Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O MUZEJSKOJ DELATNOSTI - Tekst propisa


I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se sistem zaštite i korišćenja muzejske građe, vođenja muzejske dokumentacije, uslovi i način obavljanja muzejske delatnosti i njena struktura, organizacija, nadležnost, delatnost muzeja u Republici Srbiji i druga pitanja od značaja za obavljanje muzejske delatnosti.

Primena postupka i izrazi u zakonu

Član 2.

Na pitanja u oblasti muzejske delatnosti koja nisu drugačije uređena ovim zakonom, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje zaštita kulturnog nasleđa.

Na pitanja postupaka koji nisu drugačije uređena ovim zakonom, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Na pitanja postupka inspekcijskog nadzora koja nisu drugačije uređena ovim zakonom, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Član 3.

Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koje se odnose.

Član 4.

Naziv muzeja određuje se osnivačkim aktom i statutom i mora sadržati reč "muzej".

Za upotrebu reči "muzej" u nazivu drugih pravnih lica, potrebna je saglasnost ministarstva nadležnog za kulturu (u daljem tekstu: Ministarstvo).

Ministarstvo ceni, s obzirom na ciljeve i značaj drugog pravnog lica, odnosno delatnosti, da li to pravno lice može u svom nazivu imati reč "muzej".

Opšti interes

Član 5.

Pokretna kulturna dobra – muzejska građa su dobra od opšteg interesa za Republiku Srbiju koja uživaju posebnu zaštitu utvrđenu zakonom.

Delatnost zaštite muzejske građe i nematerijalnog kulturnog nasleđa je od opšteg interesa za Republiku Srbiju.

Muzejska građa na kojoj postoji pravo javne svojine je u svojini Republike Srbije u skladu sa zakonom.

Sredstva za zaštitu i čuvanje muzejske građe u javnoj svojini, kao i delatnost koju obavljaju muzeji čiji je osnivač Republika Srbija, Autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.

Muzejska građa zaštićena je zakonom bez obzira na to u čijem je vlasništvu ili posedu, odnosno kod koga se nalazi.

Ciljevi zaštite

Član 6.

Ciljevi zaštite muzejske građe jesu:

1) očuvanje muzejske građe kroz otkrivanje, prikupljanje, dokumentovanje, preduzimanje mera zaštite, sprečavanje štetnih uticaja i obezbeđivanje odgovarajućih uslova za čuvanje;

2) proučavanje, tumačenje, vrednovanje i predstavljanje javnosti muzejske građe;

3) razvoj muzejske delatnosti kroz upravljanje i korišćenje muzejske građe u službi zadovoljavanja kulturnih, naučnih i obrazovnih potreba pojedinca i društva;

4) očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa kroz saradnju sa zajednicama;

5) podsticanje i podrška unapređenju razumevanja i saradnje muzeja u okviru muzejske mreže;

6) preduzimanje mera u cilju sprečavanja protivpravnog postupanja sa muzejskom građom.

Termini i definicije

Član 7.

Termini upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) Muzejska delatnost je javna delatnost zaštite pokretnog materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa – muzejske građe od opšteg interesa za Republiku Srbiju.

2) Pokretna kulturna dobra su stvari i tvorevine materijalne i nematerijalne kulture od opšteg interesa koje uživaju posebnu zaštitu utvrđenu zakonom;

3) Muzejsku građu čine muzejski predmeti i muzejska dokumentacija koji se sistematizuju u muzejske zbirke i predstavlja vrstu pokretnog kulturnog dobra;

4) Muzej je stalna i neprofitna ustanova zaštite koja obavlja muzejsku delatnost u skladu sa zakonom;

5) Galerija je ustanova koja poseduje najmanje jednu sopstvenu zbirku i obavlja muzejsku delatnost u skladu sa zakonom;

6) Izložbena galerija je ustanova koja poseduje ili ne poseduje sopstvenu muzejsku građu i obavlja delatnost prezentacije kulturnih, materijalnih, nematerijalnih i prirodnih dobara javnosti u skladu sa zakonom;

7) Muzejski predmet je inventarisani predmet, koji je nakon donošenja akta o utvrđivanju za kulturno dobro sistematizovan u muzejsku zbirku;

8) Muzejska zbirka je skup stručno obrađene i inventarisane muzejske građe sistematizovane po kulturnim, prirodnim, istorijskim, naučnim i umetničkim vrednostima;

9) Studijska zbirka je deo muzejske građe namenjen proučavanju i naučnom istraživanju

10) Zbirka je skup srodnih predmeta koji uživaju zaštitu, u javnoj ili privatnoj svojini van ustanova zaštite;

11) Matični muzej je muzej koji obavlja poslove matične muzejske delatnosti, kroz stručno delovanje, za određene vrste muzejske građe i osobenosti u vršenju muzejske delatnosti, uz primenu domaćih i međunarodnih standarda.

12) Muzejska dokumentacija je sistematski izrađen, prikupljen, organizovan i pohranjen skup podataka nastao tokom procesa stručne obrade, zaštite i prezentacije svih muzejskih predmeta koji govore o njihovom nastanku, svojstvima, istorijatu, sticanju, merama tehničke zaštite i prati sve ostale promene od ulaska predmeta u muzej.

13) Preventivna zaštita predstavlja sistem mera za obezbeđivanje uslova za čuvanje, rukovanje, izlaganje, pakovanje i transport muzejskih predmeta kojima se svi rizici po muzejske predmete svode na minimum;

14) Konzervacija muzejske građe je niz interventnih tehnika kojima se postiže hemijska i fizička stabilizacija muzejske građe, odnosno kojima se usporava, zaustavlja, umanjuje ili eliminiše dejstvo uzročnika propadanja muzejske građe;

15) Restauracija muzejske građe je niz postupaka čijim se delovanjem oštećena muzejska građa vraća u poznato ili pretpostavljeno stanje, odnosno čijim se delovanjem oštećenoj muzejskoj građi vraća poznati ili pretpostavljeni oblik, čvrstina i elastičnost;

16) Kategorizacija je postupak vrednovanja muzejske građe prema njihovom značaju;

17) Centralni registar je registar pokretnih kulturnih dobara-muzejske građe za teritoriju Republike Srbije;

18) Knjiga ulaza je evidencija svakog pojedinačnog predmeta koji po različitim osnovama, privremeno ili trajno, ulazi u muzej radi pregleda, kategorisanja i utvrđivanja mera zaštita;

19) Inventarna knjiga je spisak pokretnih kulturnih dobara-muzejske građe za svaku pojedinačnu zbirku koja se vodi u skladu sa zakonom;

20) Inventarni karton je obrazac u koji se unose podaci o pojedinačnom pokretnom kulturnom dobru, shodno vrsti muzejske građe;

21) Digitalizacija je prevođenje podataka o muzejskoj građi iz analogne u digitalnu formu; objekata kulturnog dobra i odgovarajuće dokumentacije o kulturnom dobru;

22) Revizija muzejskih zbirki je postupak kojim se utvrđuje broj i stanje muzejske zbirke, muzejske dokumentacije, uslovi čuvanja i mera zaštite.

II MUZEJSKA GRAĐA I MUZEJSKA DELATNOST

Muzejska građa

Član 8.

Muzejsku građu kao pokretno kulturno dobro čine muzejski predmeti ili grupe predmeta koji samostalno ili zajednički imaju poseban značaj za upoznavanje istorijskog, kulturnog, naučnog i tehničkog razvitka, kao i prirode i njenog razvoja, bez obzira na to kada i gde su nastali i da li se nalaze u ustanovama zaštite organizovani u odgovarajuće zbirke ili izvan njih, kao i dokumentacioni materijal uz te predmete, a posebno: arheološki, istorijski, industrijski i tehnološki, graditeljski i arhitektonski, umetnički, predmeti primenjene umetnosti, etnografski, antropološki i prirodnjački.

Akt o utvrđivanju

Član 9.

Muzejska građa se utvrđuju aktom o utvrđivanju.

Akt o utvrđivanju muzejske građe donosi muzej.

Postupak utvrđivanja je povereni posao koji mogu da sprovode Centralni i Matični muzeji.

Član 10.

Akt o utvrđivanju muzejske građe sadrži: naziv, opis i vreme nastanka, vrstu, mesto gde se nalazi, mere zaštite, ime sopstvenika, kao i pravni osnov na osnovu kojeg drži muzejsku građu.

Akt o utvrđivanju iz stava 1. ovog člana može se doneti po skraćenom postupku, ako postoji osnovana pretpostavka da stvar može da se uništi, ošteti ili da nestane.

Kategorizacija muzejske građe

Član 11.

Muzejska građa, u zavisnosti od svog značaja, razvrstava se u kategorije: kulturno dobro, kulturno dobro od velikog značaja i kulturno dobro od izuzetnog značaja.

Utvrđivanje muzejske građe za kulturno dobro, kulturno dobro od velikog značaja i kulturno dobro od izuzetnog značaja uređuje se zakonom kojim se uređuje zaštita kulturnih dobara.

Sadržina akta o utvrđivanju i objavljivanje akta uređuje se zakonom kojim se uređuje zaštita kulturnih dobara.

Muzejska delatnost

Član 12.

Muzejska delatnost je javna delatnost zaštite pokretnog - muzejske građe i nematerijalnog kulturnog nasleđa od opšteg interesa za Republiku Srbiju koja podrazumeva stručni i naučni rad na istraživanju, prikupljanju, evidentiranju, sabiranju, dokumentacionoj obradi, očuvanju, konzervaciji, restauraciji, čuvanju, izlaganju, tumačenju, prezentaciji i digitalizaciji civilizacijskih i kulturnih materijalnih, nematerijalnih i prirodnih dobara u fizičkom i digitalnom obliku u cilju proučavanja, edukacije, uživanja i razvoja društva.

Muzejska delatnost sprovodi se u skladu sa međunarodno prihvaćenim dokumentima i profesionalnim standardima prepoznatim u Statutu Međunarodnog saveta za muzeje (ICOM) i Kodeksu profesionalne etike ICOM.

Član 13.

Muzejska delatnost u smislu ovog zakona može se obavljati samostalno ili u okviru drugih pravnih i fizičkih lica upisanih u sudski ili drugi registar u skladu sa zakonom.

Član 14.

Muzejsku delatnost obavljaju:

1)         muzeji i

2)         galerije

(u daljem tekstu: muzej).

Član 15.

 Muzeji i galerije u obavljanju muzejske delatnosti vrše:

1. otkrivanje, prikupljanje, dokumentovanje i obradu muzejske građe;

2. istraživanje, proučavanje i vrednovanje muzejske građe i muzejske dokumentacije;

3. utvrđivanje pokretnih kulturnih dobara - muzejske građe;

4. utvrđivanje pokretnih dobara pod prethodnom zaštitom i vođenje evidencije o dobrima pod prethodnom zaštitom;

5. čuvanje, održavanje i korišćenje muzejske građe i muzejske dokumentacije;

6. predlaganje, utvrđivanje, sprovođenje i praćenje sprovođenja mera zaštite muzejske građe;

7. identifikovanje, istraživanje, dokumentovanje i prezentovanje nematerijalnog kulturnog nasleđa;

8.  korišćenje muzejske građe u promovisanju kroz izlaganje, publikacije, predavanja, edukativno-prosvetni rad i na druge načine;

9. vođenje propisane dokumentacije o muzejskoj građi, zbirkama i muzejskim aktivnostima;

10. organizaciju i realizaciju stalne postavke i povremenih izložbi;

11. organizaciju i realizaciju umetničkih i kulturnih događaja u okviru delokruga rada;

12. sprovođenje digitalizacije muzejske građe i muzejske dokumentacije;

13. pružanje stručne pomoći vlasnicima i korisnicima kulturnih dobara;

14. pružanje podrške za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa kroz saradnju zajednicama koje ga baštine;

15. reviziju muzejske građe i dostavljanje izveštaja osnivaču;

16. procenu kulturno-umetničke, istorijske i naučne vrednosti muzejske građe za potrebe evidentiranja i osiguranja;

17. izradu stručnih mišljenja, veštačenja i elaborata o predmetima, zbirkama o kojima se staraju, kao i kulturnim dobrima drugih fizičkih i pravnih lica;

18. organizaciju i realizaciju izrade i prodaje suvenira, kao i izdavanje i prodaju publikacija i pratećeg sadržaja vezanih za delatnost;

19. obavljanje i drugih delatnosti u skladu sa pozitivnim propisima.

Član 16.

Muzej se osniva u skladu sa odredbama zakona koji uređuje kulturu.

Muzej može biti osnovan u svim oblicima svojine.

Muzej može osnovati Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i druga pravna i fizička lica i preduzetnici, ako ispunjavaju uslove u skladu sa zakonom.

Član 17.

Prema osnivaču muzeji mogu biti: javni, privatni, muzeji osnovani posebnim zakonom i na osnovu posebnog zakona i ekomuzeji (muzeji zajednica).

Prema vrsti muzejske građe mogu biti: muzeji kompleksnog tipa i specijalizovani muzeji.

Član 18.

Javni muzej može osnovati Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.

Privatni muzej može osnovati domaće ili strano fizičko ili pravno lice ili preduzetnik, u skladu sa zakonom.

Ekomuzej (muzej zajednice) je muzej koji osnivaju pojedinci ili udruženja u cilju identifikovanja, očuvanja i promocije specifičnosti lokalnih materijalnih i nematerijalnih sadržaja koji obavljaju muzejsku delatnosti u skladu sa zakonom izuzev poslova iz člana 15. st. 1. tač. 3. i 4.

Ako muzej osniva više osnivača, njihova međusobna prava, obaveze i odgovornosti uređuju se posebnim ugovorom.

Član 19.

Muzej kompleksnog tipa se bavi zaštitom muzejske građe u okviru tri ili više raznorodnih muzejskih zbirki prema vrstama muzejske građe.

Specijalizovani muzej se bavi zaštitom muzejske građe u okviru istorodnih muzejskih zbirki prema vrstama muzejske građe.

Član 20.

Muzej u sastavu je javna ili privatna ustanova koja sprovodi muzejsku delatnost u okviru drugog pravnog lica (u daljem tekstu: muzej u sastavu) izuzev poslova iz člana 15. st. 1. tač. 3. i 4. ovog zakona.

Član 21.

Mrežu muzeja čine muzeji upisani u Evidenciju muzeja.

Mere zaštite muzejske građe

Član 22.

Muzej sprovodi stručne i tehničke mere zaštite muzejske građe.

Mere zaštite muzejske građe podrazumevaju: preventivnu zaštitu, konzervaciju i restauraciju, dokumentaciju i digitalizaciju.

Član 23.

Preventivna zaštita sprovodi se u muzejima, kod vlasnika i držaoca muzejske građe.

Način i bliže uslove za sprovođenje preventivne zaštite propisuje centralna ustanova.

Član 24.

Muzej digitalizuje muzejsku građu, kao meru zaštite, u cilju dokumentovanja stanja, korišćenja u okviru informacionog sistema, radi lakšeg pretraživanja, korišćenja i objavljivanja.

