Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PATENTIMA - Tekst propisa


Član 1.

U Zakonu o patentima ("Službeni glasnik RS", br. 99/11, 113/17 - dr. zakon, 95/18 I 66/19) u članu 2. dodaje se nova tačka 31) koja glasi:

"31) proizvođač je lice sa sedištem na teritoriji Republike Srbije u čije ime se proizvodi proizvod iz člana 113. stav 2. ovog zakona ili medicinski proizvod koji sadrži taj proizvod za potrebe izvoza ili skladištenja.ˮ

Član 2.

U članu 5. stav 1. reči: "domaći advokatˮ zamenjuju se rečima: "advokat koji je upisan u imenik advokata Advokatske komore Srbijeˮ.

Član 3.

U članu 82. stav 2. tačka 3) reči: "Podaci o izvršenom deponovanju se mogu dostaviti naknadno do završetka tehničkih priprema za objavu prijave patenta ili do dana podnošenja zahteva za prevremenu objavu.ˮ brišu se.

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

"Podaci o izvršenom deponovanju se mogu dostaviti naknadno do završetka tehničkih priprema za objavu prijave patenta ili do dana podnošenja zahteva za prevremenu objavu.ˮ

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.

Član 4.

U članu 97. stav 7. briše se. Dosadašnji st. 8. i 9. postaju st. 7. i 8.

Član 5.

Član 101. menja se i glasi:

"Prijava kojoj je priznat datum podnošenja ne može biti naknadno izmenjena promenom, odnosno proširenjem predmeta čija se zaštita traži.

Izmene i dopune podataka sadržanih u prijavi mogu se vršiti do donošenja rešenja po prijavi patenta.

Pre prijema izveštaja o pretraživanju podnosilac prijave patenta ne može da menja opis, patentne zahteve i nacrt prijave, a po prijemu izveštaja o pretraživanju, podnosilac prijave može sam da izmeni opis, patentne zahteve i nacrt.

Izmenjeni patentni zahtevi ne mogu da se odnose na elemente prijave patenta za koje nije urađen izveštaj o pretraživanju i koji nisu u vezi sa pronalaskom ili grupom pronalazaka koji čine jedinstvenu pronalazačku zamisao, a za koje je prvobitno tražena zaštita.

Uz podnošenje izmenjenih delova prijave patenta podnosilac prijave dostavlja i navode o tome koji su delovi prijave izmenjeni i koji delovi prijave patenta kakva je prvobitno podneta čine osnov za izvršene izmene.

 

Ako podnosilac prijave nije dostavio nadležnom organu navode iz stava 5. ovog člana, nadležni organ ga može pozvati da takve navode dostavi u roku od mesec dana od dana prijema poziva.ˮ

Član 6.

U članu 102. stav 2. briše se.

Dosadašnji st. 3, 4. i 5. postaju st. 2, 3. i 4.

Član 7.

U članu 104. posle stava 7. dodaje se stav 8. koji glasi:

"Nadležni organ može priznati samo jedan patent ako su za isti pronalazak podnete dve ili više prijava sa istim priznatim datumom podnošenja, odnosno datumom prvenstva, od strane istih podnosilaca ili njihovih pravnih sledbenika.ˮ

Član 8.

Posle člana 114. dodaju se nazivi članova i čl. 114a, 114b i 114v, koji glase:

"Izuzeće od zaštite sertifikatom

Član 114a

Izuzetno od člana 114. stav 1. ovog zakona, zaštita sertifikatom se ne odnosi na radnje za koje bi bio potreban pristanak nosioca sertifikata ako su ispunjeni sledeći uslovi:

  • radnje obuhvataju:

(1) proizvodnju proizvoda iz člana 113. stav 2. ovog zakona ili medicinskog proizvoda koji sadrži taj proizvod radi izvoza;

(2) bilo koju povezanu radnju koja je neophodna za proizvodnju iz tačke 1) podtačke (1) ovog stava ili za stvarni izvoz;

(3) proizvodnju proizvoda iz člana 113. stav 2. ovog zakona ili medicinskog proizvoda koji sadrži taj proizvod najranije šest meseci pre isteka roka važenja sertifikata radi skladištenja na teritoriji Republike Srbije, kako bi se proizvod ili medicinski proizvod koji sadrži taj proizvod stavio na tržište Republike Srbije nakon isteka roka važenja odgovarajućeg sertifikata; ili

(4) bilo koju povezanu radnju koja je neophodna za proizvodnju iz tačke 1) podtačke

(3) ovog stava ili za stvarno skladištenje, pod uslovom da je ta povezana radnja izvršena najranije šest meseci pre isteka roka važenja sertifikata;

  • proizvođač pismenim putem dostavlja nadležnom organu i nosiocu sertifikata informacije koje su propisane ovim zakonom, tri meseca pre datuma otpočinjanja proizvodnje u Republici Srbiji koja bi predstavljala povredu sertifikata ili najkasnije tri meseca pre prve povezane radnje koja bi predstavljala povredu prava nosioca sertifikata, zavisno od toga koji rok ističe ranije;
  • ako se informacije iz tačke 2) ovog stava promene, proizvođač obaveštava nadležni organ i nosioca sertifikata pre nego što te promene počnu da se primenjuju;
  • u slučaju da je proizvod iz člana 113. stav 2. ovog zakona ili medicinski proizvod koji sadrži taj proizvod proizveden u svrhu izvoza, proizvođač osigurava da se oznaka postavi na spoljno pakovanje proizvoda iz člana 113. stav 2. ovog zakona ili

medicinskog proizvoda koji sadrži taj proizvod iz tačke 1) podtačka (1) ovog stava i gde je to moguće na njegovo neposredno pakovanje.

