatne službe podrške deci u slučaju potrebe za posebnim merama zaštite, kao što su telefonska ili internet linija za pomoć.

Organi javne vlasti prikupljaju podatke i sprovode istraživanja o faktorima rizika po zdrav i bezbedan život i razvoj deteta i planiraju primenu posebnih mera zaštite u skladu sa aktima iz stava 1. ovog člana.

Obuka i podizanje svesti javnosti

Član 24.

Organi javne vlasti obezbeđuju kontinuiranu obuku o svim faktorima rizika po zdrav i bezbedan život i razvoj deteta, merama prevencije i posebnim merama zaštite od nasilja za decu, roditelje, staratelje, hranitelje, usvojitelje i druga fizička lica koja podižu i neguju dete i za zaposlene koji rade sa decom.

Organi javne vlasti sprovode kontinuiranu kampanju za uklanjanje predrasuda i sprečavanje stigmatizacije dece koja se nalaze u posebno osetljivim situacijama i za podizanje svesti o faktorima rizika po zdrav i bezbedan život i razvoj deteta, njegovim/njenim pravima i položaju.

Posebne mere zaštite deteta žrtve

Član 25.

Posebne mere zaštite deteta žrtve iz člana 23. ovog zakona odnose se i na prijavljivanje, istragu, intervencije socijalne i porodičnopravne zaštite, krivično gonjenje i izricanje sankcija izvršiocima nasilja ili eksploatacije deteta.

Posebne mere iz stava 1. ovog člana organi javne vlasti dužni su da preduzimaju u najkraćem mogućem roku i međusobnoj saradnji u svim fazama postupka, u cilju sveobuhvatne procene detetovog pravnog, psihološkog, socijalnog, emocionalnog, fizičkog, saznajnog i drugog položaja.

U primeni posebnih mera zaštite iz stava 1. ovog člana organi javne vlasti dužni su da se rukovode najboljim interesima deteta, informišu dete o postupku, njegovim/njenim pravima i službama koje detetu stoje na raspolaganju i da omoguće učešće deteta i izražavanje njegovog/njenog mišljenja kome će posvetiti dužnu pažnju, u skladu sa uzrastom i razvojnim mogućnostima deteta.

U primeni posebnih mera zaštite iz stava 1. ovog člana, u odnosu na dete iz člana 23. zakona, organi javne vlasti naročito će:

1. ograničiti broj saslušanja deteta na dva;

2. obezbediti da saslušanje deteta vrše obučena službena odnosno stručna lica u odgovarajućem prostoru uz upotrebu dostupnih tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka, u skladu sa zakonom.

3. onemogućiti svaki kontakt deteteta i osumnjičenog učinioca uključujući i suočenje, izuzev na zahtev deteta i ukoliko to nije u suprotnosti sa njegovim/njenim najboljim interesima;

4. obezbediti detetu pravnu pomoć, usluge tumača i prevodioca, podršku stručnih organa, lica ili službi podrške i prisustvo roditelja, staratelja, odnosno osobe od poverenja po detetovom izboru;

5. preduzimati druge mere radi zaštite fizičkog i psihičkog integriteta deteta i sprečavanja mogućih štetnih posledica postupaka po ličnost, razvoj i dobrobit deteta;

Posebne mere zaštite iz stava 1. ovog člana uređuju se zakonom.

Trgovina decom i prodaja dece

Član 26.

Trgovina decom i prodaja dece su zabranjeni.

Prodaja dece podrazumeva svaku radnju ili transakciju kojom neko lice ili grupa lica daje dete drugom licu za novčanu ili neku drugu naknadu;

Trgovina decom znači vrbovanje, prevoženje, premeštanje, predaju, kupovinu, skrivanje, prihvat i držanje deteta,, u cilju eksploatacije, seksualne eksploatacije, usvojenja protivno važećim propisima, prinudnog rada ili službe, vršenja krivičnih dela, prosjačenja, upotrebe u pornografske svrhe, zasnivanja ropstva ili odnosa sličnog ropstvu, zasnivanja prinudnog ili dečjeg braka ili druge prinudne zajednice, korišćenja u oružanim sukobima ili uklanjanje organa, tkiva, odnosno dela tela.

Saglasnost deteta, odnosno njegovog/njenog roditelja ili staratelja na nameravanu eksploataciju, seksualnu eksploataciju, usvojenje protivno važećim propisima, prinudni rad ili službu, vršenje krivičnih dela, prosjačenje, upotrebu u pornografske svrhe, učešće u oružanim sukobima, ništava je.

Detetu žrtvi prodaje i trgovine bez odlaganja se obezbeđuju usluge podrške i pomoći radi njegovog/njenog fizičkog i psihološkog oporavka, integracije, odnosno reintegracije u društvo.

Detetu žrtvi prodaje i trgovine pripada pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete.

Dete žrtva prodaje i trgovine ne smatra se učiniocem krivičnog dela ili prekršaja izvršenog radi ostvarivanja cilja iz stava 3. ovog člana.

Dete žrtva prodaje i trgovine koje nije državljanin Republike Srbije neće biti vraćeno u zemlju porekla ukoliko to nije u njegovom/njenom najboljem interesu.

Organi javne vlasti dužni su da detetu žrtvi prodaje i trgovine obezbede najviši stepen bezbednosti i zaštite podataka o identitetu deteta i mestu njegovog/njenog boravka.

Iskorišćavanje deteta za prostituciju

Član 27.

Dete ima pravo na zaštitu od prostitucije.

Dete žrtva iskorišćavanja za prostituciju ne smatra se izvršiocem protivpravnog dela.

Svaka aktivnost fizičkog i pravnog lica usmerena na:

1. nuđenje, dobijanje, nabavljanje i obezbeđivanje deteta radi iskorišćavanja za prostituciju;

2. navođenje i prisiljavanje deteta na prostituciju;

3. javno oglašavanje i propagiranje iskorišćavanja deteta za prostituciju;

4. obezbeđivanje i pripremanje prostora i uslova radi iskorišćavanja deteta za prostituciju;

5. posredovanje, pomaganje ili prikrivanje aktivnosti i neprijavljivanje saznanja o aktivnostima iz tač. 1-5. ovog stava koje se sprovode ili planiraju, kažnjiva je u skladu sa zakonom i teškim posledicama koje ostavlja na dete.

Dete žrtva iskorišćavanja za prostituciju ima pravo na najviši stepen bezbednosti i zaštite fizičkog i psihičkog integriteta i podataka o njegovom/njenom identitetu i mestu njegovog/njenog boravka.

Dete žrtva iskorišćavanja za prostituciju ima pravo na posebne mere zaštite iz člana 74. ovog zakona.

Organi javne vlasti dužni su da obezbede stalno dostupnu i besplatnu telefonsku i internet liniju namenjenu za pružanje pomoći i podrške detetu žrtvi iskorišćavanja za prostituciju.

Detetu žrtvi iskorišćavanja za prostituciju bez odlaganja se obezbeđuju usluge podrške i pomoći radi njegovog/njenog psihološkog oporavka, integracije odnosno reintegracije u društvo.

Detetu žrtvi iskorišćavanja za prostituciju pripada pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete.

Iskorišćavanje deteta za pornografiju

Član 28.

Dete ima pravo na zaštitu od pornografije.

Svaka aktivnost fizičkog i pravnog lica usmerena na:

1) prikazivanje, nuđenje, doturanje detetu i navođenje deteta na prisustvovanje gledanje, javno izlaganje i na drugi način činjenje detetu dostupnim tekstova, slika, audio – vizuelnih sadržaja, animacija, kompjuterski generisanog sadržaja, predmeta pornografske sadržine i pornografskih predstava;

2) iskorišćavanje deteta za proizvodnju slika, audio – vizuelnih sadržaja, animacija, kompjuterski generisanog sadržaja i predmeta pornografske sadržine ili za pornografsku predstavu;

3) pribavljanje, posedovanje, prodaju, nuđenje, distribucija, prikazivanje, javno izlaganje i na drugi način činjenje dostupnim tekstova, slika, audio – vizuelnih sadržaja, animacija, kompjuterski generisanog sadržaja, predmeta pornografske sadržine na kojima je prikazano dete i pornografskih predstava u kojima učestvuje dete;

4) posredovanje, pomaganje, prikrivanje i neprijavljivanje saznanja o ovim aktivnostima koje se sprovode, planiraju ili prete,

kažnjiva je u skladu sa zakonom i teškim posledicama koje ostavlja na dete.

Dete žrtva iskorišćavanja za pornografiju ima pravo na posebne mere zaštite iz člana 74. i st. 4. do 7. člana 78. ovog zakona.

Nadležnost Republike Srbije u postupcima radi zaštite dece od iskorišćavanja za prostituciju i pornografiju

Član 29.

U postupcima za zaštitu deteta od iskorišćavanja za prostituciju i pornografiju nadležnost organa javne vlasti i primena propisa Republike Srbije postoji uvek kada je:

1. mogući izvršilac nedozvoljenih aktivnosti iz čl. 78. i 79. Zakona državljanin Republike Srbije, bez obzira na državljanstvo deteta žrtve i mesto vršenja nedozvoljenih aktivnosti;

2. dete žrtva državljanin Republike Srbije, bez obzira na državljanstvo mogućeg izvršioca nedozvoljenih aktivnosti iz čl. 78. i 79. Zakona i mesto njihovog vršenja.

Pravna kvalifikacija aktivnosti iz 78. i 79. ovog zakona u propisima države mesta izvršenja nije od značaja za primenu odredbi ovog člana.

Odredbe stava 1. ovog člana ne isključuju nadležnost Republike Srbije ustanovljenu zakonom.

Organi javne vlasti ostvaruju saradnju i pružaju pravnu pomoć organima drugih država u kaznenim i drugim postupcima radi zaštite deteta od iskorišćavanja za prostituciju i pornografiju.

Zaštita deteta od upotrebe narkotika, duvana, alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci i od zloupotrebe lekova

Član 30.

Dete ima pravo da bude zaštićeno od upotrebe narkotika, duvana, alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci i od zlopupotrebe lekova.

Organi javne vlasti preduzimaju pravne, administrativne, socijalne, obrazovne, zdravstvene i druge mere radi zaštite dece od upotrebe i zloupotrebe sredstava iz stava 1. ovog člana i sprečavanja korišćenja dece u nezakonitoj proizvodnji i trgovini ovim sredstvima.

Mere iz stava 2. ovog člana ne uključuju kažnjavanje, ponižavajuće postupke ili ograničenje ili lišenje slobode deteta.

Zaštita deteta od učešća u igrama na sreću

Član 31.

Dete ima pravo na zaštitu od učešća u igrama na sreću.

Učešće deteta u igrama na sreću zabranjeno je.

Učešćem u smislu stava 2. ovog člana smatra se svaka aktivnost deteta u objektu organizatora igre na sreću koja je usmerena na aktivno ili pasivno učestvovanje u igri na sreću.

Saglasnost roditelja, odnosno zakonskog zastupnika deteta na učešće deteta u igrama na sreću, ništava je.

Postupanje pravnih i fizičkih lica suprotno zabrani iz stava 2. ovog člana, kažnjivo je u skladu sa zakonom.

Organi javne vlasti preduzimaju mere radi zaštite deteta od učešća u igrama na sreću, uključujući i mere ograničavanja i prestanka aktivnosti pravnog i fizičkog lica organizatora igre na sreću, koje postupi suprotno zabrani iz stava 2. ovog člana.

Zaštita deteta od nasilja u štampanom materijalu i upotrebom informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT)

Član 32.

Organi javne vlasti obezbeđuju detetu zaštitu od svakog oblika nasilja izvršenog korišćenjem štampanog materijala i ICT.

Nasiljem iz stava 1. ovog člana smatra se:

1) izlaganje dece nasilnim i pornografskim sadržajima putem štampanog materijala i ICT;

2) psihološka i druga manipulacija detetom i iskorišćavanje poverenja deteta putem štampanog materijala i ICT, radi pribavljanja saglasnosti deteta za aktivnosti štetne po pravilan razvoj i dobrobit deteta;

3) upućivanje pretećeg sadržaja detetu putem štampanog materijala i ICT;

4) korišćenje štampanog materijala i ICT radi pribavljanja ličnih podataka o detetu;

5) izlaganje javnosti privatnih podataka o detetu, njegovoj/njenoj porodici ili sredini iz koje potiče i audio i video prikaza deteta putem štampanog materijala i ICT, bez saglasnosti deteta i zakonskog zastupnika;

6) vrbovanje deteta putem štampanog materijala i ICT radi pridobijanja deteta za učešće, članstvo ili podršku grupama koje podstiču nasilje, netoleranciju, mržnju ili su formirane radi vršenja krivičnih dela;

7) izlaganje deteta govoru mržnje putem štampanog materijala i ICT;

8) izlaganje deteta drugim sadržajima štetnim za njegov/njen pravilan razvoj i dobrobit, putem štampanog materijala i ICT.