Bliže uslove za digitalizaciju muzejske građe uređeni su propisima kojima se propisuje postupak digitalizacije.

Član 25.

Konzervacija i restauracija muzejske građe se izvode u muzejima u kojima se od strane stručnjaka sprovode konzervatorsko-restauratorski radovi na muzejskoj građi, u zavisnosti od vrste muzejske građe, stepena i uzroka oštećenja.

Član 26.

Muzej je dužan da izradi plan zaštite i spasavanja muzejske građe u vanrednim situacijama sa posebnim merama za muzejsku građu od izuzetnog značaja.

Plan zaštite i spasavanja muzejske građe u vanrednim situacijama izrađuje se u skladu sa posebnim propisima.

Prava i obaveze vlasnika i držaoca muzejske građe

Prava vlasnika i držaoca

Član 27.

Vlasnik odnosno držalac muzejske građe koji koristi i upravlja muzejskom građom ima pravo:

1.         da koristi muzejsku građu na način koji je u skladu s odredbama zakona i merama utvrđenim na osnovu zakona;

2.         na stručnu pomoć;

3.         na finansijsku pomoć za održavanje muzejske građe i sprovođenje konzervatorskih mera, u skladu sa zakonom;

4.         na pravičnu naknadu u slučaju zabrane korišćenja ili ograničenja korišćenja muzejske građe

5.         na naknadu štete koju trpi usled mere kojom je obezbeđena dostupnost muzejske građe javnosti i za vreme izvođenja mera tehničke zaštite na kulturnom dobru, ako je merom zaštite ograničeno ili onemogućeno ekonomsko iskorišćavanje kulturnog dobra za odobrenu namenu u momentu utvrđene mere zaštite.

6.         na oslobađanje od plaćanja taksi, poreza i drugih dažbina u vezi sa zaštitom i korišćenjem kulturnog dobra, u skladu sa zakonom.

Obaveze vlasnika i držaoca

Član 28.

Vlasnik, odnosno držalac je dužan da:

1)         prijavi muzejsku građu nadležnoj ustanovi zaštite;

2)         čuva, pravilno koristi i redovno održava muzejsku građu;

3)         blagovremeno sprovodi utvrđene mere zaštite;

4)         bez odlaganja obavesti nadležnu ustanovu zaštite o svim pravnim i fizičkim promenama nastalim u vezi s muzejskom građom;

5)         dozvoli naučna i stručna istraživanja, tehnička i druga snimanja kao i izvođenje mera tehničke zaštite na muzejskoj građi u skladu s odredbama zakona;

6)         obezbedi dostupnost muzejske građe javnosti.

Član 29.

Vlasnik odnosno držalac ne sme da:

1)         koristi muzejsku građu u svrhe koje nisu u skladu s njenom prirodom, namenom i značajem ili na način koji može dovesti do oštećenja muzejske građe;

2)         rasparčava zbirke, kolekcije i fondove muzejske građe bez utvrđenih uslova i saglasnosti nadležne ustanove zaštite.

III. OSNIVANjE I PRESTANAK RADA MUZEJA

Član 30.

Muzej se može osnovati i početi s radom ako:

1.         poseduje muzejsku građu ili muzejsku zbirku;

2.         je utvrđen delokrug rada muzeja;

3.         ispunjava posebne uslove u pogledu prostorija, tehničke opreme, stručnog kadra i načina i uslova čuvanja i izlaganja muzejske građe;

4.         ima izrađen plan rada i razvoja;

5.         su obezbeđena sredstva za kontinuirano obavljanje delatnosti.

Član 31.

Posebne uslove za početak rada i obavljanje delatnosti muzeja propisuje ministar na predlog Muzejskog saveta Republike Srbije.

Evidencija muzeja

Član 32.

Muzeji se upisuju u Evidenciju muzeja Republike Srbije (u daljem tekstu: Evidencija muzeja).

Ministarstvo nadležno za poslove kulture (u daljem tekstu: Ministarstvo) vodi Evidenciju muzeja.

Sadržaj i način vođenja Evidencije muzeja propisuje ministar.

Nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne samouprave dužan je da podatke o ustanovama koje je osnovala autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave dostavi Ministarstvu.

Pravna i fizička lica dužna su da dostave podatke za upis u Evidenciju muzeja Ministarstvu u roku od 8 dana od osnivanja muzeja.

Mrežu muzeja čine muzeji upisani u Evidenciju muzeja.

Član 33.

Ministarstvo je dužno da najmanje jednom u 5 godina proverava da li muzej u javnoj svojini ispunjava propisane uslove za rad u skladu sa zakonom.

Član 34.

Muzeji prestaju sa radom ili menjaju svoj status u skladu sa zakonom.

Osnivač može doneti odluku o prestanku rada muzeja ili statusnim promenama.

U slučaju prestanka rada muzeja osnivač je dužan da obezbedi smeštaj i zaštitu muzejske građe i muzejske dokumentacije.

Odluka o smeštaju muzejske građe i muzejske dokumentacije iz stava 3. ovog člana donosi se po prethodno pribavljenom mišljenju centralne ustanove i matičnog muzeja.

Član 35.

Na osnivanje, status, upravljanje, rukovođenje, finansiranje, statusne promene, prestanak rada i druga pitanja od značaja za rad muzeja primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje kultura, kojim se uređuje rad ustanova kulture i zakonom kojim se reguliše kulturno nasleđe, ako ovim zakonom nije drugačije uređeno.

IV. STRUKTURA MUZEJSKE DELATNOSTI I ORGANIZACIJA RADA

Član 36.

Organizacija rada i koordinacija rada muzeja u Republici Srbiji obavlja se kroz poslove Muzejskog saveta Republike Srbije, centralne ustanove, matičnih muzeja, teritorijalno nadležnih muzeja i mrežu muzeja.

Muzejski savet Republike Srbije

Član 37.

Muzejski savet se osniva pri centralnoj ustanovi kao stručno-savetodavno telo za obavljanje poslova od interesa za razvoj i unapređenje muzejske delatnosti u skladu sa zakonom.

Muzejski savet se osniva u roku od 6 meseci od stupanja na snagu ovog zakona.

Administrativno-tehničku podršku radu Muzejskog saveta pruža centralna ustanova.

Član 38.

Muzejski savet razmatra i predlaže ministru:

1)         javne politike razvoja muzejske delatnosti na teritoriji Republike Srbije na osnovu analize stanja i postignutih rezultata, a na osnovu izveštaja centralnog i matičnih muzeja;

2)         modele unapređenja i promocije muzejske delatnosti, kao i stručne, tehničke i finansijske resurse dostupne za te svrhe;

3)         modele i metode uspostavljanja, realizacije i promocije saradnje između muzeja i srodnih obrazovnih, naučnih, strukovnih i međunarodnih institucija i modele razvoja saradnje sa zajednicama kojima muzeji služe;

4)         razvoj sistema kontinuiranog usavršavanja stručnjaka u muzejskoj delatnosti a na osnovu plana i programa centralne ustanove;

5)         modele podsticanja obrazovne uloge i modele promocije muzejske delatnosti;

6)         dopune i izmene postojećih podzakonskih akata i preporuke za donošenje novih u skladu sa muzejskom delatnošću;

7)         razmatra i daje mišljenja o nacrtima zakona i drugih povezanih akata u vezi sa muzejskom delatnošću;

8)         rešenja spornih pitanja iz oblasti muzejske delatnosti;

9)         i druge poslove utvrđene zakonom i drugim propisima na zahtev nadležnog ministarstva.

Član 39.

Muzejski savet na period od četiri godine imenuje ministar iz redova istaknutih muzejskih stručnjaka, a na predlog centralne ustanove.

Muzejski savet sastoji se od 5 članova.

Članovi Muzejskog saveta biraju predsednika iz svojih redova većinom glasova.

Muzejski savet donosi poslovnik o radu.

Muzejski savet podnosi Ministarstvu izveštaj o radu, najmanje jednom godišnje.

Sredstva za rad muzejskog saveta obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

Centralna ustanova

Član 40.

Narodni muzej Srbije je centralna ustanova zaštite muzejske građe i matična ustanova zaštite kompleksnog tipa u čijoj je nadležnosti zaštita arheološke, numizmatičke i umetničke građe, u skladu sa zakonom.

Centralna ustanova obavlja, pored poslova iz člana 15. i sledeće poslove:

1) vodi Centralni registar i registre kulturnih dobara od izuzetnog i velikog značaja u Republici Srbiji;

2) utvrđuje kulturna dobra od velikog značaja;

3) predlaže dobra od izuzetnog značaja koje proglašava Narodna skupština Republike Srbije;

4) vodi evidencije vlasnika i držalaca kulturnih dobara od interesa za Republiku Srbiju;

5) učestvuje u izradi strategije razvoja ustanova zaštite kulturnog nasleđa u Republici Srbiji;

6) stara se o usklađivanju međunarodnih stručnih standarda, u oblasti muzejske delatnosti u saradnji sa matičnim muzejima;

7) donosi plan i program stručnog usavršavanja zaposlenih u ustanovama muzejske delatnosti;

8) donosi srednjoročni i dugoročni program razvoja muzejske delatnost u Republici Srbiji u skladu sa zakonom;

9) utvrđuje metodologiju za stručni nadzor, koji obavljaju matični muzeji;

10) razmatra izveštaje matičnih muzeja o stručnom nadzoru na teritoriji Republike Srbije i nalaže odgovarajuće mere;

11) vodi evidencije o kulturnim dobrima stranog porekla koje su od interesa za Republiku Srbiju;

12) donosi stručna uputstva za muzeje u Republici Srbiji;

13) stara se o stalnom stručnom usavršavanju muzejskih stručnjaka;

14) predlaže mere za unapređenje rada i razvoja muzeja;

15) prati stanje, potrebe i uslove rada u muzejima;

16)       razmatra i sačinjava predlog za osnivanje novog muzeja na osnovu stručnog

mišljenja matičnog muzeja i upućuje ga Ministarstvu na dalju nadležnost;

17) obavlja stručni nadzor nad radom ustanova zaštite – matičnih muzeja, uz stručnu pomoć matičnih muzeja prema vrsti muzejske građe i stručne poslove ispitivanja navoda iz predstavke, koju zainteresovano fizičko i pravno lice podnosi u cilju iniciranja pokretanja postupka inspekcijskog nadzora;

18) organizuje i realizuje program i način polaganja stručnih ispita u skladu sa pravilnikom koji uređuje način i program polaganja stručnih ispita u muzejskoj delatnosti;

19) organizuje i realizuje postupak sticanja viših stručnih zvanja u muzejskoj delatnosti u skladu sa pravilnikom koji uređuje način i postupak sticanja viših stručnih zvanja u muzejskoj delatnosti;

20) nadgleda Jedinstveni informacioni sistem za muzeje u skladu sa članom 58.

Poslove centralne ustanove za nematerijalno kulturno nasleđe iz stava dva: vođenje registra nematerijalnog kulturnog nasleđa, kao i tačke 5, 6, 12. obavlja Centar za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju u Beogradu.

Matični muzeji

Član 41.

Matični muzeji sprovode matičnu muzejsku delatnost prema vrsti muzejske građe i osobenosti u vršenju muzejske delatnosti, stručnoj osposobljenosti zaposlenih, kao i raspoloživom muzejskom dokumentacijom i opremom za rad, u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: matični muzeji).

Član 42.

Matična delatnost prema vrsti muzejske građe i osobenosti u vršenju muzejske delatnosti sprovodi se na teritoriji Republike Srbije.

Član 43.

Matični muzeji, pored poslova iz člana 15. obavljaju i sledeće poslove:

1)         stručno-savetodavnu pomoć muzejima;

2)         unapređenje stručnog rada u muzejima;

3)         usklađivanje rada i razvoja muzeja;

4)         stručni nadzor nad radom muzeja;

5)         unapređenje i razvoj muzejske delatnosti;

6)         edukacija muzejskih stručnjaka;

7)         prezentacija i organizovanje stručnog rada uz primenu međunarodnih i nacionalnih standarda u cilju unapređenja i razvoja muzejske delatnosti;

8)         razmatra i sačinjava stručno mišljenje o osnivanju novog muzeja na osnovu predloga teritorijalno nadležnog muzeja i upućuje ga centralnom muzeju na dalju nadležnost;

9)         sarađuje sa centralnom ustanovom;

10)       druge aktivnosti na unapređenju i razvoju muzejske delatnosti;

11)       izdavanje mera tehničke zaštite prema vrsti muzejske građe.

Član 44.

Matični muzeji prema vrsti muzejske građe i osobenosti u vršenju muzejske delatnosti iz člana 43. u Republici Srbiji su:

1)         Narodni muzej Srbije za arheologiju, numizmatiku i likovnu umetnost;

2)         Istorijski muzej Srbije za građu od interesa za istoriju Republike Srbije;

3)         Etnografski muzej Beograd za etnologiju, kulturnu antropologiju i nematerijalnu baštinu;

4)         Muzej nauke i tehnike Beograd za nauku, tehniku i tehnologiju;

5)         Prirodnjački muzej Beograd za nasleđe prirode;

6)         Muzej savremene umetnosti Beograd za savremenu umetnost;

7)         Muzej primenjene umetnosti Beograd za primenjenu umetnost;

8)         Galerija Matice srpske za muzejsku delatnost galerija;

9)         Muzej Jugoslavije za jugoslovensko nasleđe i društvenu istoriju;

10)       Muzej na otvorenom "Staro selo" Sirogojno za muzeje na otvorenom i ekomuzeje (muzeje zajednica);

11)       Muzej žrtava genocida za negovanje kulture sećanja na žrtve genocida, holokausta i samudaripena;

12)       Muzej Srpske pravoslavne crkve za bogoslužbenu građu i liturgijske predmete;

13)       Muzej Vojvodine za muzeje i muzejske zbirke na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, a na osnovu Zakona o utvrđivanju nadležnosti za Autonomnu pokrajinu Vojvodinu.

Teritorijalna nadležnost muzeja

Član 45.

Nadležnost muzeja prema teritoriji sprovodi se na određenom području u skladu sa administrativnom podelom Republike Srbije, uz stručnu pomoć centralnog muzeja i matičnih muzeja (u daljem tekstu: teritorijalno nadležni muzeji).

Teritorijalno nadležni muzeji su javni muzeji kompleksnog tipa.

Član 46.

