PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANJU ORGANIZOVANOG KRIMINALA, TERORIZMA I KORUPCIJE – Tekst propisa

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANJU ORGANIZOVANOG KRIMINALA, TERORIZMA I KORUPCIJE

Član 1.

U Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije (“Službeni glasnik RS”, br. 94/16 i 87/18 – dr. zakon), u članu 3. stav 1. tačka 2) reči: “Vrhovnog kasacionog suda” zamenjuju se rečima: “Vrhovnog suda”, a reči: Državnog veća tužilaca” zamenjuju se rečima: “Visokog saveta tužilaštva”.

Član 2.

Naziv član 5. i član 5. menjaju se i glase:

“Javno tužilaštvo za organizovani kriminal

Član 5.

Javno tužilaštvo za organizovani kriminal nadležno je za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona za teritoriju Republike Srbije.

Radom Javnog tužilaštva za organizovani kriminal rukovodi Glavni javni tužilac za organizovani kriminal (u daljem tekstu: Glavni javni tužilac).

Prilikom predlaganja kandidata za Glavnog javnog tužioca, odnosno izbora javnog tužioca Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (u daljem tekstu: javni tužilac), prednost imaju kandidati koji poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Ako ovim zakonom nije drukčije određeno, na Javno tužilaštvo za organizovani kriminal primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje javno tužilaštvo.”

Član 3.

U članu 6. st. 2. i 3. reč: “Tužioca” zamenjuje se rečima: “Glavnog javnog tužioca”.

Član 4.

Član 7. menja se i glasi:

“Član 7.

Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona nadležan je Viši sud u Beogradu, kao prvostepeni, za teritoriju Republike Srbije.

Nadležnost iz stava 1. ovog člana vrši Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal (u daljem tekstu: Posebno odeljenje Višeg suda za organizovani kriminal).

Radom Posebnog odeljenja Višeg suda za organizovani kriminal rukovodi predsednik ovog odeljenja.

Predsednika Posebnog odeljenja Višeg suda za organizovani kriminal postavlja predsednik Višeg suda u Beogradu iz reda sudija Višeg suda u Beogradu, na četiri godine. Predsednik Posebnog odeljenja Višeg suda za organizovani kriminal mora imati najmanje deset godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.

Sudija Posebnog odeljenja Višeg suda za organizovani kriminal mora imati najmanje osam godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.

U skladu sa odredbama Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može privremeno uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Posebno odeljenje Višeg suda za organizovani kriminal. Sudija koji se privremeno upućuje mora ispunjavati uslove iz stava 5. ovog člana.

Prilikom privremenog upućivanja u Posebno odeljenje Višeg suda za organizovani kriminal, prednost imaju sudije koje poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Predsednik Višeg suda u Beogradu bliže uređuje rad Posebnog odeljenja Višeg suda za organizovani kriminal.”

Član 5.

Član 8. menja se i glasi:

“Član 8.

Za odlučivanje u drugom stepenu u predmetima krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona nadležan je Apelacioni sud u Beogradu, za teritoriju Republike Srbije.

Nadležnost iz stava 1. ovog člana vrši Posebno odeljenje Apelacionog suda u Beogradu za organizovani kriminal (u daljem tekstu: Posebno odeljenje Apelacionog suda za organizovani kriminal).

Radom Posebnog odeljenja Apelacionog suda za organizovani kriminal rukovodi predsednik tog odeljenja.

Predsednika Posebnog odeljenja Apelacionog suda za organizovani kriminal postavlja predsednik Apelacionog suda u Beogradu iz reda sudija Apelacionog suda u Beogradu, na vreme od četiri godine. Predsednik Posebnog odeljenja Apelacionog suda za organizovani kriminal mora imati najmanje 12 godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.

Sudija Posebnog odeljenja Apelacionog suda za organizovani kriminal mora imati najmanje deset godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.