Aktivnosti iz stava 2. ovog člana kažnjive su u skladu sa zakonom.

Pravo na zaštitu od štetnih informacija

Član 33.

Dete ima pravo na zaštitu od informacija i materijala štetnih po njegovu/njenu dobrobit.

Organi javne vlasti i pravna lica preduzimaće zakonodavne, upravne i druge mere za zaštitu deteta od informacija i materijala štetnih po njegovu/njenu dobrobit, uključujući i one koje se prenose putem informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT).

Pravo na oporavak i reintegraciju

Član 34.

Organi javne vlasti preduzimaju sve mere da podstiču fizički i psihološki oporavak i društvenu reintegraciju deteta koje je pretrpelo nasilje, zlostavljanje, mučenje, zanemarivanje ili drugi oblik okrutnog, nehumanog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja, radnu i drugu eksploataciju, seksualno nasilje i eksploataciju, oružani sukob, prodaje i trgovine decom, deteta kome se ovim delima preti, deteta koje je svedok ovih ili drugih dela izvršenih prema drugim osobama.

Oporavak i reintegracija se omogućavaju u uslovima koji podstiču zdravlje, samopoštovanje i dostojanstvo deteta.

Mere iz stava 1. ovog člana obuhvataju i osnivanje neophodnih servisa podrške detetu žrtvi u svakoj lokalnoj zajednici.

DEO PETI

DETE U PORODIČNOJ SREDINI I ALTERNATIVNOJ NEZI

Pravo na život u porodici i održavanje ličnih odnosa članovima porodice

Član 35.

Svako dete ima pravo na život i odgovarajuće uslove za razvoj u porodici.

Dete ima pravo da živi s roditeljima i pravo da ga roditelji podižu i neguju pre svih drugih.

Dete ima pravo na život u porodici i kad nema roditelje, kad su roditelji iz ma kog razloga sprečeni da žive sa detetom ili kad je dete odvojeno od roditelja sudskom odlukom, smeštajem u srodničku ili hraniteljsku porodicu ili usvojenjem, u skladu sa zakonom i propisanim standardima.

Dete ima pravo da uspostavi i održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi, članovima porodice i drugim licima sa kojima ga vezuje posebna bliskost, bez obzira na okolnosti.

Pravo iz stava 4. ovog člana detetu se obezbeđuje i u slučajevima kada je roditelj, član porodice ili lice sa kojim je dete vezano posebnom bliskošću smešten u ustanovu zdravstvene ili socijalne zaštite, odnosno kazneno – popravnu ustanovu.

Dete ima pravo na svestranu zaštitu i vaspitanje u uslovima uzajamnog pomaganja, privrženosti i uvažavanja svih članova porodice, radi razvoja sopstvenih potencijala i osećanja međugeneracijske solidarnosti u porodici i odgovornosti prema društvu.

Odgovornost roditelja

Član 36.

Roditelji imaju prvenstvenu i zajedničku odgovornost za podizanje i negu deteta.

Roditelji su dužni da detetu obezbede najbolje moguće uslove za njegov/njen život, zdravlje i pravilan razvoj i da se staraju o životu i zdravlju deteta.

Roditelji su dužni da sa detetom razvijaju i neguju odnos zasnovan na ljubavi, poverenju, međusobnom uvažavanju, privrženosti, uzajamnom pomaganju i poštovanju ličnosti i dostojanstva i da podstiču razvoj i negovanje ovakvih odnosa između deteta i njegovih/njenih srodnika, naročito braće i sestara.

U podizanju i nezi deteta roditelji su dužni da se rukovode njegovim/njenim najboljim interesima.

Roditelji su dužni da obezbede detetu mogućnost slobodnog formiranja i izražavanja mišljenja i da mišljenju deteta posvete dužnu pažnju.

Roditelji su dužni da detetu pruže sve informacije potrebne za formiranje detetovog mišljenja.

Roditelji su dužni da usmeravaju dete ka poštovanju ljudskih prava i sloboda, nacionalnog, kulturnog i verskog identiteta, usvajanju i negovanju zdravih životnih stilova, nenasilne komunikacije i tolerancije prema različitostima.

Roditelji su dužni da štite dete od svih oblika nasilja, zanemarivanja i eksploatacije i da se uzdrže od telesnog kažnjavanja i telesnog ograničavanja deteta, upotrebe fizičke sile prema detetu i svakog drugog nehumanog, ponižavajućeg i omalovažavajućeg postupka prema detetu.

Roditelji su dužni da detetu omoguće osnovno i srednje obrazovanje u skladu sa sklonostima i željama deteta i da podstiču razvoj detetovih talenata i mentalnih i fizičkih sposobnosti do njegovih/njenih krajnjih granica.

Roditelji su dužni da detetu obezbede životni standard koji u najvećoj mogućoj meri odgovara fizičkom, mentalnom, duhovnom, moralnom i društvenom razvoju deteta. Životni standard deteta ne može biti niži od životnog standarda jednog ili oba roditelja.

Roditelji su dužni da stiču i unapređuju znanja i da razvijaju svoje roditeljske kapacitete o razvojnim potrebama deteta i njegovim/njenim pravima i slobodama.

U slučaju kada prekinu ili nameravaju da prekinu zajednički život roditelji su dužni da se rukovode najboljim interesima deteta i obezbede da se mišljenju deteta posveti dužna pažnja u svakom dogovoru ili odlučivanju.

Podrška detetu i porodici

Član 37.

Organi javne vlasti su dužni da obezbede materijalna sredstva, službe i usluge za pomoć i podršku roditeljima i porodici za negu i razvoj deteta u skladu sa zakonom i propisanim standardima.

Pomoć i podrška uključuju između ostalog i:

1) psihosocijalno, zdravstveno i pravno savetovanje i edukaciju u vezi podizanja, nege, školovanja i razvoja deteta;

2) informisanje i upućivanje na ostvarivanje prava i korišćenje usluga iz oblasti obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite;

3) procenu potreba, individualnih sposobnosti i interesovanja deteta radi podsticanja optimalnog razvoja i uključivanja u obrazovne, kulturne, rekreativne i druge aktivnosti;

4) pomoć u situcijama krize i prevladavanju konflikata.

Organi javne vlasti dužni su da obezbede dostupne obrazovne, zdravstvene i ustanove socijalne zaštite, koje će na zahtev roditelja ili osoba koje podižu i neguju dete, na zahtev deteta i na osnovu procene nadležnog organa i službe, pružati detetu u porodici pomoć i podršku.

Dodatna pomoć i podrška iz st. 1.- 3. ovog člana obezbeđuje se detetu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njegovoj/njenoj porodici.

Odvajanje deteta od roditelja

Član 38.

Pravo deteta da živi sa roditeljima može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta.

Smetnje u razvoju, siromaštvo i invaliditet deteta ili roditelja ne mogu biti osnov za ograničenje prava deteta da živi sa roditeljima.

Organi javne vlasti dužni su da u postupcima ograničenja prava deteta iz stava 1. ovog člana detetu postave kolizijskog zastupnika.

Izuzetno, radi zaštite deteta od nasilja, pravo da traži odvajanje od roditelja pripada detetu, njegovom/njenom zakonskom zastupniku i državnim organima u skladu sa zakonom.

Organi javne vlasti su dužni da obezbede da dete odvojeno od roditelja redovno održava lične odnose sa njima, osim ako je to u suprotnosti sa najboljim interesima deteta.

Ako je odvajanje deteta od roditelja posledica lišenja slobode, egzila, deportacije ili smrti, organi javne vlasti su dužni da detetu, roditeljima ili, zavisno od okolnosti, nekom drugom članu porodice, pruže neophodne informacije o tome gde se nalazi odsutni član porodice, osim ako je to u suprotnosti sa najboljim interesima deteta.

Dete bez roditeljskog staranja

Član 39.

Dete koje ne živi sa svojim roditeljima ili dete za koje je utvrđeno da nije u njegovom/njenom najboljem interesu da ga roditelji neposredno podižu i neguju ima pravo na posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom i propisanim standardima.

Organi javne vlasti dužni su da periodično, najmanje na svaka tri meseca, vrše provere odluka o merama zaštite iz stava 1. ovog člana, a naročito odluka o smeštaju deteta.

Prava deteta smeštenog van kuće

Član 40.

Dete koje su organi javne vlasti smestili u hraniteljsku porodicu, u ustanovu socijalne zaštite, zdravstvenu, zavodsku ili drugu ustanovu ima pravo na redovnu periodičnu proveru takvog smeštaja, napretka deteta, postojanja potrebe za daljim smeštajem i svih drugih okolnosti od značaja za njegov/njen smeštaj (zbrinjavanje), u prisustvu deteta i uz njegovo aktivno učešće.

Organi javne vlasti dužni su da propišu minimalne standarde u pogledu smeštaja, osoblja, zdravlja i bezbednosti, pravila rada i ponašanja, zabranjenih aktivnosti, kao i druge standarde od značaja za ostvarivanje prava iz ovog člana.

Dete iz stava 1. ovog člana ima pravo na redovan kontakt sa porodicom, bliskim osobama i prirodnim okruženjem, u najvećoj mogućoj meri i u skladu sa najboljim interesima deteta.

Organi javne vlasti dužni su da dete redovno, najmanje 1 mesečno posećuju radi nadzora uslova smeštaja i da procenjuju efekte smeštaja u odnosu na dobrobit deteta, a u skladu sa najboljim interesima deteta i da preduzimaju mere u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima.

Dete ima pravo da kao korisnik usluga učestvuje u donošenju odluka koja ga/je tiču i na izražavanje svog mišljenja u skladu sa svojim uzrastom i razvojnim mogućnostima.

Dete ima pravo na dostupan i nezavisan pritužbeni postupak.

Domski smeštaj i smeštaj u prihvatilište

Član 41.

Detetu u čijem najboljem interesu nije ostanak u roditeljskoj porodici ili smeštaj u srodničkoj ili hraniteljskoj porodici, privremeno, a najduže do 6 meseci, obezbeđuje se domski smeštaj, odnosno smeštaj u prihvatilište, u skladu sa zakonom i propisanim standardima.

Detetu mlađem od sedam godina ne može biti obezbeđen domski smeštaj, odnosno smeštaj u prihvatilište, osim ukoliko je u pratnji roditelja ili druge osobe koja podiže i neguje dete.

Organi javne vlasti dužni su da periodično vrše provere o primeni mera iz stava 2. i 3. člana 32. ovog zakona.

U slučaju smeštaja deteta u dom, odnosno prihvatilište, provere se vrše najmanje na sedam dana.

Podrška detetu na smeštaju

Član 42.

Tokom smeštaja deteta u drugu porodicu, domskog smeštaja, odnosno smeštaja u prihvatilištu dete se priprema za povratak u biološku porodicu, odlazak u drugu porodicu, odnosno za samostalan život, u skladu sa porodičnim uslovima, potrebama i najboljim interesima deteta.

Dete na smeštaju ima pravo na kontinuiran kontakt sa porodicom, srodnicima ili bliskim osobama, osim ukoliko to nije u suprotnosti sa najboljim interesima i dobrobiti deteta.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica dužni su da obezbede materijalnu, društvenu, psihološku i drugu podršku u pripremi deteta iz stava 1. ovog člana do završetka redovnog školovanja deteta, a najkasnije do navršene 26. godine života deteta.

Spajanje porodice

Član 43.

Dete čiji su roditelji nastanjeni u različitim državama ima pravo da uđe na teritoriju Republike Srbije ili da je napusti radi ponovnog spajanja porodica ili održavanja ličnih odnosa sa roditeljima.

Organi javne vlasti su dužni da, postupajući bez odugovlačenja, poštuju pravo deteta i roditelja da uđu na teritoriju Republike Srbije ili da je napuste radi ostvarivanja prava iz stava 1. ovog člana.

Putovanje i prelazak granice

Član 44.

Dete od navršene 14. godine života može samo da putuje, uz saglasnost oba roditelja, odnosno roditelja koji samostalno vrši roditeljsko prava ili staratelja, a od 16. godine bez saglasnosti.

Dete može da pređe granicu Republike Srbije u pratnji roditelja, odnosno staratelja.

Dete može da pređe granicu Republike Srbije samostalno ili u pratnji drugog lica, ukoliko ima saglasnost oba roditelja, odnosno roditelja koji samostalno vrši roditeljsko pravo ili staratelja.

Nezakonito odvođenje i zadržavanja deteta van zemlje

Član 45.