Izuzeće iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na bilo koju radnju ili delatnost koja je potrebna za uvoz proizvoda iz člana 113. stav 2. ovog zakona ili medicinskog proizvoda koji sadrži taj proizvod na teritoriju Republike Srbije samo u svrhu prepakivanja, za ponovni izvoz ili za skladištenje.

Nadležni organ bliže propisuje izgled oznake iz stava 1. tačka 4) ovog člana.

Informacije o proizvodnji

Član 114b

Informacije iz člana 114a stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona koje se dostavljaju nosiocu sertifikata koriste se isključivo u svrhu provere da li su ispunjeni uslovi za izuzeće od zaštite sertifikatom koji su propisani ovim zakonom i za pokretanje sudskog postupka u slučaju neusklađenosti.

Informacije iz člana 114a stav 1. tačka 2) koje dostavlja proizvođač su:

  • poslovno ime i adresa sedišta proizvođača;
  • naznačenje da li je proizvodnja namenjena izvozu ili skladištenju ili izvozu i skladištenju;
  • naznačenje da će proizvodnja i skladištenje, kao i prva radnja u vezi sa proizvodnjom i skladištenjem biti na teritoriji Republike Srbije;
  • broj sertifikata koji je priznat od strane nadležnog organa;
  • za lekove koji se izvoze broj dozvole za stavljanje u promet tog leka ili ekvivalent takve dozvole u svakoj zemlji izvoza, čim je taj podatak javno dostupan.

Ako proizvođač ne postupi u skladu sa stavom 2. tačka 5) ovog člana u odnosu na pojedinu zemlju u koju se izvozi, izuzeće iz člana 114a se neće primeniti na tu zemlju.

Nadležni organ bliže propisuje formu informacija o proizvodnji iz člana 114a stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona.

Obaveštavanje

Član 114v

Proizvođač pismenim putem obaveštava lica koja su u ugovornom odnosu sa

proizvođačem koji vrši radnje iz člana 114a stav 1. tačka 1) ovog zakona o sledećem:

  • da su radnje dozvoljene u skladu sa članom 114a ovog zakona;
  • da bi stavljanje u promet, uvoz ili ponovni uvoz proizvoda iz člana 113. stav 2. ovog zakona ili medicinskog proizvoda koji sadrži taj proizvod iz člana 114a stav 1. tačka 1) podtačka (1) ovog zakona ili stavljanje u promet proizvoda iz člana 113. stav 2. ovog zakona ili medicinskog proizvoda koji sadrži taj proizvod iz člana 114a stav 1. tačka 1) podtačka (3) ovog zakona predstavljalo povredu prava nosioca sertfikata dok sertifikat važi.ˮ

Član 9.

U članu 121. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"Nadležni organ na svojoj internet stranici objavljuje informacije o proizvodnji iz člana 114a stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona, što je pre moguće.ˮ

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 10.

U članu 123. stav 3. reči: "prve privremeneˮ zamenjuju se rečima: "privremene prveˮ.

Član 11.

U članu 149. stav 2. tačka 3) menja se i glasi:

"3) dokaz o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi za zahtev iz tačke 1) ovog stava i dokaz o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi za objavu.ˮ

U stavu 7. reči: "pod uslovom da su dostavljeni dokazi o plaćenom trošku štampanja patentnog spisa na srpski jezikˮ zamenjuju se rečima: "i izrađuje patentni spis na srpskom jezikuˮ.

Posle stava 7. dodaje se novi stav 8. koji glasi:

"Za izradu patentnog spisa iz stava 7. ovog člana plaća se republička administrativna taksa.ˮ

U dosadašnjem stavu 8. koji postaje stav 9. reči: "stava 7.ˮ zamenjuju se rečima: "stava 8.ˮ.

Dosadašnji st. 9, 10. i 11. postaju st. 10, 11. i 12.

Član 12.

U članu 163. stav 2. reči: "može biti samo rešenje koje se odnosi na konstrukciju nekog proizvoda ili raspored njegovih sastavnih delovaˮ zamenjuju se rečima: "je proizvodˮ.

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi: "Malim patentom se ne mogu štititi:

1) pronalasci iz oblasti biotehnologije;

2) supstance;

3) lekovi;

4) supstance ili kompozicije iz člana 10. st. 3. i 4. ovog zakona;

5) biljne sorte ili životinjske rase i

6) postupak.ˮ

Dosadašnji st. 3, 4. 5. i 6. postaju st. 4, 5, 6. i 7.

Član 13.

Naziv člana 164. i član 164. menjaju se i glase:

"Ispitivanje prijave malog patenta

Član 164

Posle priznanja datuma podnošenja prijave u skladu sa članom 97. ovog zakona, nadležni organ u postupku priznanja malog patenta ispituje da li:

  • prijava malog patenta ispunjava uslove iz člana 99. ovog zakona;
  • prijava malog patenta ispunjava uslove iz člana 163. st. 2-6. ovog zakona;
  • je predmet zaštite pronalazak koji nije isključen iz zaštite u smislu člana 7. stav 4. ovog zakona;
  • je predmet zaštite pronalazak koji nije izuzet od patentibilnosti u smislu člana 9. ovog zakona;
  • je predmet zaštite opisan jasno i potpuno u smislu člana 82. ovog zakona;
  • je predmet zaštite tehničko rešenje određenog problema;
  • prijava malog patenta ispunjava propisane uslove u smislu čl. 83. i 85. ovog zakona.