U skladu sa odredbama Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može privremeno uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Posebno odeljenje Apelacionog suda za organizovani kriminal. Sudija koji se privremeno upućuje mora ispunjavati uslove iz stava 5. ovog člana.

Prilikom privremenog upućivanja u Posebno odeljenje Apelacionog suda za organizovani kriminal, prednost imaju sudije koje poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Predsednik Apelacionog suda u Beogradu bliže uređuje rad Posebnog odeljenja Apelacionog suda za organizovani kriminal.”

Član 6.

U članu 9. stav 1. reč: “kasacioni” briše se.

Član 7.

U članu 12. reči: “Tužilac i njegovi zamenici” zamenjuju se rečima: “Glavni javni tužilac i javni tužilac”.

Član 8.

Član 15. menja se i glasi:

“Član 15.

Radom posebnog odeljenja višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije iz člana 13. ovog zakona, rukovodi rukovodilac posebnog odeljenja višeg javnog tužilaštava za suzbijanje korupcije, koga postavlja glavni javni tužilac.

Rukovodilac odeljenja postavlja se u posebno odeljenje višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije iz reda javnih tužilaca tog javnog tužilaštva.

Prilikom postavljenja rukovodioca odeljenja, vodi se računa o posedovanju potrebnih stručnih znanja i iskustava iz oblasti borbe protiv privrednog kriminala i suzbijanja krivičnih dela protiv službene dužnosti i korupcije.

Koordinaciju rada posebnih odeljenja viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije vrši Glavni javni tužilac.

U cilju koordinacije rada, Glavni javni tužilac saziva sastanke, na kojima učestvuju svi rukovodioci posebnih odeljenja, najmanje jednom mesečno.”

Član 9.

U članu 16. stav 2. reči: “nadležnog višeg javnog tužioca” zamenjuju se rečima: “glavnog javnog tužioca nadležnog višeg javnog tužilaštva”.

Član 10.

Član 18. menja se i glasi:

“Član 18.

U višim sudovima u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu obrazuju se posebna odeljenja za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 13. ovog zakona (u daljem tekstu: posebno odeljenje višeg suda za suzbijanje korupcije).

Radom posebnog odeljenja višeg suda za suzbijanje korupcije rukovodi predsednik tog odeljenja.

Predsednika posebnog odeljenja višeg suda za suzbijanje korupcije postavlja predsednik višeg suda iz reda sudija tog višeg suda na četiri godine.

U skladu sa odredbama Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može privremeno uputiti sudiju iz drugog suda na rad u posebno odeljenje za suzbijanje korupcije. Sudija koji se privremeno upućuje mora ispunjavati uslove za izbor sudije višeg suda.

Predsednik višeg suda bliže uređuje rad posebnog odeljenja višeg suda za suzbijanje korupcije.”

Član 11.

U članu 19. stav 3. reči: “javnom tužiocu” zamenjuju se rečima: “nadležnom glavnom javnom tužiocu”.

Član 12.

Član 20. menja se i glasi:

“Član 20.

Poreska uprava – Poreska policija, Uprava carina, Narodna banka Srbije, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za privredne registre, Centralni registar depo i kliring hartija od vrednosti, Državna revizorska institucija, Republički geodetski zavod, Agencija za sprečavanje korupcije, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republička direkcija za imovinu Republike Srbije i Uprava za javne nabavke određuju najmanje jednog službenika za vezu, radi ostvarivanja saradnje i efikasnijeg dostavljanja podataka tih organa i organizacija Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal i posebnim odeljenjima viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije u cilju krivičnog gonjenja za krivična dela propisana ovim zakonom.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, na zahtev nadležnog glavnog javnog tužioca, službenici za vezu određuju se i u drugim organima i organizacijama.

U slučaju potrebe, službenici za vezu koji imaju status državnog službenika mogu biti privremeno premešteni u Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i posebno odeljenje višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije.