Organi javne vlasti su dužni da preduzimaju mere protiv nezakonitog odvođenja i zadržavanja deteta u inostranstvu, nezakonitog dovođenja i zadržavanja deteta u Republici Srbiji i vraćanja deteta nezakonito zadržanog u Republici Srbiji ili stranoj državi, u skladu sa zakonom i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

DEO ŠESTI

ZDRAVLjE I ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

Pravo na zdravlje

Član 46.

Dete ima pravo na najbolje moguće zdravlje i najviši mogući standard zdravstvene zaštite.

Pravo na zdravlje obuhvata:

1) prevenciju dijagnostiku, lečenje i rehabilitaciju deteta, uključujući i obaveznu imunizaciju deteta;

2) pristup deteta informacijama koje su neophodne za njegovo/njeno zdravlje i zdrav razvoj;

3) obrazovanje deteta o zdravlju, a naročito o faktorima zdravog razvoja i života, faktorima rizika po fizičko i mentalno zdravlje, seksualnom i reproduktivnom zdravlju, planiranju porodice i rizicima adolescentnog roditeljstva o bolestima zavisnosti-

4) fizičke, socijalne, emocionalne i druge preduslove za postizanje zdravlja i zdravog razvoja deteta, a naročito odgovarajuću zdravstvenu zaštitu majke tokom trudnoće, za vreme i nakon porođaja, pravilnu i uravnoteženu ishranu deteta u svim uzrastima, uključujući i ishranu majčinim mlekom najmanje tokom prvih šest meseci života, dostupnu i zdravstveno ispravnu pijaću vodu, higijenske i sanitarne uslove koji su neophodni za zdrav život i razvoj deteta, u svim sredinama u kojima dete boravi, bezbednu i podržavajuću porodičnu i drugu sredinu u kojoj dete živi, socijalnu sigurnost i životni standard neophodan za zdrav život i razvoj deteta;

5) zaštitu deteta od namernih ili nenamernih povreda;

6) učešće deteta u donošenju odluka koje se tiču njegovog/njenog zdravlja;

7) zaštitu deteta od svih nehumanih, degradirajućih i drugih neprihvatljivih medicinskih mera;

8) zaštitu deteta od nadrilekarstva.

Preduslovi za postizanje zdravlja i zdravog razvoja

Član 47.

Organi javne vlasti preduzimaju zakonodavne, administrativne i druge mere, radi ostvarivanja preduslova za postizanje zdravlja i zdravog razvoja deteta, a naročito:

1) prate stanje i preduzimaju mere radi smanjenja smrtnosti odojčadi i dece;

2) prate stanje i preduzimaju mere zaštite mentalnog zdravlja dece i mere radi smanjivanja broja dece sa mentalnim i psihosocijalnim bolestima i stope samoubistava među decom;

3) obezbeđuju roditeljima i javnosti blagovremene i tačne informacije o fizičkom i mentalnom zdravlju, prevenciji bolesti, ranim znacima i simptomima bolesti, ishrani deteta, higijeni, zdravom životnom okruženju, imunizaciji, sprečavanju nesreća i povreda, zloupotrebi alkohola, duvana i psihoaktivnih supstanci, odnosu roditelja i dece i druge informacije neophodne za pravilno i odgovorno roditeljstvo;

4) obezbeđuju pomoć i podršku detetu i porodici deteta radi ostvarivanja životnog standarda potrebnog za očuvanje zdravlja i zdravog razvoja deteta.

Mere iz stava 1. ovog člana obuhvataju i osnivanje neophodnih i dostupnih servisa podrške detetu, u svakoj lokalnoj zajednici.

Zdravstvena zaštita

Član 48.

Detetu se obezbeđuje najviši mogući standard zdravstvene zaštite i dostupna, bezbedna, kontinuirana odgovarajuća zdravstvena zaštita u skladu sa utvrđenim standardima savremenih dostignuća medicinske nauke i standardima dobre prakse i najboljim interesima deteta, na teret sredstava budžeta Republike Srbije.

Svakom detetu obezbeđuju se, bez ikakve diksriminacije,

1) teritorijalna pristupačnost zdravstvenih ustanova;

2) prilagođenost zdravstvenih ustanova potrebama deteta, uključujući i ambijent i atmosferu prilagođenu fizičkim i psihološkim karakteristikama i potrebama deteta;

3) dovoljan broj zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i drugih zaposlenih u zdravstvenim ustanovama koji su osposobljeni za rad sa decom i posebno edukovanih u oblasti komunikacijskih veština, prava deteta i zaštite dece od nasilja i zanemarivanja;

4) dostupnost zdravstvene zaštite usklađene sa savremenim dostignućima medicinske nauke i standardima dobre prakse;

5) otklanjanje geografskih, fizičkih, socijalnih, ekonomskih i drugih barijera za korišćenje zdravstvene zaštite.

Detetu se pruža zdravstvena usluga u punom obimu i sadržaju, bez obzira na postojanje ili osnov zdravstvenog osiguranja.

Obuka zdravstvenih radnika i drugih zaposlenih, u oblasti komunikacijskih veština, prava deteta i zaštite deteta od nasilja i zanemarivanja, uređuje se posebnim zakonom.

Zdravstvene ustanove koje rade sa decom sarađuju sa svim drugim relevantnim institucijama koje se brinu o deci na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.

Pravo deteta na informacije neophodne za očuvanje zdravlja

Član 49.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica obezbeđuju detetu tačne, blagovremene i odgovarajuće informacije o tome kako da očuvaju svoje zdravlje, a naročito: o zdravim životnim stilovima i faktorima rizika po zdravlje; prevenciji i lečenju seksualno prenosivih bolesti; planiranju porodice, opasnostima prerane trudnoće, zaštiti od neželjene trudnoće i njenom bezbednom prekidu; prevenciji i lečenju upotrebe i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, lekova, alkohola i duvana; prevenciji i sprečavanju povređivanja i samopovređivanja i uzrocima, prevenciji i lečenju mentalnih i psihosocijalnih bolesti.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica dužni su da zaštite dete od informacija koje su štetne za njegovo/njeno zdravlje, a naročito od reklamiranja upotrebe duvana, alkohola i artikala koji sadrže psihoaktivne supstance i supstance koje mogu štetiti zdravlju i zdravom razvoju deteta.

Preventivna zdravstvena zaštita

Član 50.

Organi javne vlasti, fizička i pravna lica obezbeđuju preventivnu zdravstvenu zaštitu deteta, a naročito: promovisanje zdravih životnih stilova; sistematske i kontrolne zdravstvene preglede deteta; dostupnu i blagovremenu imunizaciju u skladu sa zakonom i standardima; dostupne zdravstvene usluge usklađene sa savremenim dostignućima medicinske nauke i standardima dobre prakse, radi zaštite seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prevencije seksualno prenosivih bolesti; dostupna i poverljiva savetovališta za decu, posebno adolescente, iz različitih oblasti, a naročito u oblastima savetovanja o zdravstvenim problemima; bolesti zavisnosti; seksualnog,reproduktivnog i mentalnog zdravlja, kao i dostupne, besplatne i kvalitetne službe podrške porodici u ostvarivanju odgovornog roditeljstva.

Obrazovanje deteta o zdravlju

Član 51.

Organi javne vlasti preduzimaju zakonodavne, administrativne i druge mere radi obrazovanja deteta o zdravlju.

Obrazovanje deteta o zdravlju obuhvata sticanje znanja tokom redovnog školovanja i kroz neformalno obrazovanje i programe obuke.

Organi javne vlasti i pravna lica uključuju obrazovanje o zdravlju u obavezni nastavni program.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica podstiču decu da učestvuju u neformalnim programima obrazovanja o zdravlju.

Učešće deteta u donošenju odluka koje se tiču njegovog/njenog zdravlja

Član 52.

Dete donosi odluke koje se tiču njegovog/njenog zdravlja, u skladu sa zakonom.

Dete ima pravo da učestvuje u donošenju odluka koje se tiču njegovog/njenog zdravlja.

Pravo učešća u donošenju odluka ima i zakonski zastupnik deteta, odnosno lice koje podiže i neguje dete, u skladu sa zakonom.

Zdravstveni radnik dužan je da pruži obaveštenja o predloženoj medicinskoj meri koja je u interesu zdravlja deteta na način koji obezbeđuje da je dete i njegovi/njeni zakonski zastupnici razumeju.

Pravo deteta na informaciju o zdravlju

Član 53.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica pružaju detetu sve informacije koje se tiču njegovog/njenog zdravlja, razvoja i medicinskih mera, nezavisno od pristanka roditelja ili zakonskog zastupnika.

Informacije iz stava 1. ovog člana detetu se saopštavaju na način prilagođen njegovom/njenom uzrastu, razvojnim mogućnostima i drugim ličnim svojstvima.

Izuzetno, informacije iz stava 1. ovog člana neće se saopštiti detetu, ako je to u njegovom/njenom najboljem interesu.

Poštovanje mišljenja deteta u zdravstvenom sistemu

Član 54.

Organi javne vlasti i pravna lica koja pružaju usluge zdravstvene zaštite obavestiće dete o predviđenoj medicinskoj meri, omogućiće detetu da izrazi svoje mišljenje i mišljenje deteta razmotriti sa dužnom pažnjom u skladu sa njegovim/njenim uzrastom i razvojnim mogućnostima.

Pravo deteta na samostalni pristanak

Član 55.

Dete starije od 15 godina samostalno daje pristanak na medicinsku meru.

Izuzetno, dete koje je navršilo 15 godina života neće samostalno dati pristanak iz stava 1. ovog člana, ukoliko na osnovu dobijenih informacija nije sposobno za formiranje i iznošenje svog mišljenja.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, pristanak na medicinsku meru daje roditelj, odnosno zakonski zastupnik, u skladu sa zakonom.

Za preduzimanje medicinske mere u odnosu na dete mlađe od 15 godina neophodan je pristanak roditelja ili zakonskog zastupnika, ali uz obavezno pribavljanje mišljenja deteta.

Roditelji ili zakonski zastupnici su dužni da detetu pruže sve informacije potrebne za formiranje mišljenja iz stava 4. ovog člana.

Izuzetno, ukoliko roditelj ili zakonski zastupnik deteta nije dostupan ili se njegov/njen pristanak ne može obezbediti na vreme, hitna medicinska mera se može preduzeti i bez pristanka ovih lica, u skladu sa zakonom.

Zdravstveni radnik dužan je da podstiče dete da u donošenje odluke o pristanku iz stava 1. ovog člana uključi i roditelja, zakonskog zastupnika ili drugo fizičko lice po izboru deteta.

Pravo na poverljivost podataka i privatnost

Član 56.

Podaci o zdravstvenom stanju deteta starijeg od 15 godina i podaci o predloženoj ili primenjenoj medicinskoj meri saopštavaju se detetu i njegovom/njenom roditelju, odnosno zakonskom zastupniku.

Na zahtev deteta starijeg od 15 godina, podaci iz stava 1. ovog člana neće se saopštavati roditelju, odnosno zakonskom zastupniku deteta i drugim fizičkim ili pravnim licima izuzev u slučajevima utvrđenim zakonom ili kada je to u najboljem interesu deteta.

Dete mora da bude upoznato u kojim slučajevima se podaci iz stava 1. ovog člana mogu saopštavati drugim licima i pored njegovog/njenog protivljenja.

Zdravstveni radnici dužni su da obaveste dete o pravu na poverljivost podataka i privatnost.

Podaci o zdravstvenom stanju deteta starijeg od 15 godina koje nije samostalno u davanju i primanju informacija, i podaci o predloženoj ili primenjenoj medicinskoj meri saopštavaju se roditelju ili zakonskom zastupniku.

Dete koje je navršilo 15 godina ima pravo na korišćenje zdravstvene usluge bez prisustva roditelja, zakonskog zastupnika i drugih odraslih osoba.

Zdravstveni radnici su dužni da podstiču dete da u korišćenje zdravstvene zaštite uključe odraslu osobu po svom izboru.

Uz pristanak deteta, zdravstveni radnik može saopštiti podatke o zdravlju deteta i predloženoj zdravstvenoj meri, osobi po izboru deteta.

Prava deteta smeštenog u bolničku ustanovu radi lečenja

Član 57.

Dete ima pravo na smeštaj u bolnicu radi lečenja kada se medicinska mera koja mu je potrebna ne može obezbediti na drugačiji način.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica koja pružaju usluge bolničkog lečenja, obavestiće dete o predviđenim medicinskim merama i merama za pripremu deteta za bolničko lečenje.