Ako nadležni organ utvrdi da prijava malog patenta ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, pod uslovom da su dostavljeni dokazi o izvršenim uplatama taksi iz člana 107. stav 5. ovog zakona, donosi rešenje o priznanju malog patenta.

U postupku priznanja malog patenta, predmet pronalaska koji je naveden u prijavi se ne ispituje na novost, inventivni nivo i industrijsku primenljivost.

Ako nadležni organ utvrdi da predmet prijave ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, rezultatom ispitivanja, koji naročito sadrži obrazloženje koje obuhvata sve razloge zbog kojih se mali patent ne može priznati, će pozvati podnosioca prijave da otkloni konstatovane nedostatke ili da se izjasni o razlozima zbog kojih se mali patent ne može priznati u propisanom roku, koji ne može biti kraći od dva meseca, niti duži od tri meseca.

Nakon prijema rezultata ispitivanja iz stava 4. ovog člana podnosilac prijave može samo jednom da izmeni opis, patentne zahteve i nacrt, ukoliko se izmena podnosi istovremeno sa odgovorom podnosioca prijave na rezultat ispitivanja iz ovog stava, a ostale izmene se mogu vršiti samo uz saglasnost nadležnog organa.

Na obrazloženi zahtev podnosioca prijave nadležni organ će produžiti rok iz stava 4. ovog člana za vreme koje smatra opravdanim, ali ne duže od tri meseca.

Ako podnosilac prijave ne otkloni nedostatke iz stava 4. ovog člana, nadležni organ će prijavu malog patenta odbaciti.

Prijava malog patenta se ne objavljuje.ˮ

Član 14.

U nazivu člana 165. reč: "Ispitivanjeˮ zamenjuje se rečima: " Suštinsko ispitivanjeˮ.

U članu 165. posle stava 7. dodaje se stav 8. koji glasi:

"Odredbe člana 101. st. 3. i 4. ovog zakona ne primenjuju se na postupak iz stava 1. ovog člana.ˮ

Član 15.

U članu 166. dodaju se novi st. 2. i 3. koji glase:

"Ako je prijava patenta nastala pretvaranjem iz prijave malog patenta, nadležni organ će zahtev za pretvaranje odbiti.

Ako je prijava malog patenta nastala pretvaranjem iz prijave patenta, nadležni organ će zahtev za pretvaranje odbiti.ˮ

Dosadašnji stav 2. postaje stav 4.

Član 16.

U članu 168a st. 2. i 3. menjaju se i glase:

"Podnosilac zahteva iz stava 1. ovog člana dužan je da uz zahtev za upis dostavi dokaz o ispunjenosti uslova iz člana 168. stav 1. tačka 2) ovog zakona i dokaz o uplati republičke administrativne takse, a nadležni organ proverava ispunjenost ostalih uslova iz člana 168. ovog zakona.

Ako uz zahtev za upis nije dostavljen dokaz o ispunjenosti uslova iz člana 168. stav 1. tačka 2) ovog zakona ili dokaz o uplati republičke administrativne takse, nadležni organ odbacuje zahtev.ˮ

Član 17.

U članu 169. reči: "patenata ili malih patenata ili priznatih pravaˮ zamenjuju se rečima: "zahtevima ili priznatim pravimaˮ.

Član 18.

Odredbe člana 8. ovog zakona neće se primenjivati na sertifikate koji su počeli da važe pre stupanja na snagu ovog zakona.

Član 19.

Danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji prestaju da važe odredbe čl. 1. i 8. ovog zakona.

Član 20.

Podzakonski propisi kojima se izvršava ovaj zakon doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 21.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredaba čl. 1. i 8. ovog zakona, koje se primenjuju od 2. jula 2022. godine.

IZ OBRAZLOŽENjA

II.         RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA I CILjEVI KOJI SE NjIME ŽELE OSTVARITI

Oblast zaštite pronalazaka uređena je Zakonom o patentima ("Službeni glasnik RS", br. 99/11 i 113/17 - dr. zakon 95/18 i 66/19) - u daljem tekstu: Zakon.

Cilj izmena i dopuna Zakona je usklađivanje sa najnovijim propisima Evropske unije, kao i otklanjanje određenih nedostatka koji su uočeni u primeni Zakona.

