KODEKS PONAŠANJA DRŽAVNIH SLUŽBENIKA: Državnim službenicima ukazuje na poželjna pravila ponašanja na radnom mestu a građanima na to na šta imaju pravo, odnosno na to kakvo ponašanje državnog službenika imaju pravo da očekuju kad se obrate organu uprave
Kodeksom ponašanja državnih službenika ("Sl. glasnik RS", br. 29/2008, 30/2015, 20/2018, 42/2018, 80/2019 i 32/2020) propisano je, između ostalog, da je državni službenik dužan da radi u skladu sa zakonom, da bude nepristrasan u svom radu, politički neutralan, da odbije poklon ili drugu korist i radi u javnom interesu. Taj propis sadrži 16 principa, kojih državni službenici imaju obavezu da se pridržavaju, a mi smo istraživali da li se i u kojoj meri taj propis zaista i poštuje u praksi?
Propisi jasno definišu šta građani imaju pravo da očekuju od državnih službenika – da budu i dobri stručnjaci i dobri domaćini. Reformom javne uprave postavljeni su temelji dobre uprave, čiji je deo i Kodeks ponašanja. Doneo ga je Visoki službenički savet koji i prati njegovo poštovanje.
"Ovaj Kodeks ima dvojaku ulogu. S jedne strane da državnim službenicima olakša u smislu da im ukaže na to koja su poželjna pravila ponašanja odnosno šta je to šta se od njih očekuje na njihovom radnom mestu. Sa druge strane da građanima ukažena to na štaimaju pravo odnosno kakvo to ponašanje državnog službenika imaju pravo da očekuju kad se obrate odgovarajućem organu državne uprave radi ostvarivanja ili zaštite svojih prava", kaže Ranka Vujović, predsedavajuća Visokog službeničkog saveta.
Pravila ponašanja zaposlenih, njihov odnos prema radu, kolegama, poštovanje dostojanstva korisnika, neka su od propisanih principa.
"Zatim tu su ona klasična pravila odnosno principi rada u svim javnim službama kakvi su efikasnost u ostvarivanju prava građana, ekonomičnost kada je u pitanju način trošenja odnosno raspolaganja državnim sredstvima bez obzira da li su ona novčana ili su u pitanju materijalna sredstva kojima državni službenik raspolaže. Zatim to je javnost u radu, to su principi vezani za političku neutralnost, zaštitu od korupcije i tome slično", dodaje Vujović.
Kodeks ponašanja službenika primenjuje se i na lokalnom nivou. Model je pripremila Stalna konferencija gradova i opština, a do sada ga je usvojilo i primenjuje oko 40 odsto gradova i opština u Srbiji.
"Da bi korist postojala i da bi bila veća, građani za početak moraju da znaju šta je to što jedan službenik sme a šta ne sme da radi, i pored toga da znaju kome da ukažu ukoliko se ispostavi u nekom konkretnom slučaju da je službenik prekršio pravila. Veoma često su te odredbe kodeksa nešto što se naslanja na zakonske odredbe ili se nekim delom te odredbe i prepričavaju, tako da za kodeks, kada je reč o prijavljivanju nepravilnosti, za kodeks važi isto kao i za zakone, dakle moraju da postoje kanali gde građani mogu da se obrate i prijave povredu da znaju šta mogu i šta imaju pravo da očekuju tim povodom, koji je to rok u kome neko treba da ispita slučaj, i da znaju da ne smeju pretrpeti štetne posledice ukoliko se odvaže na to da prijave moguću povredu zakona ili kodeksa", objašnjava Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija.
Prema preporukama Saveta radi se i na unapređenju načina prijema pritužbi građana i načina merenja zadovoljstva pruženim uslugama – putem veb-sajta, kroz anketiranje korisnika i sl. Kodeks je jedan od rezultata reforme javne uprave, koja se u Srbiji sprovodi uz podršku Evropske unije.
Izvor: RTV, 14.08.2020.Naslov: Redakcija