AUTENTIČNO TUMAČENJE ODREDBE ČLANA 2. STAV 1. TAČKE 3) ZAKONA O SPREČAVANJU KORUPCIJE: Pojam javni funkcioner u Zakonu o sprečavanju korupcije odnosi na lica koja su neposredno birana od strane građana, kao i na lica koje bira, postavlja ili imenuje Narodna skupština, predsednik Republike, Skupština AP Vojvodina, Vlada Vojvodine, organi jedinica lokalne samouprave, Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca i Vrhovni kasacioni sud
Narodna skupština, posle kritika stručne javnosti, odustala je od namere da smanji broj državnih funkcionera na koje se odnosi Zakon o sprečavanju korupcije("Sl. glasnik RS", br. 35/2019 i 88/2019). Prvom verzijom autentičnog tumačenja bilo je predviđeno da funkcioneri koje imenuju predsednik Republike, ministri, Visoki savet sudstva i još neki državni organi - nisu dužni da prijavljuju imovinu i izvršavaju druge obaveze iz Zakona o sprečavanju korupcije. Narodna skupština je kao obrazloženje za prvu verziju "autentičnog tumačenja" navela - tehničku grešku.
U prvoj verziji, kao oni na koje se odnosi Zakon o sprečavanju korupcije "slučajno" nisu navedeni državni funkcioneri koje imenuje predsednik, oni koje imenuju ministri, Visoki savet sudstva, Vrhovni kasacioni sud. Pošto su se Transparentnost Srbija i CRTA digli na noge, predsednica odbora za Ustavna i zakonodavna pitanja poslanica Jelena Žarić Kovačević priznaje da je Narodna skupština načinila grešku, ali tehničku.
"Radi se o licima direktno imenovanim od građana, licima koja imenuje Narodna skupština, Vlada, predsednik Republike", kaže Žarić Kovačević.
Zašto se predsednik Republike nije pominjao u prvoj verziji tumačenja? Šef poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović ne pominje tehničku grešku, već objašnjava da je prva verzija pisana na osnovu udžbeničke definicije o tome ko sve spada u državne funkcionere.
"Želim da kažem da to pitanje nije samo normativno i praktično, već je i – naučno. To znaju svi oni koji su završili ili studiraju pravne fakultete u Srbiji", kaže Martinović.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija odgovara da nije naučno pitanje, već je jasno napisano u zakonu ko su državni funkcioneri, ili je bar bilo. Nenadić međutim, ukazuje i na to da ni izmenjeni predlog nije dovoljno obrazložen, kao i da ne rešava sve nedoumice.
"Recimo nismo mogli da čujemo da bi ostali kao funkcioneri lica koja imenuje ministar prosvete, npr. direktori škola. Pa bismo imali apsurdnu situaciju da direktori nisu funkcioneri, a članovi školskih odbora jesu. Sve nam govori o tome da je reč o nepromišljenim rešenjima i da poslanici ni su uzeli u obzir sve što je trebalo da uzmu u obzir", kaže Nenadić.
Crta je prethodno u svom saopštenju upozorila upravo na pogubnost izostavljanja direktora škola sa liste funkcionera.
"Važno je istaći da se najveći broj postupaka pred Agencijom za sprečavanje korupcije upravo vodi protiv direktora osnovnih i srednjih škola, koji su istovremeno i odbornici u skupštinama lokalne samouprave, zbog kumulacije javnih funkcija ili zbog sukoba interesa usled zapošljavanja članova porodice", navodi CRTA u saopštenju.
Sada će možda novo autentično tumačenje tražiti Ministarstvo prosvete, koje je do sada direktore škola tretiralo kao državne funkcionere.
Izvor: Vebsajt N1, Petar Gajić, 11.02.2021.Naslov: Redakcija