Nacrtom zakona vrši se dodatno usklađivanje važećeg zakona sa relevantnim propisima Evropske unije, i to sa Uredbom (EZ) broj 469/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 6. maja 2009. godine o sertifikatu o dodatnoj zaštiti za medicinske proizvode, koja je izmenjena i dopunjena Uredbom (EU) broj 2019/933 Evropskog parlamenta i Saveta od 20. maja 2019. godine (u daljem tekstu: Uredba (EU) 2019/933). Uredba (EU) broj 2019/933 je stupila na snagu 1. jula 2019. godine na teritoriji Evropske unije. Odredbama ove uredbe propisano je izuzeće od zaštite sertifikatom o dodatnoj zaštiti ako se proizvodnja ili skladištenje lekova ili medicinskih proizvoda vrši na teritoriji Evropske unije za svrhe izvoza. U skladu sa navedenim Nacrtom zakona predviđeno je da će, lek ili medicinski proizvod koji je zaštićen sertfikatom o dodatnoj zaštiti moći da se proizvodi ili skladišti u Republici Srbiji samo za svrhu izvoza pod uslovom da je posebnim oznakama obeleženo pakovanje tog leka ili medicinskog proizvoda. Ove odredbe Nacrta zakona primenjivaće se od 2. jula 2022. godine i neće se odnositi na sertifikate koji su počeli da važe pre stupanja na snagu ovog zakona. Takođe, proizvodnja leka ili medicinskog proizvoda može početi najranije šest meseci pre isteka važenja sertifikata radi skladištenja na teritoriji Republike Srbije kako bi se nakon isteka odgovarajućeg sertifikata stavili na tržište Republike Srbije.

Sertifikat o dodatnoj zaštiti (u daljem tekstu: sertifikat) je teritorijalno pravo i predstavlja produženje važenja patenta za najviše pet godina. Produženje zaštite je moguće dobiti ako se predmet zaštite patenta odnosi na lekove i sredstva za zaštitu bilja. Razlog ovakvog produženja trajanja zaštite za pojedine kategorije pronalazaka leži u tome što ove pronalaske nije moguće komercijalno koristiti sve dok nadležno telo ne izda dozvolu za stavljanje u promet, te se samim tim bitno skraćuje trajanje efektivne zaštite koju patent pruža nosiocu prava. Dakle, nosilac prava na patent kojim je zaštićen lek za ljude ili životinje ili sredstvo za zaštitu bilja ne može ekonomski da iskorišćava pronalazak na tržištu sve dok ne dobije odgovarajuću dozvolu za stavljanje takvih proizvoda u promet.

Od početka primene instituta sertifikata o dodatnoj zaštiti, na teritoriji Evropske unije od 1992. godine, a u Republici Srbiji od 2013. godine, tržište lekova i medicinskih proizvoda se ubrzano razvija. Poslednjih godina došlo je do izuzetno velikog porasta proizvodnje generičkih lekova i njihovih aktivnih sastojaka.

Postojeće rešenje u Zakonu o patentima koje pravno uređuje pitanje sertifikata o dodatnoj zaštiti, stavlja u neravnopravan položaj domaće proizvođače generičkih lekova u odnosu na privredne subjekte u zemljama u kojima takav sertifikat nije priznat. Naime, sertifikat o dodatnoj zaštiti, saglasno članu 114. Zakona o patentima, zabranjuje, pored ostalog, i obavljanje pripremnih radnji za proizvodnju leka ili skladištenje leka koji je zaštićen sertifikatom na teritoriji Republike Srbije. Zbog ove zabrane proizvođači nisu u mogućnosti da izgrade proizvodne kapacitete, kao ni da izvrše radnje za pribavljanje dozvole za stavljanje u promet leka ili medicinskog proizvoda sve dok zaštita sertifikatom traje. Drugim rečima, nosilac sertifikata o dodatnoj zaštiti u Srbiji može da spreči treća lica u Srbiji da obavljaju pripremne radnje za proizvodnju leka ili skladištenje leka sve donde dok sertifikat traje. U zemljama u kojima takav sertifikat ne postoji proizvođači (generičkog) leka nemaju takvu obavezu. Iz tog razloga, onog trenutka kada sertifikat u Srbiji istekne, tog trenutka proizvođač iz zemlje u kojoj nije postojala zaštita sertifikatom može da se pojavi na tržištu Srbije sa svojim proizvodima. Naš proizvođač ne može na tržištu da plasira takav lek jer ga nije pripremio. Tek pošto istekne zaštita sertifikatom, on može da krene sa pripremnim radnjama za proizvodnju leka a te pripreme mogu da traju i godinama. Iz tog razloga, privredni subjekt iz zemlje u kojoj nije postojala zaštita sertifikatom daleko je konkurentniji u odnosu na našeg privrednog subjekta.

Nacrtom zakona otklanja se taj disbalans tako što se propisuje da domaći privredni subjekti i pored toga što u Srbiji važi sertifikat, mogu da obavljaju pripremne radnje za proizvodnju i skladištenje datog leka.

Blagovremeni ulazak generičkih lekova na tržište Republike Srbije je posebno važan za povećanje tržišne konkurencije, i smanjenje cena lekova, a što doprinosi održivosti sistema nacionalne zdravstvene zaštite Cilj odredaba koje propisuju izuzeće od zaštite sertifikatom je povećanje konkurentnosti i podsticanje rasta generičke industrije lekova, kao i otvaranje novih radnih mesta što će doprineti snabdevanju tržišta pod ujednačenim uslovima tako što će se proizvođačima generičkih lekova sa sedištem u Republici Srbiji dozvoliti proizvodnja lekova u svrhu izvoza na teritorije zemalja u kojima zaštita sertifikatom ne postoji ili je istekla. Na ovaj način proizvođači generičkih lekova iz Republike Srbije biće stimulisani da efikasno učestvuju na tržištima drugih zemalja.