U slučaju iz stava 3. ovog člana privremeni premeštaj se vrši na zahtev nadležnog glavnog javnog tužioca.

Privremeni premeštaj traje najduže tri godine.

Rešenje o privremenom premeštaju donosi rukovodilac organa iz koga se zaposleni privremeno premešta, uz pismenu saglasnost zaposlenog i nadležnog glavnog javnog tužioca.”

Član 13.

Član 21. menja se i glasi:

“Član 21.

U Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal i posebnim odeljenjima viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije mogu se obrazovati udarne grupe, sa ciljem da rade na otkrivanju i gonjenju krivičnih dela koja su predmet rada udarne grupe.

Udarna grupa se obrazuje odlukom Glavnog javnog tužioca, odnosno odlukom glavnog javnog tužioca nadležnog višeg javnog tužilaštva, po pribavljenoj saglasnosti Vrhovnog javnog tužioca.

Odlukom o obrazovanju uređuje se sastav udarne grupe, način rada, zadatak, period za koji se obrazuje i druga pitanja od značaja za rad udarne grupe.”

Član 14.

Član 22. menja se i glasi:

“Član 22.

Udarnom grupom koja se obrazuje u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal rukovodi Glavni javni tužilac ili javni tužilac.

Udarnom grupom koja se obrazuje u posebnom odeljenju višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije rukovodi glavni javni tužilac, rukovodilac posebnog odeljenja ili javni tužilac posebnog odeljenja višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije.”

Član 15.

U članu 4. stav 1. tačka 1), članu 11. st. 1. i 2, čl. 12. i 19. stav 1. reč: “Tužilaštvo” u određenom padežu zamenjuju se rečima: “Javno tužilaštvo” u odgovarajućem padežu.

Član 16.

Rešenje o upućivanju zamenika javnog tužioca u Tužilaštvo za organizovani kriminal, odnosno Posebno odeljenje višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu doneto pre dana konstituisanja Visokog saveta tužilaštva važi do isteka vremena upućivanja.

Rešenje o raspoređivanju sudije u Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Begradu, odnosno Posebno odeljenje Apelacionog suda za organizovani kriminal i Posebno odeljenje višeg suda za suzbijanje korupcije u u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu, doneto pre konstituisanja Visokog saveta sudstva važi do isteka vremena raspoređivanja, odnosno upućivanja na rad u taj sud.

Odredbe ovog zakona kojim se uređuje položaj osoblja u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal važe do stupanja na snagu posebnog zakona koji uređuje položaj osoblja u javnom tužilaštvu.

Član 17.

Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva.

IZ OBRAZLOŽENJA

            II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

            Problemi koje zakon treba da reši

            Aktom o promeni Ustava stvorene su normativne pretpostavke za drugačije zakonsko uređivanje položaja nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije, uslova i postupka na njihov izbor, prestanak njihove funkcije, njihovu odgovornost, položaj, kao i organizaciju i način rada. Istovremeno izmenjen je i naziv najvišeg suda i najvišeg javnog tužilaštva u Republici Srbiji.

Kako su ova pitanja drugačije rešena u odnosu na dosadašnja ustavna rešenja, neophodno je doneti nove zakone koji će biti usklađeni sa ustavnim izmena, a kojim će se precizno urediti organizacija i nadležnost sudova i javnog tužilaštva, uslovi, postupak za izbor i prestanak funkcije nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije, prava i dužnosti nosioca sudijske i javnotužilačke funkcije, vrednovanje njihovog rada, disciplinska odgovornost, obavljanje poslova uprave u javnom tužilaštvu i pravosudne uprave, obezbeđivanje sredstava za rad sudova i javnog tužilaštva i sva druga pitanja od značaja za rad suda i javnog tužilaštva.