Radi trajnog i sistematskog rada na razvoju i unapređivanju muzejske delatnosti u Republici Srbiji, teritorijalno nadležni muzeji iz člana 45. obavljaju poslove na teritoriji za koju su nadležni, a naročito:

1)         organizovano i stručno delovanje u pružanju stručne pomoći i unapređenja rada muzeja na svojoj teritoriji;

2)         prikuplja, vodi i analizira podatke o vršenju muzejske delatnosti na svojoj teritoriji i prosleđuje u vidu izveštaja centralnom muzeju;

3)         stara se o stručnom usavršavanja zaposlenih na svojoj teritoriji;

4)         vodi evidenciju o kadrovskim, prostornim i tehničkim resursima;

5)         predlaže mere za unapređenje rada muzeja na svojoj teritoriji;

6)         praćenje stanja i uslova rada u muzejima na svojoj teritoriji;

7)         učešće u izradi predloga kratkoročnih programa i zajedničkih projekata u muzejima na svojoj teritoriji;

8)         u saradnji sa centralnim i matičnim muzejima vrši stručni nadzor nad radom muzeja na svojoj teritoriji;

9)         predlažu osnivanje novih muzeja na svojoj teritoriji;

10)       druge aktivnosti na unapređenju i razvoju muzejske delatnosti na svojoj teritoriji.

Član 47.

Rešenje o utvrđivanju teritorijalno nadležnih muzeja donosi ministar.

Rešenje iz stava 1. ovog člana se objavljuje u "Službenom glasniku RS"

Član 48.

Ministarstvo je u obavezi da redovno vrši kontrolu rada centralnog, matičnih muzeja i teritorijalno nadležnih muzeja i predlaže mere za unapređenje rada.

Sredstva za obavljanje centralne, matične i teritorijalne nadležnosti muzeja obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

Upravljanje i rukovođenje muzejima

Član 49.

Organizacija rada i upravljanje muzejom uređuje se aktom o osnivanju, statutom i drugim opštim aktima u skladu sa zakonom.

Član 50.

Organi muzeja su: direktor, upravni odbor i nadzorni odbor.

Imenovanje direktora, imenovanje vršioca dužnosti direktora, nadležnosti, prestanak dužnosti, utvrđuje se na način i po postupku propisanim odredbama zakona kojim se uređuje oblast kulture.

Nadležnost, izbor članova i rad upravnog i nadzornog odbora, kao i prestanak dužnosti članova upravnog i nadzornog odbora, utvrđuje se na način i po postupku propisanim odredbama zakona kojim se uređuje kultura.

Član 51.

U muzeju se obrazuje stručni savet.

Stručni savet razmatra pitanja iz programske odnosno stručne delatnosti i direktoru daje mišljenja i preporuke u vezi sa stručnim radom muzeja.

Sastav, nadležnost i način rada stručnog saveta uređuje se statutom muzeja.

Muzejski stručnjaci

Član 52.

Poslove u okviru muzejske delatnosti mogu obavljati lica s odgovarajućom stručnom spremom i položenim stručnim ispitom.

Utvrđivanje stručne osposobljenosti vrši se polaganjem stručnog ispita.

Program polaganja stručnog ispita po strukama i način polaganja propisuje ministar.

Član 53.

Osnovna muzejska zvanja sa visokim obrazovanjem su: kustos, konzervator i dokumentarista.

Osnovna muzejska zvanja sa srednjim obrazovanjem su: tehničar i preparator.

Način, bliže uslove i postupak sticanja viših stručnih zvanja u muzejskoj delatnosti propisuje se pravilnikom koji donosi centralna ustanova. Viša zvanja su: viši kustos, viši konzervator, muzejski savetnik i konzervator savetnik.

Član 54.

Volonterski rad u muzeju lica sa odgovarajućom školskom spremom i punim radnim vremenom priznaje se kao stručna praksa za polaganje stručnog ispita i sticanje stručnog zvanja u muzejskoj delatnosti.

Član 55.

Stručna zvanja i viša stručna zvanja u muzejskoj delatnosti definišu se i utvrđuju na način iz člana 52. i 53.

Član 56.

Muzej je obavezan da se stara o stalnom stručnom usavršavanju zaposlenih u muzejima radi unapređenja organizacije i metodologije rada u okviru muzejske delatnosti.

V. JEDINSTVENI INFORMACIONI SISTEM ZA MUZEJE I

MUZEJSKA DOKUMENTACIJA

Jedinstveni informacioni sistem za muzeje

Član 57.

U cilju efikasnog čuvanja, korišćenja i prezentacije muzejske građe muzeji se povezuju u Jedinstveni informacioni sistem za muzeje u Republici Srbiji.

Osnove za uspostavljanje i funkcionisanje muzejskog informacionog sistema su:

1.         standardizovana obrada;

2.         ujednačeno vođenje baze podataka u elektronskoj formi;

3.         odgovarajuća osposobljenost muzejskih radnika za vođenje baze podataka;

4.         računarska i komunikaciona oprema neophodna za povezivanje muzeja;

5.         da su osnovni podaci dostupni javnosti.

Član 58.

Svi podaci Jedinstvenog informacionog sistema za muzeje čuvaju i u centralnoj ustanovi.

Član 59.

Bliže uslove, način funkcionisanja, povezivanja i vođenja Jedinstvenog informacionog sistema za muzeje propisuje ministar.

Muzejska dokumentacija

Član 60.

Muzejska dokumentacija sadrži analogne i digitalne podatke o muzejskoj građi koji su potrebni za stručnu obradu, identifikaciju, određivanje porekla i utvrđivanje stanja prilikom pribavljanja, stručnu obradu kao i procenu vrednosti.

Muzejska dokumentacija predstavlja sistemski prikupljen, izrađen, organizovan i pohranjen skup podataka nastao tokom procesa stručne obrade, zaštite i prezentacije muzejskih predmeta koji govore o njihovom nastanku, svojstvima, istorijatu, sticanju, merama tehničke zaštite i prate nastale promene u vezi sa muzejskom građom

Član 61.

Na osnovu akta o utvrđivanju, muzejska građa se upisuje u inventarnu knjigu muzejske zbirke.

  Muzej je dužan da redovno upisuje predmete u knjigu ulaza i muzejsku građu u inventarnu knjigu zbirke i dostavlja podatke za centralni registar zajedno sa podacima iz akta o utvrđivanju iz stava 1. ovog člana

Član 62.

Za svako pojedinačno pokretno kulturno dobro - muzejsku građu vodi se inventarni karton.

Član 63.

Muzejska građa sa pripadajućom dokumentacijom je pokretno kulturno dobro.

Član 64.

Muzejska dokumentacija obuhvata i arhivu muzeja, dokumentaciju o delatnosti muzeja i hemeroteku.

Muzejska dokumentacija o nematerijalnom kulturnom nasleđu obuhvata dokumenta, fotografije, audio-vizuelne zapise u digitalnom obliku i vodi se u skladu sa propisima koji regulišu ovu oblast.

Član 65.

Sadržaj i način vođenja dokumentacije o muzejskoj građi propisuje ministar.

VI. NABAVKA I KORIŠĆENjE MUZEJSKE GRAĐE

Nabavka muzejske građe

Član 66.

Muzej pribavlja muzejsku građu:

-           otkupom;

-           razmenom;

-           terenskim istraživanjima;

-           poklonom;

-           legatom;

-           zaveštanjem;

-           odlivanjem sa originala;

-           izradom kopija;

-           na drugi način u skladu sa zakonom.

Odluku da se predmet nabavi za muzejsku zbirku na osnovu priložene dokumentacije donosi stručna komisija koju imenuje direktor u skladu sa internim aktima muzeja.

Član 67.

Javni muzeji mogu međusobno razmenjivati muzejsku građu koju čuvaju radi obrazovanja celine fondova ili zbirki samo uz saglasnost ministarstva.

Javni muzeji ne mogu davati i razmenjivati jedinstvene i retke primerke, niti predmete koji su na osnovu zakona utvrđeni kao kulturno dobro od velikog ili izuzetnog značaja, osim u izuzetnim slučajevima ili kada su ugroženi uslovi čuvanja i bezbednost muzejske građe, po prethodno pribavljenom mišljenju centralne ustanove i saglasnosti Ministarstva.

Ministar će utvrditi koja kulturna dobra od izuzetnog značaja se ne mogu izlagati van ustanova zaštite kojima su poverena na čuvanje.

Član 68.

Muzeji mogu poveriti muzejsku građu na privremeno čuvanje ili izlaganje drugim muzejima.

Način i uslovi pod kojima se muzejska građa može privremeno ili trajno poveriti na izlaganje drugim muzejima uređuje se internim aktima muzeja.

Član 69.

Muzejska građa se briše iz Inventarne knjige i Centralnog registra muzejske građe u slučaju:

1)         razmene u skladu sa zakonom;

2)         procesa propadanja i gubljenja svojstva kulturnog dobra

3)         vraćanja vlasniku na osnovu priložene dokumentacije;

4)         prodajom na osnovu odluke osnivača.

Prestanak statusa muzejske građe kao pokretnog kulturnog dobra i brisanje iz Centralnog registra muzejske građe vrši se na način i u postupku za njegovo utvrđivanje.

Revizija muzejskih zbirki

Član 70.

Revizija muzejskih zbirki je postupak kojim se utvrđuje broj i stanje muzejske zbirke, muzejske dokumentacije, uslovi čuvanja i mere zaštite.

Član 71.

Revizija muzejske građe vrši se periodično, u zavisnosti od vrste i obima muzejske građe, a najmanje jednom u deset godina.

Izuzetno od prethodnog stava, revizija se vrši i u slučaju predaje dužnosti rukovaoca zbirke, neovlašćenog ulaska u prostore u kojima se čuvaju muzejske zbirke ili fizičkog oštećenja prostora u kojima se čuvaju muzejske zbirke.

U postupku revizije muzejske građe može se vršiti otpis muzejske građe pod uslovima i u postupku utvrđenim internim aktima muzeja.

O izvršenoj reviziji sastavlja se izveštaj koji se dostavlja direktoru i osnivaču.

Način i postupak revizije muzejske građe uređuje se internim aktima muzeja usklađenim sa aktom centralnog muzeja.

Dostupnost i prezentacija muzejske građe i muzejske dokumentacije

Član 72.

Muzej je dužan da muzejsku građu učini dostupnom javnosti kroz različite vidove prezentovanja.

Muzejska građa izlaže se putem stalnih i povremenih izložbi u sedištu i van sedišta muzeja i predstavlja putem publikacija različitog tipa - kataloga, monografija, serijskih publikacija.

Muzejska građa može biti izložena javnosti ako je prethodno upisana u inventarnu knjigu muzejske zbirke i obrađena u skladu sa zakonom.

Dostupnost i korišćenje muzejske dokumentacije uređuje se internim aktima muzeja.

Osiguranje muzejske građe

Član 73.

Muzejska građa, kao i prostor u kojima se čuva, mogu se osigurati od svih rizika u skladu sa odlukom osnivača.

Sredstva za osiguranje iz prethodnog stava obezbeđuje osnivač.

Član 74.

Muzeji su dužni da obezbede stalni fizički i tehnički nadzor i čuvanje muzejske građe koja se u muzejima nalaze, u skladu sa zakonom, podazakonskim aktima i drugim propisima kojima se uređuju pravila fizičkog i tehničkog obezbeđenja.

Garancije za inostrane pozajmice

Član 75.

Republika Srbija može dati garanciju za muzejsku građu inostranih izložbi koje se privremeno priređuje na teritoriji Republike Srbije koje imaju posebnu kulturnu i umetničku vrednost i za čiju realizaciju se uslovljava davanje garancije.

Vlada Republike Srbije određuje za koje će se izložbe dati garancija.

Garancija se daje i kada bi zbog visoko deklarisane materijalne vrednosti kulturnih dobara troškovi osiguranja bili izuzetno visoki, a prihvata se garancija umesto osiguranja.

Garancija se izdaje za period od preuzimanja, tokom izlaganja do povraćaja.

Garancija se može dati pod uslovom da je muzej obezbedio dodatne mere obezbeđenja i primenu tehničkih mera zaštite izložbe.

Ministarstvo utvrđuje ispunjenost uslova muzeja za izdavanje garancije Republike Srbije.

VII. SREDSTVA ZA RAD

Član 76.

Sredstva za rad muzeja obezbeđuje osnivač.

Dodatna sredstva mogu biti obezbeđena i iz sredstava drugih oblika i nivoa finansiranja.

Dodatna sredstva ostvaruju se i iz sopstvenih prihoda:

1)         prodajom proizvoda i usluga;

2)         pružanjem stručnih usluga;

3)         donatorstvom;

4)         sponzorstvom;

5)         poklonima;

6)         osnivanjem fondacija i

7)         na drugi način u skladu sa zakonom.

Način ostvarivanja, kontrole i trošenja sopstvenih prihoda uređuju se internim aktima muzeja.

VIII. NADZOR

Član 77.

Nadzor nad radom javnih muzeja vrši Ministarstvo.

Član 78.

Ukoliko se tokom postupka nadzora utvrdi da muzej ne ispunjava propisane uslove za obavljanje delatnosti, muzej je dužan da otkloni uočene nedostatke u roku koji odredi Ministarstvo.

Stručni nadzor

Član 79.

Nadzor nad stručnim radom matičnih muzeja vrši centralna ustanova.

Nadzor nad stručnim radom teritorijalno nadležnih muzeja vrši centralni i matični muzeji.

Nadzor nad stručnim radom muzeja iz mreže muzeja na određenoj teritoriji vrši teritorijalno nadležni muzeji, uz stručnu pomoć centralnog i matičnih muzeja.

Član 80.

Muzej nad kojim se vrši stručni nadzor je dužan da tokom obavljanja poslova stručnog nadzora dostavi potrebne podatke za obavljanje stručnog nadzora, kao i da omogući obavljanje stručnog nadzora.

Član 81.

Način vršenja stručnog nadzora nad stručnim radom muzeja koji čine mrežu muzeja Republike Srbije uređuje centralni muzej.

Član 82.

Centralnom, matičnim muzeji i teritorijalno nadležnim muzejima, u skladu sa delokrugom poslova stručnog nadzora koji vrše, poverava se obavljanje pojedinih stručnih poslova inspekcije za zaštitu kulturnih dobara, i to stručni poslovi ispitivanja navoda iz predstavke, koju zainteresovan fizičko i pravno lice (podnosilac predstavke) podnosi u cilju iniciranja pokretanja postupka inspekcijskog nadzora.

Centralni, matični muzeji i teritorijalno nadležni muzeji pružaju muzejima potrebne informacije, stručnu pomoć i savete u vezi sa zaštitom muzejske građe.

Inspekcijski nadzor

Član 83.

Inspekcijski nadzor u pogledu obavljanja muzejske delatnosti muzeja vrši Ministarstvo, u skladu sa zakonima kojima se reguliše kultura, kulturno nasleđe i inspekcijski nadzor.

IX KAZNENE ODREDBE

Član 84.