Propisivanjem izuzeća od zaštite sertifikatom uspostavlja se ravnoteža tržišta i postavljaju se ravnopravni uslovi među proizvođačima generičkih lekova, bez obzira gde se proizvodnja odvija, a istovremeno se osiguravaju isključiva prava nosiocima setifikata koja važe na određenim teritorijama. U suprotnom održivost proizvođača generičkih lekova na teritoriji Republike Srbije mogla bi biti ugrožena što bi dovelo do smanjenja povezanih ulaganja i otežanog poslovanja.

Predloženo izuzeće od zaštite sertifikatom nije u suprotnosti sa uobičajenim iskorišćavanjem proizvoda ili leka koji sadrži taj proizvod na teritoriji Republike Srbije, odnosno sa isključivim pravom nosioca sertifikata na proizvodnju tog proizvoda u svrhu stavljanja u promet na teritoriji Republike Srbije tokom trajanja zaštite sertifikatom. U odnosu na izuzeće predložena je primena delotvornih i proporcionalnih mera kako bi se povećala transparentnost, pomoglo nosiocima sertifikata u sprovođenju zaštite i u proveravanju usklađenosti sa uslovima koji su propisani izuzećem.

Nacrtom zakona predložene su i izmene odredaba Zakona koje uređuju postupak zaštite i suštinsko ispitivanje malog patenta. Mali patent je neispitano pravo, odnosno u postupku priznanja malog patenta ne ispituje se novost, inventivni nivo i industrijska primenljivost. Nacrtom zakona proširen je predmet zaštite malog patenta tako da se malim patentom može štititi proizvod, a ne samo rešenje koje se odnosi na konstrukciju nekog proizvoda ili raspored njegovih sastavnih delova kako je propisano važećim zakonom. Takođe, propisani su opšte prihvaćeni izuzeci koji se odnose na pronalaske iz oblasti biotehnologije, supstance, lekove, supstance ili kompozicije sadržane u stanju tehnike koje se primenjuju u hirurškom ili dijagnostičkom postupku ili postupku lečenja, biljne sorte ili životinjske rase. Imajući u vidu da rešenja predviđena Nacrtom zakona imaju za cilj zaštitu većeg spektra proizvoda malim patentom, očekuje se da će se na taj način stvoriti povoljnije okruženje za podsticaj inovativnih aktivnosti koje će doprineti konkurentnosti na tržištu i rastu privrednog razvoja. Pored toga, Nacrtom zakona propisano je detaljno postupanje nadležnog organa prilikom ispitivanja prijava za priznanje malog patenta. U pripremi odredaba koje se odnose na mali patent korišćena su rešenja iz uporednog prava sledećih zemalja: Nemačke, Austrije, Hrvatske, Slovačke i Češke.

Pored navedenih propisa, u pripremi Nacrta zakona korišćena su i pojedina rešenja iz Zakona o potvrđivanju Konvencije o priznavanju evropskih patenata - Konvencija o evropskom patentu od 5. oktobra 1973, sa izmenama člana 63. Konvencije о evropskom patentu od 17. decembra 1991. godine i izmenama od 29. novembra 2000. godine ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori" broj 5/10) (u daljem tekstu: Konvencija o evropskom patentu).

III.        OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH REŠENjA

Članom 1. Nacrta zakona vrši se dopuna člana 2. Zakona kojim se uređuje značenje pojedinih izraza upotrebljenih u važećem zakonu, tako što se dodaje nova tačka 31) kojom se propisuje da je proizvođač lice sa sedištem na teritoriji Republike Srbije u čije ime se proizvodi proizvod iz člana 113. stav 2. ovog zakona ili medicinski proizvod koji sadrži taj proizvod za potrebe izvoza ili skladištenja. Ova definicija preuzeta je iz Uredbe (EU) broj 2019/933.

Članom 2. Nacrta zakona vrše se izmene u članu 5. važećeg zakona koji propisuje zastupanje pred Zavodom za intelektualnu svojinu. Naime, umesto da pored registrovanih zastupnika u oblasti intelektualne svojine strano lice pred Zavodom može zastupati domaći advokat, predloženo je da strano lice može zastupati advokat koji je upisan u imenik Advokatske komore Srbije. Na ovaj način izvršeno je usklađivanje sa Zakonom o advokaturi ("Službeni glasnik RSˮ, br. 31/11 i 24/12 - US) tako da se ne dovodi u pitanje diskriminacija po osnovu državljanstva kada su u pitanju advokati.

Članom 3. Nacrta zakona izvršena je ispravka tehničke greške, te je deo člana 82. stav 2. tačka 3) Zakona prebačen u poseban stav 3. jer se navedeni novi stav 3. člana 82. odnosi na sve prijave patenata za koje je potrebno deponovanje mikroorganizama u nadležnoj depozitnoj ustanovi.

Članom 4. Nacrta zakona predloženo je da se stav 7. člana 97. kojim je propisano priznanje datuma podnošenja prijave briše iz razloga što predstavlja ponavljanje u odnosu na stav 3. istog člana.