Organi javne vlasti i pravna lica koja pružaju usluge bolničkog lečenja razmotriće mišljenje roditelja o potrebi za stacionarnim lečenjem i pribaviti mišljenje deteta kome će posvetiti dužnu pažnju u skladu sa uzrastom deteta, njegovim/njenim razvojnim mogućnostima i drugim ličnim svojstvima.

Za vreme smeštaja u bolnici radi lečenja, dete ima pravo na pratnju roditelja ili osobe koja se neposredno stara o detetu.

Organi javne vlasti i pravna lica koji pružaju usluge bolničkog lečenja pružaju detetu i njegovim/njenim roditeljima uslugu pomoći i podršku u savladavanju stresa tokom bolničkog lečenja deteta.

DEO SEDMI

SOCIJALNA SIGURNOST I ZAŠTITA

Životni standard deteta i porodice

Član 58.

Dete ima pravo na životni standard koji odgovara njegovom/njenom fizičkom, mentalnom, duhovnom, moralnom i socijalnom razvoju.

Roditelji, odnosno staratelji deteta imaju prvenstvenu odgovornost da detetu osiguraju u skladu sa svojim sposobnostima i finansijskim mogućnostima životni standard iz stava 1. ovog člana

Organi javne vlasti preduzeće odgovarajuće mere radi pružanja podrške roditeljima odnosno starateljima u izvršavanju obaveze iz stava 2. ovog člana.

Roditeljima i deci koja se nalaze u nepovoljnom socijalnom položaju, jer nemaju dovoljno sredstava za podmirenje osnovnih životnih potreba, a nisu u mogućnosti da ih ostvare svojim radom, prihodom od imovine ili iz drugih izvora, obezbeđuje se materijalna pomoć, hrana, odeća i stanovanje i preduzimaju se potrebne mere za stalno unapređivanje životnih uslova i dostizanje životnog standarda iz stava 1. ovog člana.

Organi javne vlasti priznaju pravo svakog deteta i njegove/njene porodice na odgovarajući životni standard, kako je opisano u stavu 1., uključujući pravo na odgovarajuću hranu, odeću i stanovanje, kao i na stalno unapređivanje životnih uslova.

Pravo na socijalnu zaštitu i pristup uslugama socijalne zaštite

Član 59.

Dete koje bez organizovane društvene pomoći i podrške ne može da dostigne optimalni nivo razvoja ima pravo na integralnu socijalnu zaštitu, pravo na izbor pružaoca usluge socijalne zaštite i pravo na planski pristup uslugama socijalne zaštite, u skladu sa zakonom i propisanim standardima.

Dete kome je usled porodičnih i drugih životnih okolnosti neposredno ugroženo zdravlje, bezbednost i razvoj ima pravo da mu odgovarajuće usluge socijalne zaštite budu pružene u vidu neodložne intervencije, u skladu sa zakonom i propisanim standardima.

Dete i roditelj imaju pravo na preispitivanje odluka o neodložnim intervencijama iz stava 2. ovog člana od strane nadležnog suda u najkraćem mogućem roku.

U slučajevima porodičnog nasilja, nasilja i zlostavljanja nad detetom mere neodložne intervencije mogu obuhvatati i iseljavanje izvršioca nasilja iz domaćinstva u kome dete živi, u cilju obezbeđivanja daljeg nesmetanog boravka deteta u tom domaćinstvu, ukoliko je to u skladu sa najboljim interesima deteta.

Uvažavanje mišljenja deteta u sistemu socijalne zaštite

Član 60.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica pružaju detetu sve informacije koje se

tiču primena mera i korišćenja usluga socijalne zaštite, nezavisno od pristanka roditelja ili zakonskog zastupnika deteta, na način prilagođen njegovom/njenom uzrastu, razvojnim mogućnostima i drugim ličnim svojstvima.

Organi javne vlasti i pravna lica koja pružaju usluge socijalne zaštite pribaviće mišljenje deteta i posvetiće mu dužnu pažnju u skladu sa njegovim/njenim uzrastom, razvojnim mogućnostima i drugim ličnim svojstvima.

Dete ima pravo da učestvuje u donošenju odluka koje se tiču primena mera i korišćenja usluga socijalne zaštite.

DEO OSMI

PRAVO NA OBRAZOVANjE, SLOBODNO VREME I KULTURNE AKTIVNOSTI

Pravo na obrazovanje

Član 61.

Svako dete ima pravo na besplatno, kvalitetno i inkluzivno osnovno i srednje obrazovanje.

Osnovno i redovno srednje obrazovanje je obavezno.

Roditelji, odnosno staratelji deteta odlučuju o tome koju će osnovnu školu dete pohađati, uvažavajući mišljenje deteta, u skladu sa zakonom.

Dete ima pravo da samostalno donese odluku o tome koju će srednju školu pohađati, u skladu sa zakonom.

Svako dete ima pravo na zaštitu od svih oblika diskriminacije u školi i u svim drugim oblicima obrazovanja, uključujući i kroz nastavni program i metode rada.

Organi javne vlasti su dužni da svakom detetu omoguće da ostvari pravo iz stava 1. ovog člana i u tom cilju:

a) obezbeđuju da uključivanje i napredovanje u obrazovanju bude usklađeno sa potrebama deteta;

b) obezbeđuju da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci;

v) preduzimaju mere za obezbeđenje redovnog pohađanja škole i smanjenje stope napuštanja škole;

g) podstiču razvoj različitih oblika srednjeg obrazovanja, uključujući opšte i stručno obrazovanje, koje je na raspolaganju i dostupno svakom detetu i preduzimaju pogodne mere kao što su pružanje finansijske pomoći detetu i porodici kada je to potrebno;

d) omogućavaju svakom učeniku srednje škole podršku radi opredeljenja za studije, uključujući i pružanje finansijske pomoći detetu kada je to potrebno.

Organi javne vlasti preduzimaju potrebne mere da se disciplina u školi sprovodi na način primeren dostojanstvu deteta i u skladu sa zakonom i da svakom detetu bude obezbeđena zaštita od bilo kog oblika nasilja i zanemarivanja u školi.

Organi javne vlasti su dužni da obezbede inkluzivno obrazovanje počev od predškolskog obrazovanja i vaspitanja, usklađeno sa posebnim obrazovnim potrebama deteta, kako ni jedno dete ne bi bilo isključeno iz sistema obrazovanja, bez obzira na smetnje u razvoju, invaliditet, imovno stanje, nacionalnu pripadnost ili lična svojstva.

Organi javne vlasti pokreću i podstiču međunarodnu saradnju po pitanjima obrazovanja, posebno u cilju iskorenjivanja neznanja i nepismenosti u zemlji, regionu i svetu i olakšavanja pristupa dece naučnim i tehničkim saznanjima i modernim nastavnim metodama.

Ciljevi obrazovanja

Član 62.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica obezbeđuju da obrazovanje deteta bude usmereno na:

1) razvoj detetove ličnosti, talenata i mentalnih i fizičkih sposobnosti do njegovih/njenih krajnjih granica, pun intelektualni, emocionalni, socijalni, moralni i fizički razvoj deteta, u skladu sa njegovim/njenim uzrastom, razvojnim mogućnostima i interesovanjima;

2) sticanje kvalitetnih i upotrebljivih znanja i veština i razvoj stvaralačkih i drugih sposobnosti;

3) razvijanje umeća primene stečenih veština i znanja;

4) uključivanje deteta u obrazovne i profesionalne procese na nacionalnom i međunarodnom nivou;

5) razvijanje i negovanje zdravih životnih stilova i sticanje veština i znanja o zdravlju u skladu sa članom 52. ovog zakona;

6) razvijanje i negovanje veštine komuniciranja i timskog rada;

7) razvoj poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda i principa utvrđenih Ustavom i međunarodnim ugovorima koje je Srbija prihvatila;

8) razvoj poštovanja detetovih roditelja, njegovog/njenog kulturnog identiteta, jezika i vrednosti, nacionalnih vrednosti zemlje u kojoj dete živi, zemlje iz koje potiče i civilizacija različitih od njegove/njene sopstvene;

9) pripremanje deteta za odgovoran život u slobodnom društvu, u duhu razumevanja, mira, tolerancije, jednakosti polova, prijateljstva među narodima, etničkim, nacionalnim i verskim grupama i sa licima koja pripadaju manjinskim grupama;

10) razvoj poštovanja prema životnoj sredini.

Pravna i fizička lica imaju pravo da osnivaju ili upravljaju obrazovnim ustanovama, ali uvek u skladu sa zakonom i propisanim standardima.

Sistem obrazovanja deteta

Član 63.

Sistem obrazovanja obuhvata obrazovanje deteta od rođenja i predstavlja deo učenja tokom celog života.

Radi ostvarivanja ciljeva obrazovanja iz člana X ovog zakona sistem obrazovanja usklađuje se sa aktuelnim i projektovanim potrebama društva, podstiče razvoj različitih oblika opšteg i stručnog obrazovanja, savremenim tendencijama obrazovanja, dostupnim stručnim i drugim informacijama i novim tehnologijama i obezbeđuje pokretljivost dece u obrazovanju u Republici Srbiji i van nje.

Organi javne vlasti podržavaju fizička i pravna lica u pružanju usluga u sistemu obrazovanja na svim nivoima vlasti, a posebno u lokalnoj zajednici.

Organi javne vlasti obezbeđuju stručno obrazovanje i stručno usavršavanje nastavnika, stručnih saradnika i drugih zaposlenih i periodičnu proveru njihovog rada, stručnih znanja i veština, u skladu sa zakonom.

Stručno obrazovanje i stručno usavršavanje iz stava 4. ovog člana obavezno je.

Organi javne vlasti iz sredstava budžeta obezbeđuju odgovarajuće prostorne, higijenske, tehničke i druge uslove za obrazovanje deteta, tehničko opremanje škola i minimum opreme potrebne za kvalitetno i konkurentno obrazovanje, u skladu sa zakonom.

Uvažavanje mišljenja deteta u sistemu obrazovanja

Član 64.

Dete ima pravo da učestvuje u donošenju svih odluka koje se tiču njegovog/njenog obrazovanja, u skladu sa zakonom.

Organi javne vlasti imaju obavezu da pre donošenja odluka koje se tiču obrazovanja deteta, pribavljaju njegovo/njeno mišljenje i da mu posvete dužnu pažnju.

Dete ima pravo da preko učeničkih parlamenata, udruženja dece ili na drugi odgovarajući način učestvuje u donošenju odluka koje se odnose na obrazovanje.

Organi javne vlasti dužni su da, u slučajevima iz stava 2. i 3. ovog člana, deci pruža sva obaveštenja koja su im potrebna da formiraju i izraze svoje mišljenje.

U slučajevima iz stava 2. i 3. ovog člana, organi javne vlasti dužni su da detaljno obrazlože kako su utvrdili mišljenje deteta i razloge zbog kojih su ga uvažili odnosno nisu uvažili i o tome obaveste dete, učenički parlament ili udruženje dece.

Pravo na slobodno vreme, igru i odmor

Član 65.

Dete ima pravo na slobodno vreme, igru, odmor i puno učešće u rekreativnim aktivnostima, kulturnom životu i umetnosti.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica obezbeđuju detetu ostvarivanje prava iz stava 1. ovog člana.

Organi javne vlasti obezbeđuju sredstva, prostorne uslove, opremu, programe, sadržaje i druge uslove za ostvarivanje prava deteta iz stava 1. ovog člana, u skladu sa zakonom.

Obrazovanje deteta organizuje se tako da se detetu omogući korišćenje slobodnog vremena u trajanju od najmanje 5 časova dnevno, kad god je to moguće.

DEO DEVETI

POSEBNE MERE ZAŠTITE DETETA

Prava dece stranih državljana bez pratnje u Srbiji

Član 66.

Dete strani državljanin bez pratnje uživa sva prava iz ovog zakona.

Organ javne vlasti je dužan da detetu stranom državljaninu bez pratnje neodložno pruži odgovarajuću pomoć i ukoliko je to u skladu sa njegovim/njenim najboljim interesima, obavesti diplomatsku ili konzularnu misiju zemlje čije je dete državljanin.

Dete strani državljanin bez pratnje ne može biti lišeno slobode isključivo zbog nerešenog boravišnog statusa.

Organi javne vlasti dužni su da detetu iz stava 1. ovog člana obezbede staratelja, punomoćnika i prevodioca, učešće deteta u postupku u skladu sa razvojnim mogućnostima deteta, postupak odlučivanja prilagode detetu i mišljenju deteta posvete dužnu pažnju.

Organi javne vlasti dužni su da detetu iz stava 1. ovog člana učine dostupnim sve servise i usluge, kao i deci stranim državljanima čiji je status rešen u skladu sa zakonom.

Zaštita i prava deteta azilanta i deteta izbeglice

Član 67.

Dete azilant i dete izbeglica uživa sva prava iz ovog zakona.