Novčanom kaznom od 50. 000,00 do 150.000,00 dinara kazniće se fizičko lice ili odgovorno lice u muzeju koje:

•           obavlja muzejsku delatnost, a nije upisan u Evidenciju muzeja Republike Srbije, u sudski ili drugi registar u skladu sa zakonom;

•           ne upisuje muzejsku građu u inventarnu knjigu muzejske zbirke, ne upisuje redovno muzejsku građu u knjigu ulaza i inventarnu knjigu muzejske zbirke i ne dostavlja podatke za Centralni registar;

•           ne prijavi muzejsku građu nadležnoj ustanovi zaštite;

•           ne vrši reviziju muzejske građe u skladu sa ovim zakonom;

•           ne čuva, ne koristi pravilno i neredovno održava muzejsku građu;

•           neblagovremeno sprovodi utvrđene mere zaštite;

•           ne obavesti nadležnu ustanovu zaštite o svim pravnim i fizičkim promenama nastalim u vezi s muzejskom građom;

•           ne dozvoli naučna i stručna istraživanja, tehnička i druga snimanja kao i izvođenje mera tehničke zaštite na muzejskoj građi u skladu s odredbama zakona;

•           ne unosi podatke o muzejskoj građi u Jedinstveni informacioni sistem za muzeje;

•           ne obezbedi dostupnost muzejske građe javnosti;

•           koristi muzejsku građu u svrhe koje nisu u skladu s njenom prirodom, namenom i značajem ili na način koji može dovesti do oštećenja muzejske građe;

•           rasparčava zbirke, kolekcije i fondove muzejske građe bez utvrđenih uslova i saglasnosti nadležne ustanove zaštite;

•           ne dostavlja podatke jedinstvenog informacionog sistema za muzeje centralnoj ustanovi;

•           ne dostave podatke za upis u Evidenciju muzeja u Ministarstvu;

•           poveri muzejsku građi na privremeno ili trajno čuvanje ili izlaganje drugim muzejima suprotno zakonu;

•           ne omogućava Ministarstvu uvid u podatke potrebne za sprovođenje inspekcijskog nadzora i ne omogućava centralnom i matičnom muzeju uvid u podatke potrebne za sprovođenje stručnog nadzora.

Novčanom kaznom od 50. 000,00 do 150.000,00 dinara kazniće se odgovorno lice kod osnivača ukoliko:

•           u slučaju prestanka rada muzeja ne obezbedi smeštaj i zaštitu raspoloživog muzejskog fonda i dokumentacije

X PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 85.

Muzeji osnovani do dana stupanja na snagu ovog zakona dužni su da svoju organizaciju i rad usklade sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 86.

Podzakonski propisi za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 87.

Muzeji koji nisu inventarisali muzejsku građu, oformili inventarne knjige i dokumentaciju dužni su da obave navedene poslove u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 88.

Muzeji su dužni da u roku od dva meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona donesu interni akt kojim se uređuje način i postupak revizije muzejske građe u skladu sa aktom centralnog muzeja.

Član 89.

Muzeja dužni su da u roku od dva meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona donesu interni akt kojim će urediti dostupnost i mogućnost korišćenja muzejske dokumentacije.

Član 90.

Muzeja dužni su da u roku od dva meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona donesu interni akt kojim će urediti nabavku muzejske građe.

Član 91.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se istekom šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu.

OBRAZLOŽENjE

II. Razlozi za donošenje zakona

Republika Srbija ima Zakon o kulturnim dobrima ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 71/94, 52/11–dr. zakoni i 99/11 – dr.zakon) koji je usvojen 1994. godine i osim terminološke zastarelosti, u međuvremenu, do danas, su se promenila dva ustava, i čitav društveno politički sistem pa je bilo potrebno uskladiti se sa pravni sistemom. Pored toga Zakon iz 1994. godine je po svom karakteru i opšti propis jer uređuje opšta, zajednička pitanja zaštite kulturnih dobara (arhivistiku, muzeologiju, staru i retku knjigu, nepokretna kulturna dobra i kinoteku).

Imajući u vidu potrebu sistemskog uređenja svake pojedinačne oblasti zaštite kulturnih dobara shodno svojim specifičnostima, donošenje Zakona o muzejskoj delatnosti je uslov sistemskog pristupa i uređenja oblasti zaštite pokretnih kulturnih dobara – muzejske građe na sveobuhvatan i svrsishodan način.

Iz ovih razloga predlaže se donošenje propisa kojim bi se uredio sistem zaštite muzejske građe, kao vrste pokretnih kulturnih dobara i muzejske dokumentacije, uslovi i način obavljanja muzejske delatnosti i njena struktura, korišćenje muzejske građe, organizacija, nadležnost, delatnost muzeja u Republici Srbiji i druga pitanja od značaja za obavljanje muzejske delatnosti.

Na taj način bi se stvorio okvir da Republika Srbija sveobuhvatno uredi muzejsku delatnost i zaštitu muzejske građe kao pokretnih kulturnih dobara.

Ukoliko imamo u vidu značaj muzejske građe, ne samo za istoriju, nauku i kulturu već i za zadovoljavanje potreba građana, neophodno je hitno uređivanje ove materije u cilju sistemskog uređenja i očuvanja muzejske građe.

- Problemi koje zakon treba da reši

Najveći broj ustanova zaštite kulturnih dobara zbog problema u vezi sa nedovoljnim finansiranjem od strane lokalnih samouprava nije u mogućnosti da na odgovarajući način obavlja svoju redovnu delatnost, a pri tom je i broj zaposlenih u njima, uprkos povećanju obima poslova usled donošenja brojnih novih zakona iz različitih povezanih oblasti konstantno smanjivan pa su pojedine ustanove dovedeni na ivicu izdrživosti. Nedostatak prostora za smeštaj kulturnih dobara je među vodećim problemima koji direktno utiče na njihovo propadanje.

Osim toga, sadašnji zakonski okvir je delimično zastareo i ne uređuje brojna pitanja koja su od značaja za rad ustanova i primenu dobre prakse iz sveta na koju treba da se ugledamo.

Zakonsko uređivanje obaveza imalaca i držalaca kulturnih dobara, evidenciju kulturnih dobara naše provinijencije, na teritoriji Srbije i van njene teritorije, pitanja prava i obaveza muzeja, njihova delatnost, stvaranje mreže muzeja, vođenje dokumenatcije, kategorisanje i utvrđivanje kulturnih dobara, uređivanje dobara pod prethodnom zaštitom, utvrđivanje jedinstvenih mera zaštite, nadzor nad primenom zakona i inspekcijski nadzor, i brojna druga pitanja su važna radi stvaranja jedinstvenog sistema za očuvanje i zaštitu muzejske građe Srbije.

- Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu

1.         Stvaranje zakonskog okvira koji će obezbediti potpunu zaštitu i očuvanje muzejske građe kao pokretnih kulturnih dobara na jedinstven način, bez obzira na oblik u kojem nastaje i gde se nalazi jedan je od osnovnih ciljeva koji će se postići donošenjem ovog zakona. Uređivanje ove materije zakonom će uticati i na razvoj svesti o važnosti očuvanja muzejske građe kao pokretnih kulturnih dobara i naše baštine za buduće generacije, odnosno svesti da se najvažniji predmeti materijalnog i elementi nematerijalnog kulturnog nasleđa moraju zaštititi od uništenja jer oni predstavljaju svojevrsno materijalno svedočanstvo o postojanju, organizaciji i funkcionisanju društva i države;

2.         Zaokruživanje pravne regulative koja se odnosi na pokretna kulturna dobra – muzejsku građu izvorno nastalu u materijalnom ili nematerijalnom vidu i to na način koji će garantovati njeno "preživljavanje" kroz vreme, odnosno očuvanje podataka koje ona sadrži;

3.         Uređivanje pravnog osnova za korišćenje i zaštitu muzejske građe;

4.         Poboljšanje uslova za rad muzeja kako bi mogli da se punim kapacitetom posvete zaštiti pokretnih kulturnih dobara – muzejske građe za koje su nadležni;

5.         Jasno definisanje obaveza muzeja i osnivača muzeja;

6.         Regulisanje centralne i matičnih finkcija muzeja, kao i uređenje teritorijalne nadležnosti u okviru mreže muzeja;

7.         Uređenje mreže muzeja;

8.         Uređivanje stručnih zvanja u oblasti muzejske delatnosti;

9.         Pooštravanje kaznene politike koje će doprineti zaštiti i očuvanju pokretnih kulturnih dobara – muzejske građe.

- Razmatrane mogućnosti da se problem reši i bez donošenja propisa

U toku analize razmatrano je nekoliko relevantnih mogućnosti:

1) status quo – ne donošenje Zakona o muzejskoj delatnosti

2) izmene odnosno dopune postojećeg Zakona o kulturnim dobrima kojim bi se izvršila korekcija u delu uočenih problema u vezi sa zaštitom pokretnih kulturnih dobara – muzejskog građom ili

3) donošenje novog zakona koji bi u potpunosti regulisao ovu oblast.

Prva opcija nije održiva iz razloga što više nije moguće postojećim pravnim okvirom obezbediti potpunu zaštitu i očuvanje muzejske građe kao pokretna kulturna dobra.

Druga opcija bi podrazumevala izmene i dopune Zakona o kulturnim dobrima u pogledu niza pitanja koje taj zakon nedovoljno ili uopšte ne reguliše. Ovo ne bi bilo dobro rešenje imajući u vidu obim potrebnih izmena, odnosno dopuna, te je iz navedenih razloga celishodnije donošenje novog zakona koji bi postavio jedinstvene osnove za obavljanje muzejske delatnosti i zaštite pokretnih kulturnih dobara - muzejske građe na savremen način postavio organizaciju i funkcionisanje muzejske delatnosti.

- Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema

Donošenje zakona je neophodno i jedino moguće rešenje za sveobuhvatno regulisanje muzejske delatnosti kao i postavljanje sistema, organizacije i funkcionisanja delatnosti ako imamo u vidu da se ne mogu na drugi način rešiti aktuelni problemi sa kojima se svakodnevno suočavaju ustanove u obavljanju muzejske delatnosti.

Takođe, unapređenje okvira delovanja muzeja, približavanje dokazanoj praksi uvođenjem standarda i jasnih uslova koji se odnose na osnivanje, čuvanje, proučavanje, dokumentovanje, zaštitu i prezentovanje muzejske građe nedovsmisleno uspostavlja temelj sistemskog uređenja muzejske delatnosti u okviru uređenja zaštite kulturnog nasleđa Srbije.

Imajući u vidu značaj muzejske građe kao dela kulturnog nasleđa i vrste pokretnih kulturnih dobara u savremenom svetu koji ih je prepoznao i kao jedan od bitnih elemenata pokretača privrednog rasta, turističke ponude jedne zemlje i bitnog uslova za razumevanje prošlosti i budućnosti jedne zemlje, neophodno je sva pitanja u vezi nastanka muzejske građe kao pokretnih kulturnih dobara, čuvanja i zaštite kao i druga pitanja u vezi nadležnosti i rada ustanova zaštite pokretnih kulturnih dobara – muzejske građe i obaveza i prava vlasnika i držaoca, urediti zakonom kojim će postaviti i sistemski urediti muzejsku delatnost.  

III. Osnovni pravni instituti i pojedinačna rešenja

I. OSNOVNIM ODREDBAMA (čl. 1 7) definisani su: predmet zakona; primena postupka i izrazi u zakonu, opšti interes, ciljevi zaštite i termini i definicije.

Ovim zakonom uređuje se sistem zaštite i korišćenja muzejske građe, vođenja muzejske dokumentacije, uslovi i način obavljanja muzejske delatnosti i njena struktura, organizacija, nadležnost, delatnost muzeja u Republici Srbiji i druga pitanja od značaja za obavljanje muzejske delatnosti (član 1).

Članom 2. Nacrta zakona o muzejskoj delatnosti (u daljem tekstu: Nacrt zakona) je uređena primena zakona kojim se uređuje zaštita kulturnog nasleđa na sva pitanja u oblasti muzejske delatnosti koja nisu drugačije uređena Nacrtom zakona. Takođe, uređena je primena zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak na sva pitanja postupka koji nisu drugačije uređena Nacrtom zakonom. Takođe je utvrđeno da se pitanja postupka inspekcijskog nadzora koja nisu drugačije uređena Nacrtom zakona primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

U članu 3. se utvrđuje da izrazi upotrebljeni u Nacrtu zakona u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koje se odnose.

U članu 4. je uređena upotreba reči "muzej" u nazivu muzeja odnosno drugih pravnih lica za čiju upotrebu je neophodna saglasnost Ministarstva.

Članom 5. utvrđeno je da su pokretna kulturna dobra – muzejska građa dobra od opšteg interesa za Republiku Srbiju koja uživaju posebnu zaštitu utvrđenu Nacrtom zakonom, a takođe je predviđeno da je i delatnost zaštite muzejske građe i nematerijalnog kulturnog nasleđa od opšteg interesa za Republiku Srbiju. Stavom 3. ovog člana uređeno je da je muzejska građa na kojoj postoji pravo javne svojine u svojini Republike Srbije u skladu sa zakonom. Veoma važne odredbe ovog člana su i one kojima se predviđa da se sredstva za zaštitu i čuvanje muzejske građe u svojini Republike Srbije obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Takođe je utvrđeno da je muzejska građa zaštićena zakonom bez obzira u čijem su vlasništvu ili posedu, odnosno kod koga se nalaze.

Članom 6. su utvrđeni ciljevi zaštite i to: očuvanje muzejske građe kroz otkrivanje, prikupljanje, dokumentovanje, preduzimanje mera zaštite, sprečavanje štetnih uticanja i obezbeđivanje odgovarajućih uslova čuvanja; proučavanje, tumačenje, vrednovanje i predstavljanje javnosti muzejske građe; razvoj muzejske delatnosti kroz upravljanje i korišćenje muzejske građe u službi zadovoljavanja kulturnih, naučnih i obrazovnih potreba pojedinca i društva; očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa kroz saradnju sa zajednicama; podsticanje i podrška unapređenju razumevanja i saradnje muzeja u okviru muzejske mreže; preduzimanje mera u cilju sprečavanja protivpravnog postupanja sa muzejskom građom.

Članom 7. su za potrebe ovog zakona, utvrđeni termini i definicije, odnosno značenje pojmova upotrebljenih u Nacrtu Zakonu.       

II. MUZEJSKA GRAĐA I MUZEJSKA DELATNOST (čl. 8 – 29)

Članom 8. se utvrđuje pojam muzejske građe kao pokretno kulturno dobro čine muzejski predmeti ili grupe predmeta koji samostalno ili zajednički imaju poseban značaj za upoznavanje istorijskog, kulturnog, naučnog i tehničkog razvitka, kao i prirode i njenog razvoja, bez obzira na to kada i gde su nastali i da li se nalaze u ustanovama zaštite organizovani u odgovarajuće zbirke ili izvan njih, kao i dokumentacioni materijal uz te predmete, a posebno: arheološki, istorijski, industrijski i tehnološki, graditeljski i arhitektonski, umetnički, predmeti primenjene umetnosti, etnografski, antropološki i prirodnjački.

Član 9. i 10. se uređuje akt o utvrđivanju i to da se muzejska građa utvrđuje aktom o utvrđivanju, da akt o utvrđivanju donosi muzej i da je postupak utvrđivanja poveren posao koji mogu da sprovode centralni i matični muzeji (član 9), dok je članom 10. utvrđena sadržina akta o utvrđivanju, kao i da se može doneti po skraćenom postupku ako postoji osnovana pretpostavka da stvar može da se uništi, ošteti ili nestane (član 10).