Članom 5. Nacrta zakona predložene su izmene člana 101. važećeg Zakona. Odredbe ovog člana usklađene su sa Pravilom 137. Pravilnika za sprovođenje Konvencije o evropskom patentu. Naime, odredba stava 1. člana 101. jasno propisuje da prijava kojoj je priznat datum podnošenja ne može naknadno biti izmenjena promenom, odnosno proširenjem predmeta čija se zaštita traži. Predloženom izmenom odredbe stava 2. ovog člana, kojom je bilo propisano da se izmene i dopune koje ne proširuju predmet prijave mogu vršiti do donošenja rešenja po prijavi patenta, izvršeno je usaglašavanje sa stavom 1. ovog člana. Takođe, u st. 3. i 4. člana 101. Zakona precizirano je da se ove odredbe odnose samo na prijave patenata, a ne i na prijave malih patenata, jer je Zakonom propisana shodna primena odredaba Zakona na male patente ako drugačije nije propisano. Ovo iz razloga što u postupku priznanja malog patenta Zavod ne izrađuje izveštaj o pretraživanju pa samim tim nije ni moguće odrediti radnju u postupku nakon prijema navedenog izveštaja. Ovaj član je dopunjen novim st. 5. i 6. kojima je propisano da podnosilac prijave uz podnošenje izmenjenih delova prijave dostavlja i navode o tome koji su delovi izmenjeni i koji delovi prijave patenta kakva je prvobitno podneta čine osnov za izvršene izmene. Ukoliko podnosilac ne dostavi navedene informacije, Zavod ga može pozvati da dostavi takve informacije ako su neophodne za vođenje postupka.

Članom 6. Nacrta zakona izmenjen je član 102. Zakona kojim se propisuje objava prijave patenta. Predloženo je brisanje stava 2. člana 102. važećeg zakona. Ova odredba je uneta u Zakon 2011. godine, međutim u praksi se pokazalo da nije moguće istovremeno objaviti prijavu patenta i patentni spis. Naime, prilikom izrade izveštaja o pretraživanju stanja tehnike Zavod ne može imati uvid u tzv. "Eˮ dokumenta (Earlier Patent Document), a to su prijave patenta koje su podnete ranije od prijave koja se ispituje ali su objavljene na dan podnošenja ispitivane prijave ili kasnije. Imajući u vidu navedeno nadležni organ pre priznanja patenta dužan je da izvrši ponovno pretraživanje stanja tehnike kako bi utvrdio da ni jedan od "Eˮ dokumenata ne ugrožava patentibilnost predmetnog pronalaska. U tom smislu nije moguće objavljivanje prijave patenta i patentnog spisa istovremeno, te je predloženo brisanje navedene odredbe.

Članom 7. Nacrta zakona vrše se dopune član 104. važećeg zakona dodavanjem novog stava 8. koji propisuje zabranu duplog patentiranja, odnosno da Zavod za intelektualnu svojinu može priznati samo jedan patent ako su za isti pronalazak podnete dve ili više prijava sa istim priznatim datumom podnošenja, odnosno datumom prvenstva, od strane istih podnosilaca ili njihovih pravnih sledbenika. Ovakva odredba uobičajena je u uporednom pravu i naročito se odnosi na situacije kada je na osnovu jedne nacionalne prijave, kao prioritetne prijave, podneta međunarodna ili evropska prijava za priznanje patenta ili u slučaju kada postoji izdvajanje iz prvobitno podnete prijave. Duplo patentiranje nije u interesu nosioca patenta, odnosno ukoliko je pronalazak već zaštićen patentom, vođenje postupka za zaštitu patentom istog tog pronalaska, od strane istog lica, nije svrsishodno. Da bi se izbegle situacije duplog patentiranja, predložena je navedena dopuna.

Članom 8. Nacrta zakona dodaju se novi čl. 114a, 114b i 114v koji propisuju izuzeće od zaštite sertifikatom o dodatnoj zaštiti. Evropska unija je donela dve Uredbe koje se odnose na sertifikat o dodatnoj zaštiti i to: Uredbu Saveta (EZ) br. 1610/96 i Uredbu Saveta (EZ) br. 469/2009 sa kojima su odredbe važećeg zakona u najvećoj meri usklađene. Međutim, 1. jula 2019. godine na teritoriji Evropske unije stupila je na snagu Uredba (EU) broj 2019/933 kojom je izmenjena i dopunjena Uredba Saveta (EZ) br. 469/2009. Predloženim odredbama čl. 114a, 114b i 114v izvršeno je usklađivanje sa Uredbom (EU) broj 2019/933. Ove izmene odnose se na izuzeće od zaštite sertifikatom o dodatnoj zaštiti, odnosno zaštita sertifikatom ne odnosi se na radnje koje obuhvataju:

  • izvoz proizvoda koji su zaštićeni sertifikatom za sve vreme važenja sertifikata i
  • skladištenje takvih proizvoda na teritoriji Republike Srbije samo za poslednjih šest meseci važenja sertifikata radi komercijalne upotrebe odmah nakon isteka sertifikata.

Proizvođač ovakvih proizvoda (lekova u prvom redu) je dužan da obavesti nosioca sertifikata i Zavod za intelektualnu svojinu o svojoj nameri za proizvodnju radi izvoza van teritorije Republike Srbije. Zavod ovu informaciju objavljuje na svojoj internet stranici što je pre moguće kako bi sva zainteresovana lica bila obaveštena o proizvodnji koja predstavlja izuzeće od zaštite sertifikatom. Takvi proizvodi moraju biti drugačije obeleženi od originalnih proizvoda.