Članom 2. stav 1. Ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, broj 115/21 - u daljem tekstu: Amandmani), propisano je, između ostalog, da će se Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova i Zakon o javnom tužilaštvu uskladiti sa Amandmanima u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Amandmana, a stavom 2. istog člana da će se odredbe drugih zakona uskladiti u roku od dve godine.

Kako su pripremljeni tekstovi zakona koji uređuju položaj nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije, uslove i postupke na njihov izbor, položaj, kao i organizaciju i način rada, istovremeno je potrebno izmeniti i odredbe drugih zakona kojima su ova pitanja takođe posebno uređena, kako bi se obezbedilo da sva ova pitanja budu jedinstveno uređena u različitim zakonima i da svi ti zakoni istovremeno stupe na snagu.

            Ciljevi koji se zakonom postižu

Potreba za izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije posledica je ojačavanja samostalnosti nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije, kao i stalnosti njihove funkcije. Zakonom se bliže uređuju sva pitanja koja su od značaja za status nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije, kao i sva važna pitanja koja se odnose na organizaciju i rad suda i javnog tužilaštava.

            Razmatrane mogućnosti da se problem reši i bez donošenja zakona

            Kao što je rečeno, članom 2. stav 1. Ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije propisano je, između ostalog, da će se Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova i Zakon o javnom tužilaštvu uskladiti sa Amandmanima u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Amandmana, a odredbe drugih zakona koji takođe uređuju položaj nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije, odnosno rad sudova i javnih tužilaštava u roku od dve godine. S obzirom na izričitu obavezu Ustavnog zakona, potrebno usklađivanje se može rešiti isključivo donošenjem zakona.

Imajući u vidu da je Akt o promeni Ustava doneo značajne izmene vezane pre svega za status nosilaca javnotužilačke funkcije (stalnost funkcije, uslovi i postupak za izbor, drugačiji nazivi nosilaca javnotužilače funkcije, drugačija hijararhijska ovlašćenja, disciplinska odgovornost, obezbeđivanje sredstava za rad javnih tužilaštva i slično), jedan broj odredaba važećeg Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije (“Službeni glasnik RS”, br. 94/16 i 87/18 – dr. zakon) je neophodno izmeniti. Pored toga, neophodno je obezbediti međusobnu usklađenost ovog zakona sa zakonima koji uređuju položaj nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije, kao i rad i organizaciju suda i javnog tužilaštva. Obim ovih izmena bi se odnosio na manje od polovine članova važećeg zakona, zbog čega je, u skladu sa članom 47. stav 2. Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa (“Službeni glasnik RS”, broj 21/10), neophodno izmeniti postojeći Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.

            Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema

            Iz navedenih razloga, donošenje zakona kojim će se izmeniti postojeći Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, koji će se usaglasiti sa Amandmanima i drugih zakonima koji uređuju položaj nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije, kao i druga najznačajnija pitanja za rad javnih sudova i javnih tužilaštava, je jedino moguće rešenje.

            III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Zakona menja se član 3. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije na taj način što se naziv najvišeg javnog tužilaštva u Republici Srbije i naziv Državnog veća tužilaca usklađuje sa Amandmanima i rešenjima iz novog Zakona o javnom tužilaštvu i novog zakona o Visokom savetu tužilaštva.

Članom 2. Zakona u potpunosti je izmenjen član 5. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, na taj način što se dosadašnji naziv tužilaštva posebne nadležnosti (Tužilaštvo za organizovani kriminal), kao i nosioca javnotužilačke funkcije koji rukovodi radom tog javnog tužilaštva usklađuje sa Amandmanima i rešenjima iz novog Zakona o javnom tužilaštvu. Zadržana je i postojeća odredba da se na Javno tužilaštvo za organizovani primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje javno tužilaštvo (osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno), a s obzirom da su novim Zakonom o javnom tužilaštvu u potpunosti uređena sva pitanja koja se odnose na status nosilaca javnotužilačke funkcije, njihov izbor i prestanak funkcije, disciplinsku odgovornost, kao i sva ostala pitanja koja se odnose na rad javnih tužilaštava.