Član 11. uređuje kategorizaciju muzejske građe tako da se muzejska građa, u zavisnosti od svog značaja, razvrstava u kategorije: kulturno dobro, kulturno dobro od velikog značaja i kulturno dobro od izuzetnog značaja (st. 1. član 11). Stavom 2. člana 11. definisano je da se utvrđivanje muzejske građe za kulturno dobro, kulturno dobro od velikog značaja i kulturno dobro od izuzetnog značaja uređuje se zakonom kojim se uređuje zaštita kulturnih dobara, kao i da se sadržina akta o utvrđivanju i objavljivanje akta uređuje se zakonom kojim se uređuje zaštita kulturnih dobara (st 3. član 11).

Članom 12. definisana je muzejska delatnost kao javna delatnost zaštite pokretnog - muzejske građe i nematerijalnog kulturnog nasleđa od opšteg interesa za Republiku Srbiju koja podrazumeva stručni i naučni rad na istraživanju, prikupljanju, evidentiranju, sabiranju, dokumentacionoj obradi, očuvanju, konzervaciji, restauraciji, čuvanju, izlaganju, tumačenju, prezentaciji i digitalizaciji civilizacijskih i kulturnih materijalnih, nematerijalnih i prirodnih dobara u fizičkom i digitalnom obliku u cilju proučavanja, edukacije, uživanja i razvoja društva (stav 1). Stavom 2. člana 12. utvrđeno je da se muzejska delatnost sprovodi se u skladu sa međunarodno prihvaćenim dokumentima i profesionalnim standardima prepoznatim u Statutu Međunarodnog saveta za muzeje (ICOM) i Kodeksu profesionalne etike ICOM.

Član 13. utvrđuje da se muzejska delatnost može obavljati samostalno ili u okviru drugih pravnih i fizičkih lica upisanih u sudski ili drugi registar u skladu sa zakonom.

Član 14. uređuje ko obavlja muzejsku delatnost i definiše da muzejsku delatnost obavljaju muzeji i galerije.

Članom 15. definiše šta muzeji i galerije u obavljanju muzejske delatnosti vrše, i to: otkrivanje, prikupljanje, dokumentovanje i obradu muzejske građe; istraživanje, proučavanje i vrednovanje muzejske građe i muzejske dokumentacije; utvrđivanje pokretnih kulturnih dobara - muzejske građe; utvrđivanje pokretnih dobara pod prethodnom zaštitom i vođenje evidencije o dobrima pod prethodnom zaštitom; čuvanje, održavanje i korišćenje muzejske građe i muzejske dokumentacije; predlaganje, utvrđivanje, sprovođenje i praćenje sprovođenja mera zaštite muzejske građe; identifikovanje, istraživanje, dokumentovanje i prezentovanje nematerijalnog kulturnog nasleđa; korišćenje muzejske građe u promovisanju kroz izlaganje, publikacije, predavanja, edukativno-prosvetni rad i na druge načine; vođenje propisane dokumentacije o muzejskoj građi, zbirkama i muzejskim aktivnostima; organizaciju i realizaciju stalne postavke i povremenih izložbi; organizaciju i realizaciju umetničkih i kulturnih događaja u okviru delokruga rada; sprovođenje digitalizacije muzejske građe i muzejske dokumentacije; pružanje stručne pomoći vlasnicima i korisnicima kulturnih dobara; pružanje podrške za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa kroz saradnju zajednicama koje ga baštine; reviziju muzejske građe i dostavljanje izveštaja osnivaču; procenu kulturno-umetničke, istorijske i naučne vrednosti muzejske građe za potrebe evidentiranja i osiguranja; izradu stručnih mišljenja, veštačenja i elaborata o predmetima, zbirkama o kojima se staraju, kao i kulturnim dobrima drugih fizičkih i pravnih lica; organizaciju i realizaciju izrade i prodaje suvenira, kao i izdavanje i prodaju publikacija i pratećeg sadržaja vezanih za delatnost; obavljanje i drugih delatnosti u skladu sa pozitivnim propisima.

Članom 16. je uređeno osnivanje muzeja odnosno st. 1. člana 16. definiše da se muzej osniva u skladu sa odredbama zakona koji uređuju kulturu. Stavom 2. je uređeno da muzej može biti osnovan u svim oblicima svojine, a stavom 3. da muzej može osnovati Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i druga pravna i fizička lica i preduzetnici, ako ispunjavaju uslove u skladu sa zakonom.

Član 17. uređuje vrste muzeja prema osnivaču i prema vrsti muzejske građe. Tako, stav 1, definiše da prema osnivaču muzeji mogu biti: javni, privatni, muzeji osnovani posebnim zakonom i na osnovu posebnog zakona i ekomuzeji (muzeji zajednica), a prema vrsti muzejske građe mogu biti: muzeji kompleksnog tipa i specijalizovani muzeji (stav 2).

Član 18. i 19. razrađuju podele muzeja prema osnivaču i prema vrsti muzejske građe.

Tako, članom 18. je utvrđeno da javni muzej može osnovati Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave (stav 1); privatni muzej može osnovati domaće ili strano fizičko ili pravno lice ili preduzetnik, u skladu sa zakonom (stav 2); ekomuzej (muzej zajednice) je muzej koji osnivaju pojedinci ili udruženja u cilju identifikovanja, očuvanja i promocije specifičnosti lokalnih materijalnih i nematerijalnih sadržaja koji obavljaju muzejsku delatnosti u skladu sa zakonom izuzev poslova koji se odnose na utvrđivanje kulturnih dobara (stav 3) i ako muzej osniva više osnivača, njihova međusobna prava, obaveze i odgovornosti uređuju se posebnim ugovorom (stav 4).

Članom 19. je utvrđeno da se muzej kompleksnog tipa se bavi zaštitom muzejske građe u okviru tri ili više raznorodnih muzejskih zbirki prema vrstama muzejske građe (stav 1), a specijalizovani muzej se bavi zaštitom muzejske građe u okviru istorodnih muzejskih zbirki prema vrstama muzejske građe (stav 2).

Član 20. uređuje muzeje u sastavu kao javnu ili privatnu ustanovu koja sprovodi muzejsku delatnost u okviru drugog pravnog lica izuzev poslova koji se odnose na utvrđivanje kulturnih dobara.

Članom 21. je po prvi put definisana mreža muzeja koju čine muzeji upisani u Evidenciju muzeja.

Članovima 22. odo 26. uređene su mere zaštite muzejske građe.

Tako je članom 22. definisano da muzej sprovodi stručne i tehničke mere zaštite muzejske građe (stav 1), a savom 2. da mere zaštite muzejske građe podrazumevaju: preventivnu zaštitu, konzervaciju i restauraciju, dokumentaciju i digitalizaciju.

Članom 23. je definisano da se preventivna zaštita sprovodi se u muzejima, kod vlasnika i držaoca muzejske građe (stav 1), a stavom 2. da način i bliže uslove za sprovođenje preventivne zaštite propisuje centralna ustanova.

Članom 24. stav 1. je uređeno da muzej digitalizuje muzejsku građu, kao meru zaštite, u cilju dokumentovanja stanja, korišćenja u okviru informacionog sistema, radi lakšeg pretraživanja, korišćenja i objavljivanja, a stavom 2. da bliže uslove za digitalizaciju muzejske građe uređeni su propisima kojima se propisuje postupak digitalizacije.

Članom 25. je definisana mera zaštite konzervacija i restauracija muzejske građe koja se izvodi u muzejima u kojima se od strane stručnjaka sprovode konzervatorsko-restauratorski radovi na muzejskoj građi, u zavisnosti od vrste muzejske građe, stepena i uzroka oštećenja.

Članom 26. stav 1. je utvrđena obaveza muzeja da izradi plan zaštite i spasavanja muzejske građe u vanrednim situacijama sa posebnim merama za muzejsku građu od izuzetnog značaja. Stavom 2. je definisano da se plan zaštite i spasavanja muzejske građe u vanrednim situacijama izrađuje u skladu sa posebnim propisima.

Članovima 27, 28. i 29. uređena su prava i obaveze vlasnika i držaoca muzejske građe.

Tako su članom 27. utvrđena prava vlasnika i držaoca i to pravo: da koristi muzejsku građu na način koji je u skladu s odredbama zakona i merama utvrđenim na osnovu zakona; na stručnu pomoć; na finansijsku pomoć za održavanje muzejske građe i sprovođenje konzervatorskih mera, u skladu sa zakonom; na pravičnu naknadu u slučaju zabrane korišćenja ili ograničenja korišćenja muzejske građe; na naknadu štete koju trpi usled mere kojom je obezbeđena dostupnost muzejske građe javnosti i za vreme izvođenja mera tehničke zaštite na kulturnom dobru, ako je merom zaštite ograničeno ili onemogućeno ekonomsko iskorišćavanje kulturnog dobra za odobrenu namenu u momentu utvrđene mere zaštite; na oslobađanje od plaćanja taksi, poreza i drugih dažbina u vezi sa zaštitom i korišćenjem kulturnog dobra, u skladu sa zakonom.

Članom 28. utvrđene su obaveze vlasnika i držaoca i to obaveza da prijavi muzejsku građu nadležnoj ustanovi zaštite; čuva, pravilno koristi i redovno održava muzejsku građu; blagovremeno sprovodi utvrđene mere zaštite; bez odlaganja obavesti nadležnu ustanovu zaštite o svim pravnim i fizičkim promenama nastalim u vezi s muzejskom građom; dozvoli naučna i stručna istraživanja, tehnička i druga snimanja kao i izvođenje mera tehničke zaštite na muzejskoj građi u skladu s odredbama zakona; obezbedi dostupnost muzejske građe javnosti.

Član 29. utvrđuje da vlasnik odnosno držalac ne sme da: koristi muzejsku građu u svrhe koje nisu u skladu s njenom prirodom, namenom i značajem ili na način koji može dovesti do oštećenja muzejske građe; rasparčava zbirke, kolekcije i fondove muzejske građe bez utvrđenih uslova i saglasnosti nadležne ustanove zaštite.

 III. OSNIVANjE I PRESTANAK RADA MUZEJA (čl. 30-35)

Članom 30. utvrđeni su uslovi pod kojima muzej može biti osnovan i početi sa radom. Tako, muzej se može osnovati i početi s radom ako: poseduje muzejsku građu ili muzejsku zbirku; je utvrđen delokrug rada muzeja; ispunjava posebne uslove u pogledu prostorija, tehničke opreme, stručnog kadra i načina i uslova čuvanja i izlaganja muzejske građe; ima izrađen plan rada i razvoja; su obezbeđena sredstva za kontinuirano obavljanje delatnosti.

Članom 31. je definisano da posebne uslove za početak rada i obavljanje delatnosti muzeja propisuje ministar na predlog Muzejskog saveta Republike Srbije.

Članom 32. je uređeno evidentiranje muzeja kroz Evidenciju muzeja na način da se muzeji se upisuju u Evidenciju muzeja Republike Srbije (stav 1), da ministarstvo nadležno za poslove kulture vodi Evidenciju muzeja (stav 2), da sadržaj i način vođenja Evidencije muzeja propisuje ministar (stav 3), da je nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne samouprave dužan je da podatke o ustanovama koje je osnovala autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave dostavi Ministarstvu (stav 4), da su pravna i fizička lica dužna su da dostave podatke za upis u Evidenciju muzeja Ministarstvu u roku od 8 dana od osnivanja muzeja (stav 5).

Članom 33. je utvrđena obaveza ministarstva da najmanje jednom u 5 godina proverava da li muzej u javnoj svojini ispunjava propisane uslove za rad u skladu sa zakonom.

Članom 34. je uređen način prestanka rada muzeja ili statusnu promenu muzeja. Tako stavom 1. je definisano da muzeji prestaju sa radom ili menjaju svoj status u skladu sa zakonom, stavom 2. da osnivač može doneti odluku o prestanku rada muzeja ili statusnim promenama, stavom 3. da je u slučaju prestanka rada muzeja osnivač dužan da obezbedi smeštaj i zaštitu muzejske građe i muzejske dokumentacije, kao i da odluka o smeštaju muzejske građe i muzejske dokumentacije donosi se po prethodno pribavljenom mišljenju centralne ustanove i matičnog muzeja (stav 4).

Članom 35. je definisano da na osnivanje, status, upravljanje, rukovođenje, finansiranje, statusne promene, prestanak rada i druga pitanja od značaja za rad muzeja primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje kultura, kojim se uređuje rad ustanova kulture i zakonom kojim se reguliše kulturno nasleđe, ako ovim zakonom nije drugačije uređeno.

IV. SRUKTURA MUZEJSKE DELATNOSTI I ORGANIZACIJA RADA (čl. 36-56)

Članom 36. definisana je struktura muzejske delatnosti na način da se organizacija rada i koordinacija rada muzeja u Republici Srbiji obavlja se kroz poslove Muzejskog saveta Republike Srbije, centralne ustanove, matičnih muzeja, teritorijalno nadležnih muzeja i mrežu muzeja.

Članovima 37, 38. i 39. utvrđuje se postojanje Muzejskog saveta Republike Srbije i oblast delovanja.

Tako je članom 37. definisano da se Muzejski savet osniva pri centralnoj ustanovi kao stručno-savetodavno telo za obavljanje poslova od interesa za razvoj i unapređenje muzejske delatnosti u skladu sa zakonom (stav 1), da se Muzejski savet se osniva u roku od 6 meseci od stupanja na snagu ovog zakona (stav 2) i da administrativno-tehničku podršku radu Muzejskog saveta pruža centralna ustanova (stav 3).

Članom 38. su utvrđeni poslovi Muzejskog saveta i to da Muzejski savet razmatra i predlaže ministru: javne politike razvoja muzejske delatnosti na teritoriji Republike Srbije na osnovu analize stanja i postignutih rezultata, a na osnovu izveštaja centralnog i matičnih muzeja; modele unapređenja i promocije muzejske delatnosti, kao i stručne, tehničke i finansijske resurse dostupne za te svrhe; modele i metode uspostavljanja, realizacije i promocije saradnje između muzeja i srodnih obrazovnih, naučnih, strukovnih i međunarodnih institucija i modele razvoja saradnje sa zajednicama kojima muzeji služe; razvoj sistema kontinuiranog usavršavanja stručnjaka u muzejskoj delatnosti a na osnovu plana i programa centralne ustanove; modele podsticanja obrazovne uloge i modele promocije muzejske delatnosti; dopune i izmene postojećih podzakonskih akata i preporuke za donošenje novih u skladu sa muzejskom delatnošću; razmatra i daje mišljenja o nacrtima zakona i drugih povezanih akata u vezi sa muzejskom delatnošću; rešenja spornih pitanja iz oblasti muzejske delatnosti; i druge poslove utvrđene zakonom i drugim propisima na zahtev nadležnog ministarstva.