Dete iz stava 1. ovog člana ima pravo na posebnu zaštitu iz člana 74. ovog zakona.

Prava iz st. 3.-5. člana X odnose se i na dete iz stava 1. ovog člana.

Organi javne vlasti u postupku po zahtevu za azil, odnosno sticanje statusa izbeglice kada se on odnosi na dete, rukovodiće se najboljim interesima deteta iz stava 1. ovog člana, posebno imajući u vidu rizike od progona deteta i članova njegove/njene porodice, nasilja i zlostavljanja deteta, torture, regrutacije u oružane snage ili grupe, eksploatacije i prodaje ili trgovine, sakaćenja polnih organa, dečjih brakova i drugih štetnih praksi u zemlji porekla ili državljanstva deteta.

Organ javne vlasti dužan je da u postupku iz stava 4. ovog člana pribavi mišljenje deteta, kome će posvetiti dužnu pažnju.

Postupak iz stava 4. ovog člana hitan je.

Organ javne vlasti neće vratiti dete u zemlju porekla ili državljanstva deteta u slučaju sumnje da postoje rizici iz stava 4. ovog člana.

Zaštita i prava deteta pripadnika nacionalne manjine

Član 68.

Dete pripadnik nacionalne manjine uživa sva prava iz ovog zakona i sva prava koja, u skladu sa zakonom, pripadaju pripadnicima nacionalnih manjina u Republici Srbiji.

Organi javne vlasti obezbeđuju jednak položaj deteta pripadnika nacionalne manjine.

Dete pripadnik nacionalne manjine ima pravo na očuvanje nacionalnog, kulturnog, verskog identiteta.

Dete pripadnik nacionalne manjine ima pravo na upotrebu svog jezika, u skladu sa zakonom.

Dete pripadnik nacionalne manjine ima pravo na obrazovanje na svom jeziku i pismu, kao i obrazovanje koje obezbeđuje dobro znanje srpskog jezika, u skladu sa zakonom.

Dete pripadnik nacionalne manjine ima pravo na korišćenje svog ličnog imena na svom jeziku i pismu.

Zaštita i prava deteta uključenog u život i rad na ulici

Član 69.

Dete uključeno u život i rad na ulici uživa sva prava iz ovog zakona.

Dete iz stava 1. ovog člana uživa pravo na posebnu zaštitu.

Organi javne vlasti preduzimaju mere potrebne radi zaštite deteta iz stava 1. ovog člana i njegovu/njenu integraciju, odnosno reintegraciju u društvo.

Organi javne vlasti dužni su da obezbede dostupne servise podrške za dete iz stava 1. ovog člana.

U primeni mera iz stava 2. ovog člana organi javne vlasti dužni su da:

1) obezbede učešće deteta u skladu sa njegovim/njenim uzrastom, razvojnim mogućnostima i drugim ličnim svojstvima;

2) postupak odlučivanja i primene mera prilagode detetu, njegovim/njenim potrebama i uzrocima života i rada deteta na ulici;

3) informišu dete;

4) nastoje da pribave saglasnost deteta za primenu mera iz stava 2. ovog člana;

5) pribave mišljenje deteta kome će posvetiti dužnu pažnju.

Mere iz stava 2. ovog člana ne obuhvataju mere prinude, kažnjavanja, ograničavanja odnosno lišavanja slobode deteta.

Organi javne vlasti dužni su da detetu iz stava 1. ovog člana obezbede i:

1) zadovoljavanje osnovnih životnih potreba;

2) usluge socijalne zaštite za dete ulice i njegovu/njenu porodicu;

3) pristup zdravstvenoj zaštiti;

4) pristup obrazovanju i posebnim obrazovnim programima za dete ulice koje je napustilo obrazovni proces.

Mere iz stava 4. člana uređuju se posebnim zakonom.

Sprovođenje kaznenih postupaka prema detetu iz stava 1. ovog člana zbog prosjačenja, boravka na ulici, pružanja usluga na ulici, odnosno života i rada na ulici zabranjeno je, izuzev u slučajevima predviđenim zakonom.

Prava deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom

Član 70.

Dete sa smetnjama u razvoju i invaliditetom uživa posebnu zaštitu.

Dete sa smetnjama u razvoju i invaliditetom uživa sva prava iz ovog zakona.

Dete iz stava 1. ovog člana ima pravo da, uz odgovarajuću podršku, u najvećoj mogućoj meri bude uključeno u sve aspekte svakodnevnog života, uključujući redovno obrazovanje, rekreativne, kulturne i društvene aktivnosti.

Radi ostvarivanja prava iz stava 3. ovog člana, organi javne vlasti dužni su da detetu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom obezbede naročito:

1) uslove za život i razvoj u porodici;

2) dostupnost objekata javne vlasti, zdravlja, rehabilitacije, obrazovanja, kulture, trgovine, turizma, proizvodnje, usluga, javnog prevoza, stanovanja, sportskim, rekreativnim i drugim objektima, uključujući i njihove posebne delove;

3) dostupnu, odgovarajuću i inkluzivnu zdravstvenu zaštitu;

4) dostupno i kvalitetno inkluzivno obrazovanje;

5) dostupne službe pomoći i podrške detetu;

6) dostupnost informacija;

7) dostupnost kulturnih, umetničkih, naučnih, obrazovnih i sportskih i drugih sadržaja podsticajnih za razvoj deteta;

8) pomoć i podršku u ostvarivanju prava na odgovarajući životni standard;

Organi javne vlasti obezbeđuju dostupne službe podrške roditeljima, starateljima i drugim fizičkim licima koja podižu i neguju dete sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, radi ostvarivanja prava deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom na život u porodici i porodičnom okruženju.

Prava deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u domskom smeštaju

Član 71.

Detetu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom izuzetno se može obezbediti domski smeštaj, ukoliko ne postoje uslovi za život u porodici. Domski smeštaj obezbeđuje se privremeno do obezbeđivanja porodičnog smeštaja, uz periodičnu proveru smeštaja u skladu sa odredbama člana 39. i 41. ovog zakona.

Smetnje u razvoju i invaliditet deteta ili roditelja ne mogu biti osnov za ograničenje prava deteta da živi sa roditeljima.

Dete sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u domskom smeštaju uživa posebnu zaštitu.

U slučaju domskog smeštaja deteta iz stava 1. ovog člana, organi javne vlasti dužni su da:

1) sačine akcioni plan izmeštanja deteta iz domskog u porodični smeštaj, odnosno vraćanja deteta u porodicu;

2) plan iz tačke 1. ovog stava razmatraju najmanje jednom mesečno;

3) izveste ministarstvo nadležno za poslove socijalne zaštite o svakom slučaju neuspešnog izmeštanja deteta iz domskog smeštaja iz stava 1. ovog člana dužeg od šest meseci;

4) redovno dostavljaju Vladi i Narodnoj skupštini šestomesečne izveštaje o procesu deinstitucionalizacije;

U sačinjavanje plana iz tačke 1. stava 4. ovog člana, organi javne vlasti dužni su da uključe dete iz stava 1. ovog člana u najvećoj mogućoj meri, pribave mišljenje deteta i posvete mu dužnu pažnju u skladu sa uzrastom, razvojnim mogućnostima i drugim ličnim svojstvima deteta i uključe roditelje, staratelje ili srodnike deteta ukoliko je to u najboljem detetovom interesu.

Organi javne vlasti obezbeđuju detetu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u domskom smeštaju pristup informacijama, kulturnim, umetničkim, rekreativnim, sportskim, naučnim i drugim sadržajima podsticajnim za razvoj deteta, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu i usmerenim na postizanje pune detetove integracije i razvoja, u skladu sa zakonom.

Organi javne vlasti obezbeđuju detetu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u domskom smeštaju kontinuiran kontakt sa porodicom, srodnicima ili bliskim osobama.

Organi javne vlasti dužni su da nastave sa preduzimanjem mera radi obezbeđivanja porodičnog smeštaja.

Obrazovanje deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom

Član 72.

Dete sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na inkluzivno obrazovanje.

Organi javne vlasti dužni su da obezbede:

1) inkluzivno obrazovanje na svim nivoima (predškolsko, osnovno, srednje i univerzitetsko);

2) da dete iz stava 1. ovog člana ne bude isključeno iz redovnog osnovnog ili srednjeg obrazovanja zbog smetnji u razvoju odnosno invaliditeta;

3) da dete iz stava 1. ovog člana ima pristup inkluzivnom, kvalitetnom i besplatnom osnovnom i srednjem obrazovanju na jednakoj osnovi sa drugom decom u zajednici u kojoj živi;

4) mere pomoći i podrške u obrazovanju deteta iz stava 1. ovog člana;

Dete sa smetnjama u razvoju i invaliditetom obrazuje se u skladu sa zakonom.

Osnovno i srednje obrazovanje deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom besplatno je i obavezno.

Dete sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njegovi/njeni roditelji, staratelji, odnosno druga fizička i pravna lica koja podižu i neguju dete ili se o njemu staraju, imaju pravo izbora predškolske ustanove, osnovne škole i srednje škole, u skladu sa zakonom.

Obrazovanje deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom prilagođava se i odvija u skladu sa obrazovnim potrebama deteta.

Organi javne vlasti obezbeđuju uslove za kvalitetno obrazovanje deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Uslovima iz stava 5. ovog člana naročito se smatraju:

1) udžbenici i školski pribor prilagođeni mogućnostima i potrebama deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom;

2) audio i video materijal prilagođen mogućnostima i potrebama deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom;

3) elektronski materijal i oprema prilagođeni mogućnostima i potrebama deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom;

4) finansijska podrška porodici deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom radi obezbeđivanja prava deteta na obrazovanje;

5) individualizovani plan rada sa detetom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom uz obezbeđivanje potrebnih razumnih prilagođavanja, usluga pedagoškog asistenta po potrebi i otklanjanje arhitektonskih i informacijsko-komunikacijskih barijera u obrazovno- vaspitnim ustanovama

6) pristupačan prevoz do i od vaspitno-obrazovne ustanove.

Organi javne vlasti obezbeđuju detetu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom dodatnu pomoć i podršku u obrazovanju.

Prava deteta iz socijalno nestimulativne sredine

Član 73.

Dete iz socijalno nestimulativne sredine uživa posebnu zaštitu.

Organi javne vlasti dužni su da preduzimaju mere radi zaštite deteta iz stava 1. ovog člana i njegovu/njenu integraciju u društvo.

Mere iz stava 2. ovog člana podrazumevaju i:

1) zadovoljavanje osnovnih životnih potreba deteta iz stava 1. ovog člana i njegove/njene porodice;

2) usluge socijalne zaštite za dete iz stava 1. ovog člana i njegovu/njenu porodicu;

3) pristup zdravstvenoj zaštiti za dete iz stava 1. ovog člana;

4) pristup obrazovanju i posebnim obrazovnim programima za dete iz stava 1. ovog člana kako bi se sprečilo njegovo/njeno rano ispadanje iz obrazovnog procesa;

5) obezbeđivanje uslova za kvalitetno obrazovanje deteta iz stava 1. ovog člana, naročito besplatne udžbenike i školski pribor, finansijsku podršku porodici radi obezbeđivanja pristupa deteta obrazovanju, individualizovani način rada sa detetom, potrebna razumna prilagođavanja, usluge pedagoškog asistenta, otklanjanje informacijsko-komunikacijskih barijera, pristupačan prevoz do i od ustanove obrazovanja i vaspitanja i druge mere prema potrebama deteta.

Mere iz st. 2 i 3. ovog člana uređuju se posebnim zakonom.

Dete u sukobu sa zakonom

Član 74.

Sveobuhvatan pristup prema vršenju krivičnih dela od strane dece postiže se detaljnim zakonskim i drugim odgovarajućim uređivanjem ključnih oblasti, a pre svega:

1) sprečavanjem dečje delinkvencije;

2) utvrđivanjem zakonom definisane starosne granice ispod koje dete ne može biti krivično gonjeno;

3) uspostavljanjem sistema maloletničkog pravosuđa zasnovanog na principima rehabilitacije, restorativne pravde i javne bezbednosti;

4) intervencijom koja ne poseže za krivičnim postupkom kad god je to moguće;

5) sprovođenjem krivičnog postupka uz poštovanje dostojanstva deteta i uvažavanje svih procesnih garantija;

6) garantovanjem pravičnog suđenja;

7) izbegavanjem ograničenja lične slobode deteta u svim oblicima i fazama sudskog ili administrativnog postupka prema detetu, uključujući i siutacije kao što su privođenje deteta;

8) posebnom zaštitom dece, koja jesu i onom koja nisu u uzrastu u kome se mogu smatrati krivično odgovornim, odnosno decom koja su mlađa ili starija od četrnaest godina.