            Članom 3. Zakona izmenjen je naziv rukovodećeg nosioca javnotužilačke funkcije u članu 6. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.

Članovima 4. i 5. Zakona izmenjeni su dosadašnji čl. 7. i 8. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. Navedeni članovi određuju nadležnost suda u prvom i drugom stepenu u postupcima za organizovanog kriminala, terorizma i visoke korupcije, rukovođenje, postavljanje rukovodioca, posebno potrebno radno iskustvo za sudije u tim postupcima, kao i upućivanje sudije u Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu. Kako su Amandmanima i novim Zakonom o uređenju sudova i Zakonom u sudijama ova pitanja drugačije uređena, neophodno je u potpunosti izmeniti i odredbe člana 7. i 8. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.

            Članovima 6. i 7. Zakona vrši se usklađivanje člana 9. stav 1. i člana 12. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije u pogledu naziva najvišeg suda u Republici Srbiji i naziva nosilaca javnotužilačke funkcije.

            Članom 8. Zakona u potpunosti je izmenjen član 15. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. Navedeni član uređuje rukovođenje posebnim odeljenjem višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije, potrebno radno iskustvo za rukovodioca, kao i koordinaciju rada posebnih odeljenja viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije.

            Članovi 9. i 11. Zakona takođe predstavljaju terminološko usklađivanje člana 16. stav 2. i člana 19. stav 3. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije u vezi naziva rukovodioca nadležnog višeg javnog tužilaštva.

            Članom 10. Zakona izmenjen je član 18. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. Navedeni član zakona uređuje rukovođenje posebnim odeljenjem višeg suda za suzbijanje korupcije, kao i upućivanje sudija u to odeljenje i predstavlja usklađivanje sa Amandmanima i rešenjima u novom Zakonu o sudijama i novom Zakonu o Visokom savetu sudstva.

            Članovima 12. do 14. Zakona takođe je izvršeno odgovarajuće usklađivanje čl. 20. do 22. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, u pogledu naziva javnih tužilaštava i naziva nosilaca javnotužilačke funkcije.

            Član 15. Zakona predstavlja zbirnu odredbu kojom je naziv Tužilaštva za organizovani kriminal usklađen sa nazivom tog javnog tužilaštva predviđen Amandmanima i novim Zakonom o javnom tužilaštvu.

Član 16. Zakona predstavlja prelaznu odredbu koja uređuje nastavak rada upućenih dosadašnjih zamenika javnog tužioca koji su upućeni na rad u Tužilaštvo za organizovani kriminal. Kako bi se obezbedio kontinuitet u radu dosadašnjeg Tužilaštva za organizovani kriminal i Posebnog odeljenja višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu predviđeno je da ovakvo upućivanje važi do isteka vremena upućivanja. Treba napomenuti da su ostale odredbe o nastavku rada Tužilaštva za organizovani kriminal i Tužioca za organizovani kriminal, uređena novim Zakonom o javnom tužilaštvu. Isto tako, rešenje o raspoređivanju sudije u Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Begradu, odnosno Posebno odeljenje Apelacionog suda za organizovani kriminal i Posebno odeljenje višeg suda za suzbijanje korupcije u u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu, doneto pre konstituisanja Visokog saveta sudstva važi do isteka vremena raspoređivanja, odnosno upućivanja na rad u taj sud.

Pored toga, u ovom članu zakona je odredba o osoblju u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal. Ova odredba ima oročeni karakter, s obzirom da je predviđeno da odredbe ovog zakona kojim se uređuje položaj osoblja u javnom tužilaštvu važe do stupanja na snagu posebnog zakona koji uređuje položaj osoblja u javnom tužilaštvu.

Član 17. Zakona predstavlja završnu odredbe, odnosno odredbu o stupanju zakona na snagu.

Izvor: Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 17.01.2023.