Članom 39. je definisano da Muzejski savet na period od četiri godine imenuje ministar iz redova istaknutih muzejskih stručnjaka, a na predlog centralne ustanove (stav 1), da se Muzejski savet sastoji se od 5 članova (stav 2), da članovi Muzejskog saveta biraju predsednika iz svojih redova većinom glasova (stav 3), da Muzejski savet donosi poslovnik o radu (stav 4), da Muzejski savet podnosi Ministarstvu izveštaj o radu, najmanje jednom godišnje (stav 5) i da se sredstva za rad muzejskog saveta obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije (stav 5).

Članom 40. je definisana centralna ustanova i poslovi koje obavlja. Tako je stavom 1. definisano da je Narodni muzej Srbije centralna ustanova zaštite muzejske građe i matična ustanova zaštite kompleksnog tipa u čijoj je nadležnosti zaštita arheološke, numizmatičke i umetničke građe, u skladu sa zakonom. Stavom 2. su pobrojani poslovi centralne ustanove i to: vodi Centralni registar i registre kulturnih dobara od izuzetnog i velikog značaja u Republici Srbiji; utvrđuje kulturna dobra od velikog značaja; predlaže dobra od izuzetnog značaja koje proglašava Narodna skupština Republike Srbije; vodi evidencije vlasnika i držalaca kulturnih dobara od interesa za Republiku Srbiju; učestvuje u izradi strategije razvoja ustanova zaštite kulturnog nasleđa u Republici Srbiji; stara se o usklađivanju međunarodnih stručnih standarda, u oblasti muzejske delatnosti u saradnji sa matičnim muzejima; donosi plan i program stručnog usavršavanja zaposlenih u ustanovama muzejske delatnosti; donosi srednjoročni i dugoročni program razvoja muzejske delatnost u Republici Srbiji u skladu sa zakonom; utvrđuje metodologiju za stručni nadzor, koji obavljaju matični muzeji; razmatra izveštaje matičnih muzeja o stručnom nadzoru na teritoriji Republike Srbije i nalaže odgovarajuće mere; vodi evidencije o kulturnim dobrima stranog porekla koje su od interesa za Republiku Srbiju; donosi stručna uputstva za muzeje u Republici Srbiji; stara se o stalnom stručnom usavršavanju muzejskih stručnjaka; predlaže mere za unapređenje rada i razvoja muzeja; prati stanje, potrebe i uslove rada u muzejima; razmatra i sačinjava predlog za osnivanje novog muzeja na osnovu stručnog mišljenja matičnog muzeja i upućuje ga Ministarstvu na dalju nadležnost; obavlja stručni nadzor nad radom ustanova zaštite – matičnih muzeja, uz stručnu pomoć matičnih muzeja prema vrsti muzejske građe i stručne poslove ispitivanja navoda iz predstavke, koju zainteresovano fizičko i pravno lice podnosi u cilju iniciranja pokretanja postupka inspekcijskog nadzora; organizuje i realizuje program i način polaganja stručnih ispita u skladu sa pravilnikom koji uređuje način i program polaganja stručnih ispita u muzejskoj delatnosti; organizuje i realizuje postupak sticanja viših stručnih zvanja u muzejskoj delatnosti u skladu sa pravilnikom koji uređuje način i postupak sticanja viših stručnih zvanja u muzejskoj delatnosti; nadgleda Jedinstveni informacioni sistem za muzeje. Stavom 3. je predviđeno da poslove centralne ustanove za nematerijalno kulturno nasleđe i to: vođenje registra nematerijalnog kulturnog nasleđa, kao i: učestvuje u izradi strategije razvoja ustanova zaštite kulturnog nasleđa u Republici Srbiji; stara se o usklađivanju međunarodnih stručnih standarda, u oblasti muzejske delatnosti u saradnji sa matičnim muzejima; donosi stručna uputstva za muzeje u Republici Srbiji obavlja Centar za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju u Beogradu.

 Članovima 41. do 45. definisani su matični muzeji, uređeni poslovi i utvrđeni koji su matični muzeji u Srbiji.

Članom 41. utvrđen je i definisan matični muzej na način da matični muzeji sprovode matičnu muzejsku delatnost prema vrsti muzejske građe i osobenosti u vršenju muzejske delatnosti, stručnoj osposobljenosti zaposlenih, kao i raspoloživom muzejskom dokumentacijom i opremom za rad, u skladu sa zakonom.

Članom 42. je definisano da se matična delatnost prema vrsti muzejske građe i osobenosti u vršenju muzejske delatnosti sprovodi se na teritoriji Republike Srbije.

Član 43. uređuje poslove matičnih muzeja, pored poslova iz muzejske delatnosti i to: stručno-savetodavnu pomoć muzejima; unapređenje stručnog rada u muzejima; usklađivanje rada i razvoja muzeja; stručni nadzor nad radom muzeja; unapređenje i razvoj muzejske delatnosti; edukacija muzejskih stručnjaka; prezentacija i organizovanje stručnog rada uz primenu međunarodnih i nacionalnih standarda u cilju unapređenja i razvoja muzejske delatnosti; razmatra i sačinjava stručno mišljenje o osnivanju novog muzeja na osnovu predloga teritorijalno nadležnog muzeja i upućuje ga centralnom muzeju na dalju nadležnost; sarađuje sa centralnom ustanovom; druge aktivnosti na unapređenju i razvoju muzejske delatnosti; izdavanje mera tehničke zaštite prema vrsti muzejske građe.

Članom 44. su utvrđeni matični muzeji prema vrsti muzejske građe i osobenosti u vršenju muzejske delatnosti u Republici Srbiji i to: Narodni muzej Srbije za arheologiju, numizmatiku i likovnu umetnost; Istorijski muzej Srbije za građu od interesa za istoriju Republike Srbije; Etnografski muzej Beograd za etnologiju, kulturnu antropologiju i nematerijalnu baštinu; Muzej nauke i tehnike Beograd za nauku, tehniku i tehnologiju; Prirodnjački muzej Beograd za nasleđe prirode; Muzej savremene umetnosti Beograd za savremenu umetnost; Muzej primenjene umetnosti Beograd za primenjenu umetnost; Galerija Matice srpske za muzejsku delatnost galerija; Muzej Jugoslavije za jugoslovensko nasleđe i društvenu istoriju; Muzej na otvorenom "Staro selo" Sirogojno za muzeje na otvorenom i ekomuzeje (muzeje zajednica); Muzej žrtava genocida za negovanje kulture sećanja na žrtve genocida, holokausta i samudaripena; Muzej Srpske pravoslavne crkve za bogoslužbenu građu i liturgijske predmete; Muzej Vojvodine za muzeje i muzejske zbirke na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, a na osnovu Zakona o utvrđivanju nadležnosti za Autonomnu pokrajinu Vojvodinu.

Članovi 45. do 48. uređena je teritorijalna nadležnost muzeja.

Članom 45. je definisano da se nadležnost muzeja prema teritoriji sprovodi na određenom području u skladu sa administrativnom podelom Republike Srbije, uz stručnu pomoć centralnog muzeja i matičnih muzeja (stav 1) i da su teritorijalno nadležni muzeji javni muzeji kompleksnog tipa (stav 2).

Članom 46. su definisani poslovi teritorijalno nadležnih muzeja na teritoriji za koju su nadležni i to: organizovano i stručno delovanje u pružanju stručne pomoći i unapređenja rada muzeja na svojoj teritoriji; prikuplja, vodi i analizira podatke o vršenju muzejske delatnosti na svojoj teritoriji i prosleđuje u vidu izveštaja centralnom muzeju; stara se o stručnom usavršavanja zaposlenih na svojoj teritoriji; vodi evidenciju o kadrovskim, prostornim i tehničkim resursima; predlaže mere za unapređenje rada muzeja na svojoj teritoriji; praćenje stanja i uslova rada u muzejima na svojoj teritoriji; učešće u izradi predloga kratkoročnih programa i zajedničkih projekata u muzejima na svojoj teritoriji; u saradnji sa centralnim i matičnim muzejima vrši stručni nadzor nad radom muzeja na svojoj teritoriji; predlažu osnivanje novih muzeja na svojoj teritoriji; druge aktivnosti na unapređenju i razvoju muzejske delatnosti na svojoj teritoriji.

Članom 47. je utvrđeno da Rešenje o utvrđivanju teritorijalno nadležnih muzeja donosi ministar (stav 1) i da se Rešenje Rešenje o utvrđivanju teritorijalno nadležnih muzeja objavljuje u "Službenom glasniku RS" (stav 2).

Član 48. utvrđuje obavezu Ministarstva da redovno vrši kontrolu rada centralnog, matičnih muzeja i teritorijalno nadležnih muzeja i predlaže mere za unapređenje rada (stav 1). Stavom 2. je utvrđeno da se sredstva za obavljanje centralne, matične i teritorijalne nadležnosti muzeja obezbeđuju u budžetu Republike Srbije.

Članovima 49. do 51. uređeno je upravljanje i rukovođenje muzejima.

Članom 49. je definisano da se organizacija rada i upravljanje muzejom uređuje se aktom o osnivanju, statutom i drugim opštim aktima u skladu sa zakonom.

Članom 50. su navedeni organi muzeja i to: direktor, upravni odbor i nadzorni odbor (stav 1). Stavom 2. je definisano da mmenovanje direktora, imenovanje vršioca dužnosti direktora, nadležnosti, prestanak dužnosti, utvrđuje se na način i po postupku propisanim odredbama zakona kojim se uređuje oblast kulture, a stavom 3. da se nadležnost, izbor članova i rad upravnog i nadzornog odbora, kao i prestanak dužnosti članova upravnog i nadzornog odbora, utvrđuje na način i po postupku propisanim odredbama zakona kojim se uređuje kultura.

Članom 51. je definisano obrazovanje stručnog saveta i to da se u muzeju se obrazuje stručni savet (stav 1), da Stručni savet razmatra pitanja iz programske odnosno stručne delatnosti i direktoru daje mišljenja i preporuke u vezi sa stručnim radom muzeja (stav 2) i da se sastav, nadležnost i način rada stručnog saveta uređuje statutom muzeja (stav 3).

Članovima 52. do 56. definisano je ko, pod kojim uslovima može obavljati muzejsku delatnost.

Tako je članom 52. definisano da poslove u okviru muzejske delatnosti mogu obavljati lica s odgovarajućom stručnom spremom i položenim stručnim ispitom (stav 1), da se utvrđivanje stručne osposobljenosti vrši polaganjem stručnog ispita (stav 2) i da program polaganja stručnog ispita po strukama i način polaganja propisuje ministar (stav 3).

U članu 53. su navedena osnovna muzejska zvanja u zavisnosti od stepena stručne sprema i to osnovna zvanja sa visokim obrazovanjem su: kustos, konzervator i dokumentarista (stav 1); osnovna muzejska zvanja sa srednjim obrazovanjem su: tehničar i preparator (stav 2). Stavom 3. je predviđeno da se način, bliže uslove i postupak sticanja viših stručnih zvanja u muzejskoj delatnosti propisuje pravilnikom koji donosi centralna ustanova. Stavom 4. su pobrojana viša zvanja sa visokim obrazovanjem i to: viši kustos, viši konzervator, muzejski savetnik i konzervator savetnik.

Članom 54. je predviđen volonterski rad u muzeju kao praksa za polaganje stručnog ispita i sticanje stručnog zvanja u muzejskoj delatnosti.

Član 55. uređuje da se stručna zvanja i viša stručna zvanja u muzejskoj delatnosti definišu i utvrđuju u skladu sa Nacrtom zakona.

Član 56. definiše obavezu muzeja da se stara o stalnom stručnom usavršavanju zaposlenih u muzejima radi unapređenja organizacije i metodologije rada u okviru muzejske delatnosti.

V. JEDINSTVENI INFORMACIONI SISTEM ZA MUZEJE I MUZEJSKA DOKUMENTACIJA (čl. 57-65)

Ova glava Nacrta zakona sadrži odredbe kojima se definiše Jedinstveni informacioni sistem za muzeje i muzejska dokumentacija.

Članom 57. utvrđeno je da se, u cilju efikasnog čuvanja, korišćenja i prezentacije muzejske građe muzeji povezuju u Jedinstveni informacioni sistem za muzeje u Republici Srbiji (stav 1). Stavom 2. su pobrojani osnovi za uspostavljanje i funkcionisanje muzejskog informacionog sistema i to: standardizovana obrada; ujednačeno vođenje baze podataka u elektronskoj formi; odgovarajuća osposobljenost muzejskih radnika za vođenje baze podataka; računarska i komunikaciona oprema neophodna za povezivanje muzeja; da su osnovni podaci dostupni javnosti.

Članom 58. utvrđeno je da se svi podaci Jedinstvenog informacionog sistema za muzeje čuvaju i u centralnoj ustanovi.

Članom 59. definiđe da bliže uslove, način funkcionisanja, povezivanja i vođenja Jedinstvenog informacionog sistema za muzeje propisuje ministar.

Članom 60. uređena je muzejska dokumentacija na način da muzejska dokumentacija sadrži analogne i digitalne podatke o muzejskoj građi koji su potrebni za stručnu obradu, identifikaciju, određivanje porekla i utvrđivanje stanja prilikom pribavljanja, stručnu obradu kao i procenu vrednosti (stav 1). Stavom 2 je definisano da muzejska dokumentacija predstavlja sistemski prikupljen, izrađen, organizovan i pohranjen skup podataka nastao tokom procesa stručne obrade, zaštite i prezentacije muzejskih predmeta koji govore o njihovom nastanku, svojstvima, istorijatu, sticanju, merama tehničke zaštite i prate nastale promene u vezi sa muzejskom građom.

Članom 61. je definisano da se na osnovu akta o utvrđivanju, muzejska građa se upisuje u inventarnu knjigu muzejske zbirke (stav 1). Stavom 2. je definisana obaveza muzeja da redovno upisuje predmete u knjigu ulaza i muzejsku građu u inventarnu knjigu zbirke i dostavlja podatke za centralni registar zajedno sa podacima iz akta o utvrđivanju.

Član 62. utvrđuje da se za svako pojedinačno pokretno kulturno dobro - muzejsku građu vodi se inventarni karton.

Član 63. utvrđuje da je muzejska građa sa pripadajućom dokumentacijom pokretno kulturno dobro.

Članom 64. je utvrđeno da muzejska dokumentacija obuhvata i arhivu muzeja, dokumentaciju o delatnosti muzeja i hemeroteku (stav 1), kao i da muzejska dokumentacija o nematerijalnom kulturnom nasleđu obuhvata dokumenta, fotografije, audio-vizuelne zapise u digitalnom obliku i vodi se u skladu sa propisima koji regulišu ovu oblast (stav 2).

Članom 65. je definisano da sadržaj i način vođenja dokumentacije o muzejskoj građi propisuje ministar.

VI. NABAVKA I KORIŠĆENjE MUZEJSKE GRAĐE (čl. 66-75)

Ova glava Nacrta zakona sadrži odredbe kojima se definiše nabavka muzejske građe odnosno način nabavke (član 66), mogućnost razmene muzejske građe i uslovi pod kojima se može vršiti razmena (član 67), kao i privremeno čuvanje ili izlaganje drugim muzeja (član 68).