9) sprovođenjem kontinuirane obuke o uzrocima dečje delinkvencije i njene prevencije, kao i kampanje za uklanjanje predrasuda i sprečavanje stigmatizacije dece u sukobu sa zakonom;

Prevencija dečijeg kriminaliteta

Član 75.

Razvoj preventivne politike za sprečavanje dečje delinkvencije ima prioritet nad kriminalizacijom i kažnjavanjem.

Organi javne vlasti dužni su da, uvažavajući detetove najbolje interese, razvijaju sveobuhvatne preventivne planove koji sadrže:

1) listu programa, službi i ustanova i raspoloživih sredstava;

2) mehanizme za odgovarajuću kordinaciju;

3) blisku interdisciplinarnu saradnju nacionalnih, regionalnih i lokalnih vlasti, sa uključivanjem privatnog sektora i udruženja građana;

4) planove za specijalizaciju svih koji su neposredno zaduženi za sprovođenje preventivnih mera.

U donošenju preventivnih planova iz stava 2. ovog člana, organi javne vlasti dužni su da obezbede puno učešće deteta.

Osnovna načela krivičnog postupka prema detetu koje je navršilo 14 godina

Član 76.

Svakom detetu za koje se sumnja ili je optuženo da je izvršilo krivično delo nakon navršene četrnaeste godine života garantuje se najmanje:

1) pravo da mu ne može biti izrečena krivična sankcija ili druga mera za delo koje pre nego što je učinjeno zakonom nije bilo određeno kao krivično delo, niti mu se može izreći krivična sankcija ili mera koja zakonom nije bila propisana pre nego što je krivično delo učinjeno;

2) pravo da mu ne može biti izrečena krivična sankcija ili druga mera za bilo koju aktivnost ili ponašanje koje se ne smatra nedozvoljenim ukoliko ga izvrši odrasla osoba (statusni delikt) i pravo da u tom slučaju detetu bude pružena odgovarajuća socijalna, porodičnopravna, obrazovna, zdravstvena, pravna i druga pomoć i podrška ;

3) pravo da ne bude lišeno slobode sem u izuzetnim slučajevima, u postupku u skladu sa zakonom i u najkraćem mogućem trajanju;

4) pravo deteta lišenog slobode ne može biti manje od prava punoletnih učinilaca krivičnih dela, u skladu sa opštim pravilima krivičnog postupka;

5) pravo deteta lišenog slobode da bez odlaganja bude saslušano pred nadležnim sudom i da odluka o lišenju slobode bude redovno proveravana u intervalima ne dužim od 15 dana.

6) pravo deteta lišenog slobode na prepisku, kontakt sa porodicom, redovno obrazovanje, pristup kulturnim i rekreativnim programima, zdravstvenu zaštitu, psiho-socijalnu pomoć i podršku;

3) pretpostavka nevinosti dok se suprotno ne utvrdi pravnosnažnom odlukom nadležnog suda;

4) pravo da se detetu obezbedi mogućnost izražavanja sopstvenog mišljenja u svakom sudskom ili administrativnom (upravnom) postupku koje ga se tiče, bilo direktno, bilo preko predstavnika ili odgovarajućeg organa javne vlasti;

5) pravo na delotvorno učešće u postupku;

6) pravo da bude odmah i direktno (neposredno) obavešten o optužbama koje mu se stavljaju na teret;

7) pravo da ima branioca iz reda advokata od prvog saslušanja i da ukoliko samo dete učinilac krivičnog dela koje je navršilo četrnaest godina, njegov/njen zakonski zastupnik ili srodnici ne uzmu branioca on bude postavljen po službenoj dužnosti od strane sudije za maloletnike, odnosno posebno obučenog policajca uvek kada se dete saslušava;

8) pravo da ne bude prisiljeno da svedoči, odnosno zabrana iznuđivanja priznanja ili kakve druge izjave od osumnjičenog maloletnika ili maloletnika prema kome je pokrenut, odnosno prema kome se vodi krivični postupak;

9) pravo na donošenje odluke bez odlaganja i uz uključivanje roditelja, uvek kad je to u skladu sa najboljim interesima deteta;

10) pravo da mu se ne može suditi u odsustvu i zabrana ponovnog suđenja posle pravnosnažnog sudskog odlučivanja;

11) pravo na preduzimanje radnji, a naročito pri njegovom/njenom saslušanju, na obazriv način, vodeći računa o zrelosti, drugim ličnim svojstvima i zaštiti privatnosti deteta;

12) pravo da organi koji učestvuju u postupku, kao i drugi organi i ustanove od kojih se traže obaveštenja, izveštaji ili mišljenja, postupaju po načelu hitnosti;

13) pravo na upotrebu svog jezika i besplatnu pomoć prevodioca ukoliko ne može da razume ili ne govori jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu;

14) izricanje krivične sankcija isljučivo odlukom nadležnog suda u postupku koji je pokrenut i sproveden po odredbama zakona;

15) pravo na prisustvo svedoka i na mogućnost ispitivanja svedoka;

16) pravo na žalbu drugostepenom sudu u skladu sa zakonom kojim se reguliše sistem maloletničkog pravosuđa.

Opšta pravila sistema krivičnih sankcija i mera

Član 77.

Odredbe o izricanju i izvršenju krivičnih sankcija i drugih mera detetu učiniocu krivičnog dela koje je navršilo četrnaest godina, primenjuju se uz poštovanje osnovnih principa ovog zakona, a naročito:

1) uz poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda i dostojanstva deteta koje za dete ne smeju biti manje od onih koje imaju punoletni učinioci krivičnih dela u skladu sa opštim pravilima krivičnog postupka;

2) uz uvažavanje najboljih interesa deteta vodeći računa o potrebi zaštite javne bezbednosti, zrelosti, stepenu razvoja, sposobnosti i ličnim okolnostima deteta;

3) bez diskriminacije po bilo kom osnovu;

4) uz uvažavanje prava da svoje mišljenje slobodno izrazi, bilo neposredno ili preko zastupnika, odnosno odgovarajućeg organa, kao i da se njegovo/njeno mišljenje uzme u obzir u stvarima i postupcima propisanim zakonom kojim se reguliše sistem maloletničkog pravosuđa;

5) uz obavezu organa javne vlasti da dete informišu o njegovim/njenim pravima u postupku i svim drugim podacima od značaja za formiranje mišljenja deteta;

5) uz što veće izbegavanje određivanja pritvora i drugih ograničenja lične slobode deteta učinioca krivičnog dela koje je navršilo četrnaest godina, kao i uz određivanje mere pritvora u najkraćem mogućem trajanju, radi zaštite javne bezbednosti;

6) uz davanje prevage posredovanju i izbegavanju klasičnog načina rešavanja krivične stvari, u cilju da se nepokretanjem krivičnog postupka prema detetu ili obustavom već pokrenutog postupka, drugim odgovarajućim merama postignu društveno opravdani ciljevi kako prema detetu, tako i u odnosu na oštećenog krivičnim delom, te radi stvaranja skladnijih odnosa u društvenoj zajednici;

7) uz uključivanje roditelja, odnosno zakonskog zastupnika u sve faze krivičnog postupka, kao i prilikom izvršenja krivičnih sankcija, odnosno drugih mera, koje su predviđene zakonom, izuzev ukoliko ovo nije u detetovom najboljem interesu;

8) uz poštovanje prava na privatnost u svim fazama postupka i zabranu otkrivanja informacija o njegovom/njenom identitetu i njegovoj/njenoj porodici svakom licu koje nije zakonom ovlašćeno da ih primi;

9) uz davanje prednosti krivičnim sankcijama koje se ne izvršavaju u institucionalnim uslovima i to samo u meri i za vreme koje je neophodno;

10) uz nastojanje da se jačaju sposobnosti svih subjekata sistema;

11) uz davanje posebnog značaja obuci i specijalizaciji, multidisciplinarnom i multisektorskom pristupu, kako bi se osigurao kontinuitet brige za dete u sukobu sa zakonom kao i njegova/njena socijalna integracija, odnosno reintegracija.

12) uz obezbeđivanje smeštaja deteta lišenog slobode i deteta na izdržavanju krivične sankcije što je bliže moguće domu i porodici deteta;

13) uz obezbeđivanje kontakata između deteta lišenog slobode i deteta na izdržavanju krivične sankcije i njegove/njene porodice;

14) uz obavezu organa javne vlasti da, uz aktivno učešće deteta sačine planove detetove reintegracije;

15) uz obezbeđivanje odgovarajućeg smeštaja, pomoći i podrške u obrazovanju ili zapošljavanju detetu, nakon izdržavanja institucionalne krivične sankcije.

Zaštita i prava deteta izvršioca protivpravnog dela koje nije navršilo 14 godina

Član 78.

Dete izvršilac protivpravnog dela koje nije navršilo četrnaest godina uživa posebnu zaštitu.

Posebna zaštita iz stava 1. ovog člana obuhvata mere socijalne i porodičnopravne zaštite, obrazovanja, zdravstvene zaštite, usluge lokalne zajednice i druge mere koje se preduzimaju izvan sistema maloletničkog pravosuđa.

U primeni mera iz stava 2. ovog člana organi javne vlasti dužni su da svestrano ispitaju sve okolnosti slučaja i omoguće detetu da iznese svoje viđenje događaja.

Dete iz stava 1. ovog člana uživa sva prava iz ovog zakona.

Organi javne vlasti preduzimaju mere u skladu sa zakonom i pružaju detetu iz stava 1. ovog člana usluge podrške i pomoći radi njegove/njene reintegracije u društvo.

U preduzimanju mera i pružanju usluga iz stava 2. ovog člana, organi javne vlasti rukovode se najboljim interesima deteta i potrebom zaštite javne bezbednosti.

Organi javne vlasti pri preduzimanju mera i pružanju usluga iz stava 2. ovog člana, dužni su da pribave mišljenje deteta i posvete mu dužnu pažnju u skladu sa uzrastom, razvojnim mogućnostima i drugim ličnim svojstvima deteta.

Zaštita i prava deteta u situacijama oružanih sukoba

Član 79.

Dete ne može biti član oružanih snaga niti oružanih grupa.

Regrutovanje dece u oružane snage i grupe zabranjeno je. Pristanak deteta na regrutovanje u oružane snage ili grupe ništavo je.

Držanje, nošenje i korišćenje oružja od strane deteta zabranjeno je.

Obučavanje dece rukovanju i upotrebi oružja i vojnim veštinama zabranjeno je i u mirnodopskim uslovima.

Organi javne vlasti preduzimaju mere radi zaštite deteta od učešća u oružanim sukobima, regrutacije u oružane snage ili grupe, držanja, korišćenja i nošenja oružja i obuke u rukovanju i upotrebi oružja i vojnim veštinama.

Mere iz stava 5. ovog člana uključuju i ograničavanje i prestanak prava na rad pravnih i fizičkih lica koja postupaju suprotno zabranama iz st. 2 - 4 ovog člana.

Organi javne vlasti obezbeđuju deci koja žive ili borave u Srbiji, a koja su prethodno regrutovana i korišćena u oružanim sukobima u drugim državama, svu odgovarajuću pomoć za njihov fizički i psihički oporavak i društvenu reintegraciju.

Dete u situacijama oružanih sukoba uživa pravo na posebnu zaštitu iz člana 75. Zakona.

DEO DESETI

ZAŠTITNIK PRAVA DETETA

Postupak izbora Zaštitnika prava deteta

Član 80.

Zaštitnika prava deteta bira Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog Odbora nadležnog za prava deteta (u daljem tekstu Odbor).

Pravo da Odboru predloži kandidata za Zaštitnika ima svaka poslanička grupa u Narodnoj skupštini. Više poslaničkih grupa mogu da predlože zajedničkog kandidata za Zaštitnika.

Pravo da predloži kandidata za Zaštitnika imaju i organizacije i koalicije organizacija koje se bave pitanjima pravima deteta.

Predlog za izbor Zaštitnika utvrđuje se većinom glasova od ukupnog broja članova Odbora.

Pre utvrđivanja predloga za izbor Zaštitnika, Odbor će na posebnoj sednici omogućiti svim kandidatima da iznesu svoje stavove o ulozi i načinu ostvarivanja funkcije Zaštitnika.

Alternativa (mogući dodatak uz ovaj član)

Odbor može da organizuje intervju kandidata sa grupama dece koja su obrazovana pri nezavisnim telima i organizacijama koje se bave pravima deteta.

Članovi Odbora prisustvuju intervjuu i sa dužnom pažnjom prate odgovore kandidata. Odbor će prednost dati onom kandidatu koji je svojim odgovorima u najvećoj meri ispunio očekivanja prisutne dece, na osnovu redosleda koji deca podnesu.