Odredbama člana 114a propisano je u kojim slučajevima se primenjuje izuzeće od zaštite sertifikatom. U tački 1) stava 1. ovog člana propisane su radnje na koje se odnosi ovo izuzeće. Tačka 2) stava 1. ovog člana određuje obavezu proizvođača da u propisanom roku obavesti Zavod i nosioca sertifikata o radnjama ili povezanim radnjama koje bi predstavljale povredu sertifikata, a ispunjavaju uslove koji su propisani za izuzeće od zaštite. Tačkom 4) stava 1. ovog člana propisan je vrlo važan uslov, a to je da se svi proizvodi koji bi predstavljali povredu sertifikata, a potpadaju pod propisano izuzeće obeleže posebnim oznakama, odnosno etiketama kako bi se na nedvosmislen način razlikovali od originalnih proizvoda.

Odredbom stava 2. člana 114a propisano je da se izuzeće od zaštite sertifikatom ne odnosi na bilo koju radnju ili delatnost koja je potrebna za uvoz proizvoda iz člana 113. stav 2. Zakona ili medicinskog proizvoda koji sadrži taj proizvod na teritoriju Republike Srbije samo u svrhu prepakivanja, za ponovni izvoz ili za skladištenje.

Stavom 3. člana 114a propisana je obaveza Zavoda za intelektualnu svojinu da podzakonskim aktom propiše izgled oznake odnosno etikete kojom se obeležavaju proizvodi koji ispunjavaju uslove za izuzeće od zaštite sertifikatom.

Članom 114b taksativno su navedene informacije koje je proizvođač dužan da dostavi nosiocu sertifikata i Zavodu za intelektualnu svojinu, kao i to da se dobijene informacije mogu koristiti isključivo u svrhu provere da li su ispunjeni uslovi za izuzeće od zaštite sertifikatom i za pokretanje sudskih postupka u slučaju neusklađenosti.

Odredbama člana 114v propisana je obaveza proizvođača da obavesti sva lica koja učestvuju u proizvodnji da su radnje koje se preduzimaju u svrhu proizvodnje dozvoljene u odnosu na lek koji je zaštićen sertifikatom.

Članom 9. Nacrta zakona propisana je obaveza Zavoda za intelektualnu svojinu da na svojoj internet stranici objavi podatke o proizvodnji koja predstavlja izuzeće od zaštite sertifikatom, kako bi sva zainteresovana lica imala uvid u takve informacije. Ova obaveza propisana je novim stavom 2. člana 121. Zakona i predstavlja usklađivanje sa Uredbom (EU) broj 2019/933.

Članom 10. Nacrta zakona predložena je izmena člana 123. stav 3. Zakona radi preciziranja. Naime, stalna i privremena dozvola su vrste dozvola za stavljanje sredstva za zaštitu bilja u promet. U određenim situacijama, privremena dozvola se izdaje pre stalne dozvole, ukoliko su ispunjeni uslovi za njeno izdavanje. U svrhu računanja trajanja sertifikata o dodatnoj zaštiti uzima se datum prve dozvole za stavljanje u promet, koja može u početku biti privremena. Kod takvih situacija, važno je da se za određivanje trajanja sertifikata koriste podaci o dozvoli koja je prva izdata. Na predloženi način postignuta je potpuna usklađenost sa članom 13. stav 3. Uredbe (ES) 1610/96.

Članom 11. Nacrta zakona izmenjen je i dopunjen član 149. važećeg zakona kojim je propisan postupak upisa evropskog patenta u Registar patenata. Za evropske patente koji su upisani u Registar patenata Zavod za intelektualnu svojinu zajedno sa rešenjem о upisu izdaje i patentni spis na srpskom jeziku. Do sada se patentni spis izdavao samo u papirnoj formi i Zakonom o republičkim administrativnim taksama

propisana je taksa koju nosilac patenta plaća po strani spisa. Međutim, prateći potrebe korisnika patentnog sistema Evropski zavod za patente dozvolio je izdavanje patentnog spisa samo u elektronskom obliku, za nosioce patenata koji se tako izjasne. Radi usklađivanja sa praksom Evropskog zavoda za patente, kao i prilagođavanja najnovijim trendovima digitalizacije postupaka koji se vode pred državnim organima, predloženo je da Zavod za intelektualnu svojinu na zahtev nosioca evropskog patenta koji je upisan u Registar patenata može izdati spis samo u elektronskoj formi. Dakle, nosioci patenata imaće mogućnost da se izjasne da li žele izdavanje patentnog spisa u papirnoj ili u elektronskoj formi. Umesto da Zavod za intelektualnu svojinu zahteva dokaz o plaćenoj taksi za štampanje patentnog spisa, propisano je da Zavod izdaje patentni spis. Kao što je prethodno navedeno, spomenuti spis može biti u papirnoj i elektronskoj formi. Na osnovu predloženih odredaba biće inicirana izmena Zakona o republičkim administrativnim taksama, tako što će biti predloženo se propiše taksa za izradu patentnog spisa u elektronskoj formi, pored takse za izdavanje spisa u papirnoj formi.