Uslovi pod kojima se muzejska građa može brisati iz Inventarne knjige i Centralnog registra muzejske građe i to u slučaju: razmene u skladu sa zakonom; procesa propadanja i gubljenja svojstva kulturnog dobra; vraćanja vlasniku na osnovu priložene dokumentacije; prodajom na osnovu odluke osnivača definisan je članom 69.

Članom 70. definisana je revizija muzejskih zbirki kao postupak kojim se utvrđuje broj i stanje muzejske zbirke, muzejske dokumentacije, uslovi čuvanja i mere zaštite.

Članom 71. definisan je rok, način i postupak vršenja revizije tako da se revizija muzejske građe vrši se periodično, u zavisnosti od vrste i obima muzejske građe, a najmanje jednom u deset godina (stav 1), da se izuzetno od prethodnog stava, vrši i u slučaju predaje dužnosti rukovaoca zbirke, neovlašćenog ulaska u prostore u kojima se čuvaju muzejske zbirke ili fizičkog oštećenja prostora u kojima se čuvaju muzejske zbirke (stav 2). Stavom 3. je predviđen otpis muzejske građe i to da u postupku revizije muzejske građe može se vršiti otpis muzejske građe pod uslovima i u postupku utvrđenim internim aktima muzeja. O izvršenoj reviziji sastavlja se izveštaj koji se dostavlja direktoru i osnivaču (stav 4), a da se način i postupak revizije muzejske građe uređuje internim aktima muzeja usklađenim sa aktom centralnog muzeja (stav 5).

Članom 72. je uređena dostupnost i prezentacija muzejske građe i muzejske dokumentacije na način da je dužan da muzejsku građu učini dostupnom javnosti kroz različite vidove prezentovanja (stav 1), da se muzejska građa izlaže putem stalnih i povremenih izložbi u sedištu i van sedišta muzeja i predstavlja putem publikacija različitog tipa - kataloga, monografija, serijskih publikacija (stav 2), da muzejska građa može biti izložena javnosti ako je prethodno upisana u inventarnu knjigu muzejske zbirke i obrađena u skladu sa zakonom (stav 3) i da se dostupnost i korišćenje muzejske dokumentacije uređuje se internim aktima muzeja (stav 4).

Osiguranje muzejske građe uređeno je članovima 73. i 74. kao mogućnost o kojoj odluku donosi osnivač uz obezbeđenje sredstava (član 73).

Članom 74. je predviđena obaveza muzeja da obezbede stalni fizički i tehnički nadzor i čuvanje muzejske građe koja se u muzejima nalaze, u skladu sa zakonom, podazakonskim aktima i drugim propisima kojima se uređuju pravila fizičkog i tehničkog obezbeđenja.

Član 75. uređuje kategoriju garancija za inostrane pozajmice i uslove pod kojima se izdaje garancija. Tako je stavom 1. definisano da Republika Srbija može dati garanciju za muzejsku građu inostranih izložbi koje se privremeno priređuje na teritoriji Republike Srbije koje imaju posebnu kulturnu i umetničku vrednost i za čiju realizaciju se uslovljava davanje garancije. Stavom 2. je predviđeno da Vlada Republike Srbije određuje za koje će se izložbe dati garancija. Stavom 3. da se garancija daje i kada bi zbog visoko deklarisane materijalne vrednosti kulturnih dobara troškovi osiguranja bili izuzetno visoki, a prihvata se garancija umesto osiguranja. Period važenja garancije utvrđen je stavom 4. i to da se garancija izdaje za period od preuzimanja, tokom izlaganja do povraćaja. Stav 5. uređuje da se garancija može dati pod uslovom da je muzej obezbedio dodatne mere obezbeđenja i primenu tehničkih mera zaštite izložbe, kao i da Ministarstvo utvrđuje ispunjenost uslova muzeja za izdavanje garancije Republike Srbije (stav 6).

VII. SREDSTVA ZA RAD (čl. 76)

Član 76. utvrđuje da sredstva za rad muzeja obezbeđuje osnivač (stav 1). Stavom 2. se predviđa mogućnost obezbeđenja i dodatnih sredstava iz drugih oblika i nivoa finansiranja, dok je stavom 3. navedeno koji su oblici obezbeđenja dodatnih sredstava iz sopstevnih prihoda i to: prodajom proizvoda i usluga; pružanjem stručnih usluga; donatorstvom; sponzorstvom; poklonima; osnivanjem fondacija i na drugi način u skladu sa zakonom. Stavom 4. je definisano da se način ostvarivanja, kontrole i trošenja sopstvenih prihoda uređuju internim aktima muzeja.

VIII. NADZOR (čl. 77-83)

Ovim odredbama predviđeno je da nadzor nad radom javnih muzeja vrši Miinistarstvo (član 77).

Ukoliko se tokom postupka nadzora utvrdi da muzej ne ispunjava propisane uslove za obavljanje delatnosti, muzej je dužan da otkloni uočene nedostatke u roku koji odredi Ministarstvo (član 78).

Takođe, odredbama je predviđeno da nadzor nad stručnim radom muzeja vrši centralna ustanova; nadzor nad stručnim radom teritorijalno nadležnih muzeja vrši centralni i matični muzeji; nadzor nad stručnim radom muzeja iz mreže muzeja na određenoj teritoriji vrši teritorijalno nadležni muzeji, uz stručnu pomoć centralnog i matičnih muzeja (član 79).

Članom 80. je predviđeno da muzej nad kojim se vrši stručni nadzor je dužan da tokom obavljanja poslova stručnog nadzora dostavi potrebne podatke za obavljanje stručnog nadzora, kao i da omogući obavljanje stručnog nadzora.

Član 81. definiše da način vršenja stručnog nadzora nad stručnim radom muzeja koji čine mrežu muzeja Republike Srbije uređuje centralni muzej.

Član 82. predviđa da centralnom, matičnim muzeji i teritorijalno nadležnim muzejima, u skladu sa delokrugom poslova stručnog nadzora koji vrše, poverava se obavljanje pojedinih stručnih poslova inspekcije za zaštitu kulturnih dobara, i to stručni poslovi ispitivanja navoda iz predstavke, koju zainteresovan fizičko i pravno lice (podnosilac predstavke) podnosi u cilju iniciranja pokretanja postupka inspekcijskog nadzora (stav 1), kao i da centralni, matični muzeji i teritorijalno nadležni muzeji pružaju muzejima potrebne informacije, stručnu pomoć i savete u vezi sa zaštitom muzejske građe (stav 2).

Član 83. predviđa inspekcijski nadzor u pogledu obavljanja muzejske delatnosti muzeja koju vrši Ministarstvo, u skladu sa zakonima kojima se reguliše kultura, kulturno nasleđe i inspekcijski nadzor.

IX. KAZNENE ODREDBE (čl. 84)

Kaznenim odredbama predviđene su kazne za prekršaje za fizičko lice ili odgovorno lice u muzeju, kao i odgovorno lice kod osnivača.

X. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE (čl. 85-91)

Prelaznim i završnim odredbama predviđen je rok od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona da muzeji usklade svoju organizaciju i rad u skladu sa odredbama ovog zakona, donesu podzakonske propise za sprovođenje ovog zakona i muzeji koji nisu inventarisali muzejsku građu, oformili inventarne knjige i dokumentaciju dužni su da obave navedeno (član 85-87).

Propisana je obaveza Muzeja da u roku od dva meseca od dana donošenja ovog zakona donesu interni akt kojim se uređuje način i postupak revizije muzejske građe u skladu sa aktom centralnog muzeja, donesu interni akt kojim će urediti dostupnost i mogućnost korišćenja muzejske dokumentacije i donesu interni akt kojim će urediti nabavku muzejske građe (član 88-90).

Član 91. reguliše vreme stupanja na snagu zakona.

IV. Analiza efekata zakona

PRILOG 2:

Ključna pitanja za analizu postojećeg stanja i pravilno definisanje

promene koja se predlaže  

1) Koji pokazatelji se prate u oblasti, koji su razlozi zbog kojih se ovi pokazatelji prate i koje su njihove vrednosti?

U oblasti se prati nivo i kvalitet uređenosti zaštite pokretnih kulturnih dobara – muzejske građe, u pogledu uslova za obavljanje delatnosti zaštite pokretnih kulturnih dobara – muzejske građe, institucionalne izgrađenosti i uređenosti oblasti muzejske delatnosti. Nakon što se ostvare sve pretpostavke za funkcionisanje zaštite pokretnih kulturnih dobara – muzejske građe saglasno ciljevima zbog kojih se uređuje, kao pokazatelji koji bi bili praćeni u kontroli realizacije su: očuvanje, proučavanje, tumačenje, vrednovanje i predstavljanje javnosti muzejske građe kao dela celovitog kulturnog nasleđa.  

2) Da li se u predmetnoj oblasti sprovodi ili se sprovodio dokument javne politike ili propis? Predstaviti rezultate sprovođenja tog dokumenta javne politike ili propisa i obrazložiti zbog čega dobijeni rezultati nisu u skladu sa planiranim vrednostima.

U predmetnoj oblasti se nije sprovodio dokument javne politike ili propis, s toga nije moguće predstaviti rezultate sprovođenja istih.

3) Koji su važeći propisi i dokumenti javnih politika od značaja za promenu koja se predlaže i u čemu se taj značaj ogleda?

Važeći propisi i dokumenti javnih politika od značaja za promenu koja se predlaže su: Zakon o kulturi i Zakona o javnoj svojini. Značaj predložene promene se ogleda u tome što Zakon o kulturni daje pravni osnov za sistemsko uređenje muzejske delatnosti kroz unapređenje okvira delovanja muzejskih ustanova, uvođenje standarda koji se odnose na uslove osnivanja, čuvanja, proučavanja, zaštitu i prezentovanje muzejske građe, a Zakon o javnoj svojini daje osnov za uređuvanje oblasti zaštite pokretnim kulturnim dobrima sa stanovišta svojine.

4) Da li su uočeni problemi u oblasti i na koga se oni odnose? Predstaviti uzroke i posledice problema.

S obzirom na to da većina ustanova zaštite kulturnih dobara u Republici Srbiji obavlja svoju delatnost u veoma teškim uslovima, sa nedovoljnim prostorom, nedostatkom stručnog kadra, zastarelom opremom i problemima finansiranja, donošenjem Zakona o muzejskoj delatnosti će biti stvorene sistemske osnove za obezbeđivanje uslova neophodnih za obavljanje delatnosti zaštite pokretnih kulturnih dobara – muzejske građe i ravnomeran razvoj i unapređenje rada muzeja.  

Najveći broj muzeja zbog problema u vezi sa nedovoljnim finansiranjem od strane lokalnih samouprava nije u mogućnosti da na odgovarajući način obavlja svoju redovnu delatnost a pri tom je i broj zaposlenih u njima, uprkos povećanju obima poslova usled donošenja brojnih novih zakona iz različitih povezanih oblasti konstantno smanjivan pa su pojedine ustanove dovedeni na ivicu izdrživosti. Nedostatak prostora za smeštaj kulturnih dobara je među vodećim problemima koji direktno utiče na njihovo propadanje.

Osim toga, sadašnji zakonski okvir je delimično zastareo i ne uređuje brojna pitanja koja su od značaja za rad i primenu dobre prakse iz sveta na koju treba da se ugledamo.

Zakonsko uređivanje obaveza imalaca i držalaca kulturnih dobara, evidenciju svih kulturnih dobara naše provinijencije, na teritoriji Srbije i van njene teritorije, pitanja prava i obaveza muzeja, njihovu delatnost, stvaranje mreže muzeja, vođenje dokumentacije, kategorisanje i utvrđivanje kulturnih dobara, utvrđivanje jedinstvenih mera preventivne zaštite, nadzor nad primenom zakona i inspekcijski nadzor i brojna druga pitanja su važna radi stvaranja jedinstvenog sistema za očuvanje i zaštitu pokretnih kulturnih dobara – muzejske građe Srbije.

5)         Koja promena se predlaže?

1.         Stvaranje zakonskog okvira koji će obezbediti potpunu zaštitu i očuvanje muzejske građe kao pokretnih kulturnih dobara na jedinstven način, bez obzira na oblik u kojem nastaje i gde se nalazi jedan je od osnovnih ciljeva koji će se postići donošenjem ovog zakona. Uređivanje ove materije zakonom će uticati i na razvoj svesti o važnosti očuvanja muzejske građe kao pokretnih kulturnih dobara i naše baštine za buduće generacije, odnosno svesti da se najvažniji predmeti materijalnog i elementi nematerijalnog kulturnog nasleđa moraju zaštititi od uništenja jer oni predstavljaju svojevrsno materijalno svedočanstvo o postojanju, organizaciji i funkcionisanju društva i države;

2.         Zaokruživanje pravne regulative koja se odnosi na pokretna kulturna dobra – muzejsku građu izvorno nastalu u materijalnom ili nematerijalnom vidu i to na način koji će garantovati njeno "preživljavanje" kroz vreme, odnosno očuvanje podataka koje ona sadrži;

3.         Uređivanje pravnog osnova za korišćenje i zaštitu muzejske građe;

4.         Poboljšanje uslova za rad muzeja kako bi mogli da se punim kapacitetom posvete zaštiti pokretnih kulturnih dobara – muzejske građe za koje su nadležni;

5.         Jasno definisanje obaveza muzeja i osnivača muzeja;

6.         Regulisanje centralne i matičnih finkcija muzeja, kao i uređenje teritorijalne nadležnosti u okviru mreže muzeja;

7.         Uređenje mreže muzeja;

8.         Uređivanje stručnih zvanja u oblasti muzejske delatnosti;

9.         Pooštravanje kaznene politike koje će doprineti zaštiti i očuvanju pokretnih kulturnih dobara – muzejske građe.

6)         Da li je promena zaista neophodna i u kom obimu?

Donošenje zakona je neophodno i jedino moguće rešenje za sveobuhvatno regulisanje sistema zaštite pokretnih kulturnih dobara – muzejske građe kao i postavanje sistema, organizacije i funkcionisanje muzejske delatnosti ako imamo u vidu da se ne mogu na drugi način rešiti aktuelni problemi sa kojima se svakodnevno suočavaju muzeji u obavljanju delatnosti.

Imajući u vidu značaj muzejske građe kao dela kulturnog nasleđa i vrste pokretnih kulturnih dobara u savremenom svetu koji ih je prepoznao i kao jedan od bitnih elemenata pokretača privrednog rasta, turističke ponude jedne zemlje i bitnog uslova za razumevanje prošlosti i budućnosti jedne zemlje, neophodno je sva pitanja u vezi nastanka muzejske građe kao pokretnih kulturnih dobara, čuvanja i zaštite kao i druga pitanja u vezi nadležnosti i rada ustanova zaštite pokretnih kulturnih dobara – muzejske građe i obaveza i prava vlasnika i držaoca, urediti zakonom kojim će postaviti i sistemski urediti muzejsku delatnost.  