Ukoliko postoji samo jedan kandidat, Odbor ga neće podržati ukoliko njegovi odgovori nisu ispunili očekivanja prisutne dece.

Uslovi za izbor

Član 81.

Za Zaštitnika može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće uslove:

a) da ima visoku stručnu spremu društvenog smera;

b) da ima najmanje deset godina iskustva na poslovima koji su od značaja za obavljanje dužnosti Zaštitnika;

c) da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete

d) da u prethodnih pet godina nije imao funkciju u nekoj političkoj partiji,

e) da je državljanin Republike Srbije

Nespojivost funkcije

Član 82.

Sa funkcijom Zaštitnika nespojivo je obavljanje druge javne funkcije ili profesionalne delatnosti, kao i obavljanje druge dužnosti ili posla koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost.

Zaštitnik ima položaj funkcionera u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa u vršenju javnih funkcija i na njega se u celini primenjuju odredbe tog zakona.

Danom stupanja na dužnost Zaštitniku moraju prestati sve javne, profesionalne i druge funkcije, odnosno dužnosti ili poslovi koje je do tada obavljao, ako su suprotni odredbama ovog zakona.

Trajanje mandata

Član 82.

Zaštitnik se bira na period od pet godina i isto lice može biti najviše dva puta uzastopno birano na ovu funkciju.

Alternativa

Zaštitnik se bira na period od sedam godina i isto lice ne može biti još jednom reizabrano na ovu funkciju.

Postupak za izbor Zaštitnika započinje najkasnije šest meseci pre isteka mandata ranijeg Zaštitnika.

Polaganje zakletve

Član 83.

Zaštitnik pre stupanja na dužnost polaže zakletvu koja glasi: "Zaklinjem se da ću svoju dužnost obavljati odgovorno, nepristrasno i nezavisno, u skladu sa Ustavom i zakonom, i da ću savesno raditi na zaštiti i unapređenju prava deteta na dostojanstven život i razvoj, tako što ću se u svim aktivnostima i postupcima rukovoditi principima nediskriminacije i najboljih interesa deteta, uvažavajući kad god je to moguće mišljenje deteta o čijem se pravu odlučuje.".

Zaštitnik polaže zakletvu pred Narodnom skupštinom.

Smatra se da je Zaštitnik stupio na dužnost momentom polaganja zakletve.

Ako Zaštitnik bez opravdanog razloga ne stupi na dužnost u roku od 30 dana od dana polaganja zakletve, smatra se da nije izabran, što Narodna skupština konstatuje na osnovu obaveštenja Odbora.

U slučaju iz stava 4. ovog člana odmah se pokreće postupak za izbor novog Zaštitnika.

Prestanak mandata

Član 84.

Funkcija Zaštitnika prestaje u sledećim slučajevima:

1) istekom mandata, ako ne bude ponovo izabran;

2) 2) smrću;

3) ostavkom;

4) gubitkom državljanstva, što se utvrđuje na osnovu akta nadležnog državnog organa;

5) ispunjenjem uslova za penziju u skladu sa zakonom;

6) nastupanjem trajne fizičke ili mentalne nesposobnosti za obavljanje funkcije, što se utvrđuje na osnovu dokumentacije relevantne medicinske ustanove;

7) razrešenjem.

U slučaju prestanka funkcije Zaštitnika iz razloga navedenih tač. 1) – 6) ovog člana, Narodna skupština bez rasprave donosi odluku kojom konstatuje da su se stekli uslovi za prestanak funkcije.

Pravne posledice prestanka funkcije nastupaju od dana donošenja odluke iz stava 1. ovog člana.

Uslovi i postupak za razrešenje

Član 85.

Zaštitnik može biti razrešen od strane Narodne skupština većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog Odbora ili najmanje jedne trećine od ukupnog broja narodnih poslanika.

Ako predlog za razrešenje Zaštitnika podnosi Odbor, potrebno je da se za njegovo podnošenje izjasni većina od ukupnog broja članova Odbora.

Zaštitinik može biti razrešen jedino u sledećim slučajevima:

а. ako nestručno i nesavesno obavlja svoju funkciju;

б. ako obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, ako obavlja drugu dužnost ili posao koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost, ili ako postupa suprotno zakonu kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija;

в. ako bude osuđen za krivično delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje ove funkcije.

Zaštitnik ima pravo da se na sednici Narodne skupštine na kojoj se odlučuje o njegovom razrešenju obrati narodnim poslanicima.

U slučaju prestanka funkcije Zaštitnika, do izbora novog Zaštitnika ovu funkciju obavlja pomoćnik koga je Zaštitnik odredio da ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja funkciju.

Izbor novog Zaštitnika izvršiće se najkasnije u roku od šest meseci od dana prestanka funkcije ranijeg Zaštitnika.

Suspenzija mandata

Član 86.

Narodna skupština na predlog Odbora može doneti odluku o suspenziji madata Zaštitnika:

(1) ako je protiv njega određen pritvor;

(2) ako je osuđen za krivično delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje funkcije, a presuda nije postala pravnosnažna.

Odluka o suspenziji donosi se većinom glasova narodnih poslanika na sednici Narodne skupštine na kojoj je prisutna većina narodnih poslanika.

Narodna skupština će ukinuti odluku o suspenziji čim prestanu razlozi za suspenziju.

Položaj Zaštitnika

Član 87.

Zaštitnik je nezavisan i samostalan u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom i niko nema pravo da utiče na njegov rad i postupanje.

U obavljanju poslova iz svoje nadležnosti Zaštitnik postupa u okviru Ustava, zakona, drugih propisa i opštih akata, Konvencije o pravima deteta i fakultativnih protokola uz Konvenciju kao i drugih potvrđenih međunarodnih ugovora i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava, rukovodeći se načelom zakonitosti, pravičnosti i morala.

Zaštitnik ima pravo na platu u visini plate predsednika Ustavnog suda.

Zaštitnik uživa imunitet koji uživaju narodni poslanici u Narodnoj skupštini.

Zaštitnik ne može biti pozvan na odgovornost zbog mišljenja, kritike ili predloga koje je dao u vršenju svoje funkcije, kao ni zbog stavova i predloga sadržanih u izveštajima koje podnosi Narodnoj skupštini.

Sedište i kancelarije van sedišta

Član 88.

Sedište Zaštitnika je u Beogradu.

Zaštitnik svojom odlukom obrazuje kancelarije i van svog sedišta, ili ovlašćuje svog poverenika iz reda nezavisnih stručnjaka ili organizaciju civilnog društva u oblasti prava deteta, u cilju ostvarivanja dostupnosti svoj deci, posebno onoj iz najugroženijih grupa.

Opštim aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi Zaštitnika bliže se uređuje obavljanje poslova u kancelarijama. Posebnim aktom Zaštitnika uređuje se delokrug i način rada imenovanog poverenika, ili organizacije civilnog društva.

Pomoćnici Zaštitnika

Član 89.

Zaštitnik ima najmanje tri, a najviše pet pomoćnika koji mu pomažu u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom, u okviru ovlašćenja koja im on prenese.

Pomoćnik Zaštitnika rukovodi zaokruženom oblašću rada, u skladu sa aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova.

Pomoćnike Zaštitnika raspoređuje Zaštitnik.

Zaštitnik određuje zamenika, iz reda svojih pomoćnika, koji će ga zamenjivati u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja poslove.

Pomoćnici Zaštitnika biraju se na osnovu javnog konkursa. Konačnu odluku o izboru donosi Zaštitnik.

Uslovi za izbor pomoćnika Zaštitnika

Član 90.

Za pomoćnika Zaštitnika može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće uslove:

(1) da ima visoku stručnu spremu društvenog smera;

(2) da ima najmanje pet (OSAM) godina iskustva na poslovima koji su od značaja za obavljanje dužnosti Zaštitnika;

(3) da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete.

Više od polovine pomoćnika Zaštitnika moraju da budu diplomirani pravnici.

Stručna služba

Član 91.

Za vršenje stručnih i administrativnih poslova obrazuje se stručna služba Zaštitnika.

Radom stručne službe rukovodi generalni sekretar, koji mora biti lice sa završenim pravnim fakultetom, najmanje pet godina radnog iskustva i koji mora ispunjavati uslove za rad u organima državne uprave.

Zaštitnik donosi opšti akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi, na koji saglasnost daje Odbor.

Zaštitnik samostalno odlučuje, u skladu sa zakonom, o prijemu lica u radni odnos u stručnu službu, rukovođen potrebom profesionalnog i delotvornog vršenja svoje nadležnosti.

Na zaposlene u stručnoj službi Poverenika shodno se primenjuju propisi o radnim odnosima u organima državne uprave.

Panel mladih savetnika

Član 92.

U cilju ostvarivanja svojih nadležnosti, Zaštitnik obrazuje Panel mladih savetnika, kao konsultativno telo Zaštitnika.

Uloga, izbor i način rada Panela utvrđuje se posebnim aktom Zaštitnika.

Poslovnik o radu

Član 93.

Zaštitnik donosi poslovnik o radu kojim se bliže uređuje način njegovog rada i postupanja.

Nadležnost Zaštitnika

Član 94.

Zaštitnik prava deteta:

1) istražuje pojedinačne slučajeve kršenja prava deteta, na osnovu podnete pritužbe ili po sopstvenoj inicijativi;

2) sprovodi istraživanja o pitanjima koja se odnose na kršenja prava deteta po sopstvenoj inicijativi.

3) priprema i objavljuje mišljenja, preporuke i izveštaje o bilo kom pitanju koje se odnosi na unapređivanje i zaštitu prava deteta;

4) prati usklađenost zakona i drugih propisa u Republici Srbiji koji se odnose na zaštitu prava dece sa odredbama Ustava Republike Srbije, Konvencije o pravima deteta i drugih međunarodnih dokumenata koji se odnose na zaštitu prava i interesa dece;

5) prati izvršavanje obaveza Republike Srbije koje proizlaze iz Konvencije o pravima deteta i drugih međunarodnih dokumenata koji se odnose na zaštitu prava i interesa dece;

6) podnosi godišnji i poseban izveštaj Narodnoj skupštini o stanju u oblasti prava deteta;

7) prati primenu propisa koji se odnose na zaštitu prava i interesa dece sa aspekta ostvarivanja najboljih interesa deteta;

8) prati uticaj mera ekonomske politike i drugih javnih politika na ostvarivanje prava deteta, posebno najugroženijih grupa dece;

9) bavi se promocijom prava i interesa dece, među decom i u najširoj javnosti;

10) upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve kršenja prava dece;

11) predlaže preduzimanje mera za zaštitu i promociju prava dece, kao i za sprečavanje štetnih postupanja koja ugrožavaju prava i interese dece;

12) obaveštava javnost o stanju prava dece;

13) uspostavlja i održava saradnju sa organima javne vlasti i domaćim i međunarodnim organizacijama koje deluju u oblasti prava deteta;

14) obavlja druge poslove utvrđene ovim zakonom.

Zakonske inicijative, predlozi i mišljenja

Član 95.

Zaštitnik ima pravo predlaganja zakona iz svoje nadležnosti.

Zaštitnik je ovlašćen da Vladi, odnosno Narodnoj skupštini podnosi inicijative za izmenu ili dopunu zakona i drugih propisa i opštih akata, ako smatra da do povrede prava dece dolazi zbog nedostataka u propisima, kao i da inicira donošenje novih zakona, drugih propisa i opštih akata, kada smatra da je to od značaja za ostvarivanje i zaštitu prava dece.

Vlada, odnosno Narodna skupština dužni su da razmatraju inicijative koje podnosi Zaštitnik.

Zaštitnik je ovlašćen da u postupku pripreme propisa daje mišljenje Vladi i Narodnoj skupštini na predloge zakona i drugih propisa, ako se njima uređuju pitanja koja su od značaja za zaštitu prava dece.

Podnošenje izveštaja

Član 96.

Zaštitnik je dužan da jednom godišnje podnese izveštaj Narodnoj skupštini o svom radu. Izveštaj sadrži podatke o aktivnostima u prethodnoj godini, podatke o uočenim kršenjima prava deteta, podatke o nedostacima u radu organa javne vlasti, kao i predloge za poboljšanje položaja dece u različitim oblastima. Posebno, Zaštitnik u svom izveštaju konstatuje napredak u radu organa javne vlasti u radu na ostvarivanju i zštiti prava deteta učinjen u izveštajnom periodu.

O izveštaju Zaštitnika se vodi rasprava u nadležnim telima Narodne skupštine. Izveštaj Zaštitnika se prima k znanju. Stavovi izneti u Izveštaju ne mogu biti osnov za pokretanje odgovornosti Zaštitnika ili za njegovo razrešenje.

