Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

IZMENOM PODZAKONSKIH AKATA OLAKŠATI UPIS U MATIČNE KNJIGE ROĐENIH: U izveštaju Evropske mreže za pitanje apatridije Srbija među najlošije ocenjenim zemljama Evrope


Najnoviji izveštaj Evropske mreže za pitanje apatridije (ENS) je mereći mogućnost upisa dece u matične knjige rođenih, smestio Srbiju među najlošije ocenjene zemlje Evrope.

Osnovi razlog zbog kojeg se Srbija našla u kategoriji "uglavnom negativno", zajedno sa Kiprom, Moldavijom i Severnom Makedonijom, su dva podzakonska akta koji deci čiji roditelji ne poseduju lična dokumenta uskraćuju pravo upisa u matičnu knjigu rođenih.

Kako kaže Milan Radojev, pravni koordinator Praksisa, domaće nevladine organizacije koja se fokusira na zaštitu ljudskih prava manjina, ova praksa najviše, gotovo isključivo, pogađa pripadnike romske nacionalne manjine.

UNHCR je pre nekoliko godina radio istraživanje i došli su do podatka da u romskoj nacionalnoj manjini, osam odsto dece starosti do četiri godine života nije posedovalo lična dokumenta. Nemam podatke da li je u međuvremenu taj broj smanjen, ali ono što znam je da se nama i dalje konstantno javljaju ljudi sa ovim problemom - kaže Radojev.

Taj problem se sastoji u činjenici da ljudi koji sami nemaju lična dokumenta ne mogu, odmah po rođenju dete da upišu u matičnu knjigu rođenih. Oni su onda prinuđeni da idu dužim, administrativnim putem i da naknadno sprovode jedan ili više dodatnih postupaka – određivanje ličnog imena, naknadni upis u matičnu knjigu rođenih ili određivanje vremena i mesta rođenja.

Svaki od tih postupaka je komplikovan i dugotrajan, dešava se da traje i duže od godinu dana. U tom procesu nije neuobičajeno da ljudi odustanu od procedure, pošto je proces veoma komplikovan i teško da bez pravne pomoći mogu to sami da urade - kaže Radojev.

Do okončanja tog procesa, koji može da traje i godinama, deca roditelja bez ličnih dokumenata i sama postaju pravno nevidljiva. To se onda prevodi u niz krajne praktičnih problema – ta deca nemaju zdravstvenu knjižicu, za njih se ne dobija roditeljski dodatak i drugi vidovi socijalne pomoći.

Ovakva praksa u suprotnosti je sa Konvencijom o pravima deteta i Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima, međunarodnim dokumentima koje je Srbija ratifikovala.

Takođe, i Ustav Republike Srbije propisuje da svako dete ima pravo na lično ime i na upis u matičnu knjigu rođenih.

Međutim, upis dece čiji roditelji nemaju lična dokumenta nije u skladu sa članom 5. Pravilnika o postupku izdavanja prijave rođenja deteta i obrascu prijave rođenja deteta u zdravstvenoj ustanovi ("Sl. glasnik RS", br. 25/2011, 9/2016, 16/2016, 36/2016 i 103/2018) i tačkama 10 i 24 Uputstva o vođenju matičnih knjiga i obrascima matičnih knjiga.

Ministarstvo države uprave i lokalne samouprave, pod čiju nadležnost potpada ovaj problem, pokušalo je krajem 2016. godine da ga reši donošenjem instrukcije koja ovaj proces pojednostavljuje.

Ipak, kako je Praksis ustanovio istraživanjem obavljenim naredne godine, instrukcija, koja nije pravno obavezujuća ostala je mrtvo slovo na papiru. Stoga je, prema njihovom mišljenju, sistemsko rešenje koje će uključivati izmene spornih podzakonskih akata jedino adekvatno.

Na prepreke sa kojima se suočavanju deca koja ne mogu da budu upisana u matične knjige rođenih, pored organizacija koja se specijalizovano bave pitanjima apatridije, Srbiji je ukazala i Evropska komisija. U Izveštaju o napretku Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji za 2019. godinu Evropska komisija konstatovala je da većina Roma poseduje lične dokumente, ali je istakla da je postupak upisa rođenja deteta čiji roditelji ne poseduju lične dokumente potrebno pratiti i da je potrebno izmeniti odgovarajuće podzakonske akte.

Izvor: Vebsajt Danas, V. Jeremić, 14.05.2020.
Naslov: Redakcija