Članom 12. Nacrta zakona predložene su izmene odredaba člana 163. Zakona koje propisuju predmet i uslove zaštite malog patenta. Predmet zaštite koji se može štititi malim patentom je proširen sa isključivo konstrukcionog rešenja nekog proizvoda ili rasporeda njegovih sastavnih delova na proizvod koji predstavlja tehničko rešenje određenog problema. Na predloženi način, zaštitu malim patentom moći će da ostvare i proizvodi koji se ne odlikuju konstrukcionim rešenjem, a koji mogu biti značajni na tržištu. Predloženo rešenje će uticati na konkurentnost proizvoda u većem broju oblasti tehnike nego što je to propisano važećim zakonom. Takođe, pronalasci zaštićeni malim patentima mogu biti korisni alati za podsticanje tehnoloških različitosti na tržištu. Osim toga, u stavu 2. ovog člana taksativno su navedeni pronalasci koji ne mogu biti zaštićeni malim patentom. Ovakvo rešenje preuzeto je iz uporednog prava.

Članom 13. Nacrta zakona predložene su izmene naziva člana i člana 164. važećeg Zakona. Naime, umesto pozivanja na shodnu primenu odredaba Zakona koje propisuju ispitivanje patenta propisane su radnje koje se sprovode u postupku ispitivanja malog patenta.

Članom 14. Nacrta zakona predložene su izmene člana 165. važećeg zakona kojima je propisano je da se odredbe člana 101. važećeg zakona koje propisuju dostavljanje izmena prijave u toku postupka priznanja patenta ne primenjuju na prijave malog patenta jer se u postupku priznanja malog patenta ne izrađuje izveštaj o pretraživanju stanja tehnike, te nije moguće odrediti drugu radnju u postupku u odnosu na dostavljeni izveštaj.

Članom 15. Nacrta zakona predložene su dopune člana 166. Zakona. Predložena su dva nova stava kojima se propisuje da će Zavod za intelektualnu svojinu odbiti zahtev za pretvaranje ako je prijava patenta nastala pretvaranjem iz prijave malog patenta, odnosno ako je prijava malog patenta nastala pretvaranjem iz prijave patenta. Predložene dopune člana 166. Zakona o patentima proistekle su iz prakse Zavoda jer je uočeno da pojedini podnosioci više puta u toku postupka priznanja podnose zahteve za pretvaranje prijave patenta u prijavu malog patenta ili obrnuto. Na ovaj način Zavod ne može celishodno voditi postupak, te postupak traje duže nego što je to neophodno i zakonom propisano.

Članom 16. Nacrta zakona predložene su izmene člana 168a st. 2. i 3. Zakona koje propisuju upis u Registar zastupnika. U skladu sa čl. 9. i 103. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni glasnik RSˮ, br.18/16 i 95/18), Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u

elektronskom poslovanju ("Službeni glasnik RSˮ, broj 94/17) i Zakonom o elektronskoj upravi ("Službeni glasnik RSˮ, broj 27/18) Zavod za intelektualnu svojinu je u obavezi da po službenoj dužnosti pribavi podatke od nadležnog organa. Imajući u vidu navedeno predloženo je brisanje odredaba koje propisuju da podnosilac zahteva sam dostavlja podatke, te je propisano da Zavod za intelektualnu svojinu pribavlja sledeće podatke po službenoj dužnosti:

  • ugovor o radu, pribavlja se od Centralnog registra za obavezno socijalno osiguranje. Navedeni dokument pribavlja se kao dokaz da je pravno lice koje podnosi zahtev za upis u Registar zastupnika ima zasnovan radni odnos sa fizičkim licem koje ispunjava uslove za upis u Registar zastupnika iz člana 168. Zakona;
  • podatke o državljanstvu fizičkog lica podnosioca zahteva, odnosno zaposlenog fizičkog lica u pravnom licu podnosiocu zahteva;
  • podatke o prebivalištu fizičkog lica podnosioca zahteva, odnosno zaposlenog fizičkog lica u pravnom licu podnosiocu zahteva;
  • podatke o položenom stručnom ispitu za lica koja se bave zastupanjem u oblasti industrijske svojine fizičkog lica podnosioca zahteva, odnosno zaposlenog fizičkog lica u pravnom licu podnosiocu zahteva;
  • podatke o neosuđivanosti za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova zastupnika, za fizičko lice podnosioca zahteva odnosno zaposlenog fizičkog lica u pravnom licu podnosiocu zahteva.

Članom 17. Nacrta zakona izmenjen je član 169. važećeg zakona tako što je precizirano da se na sve postupke koji se vode pred Zavodom za intelektualnu svojinu shodno primenjuje Zakon o opštem upravnom postupku. Naime, odredbama važećeg zakona nije bila precizirana shodna primena Zakona o opštem upravnom postupku na sve prijave, zahteve ili priznata prava.

Članom 18. Nacrta zakona predloženo je da se odredbe člana 8. ovog nacrta zakona, kojim se dodaju novi čl. 114a do 114v neće primenjivati na sertifikate koji su počeli da važe pre stupanja na snagu ovog zakona.

Članom 19. Nacrta zakona predloženo je da danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji prestaju da važe odredbe čl. 1. i 8. ovog zakona, Navedeno znači da će se od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, na izuzeće u odnosu na zaštitu sertifikatom o dodatnoj zaštiti neposredno primenjivati Uredba (EU) broj 2019/933.

Članom 20. Nacrta zakona propisano je da se podzakonski propisi kojima se izvršava zakon donose u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu zakona.

Članom 21. Nacrta zakona predloženo je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredaba čl. 1. i 8. ovog zakona, koje se primenjuju od 2. jula 2022. godine.

Izvor: Vebsajt e-uprave, 16.02.2021.