Izveštaj o radu se podnosi najkasnije do 15. marta naredne godine i objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na Internet stranici Zaštitnika, a dostavlja se i sredstvima javnog informisanja.

U toku godine Zaštitnik može da podnosi i posebne izveštaje Narodnoj skupštini i da zahteva raspravu o uočenim problemima i merama koje smatra neophodnim da bi se stanje pojedinih grupa dece unapredilo.

Pokretanje postupka za ocenu ustavnosti

Član 97.

Zaštitnik je ovlašćen da pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona, drugog propisa i opšteg akta.

Predlozi i upozorenja

Član 98.

U obavljanju poslova iz svoje nadležnosti Zaštitnik je ovlašćen da državnim i drugim organima javne vlasti, kao i drugim pravnim i fizičkim licima koja obavljaju poslove u vezi sa decom, predlaže preduzimanje mera za sprečavanje štetnih postupanja koja ugrožavaju prava i interese dece, da upozori na nepravilnosti, te da zahteva da dobije izveštaje o preduzetim merama.

Organi i lica iz stava 1. ovog člana dužni su da odmah, a najkasnije u roku od 15 (21) dana od dobijanja zahteva, obaveste Zaštitnika o merama koje su preduzeli na osnovu njegovog upozorenja, predloga ili preporuke.

Ako organi i lica iz stava 1. ovog člana ne postupe u propisanom roku prema njegovom zahtevu, Zaštitnik će o tome obavestiti nadležni organ koji vrši nadzor nad njihovim radom.

Ostvarivanje nadzora

Član 99.

Zaštitnik ima pravo uvida u način ostvarivanja brige o deci koja su privremeno, na osnovu odluke nadležnog organa, smeštena kod pravnih i fizičkih lica, uključujući i pravo pristupa prostorijama u kojima se deca nalaze, kao i pravo nesmetanog pristupa zavodima za izvršenje sankcija i drugim mestima na kojima se nalaze deca koja su lišena slobode.

O obavljenom uvidu iz stava 1. ovog člana Zaštitnik sastavlja izveštaj koji dostavlja licima iz stava 1. ovog člana, kao i organu koji vrši nadzor nad radom tih lica.

U ostvarivanju ovog svog zadatka i donošenju odluke o daljem postupanju, Zaštitnik ima pravo da sasluša i sa dužnom pažnjom razmotri mišenje deteta

Pristup podacima

Član 100.

Svi organi organi javne vlasti, kao i sva pravna i fizička lica koja obavljaju poslove koji su u vezi sa decom, dužni su da Zaštitniku omoguće uvid u sve podatke, informacije i akte koji se odnose na prava i zaštitu dece, bez obzira na stepen njihove tajnosti, osim kada je to u suprotnosti sa zakonom.

Zaštitnik je dužan da i nakon prestanka funkcije čuva kao tajnu podatke do kojih dođe u vršenju svoje funkcije.

Obaveza čuvanja tajne odnosi se i na pomoćnike Zaštitnika, kao i na sve zaposlene u stručnoj službi Zaštitnika.

Podnošenje prijava

Član 101.

Ako u toku obavljanja dužnosti Zaštitnik sazna da je dete izloženo nasilju, seksualnoj zloupotrebi, zlostavljanju, eksploataciji ili zanemarivanju, dužan je da odmah podnese prijavu nadležnom javnom tužilaštvu, da obavesti nadležni organ starateljstva i predloži mere za zaštitu prava i interesa deteta, te da vrši nadzor nad njihovim sprovođenjem.

U obavljanju ovih poslova, Zaštitnik može zatražiti pomoć stručnih ili specijalizovanih ustanova u čiju delatnost spadaju zaštita i briga za razvoj i ostvarivanje prava dece.

Ustanove iz stava 2. ovog člana dužne su da Zaštitniku pruže traženu pomoć, bez odlaganja.

Dužnost prijema Zaštitnika

Član 102.

Predsednik Republike, predsednik i članovi Vlade, predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda i funkcioneri u organima državne uprave dužni su da prime Zaštitnika, na njegov zahtev, najkasnije u roku od 15 (21) dana.

DEO JEDANAESTI

POSTUPANjE PRED ZAŠTITNIKOM

Podnošenje pritužbe

Član 103.

Svako fizičko ili pravno, domaće ili strano lice koje ima saznanje da su aktom, radnjom ili nečinjenjem organa javne vlasti povređena prava deteta može da podnese pritužbu Zaštitniku.

U ime i uz saglasnost roditelja/staratelja ili deteta starijeg od 15 godina, čije je pravo povređeno, pritužbu može podneti organizacija koja se bavi zaštitom prava deteta.

Zaštitnik neće postupati po anonimnim pritužbama.

Izuzetno, ako smatra da u anonimnoj pritužbi ima osnova za njegovo postupanje, Zaštitnik može pokrenuti postupak po sopstvenoj inicijativi.

Kada je podnosilac dete mlađe od 15 godina, Zaštitnik će o pritužbi, kao i o toku i ishodu postupka obavestiti i roditelja odnosno staratelja deteta.

Način podnošenja pritužbe

Član 104.

Pritužba Zaštitniku se podnosi pismeno ili, izuzetno, usmeno u zapisnik, bez obaveze plaćanja takse ili druge naknade.

Na zahtev podnosioca pritužbe stručna lica u službi Zaštitnika su dužna da mu, bez naknade, pruže stručnu pomoć u sastavljanju pritužbe.

Uz pritužbu se podnose i raspoloživi dokazi o povredi prava deteta.

Zaštitnik obaveštava podnosioca pritužbe o aktivnostima koje je preduzeo, najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja pritužbe.

Pokretanje postupka na inicijativu Zaštitnika

Član 105.

Zaštitnik može pokrenuti postupak po sopstvenoj inicijativi.

Posredovanje, davanje saveta i mišljenja

Član 106.

Zaštitnik ima pravo da pružanjem dobrih usluga, posredovanjem i davanjem saveta i mišljenja o pitanjima iz svoje nadležnosti deluje preventivno, u cilju unapređenja rada organa na čiji rad je pritužba podneta i unapređenja zaštite prava deteta.

Zaštita prava pred drugim organima

Član 107.

Pre podnošenja pritužbe podnosilac je dužan da pokuša da zaštiti svoja prava u odgovarajućem pravnom postupku.

Zaštitnik će uputiti podnosioca pritužbe na pokretanje odgovarajućeg pravnog postupka, ako je takav postupak predviđen, a neće pokretati postupak dok ne budu iscrpljena sva pravna sredstva.

Izuzetno, Zaštitnik može pokrenuti postupak i pre nego što su iscrpljena sva pravna sredstva, ako bi detetu o čijim pravima se odlučuje bila naneta nenadoknadiva šteta odnosno nedvosmisleno proizilazilo da će se nastaviti dalje kršenje prava deteta i imati štetne posledice po fizički, psihički ili moralni razvoj deteta.

Rok za podnošnje pritužbe

Član 108.

Pritužba se može podneti najkasnije u roku od jedne godine od izvršene povrede prava deteta, odnosno od poslednjeg postupanja, odnosno nepostupanja organa javne vlasti u vezi sa učinjenom povredom prava deteta.

Izuzetno, kada je reč o kršenju prava deteta koje je za posledicu imalo nasilje nad decom, zlostavljanje i zanemarivanje, pritužba se može podneti i nakon isteka roka od jedne godine, ali ne nakon isteka roka od tri godine.

Kada se po pritužbi ne postupa

Član 109.

Zaštitnik postupa po pritužbi ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan.

Zaštitnik ne postupa po pritužbi ako je očigledno da nema povrede prava na koju podnosilac ukazuje, ako je u istoj stvari već postupao a nisu ponuđeni novi dokazi, kao i ako utvrdi da je zbog proteka vremena od učinjene povrede prava nemoguće postići svrhu postupanja.

Obustavljanje postupka

Član 110.

Ako organ protiv kojeg je podneta pritužba sam otkloni nedostatke, Zaštitnik će o tome obavestiti podnosioca pritužbe i ostaviti mu rok od 15 dana da se izjasni da li je takvim postupkom zadovoljan.

Ako podnosilac pritužbe odgovori da je zadovoljan načinom na koji je otklonjen nedostatak, kao i ako podnosilac pritužbe uopšte ne odgovori u ostavljenom roku, Zaštitnik će obustaviti postupak.

Zaštitnik će obustaviti postupak kontrole i kada oceni da je organ otklonio nedostatak zbog kojeg je postupak kontrole pokrenut.

Utvrđivanje činjeničnog stanja

Član 111.

Zaštitnik dostavlja na izjašnjenje pritužbu organu protiv koga je podneta, u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe.

Po prijemu pritužbe Zaštitnik utvrđuje činjenično stanje uvidom u podnete dokaze i uzimanjem izjave od podnosioca pritužbe, lica protiv kojeg je pritužba podneta, kao i od drugih lica, kao i pribavljanjem nalaza i stručnog mišljenja organa koji vrši inspekcijski ili nadzor nad stručnim radom organa, organizacije ili pojedinca na kojeg se pritužba odnosi.

Ukoliko se pritužba odnosi na organ koji vrši inspekcijski ili nadzor nad stručnim radom organa, organizacije ili pojedinca, od tog organa zahtevaće se isključivo izjašnjenje o postupanju u konkretnom slučaju.

Učešće deteta u postupku

Član 112.

Zaštitnik je dužan da obezbedi da se o pitanjima koja se odnose na prava deteta,mišljenje deteta izrazi i sasluša sa dužnom pažnjom.

U postupcima po pritužbama zbog kršenja prava deteta, Zaštitnik će na način prilagođen uzrastu deteta objasniti zašto mišljenje deteta nije moglo biti uzeto u obzir.

Kada pritužbu podnosi samo dete, primeniće se poseban postupak u zavisnosti od uzrasta i zrelosti deteta. U vođenju ovog postupka Zaštitniku, po potrebi, pomaže dečiji psiholog.

Kada je podnosilac dete mlađe od 15 godina, Zaštitnik će o pritužbi, toku postupka i ishodu obavestiti i roditelja odnosno staratelja deteta.

Detalji postupka po pritužbama koje podnose deca utvrđuju se posebnim aktom koji donosi Zaštitnik.

Mišljenje i preporuke

Član 113.

Zaštitnik daje mišljenje o tome da li je došlo do povrede prava deteta u roku od 90 dana od dana podnošenja pritužbe, i o tome obaveštava podnosioca i organ protiv kojeg je pritužba podneta.

Uz mišljenje da je došlo do povrede prava deteta, Zaštitnik preporučuje organu protiv kojeg je podneta pritužba način otklanjanja povrede prava.

Organ kome je preporuka upućena dužan je da postupi po preporuci i otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana prijema preporuke, kao i da o tome obavesti Zaštitnika.

Mere

Član 114.

Ako organ kome je preporuka upućena ne postupi po preporuci, odnosno ne otkloni povredu prava, Zaštitnik mu izriče meru opomene.

Ako organ iz stava 1. ovog člana ne otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana izricanja opomene, Zaštitnik može o tome izvestiti javnost.

Ukoliko u postupku koji vodi, Zaštitnik utvrdi da je pritužba neosnovana, obavestiće o tome podnosioca pritužbe bez odlaganja.

Sredstva za rad Zaštitnika

Član 115.

Sredstva za rad Zaštitnika obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

Zaštitnik sačinjava predlog sredstava za narednu godinu i dostavlja ga Vladi radi uključivanja kao sastavni deo predloga budžeta Republike Srbije, s tim što predlog mora biti sačinjen po metodologiji i kriterijumima koji važe za ostale budžetske korisnike.

Godišnja sredstva za rad Zaštitnika treba da budu dovoljna da omoguće njegovu nezavisnost, delotvorno i efikasno ostvarivanje funkcije.

DEO DVANAESTI

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 116.

Narodna skupština će izabrati Zaštitnika u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 117.

Opšti akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi Zaštitnik će doneti u roku od 90 dana od dana stupanja na dužnost.

Prijem zaposlenih u stručnu službu Zaštitnik prava deteta izvršiće u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu opšteg akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi.

Član 118.

Vlada će do stupanja na snagu opšteg akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi Zaštitnika, na predlog Zaštitnika, obezbediti prostor, sredstva i druge neophodne uslove za početak rada.

Član 119.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od ________________ godine.

Zakoni i podzakonski propisi će se uskladiti sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od 2 godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. (1 godina od početka primene ovog zakona).

Do početka primene ovog zakona ostaju na snazi propisi kojima su regulisana prava deteta i način njihovog ostvarivanja i zaštite.

Izvor: Vebsajt Ministarstva rada, 17.07.2018.