7) Na koje ciljne grupe će uticati predložena promena? Utvrditi i predstaviti ciljne grupe na koje će promena imati neposredan odnosno posredan uticaj.

 Nacrt zakona će uticati na Ministarstvo kulture i informisanja, u okviru kog funkcioniše sistem republičkih ustanova zaštite, na ustanove zaštite - muzeje, na korisnike usluga, na specijalizovana pravna i fizička lica koji nisu deo javnog sektora.

8) Da li postoje važeći dokumenti javnih politika kojima bi se mogla ostvariti željena promena i o kojim dokumentima se radi?

Ne postoje važeći dokumenti.

9)         Da li je promenu moguće ostvariti primenom važećih propisa?

 Ne.

10)       Kvantitativno (numerički, statistički) predstaviti očekivane trendove u predmetnoj oblasti, ukoliko se odustane od intervencije (status quo).

U slučaju nedonošenja zakona sistem zaštite pokretnih kulturnih dobara – muzejske građe ne bi bio sveobuhvatno regulisan i uređen u delu postavljanja sistema, organizacije i funkcionisanja muzejske delatnosti ako imamo u vidu da se ne mogu na drugi način rešiti aktuelni problemi sa kojima se svakodnevno suočavaju muzeji u obavljanju osnovne delatnosti.

11) Kakvo je iskustvo u ostvarivanju ovakvih promena u poređenju sa iskustvom drugih država, odnosno lokalnih samouprava (ako je reč o javnoj politici ili aktu lokalne samouprave)?

U pravnim sistemima evropskih zemalja postoje slični modeli uređenja zaštite pokretnih kulturnih dobara – muzejske građe, naročito ako se imaju u vidu obavezujući propisi EU.

PRILOG 3:

 Ključna pitanja za utvrđivanje ciljeva

1) Zbog čega je neophodno postići željenu promenu na nivou društva? (odgovorom na ovo pitanje definiše se opšti cilj).

Stvaranje zakonskog okvira koji će obezbediti potpunu zaštitu i očuvanje pokretnih kulturnih dobara – muzejske građe na jedinstven način, bez obzira na oblik u kojem nastaje i gde se nalazi jedan je od osnovnih ciljeva koji će se postići donošenjem ovog zakona. Uređivanje ove materije zakonom će uticati i na razvoj svesti o važnosti očuvanja pokretnih kulturnih dobara – muzejske građe i naše baštine za buduće generacije, odnosno svesti da se najvažniji predmeti i elementi nematerijalnog kulturnog nasleđa moraju zaštititi od uništenja jer oni predstavljaju svojevrsno materijalno svedočanstvo o postojanju, organizaciji i funkcionisanju društva i države.

2) Šta se predmetnom promenom želi postići? (odgovorom na ovo pitanje definišu se posebni ciljevi, čije postizanje treba da dovode do ostvarenja opšteg cilja. U odnosu na posebne ciljeve, formulišu se mere za njihovo postizanje).

1.         Stvaranje zakonskog okvira koji će obezbediti potpunu zaštitu i očuvanje muzejske građe kao pokretnih kulturnih dobara na jedinstven način, bez obzira na oblik u kojem nastaje i gde se nalazi jedan je od osnovnih ciljeva koji će se postići donošenjem ovog zakona. Uređivanje ove materije zakonom će uticati i na razvoj svesti o važnosti očuvanja muzejske građe kao pokretnih kulturnih dobara i naše baštine za buduće generacije, odnosno svesti da se najvažniji predmeti materijalnog i elementi nematerijalnog kulturnog nasleđa moraju zaštititi od uništenja jer oni predstavljaju svojevrsno materijalno svedočanstvo o postojanju, organizaciji i funkcionisanju društva i države;

2.         Zaokruživanje pravne regulative koja se odnosi na pokretna kulturna dobra – muzejsku građu izvorno nastalu u materijalnom ili nematerijalnom vidu i to na način koji će garantovati njeno "preživljavanje" kroz vreme, odnosno očuvanje podataka koje ona sadrži;

3.         Uređivanje pravnog osnova za korišćenje i zaštitu muzejske građe;

4.         Poboljšanje uslova za rad muzeja kako bi mogli da se punim kapacitetom posvete zaštiti pokretnih kulturnih dobara – muzejske građe za koje su nadležni;

5.         Jasno definisanje obaveza muzeja i osnivača muzeja;

6.         Regulisanje centralne i matičnih finkcija muzeja, kao i uređenje teritorijalne nadležnosti u okviru mreže muzeja;

7.         Uređenje mreže muzeja;

8.         Uređivanje stručnih zvanja u oblasti muzejske delatnosti;

9.         Pooštravanje kaznene politike koje će doprineti zaštiti i očuvanju pokretnih kulturnih dobara – muzejske građe.

3) Da li su opšti i posebni ciljevi usklađeni sa važećim dokumentima javnih politika i postojećim pravnim okvirom, a pre svega sa prioritetnim ciljevima Vlade?

Da.

4) Na osnovu kojih pokazatelja učinka će biti moguće utvrditi da li je došlo do ostvarivanja opštih odnosno posebnih ciljeva?

Pokazatelj je uspešnije sprovođenje propisa kojim se uređuje muzejska delatnost, koja se u boljoj vidljivosti muzejske građe segmenta kulturnog nasleđa i njene integrativne zaštite, kao i dostupnosti muzejske građe krajnjim korisnicima, pružanje osnova za formiranje i uređenje mreža ustanova zaštite muzejske građe.

PRILOG 4:

 Ključna pitanja za identifikovanje opcija javnih politika 

1)         Koje relevantne opcije (alternativne mere, odnosno grupe mera) za ostvarenje cilja su uzete u razmatranje? Da li je razmatrana "status quo" opcija?

U toku analize razmatrana je mogućnosti status quo – ne donošenje Zakona o muzejskoj delatnosti. Ova opcija nije održiva iz razloga što više nije moguće postojećim pravnim okvirom obezbediti potpunu zaštitu i očuvanje muzejske građe kao pokretnih kulturnih dobara.

2)         Da li su, pored regulatornih mera, identifikovane i druge opcije za postizanje željene promene i analizirani njihovi potencijalni efekti?

U toku analize razmatrano je nekoliko relevantnih mogućnosti.

Izmene odnosno dopune Zakona o kulturnim dobrima kojim bi se izvršila korekcija dela uočenih problema ne bi bilo dobro rešenje imajući u vidu obim potrebnih izmena, odnosno dopuna, te je iz navedenih razloga celishodnije donošenje novog zakona koji bi postavio jedinstvene osnove za oblast zaštite pokretnih kulturnih dobara – muzejske građe na savremen način postavio organizaciju i funkcionisanje muzejske delatnosti.

3)         Da li su, pored restriktivnih mera (zabrane, ograničenja, sankcije i slično) ispitane i podsticajne mere za postizanje posebnog cilja?

Predviđeno je pravo vlasnika odnosno držaoca muzejske građe: da koristi muzejsku građu na način koji je u skladu s odredbama zakona i merama utvrđenim na osnovu zakona; na stručnu pomoć; na finansijsku pomoć za održavanje muzejske građe i sprovođenje konzervatorskih mera, u skladu sa zakonom; na pravičnu naknadu u slučaju zabrane korišćenja ili ograničenja korišćenja muzejske građe; na naknadu štete koju trpi usled mere kojom je obezbeđena dostupnost muzejske građe javnosti i za vreme izvođenja mera tehničke zaštite na kulturnom dobru, ako je merom zaštite ograničeno ili onemogućeno ekonomsko iskorišćavanje kulturnog dobra za odobrenu namenu u momentu utvrđene mere zaštite; na oslobađanje od plaćanja taksi, poreza i drugih dažbina u vezi sa zaštitom i korišćenjem kulturnog dobra, u skladu sa zakonom.

4) Da li su u okviru razmatranih opcija identifikovane institucionalno upravljačko organizacione mere koje je neophodno sprovesti da bi se postigli posebni ciljevi?

Nacrtom zakona je predviđeno jedinstveno finansiranje ustanova zaštite kulturnih dobrara na teritoriji Republike Srbije čime se na jedinstven način postižu utvrđeni posebni ciljevi u oblasti zaštite kulturnog nasleđa.

5) Da li se promena može postići kroz sprovođenje informativno-edukativnih mera?

Ne.

6) Da li ciljne grupe i druge zainteresovane strane iz civilnog i privatnog sektora mogu da budu uključene u proces sprovođenja javne politike, odnosno propisa ili se problem može rešiti isključivo intervencijom javnog sektora?

Mogu.

7) Da li postoje raspoloživi, odnosno potencijalni resursi za sprovođenje identifikovanih opcija?

Da.

8) Koja opcija je izabrana za sprovođenje i na osnovu čega je procenjeno da će se tom opcijom postići željena promena i ostvarenje utvrđenih ciljeva?

Opcija je primena regulatorne mere odnosno donošenje Zakona o muzejskoj delatnosti.

 

 

 

PRILOG 5:

 Ključna pitanja za analizu finansijskih efekata 

1) Kakve će efekte izabrana opcija imati na javne prihode i rashode u srednjem i dugom roku?

U predstojećem periodu neće biti značajnijih efekata na javne prihode i rashode, osim u delu vršenja poslova centralne ustanove, matičnih i teritorijalno nadležnih muzeja u mreži muzeja.

2) Da li je finansijske resurse za sprovođenje izabrane opcije potrebno obezbediti u budžetu, ili iz drugih izvora finansiranja i kojih?

Finansijske resurse potrebno je obezbediti iz budžeta Republike Srbije.

3) Kako će sprovođenje izabrane opcije uticati na međunarodne finansijske obaveze?

Neće uticati na međunarodne finansijske obaveze.

4) Koliki su procenjeni troškovi uvođenja promena koji proističu iz sprovođenja izabrane opcije (osnivanje novih institucija, restrukturiranje postojećih institucija i obuka državnih službenika) iskazani u kategorijama kapitalnih troškova, tekućih troškova i zarada?

Za sprovođenje Zakona o muzejskoj delatnosti potrebno je obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, jer je ovim zakonom predviđena njegova odložena primena, šest meseci od dana stupanja na snagu, tako da se očekuje da će se sa primenom Zakona početi 2022. godine. U skladu sa tim, u budžetu Republike Srbije za 2022. i 2023. godinu sredstva će biti planirana prema realnim parametrima i u skladu sa novim obavezama koje uspostavlja ovaj zakon.

5) Da li je moguće finansirati rashode izabrane opcije kroz redistribuciju postojećih sredstava?

Delimično.

6) Kakvi će biti efekti sprovođenja izabrane opcije na rashode drugih institucija?

Nije relevantno.

PRILOG 6:

 Ključna pitanja za analizu ekonomskih efekata  

1) Koje troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzr kovati privredi, pojedinoj grani, odnosno određenoj kategoriji privrednih subjekata?

Nacrt zakona neće stvoriti dodatne troškove za privredu.

2) Da li izabrana opcija utiče na konkurentnost privrednih subjekata na domaćem i inostranom tržištu (uključujući i efekte na konkurentnost cena) i na koji način?

Ne.

3) Da li izabrane opcije utiču na uslove konkurencije i na koji način?

Ne.

4) Da li izabrana opcija utiče na transfer tehnologije i/ili primenu tehničko-tehnoloških, organizacionih i poslovnih inovacija i na koji način?

Ne.

5) Da li izabrana opcija utiče na društveno bogatstvo i njegovu raspodelu i na koji način?

Izabrana opcija utiče na uvećanje društvenog bogatstva na način očuvanja muzejske građe kao pokretnih kulturnih dobara i dela sveukupnog kulturnog nasleđa.

6) Kakve će efekte izabrana opcija imati na kvalitet i status radne snage (prava, obaveze i odgovornosti), kao i prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca?

 Nije relevantno.

PRILOG 7:

 Ključna pitanja za analizu efekata na društvo  

1)         Kolike troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati građanima?

Izabrana opcija neće građanima prouzrokovati troškove i koristi (materijalne i nematerijalne).

2) Da li će efekti realizacije izabrane opcije štetno uticati na neku specifičnu grupu populacije i da li će to negativno uticati na uspešno sprovođenje te opcije, kao i koje mere treba preduzeti da bi se ovi rizici sveli na minimum?

Nije relevantno.

3) Na koje društvene grupe,a posebno na koje osetljive društvene grupe, bi uticale mere izabrane opcije i kako bi se taj uticaj ogledao (pre svega na siromašne i socijalno isključene pojedince i grupe, kao što su osobe sa invaliditetom, deca, mladi, žene, stariji preko 65 godina, pripadnici romske nacionalne manjine, neobrazovani, nezaposleni, izbegla i interno raseljena lica i stanovništvo ruralnih sredina i druge osetljive društvene grupe)?

Nije relevantno.

4) Da li bi i na koji način izabrana opcija uticala na tržište rada i zapošljavanje, kao i na uslove za rad (npr. promene u stopama zaposlenosti, otpuštanje tehnoloških viškova, ukinuta ili novoformirana radna mesta, postojeća prava i obaveze radnika, potrebe za prekvalifikacijama ili dodatnim obukama koje nameće tržište rada, rodnu ravnopravnost, ranjive grupe i oblike njihovog zapošljavanja i slično)?

Nije relevantno.

5) Da li izabrane opcije omogućavaju ravnopravan tretman, ili dovode do direktne ili indirektne diskriminacije različitih kategorija lica (npr. na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, jezika, pola, rodnog identiteta, invaliditeta, starosne dobi, seksualne orijentacije, bračnog statusa ili drugih ličnih svojstava)?

Nije relevantno.

6) Da li bi izabrana opcija mogla da utiče na cene roba i usluga i životni standard stanovništva, na koji način i u kojem obimu?

Nije relevantno.

7) Da li bi se realizacijom izabranih opcija pozitivno uticalo na promenu socijalne situacije u nekom određenom regionu ili okrugu i na koji način?

Nije relevantno.

8) Da li bi se realizacijom izabrane opcije uticalo na promene u finansiranju, kvalitetu ili dostupnosti sistema socijalne zaštite, zdravstvenog sistema ili sistema obrazovanja, posebno u smislu jednakog pristupa uslugama i pravima za osetljive grupe i na koji način?

Nije relevantno.

PRILOG 8:

 Ključna pitanja za analizu efekata na životnu sredinu

 

1)         Da li izabrana opcija utiče i u kojem obimu utiče na životnu sredinu, uključujući efekte na kvalitet vode, vazduha i zemljišta, kvalitet hrane, urbanu ekologiju i upravljanje otpadom, sirovine, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije?

Nacrt zakona ne prouzrokuje nikakav uticaj na životnu sredinu, uključujući vodu, vazduh i obnovljive izvore energije.

2) Da li izabrana opcija utiče na kvalitet i strukturu ekosistema, uključujući i integritet i biodiverzitet ekosistema, kao i floru i faunu?

Nacrt zakona ne prouzrokuje nikakav uticaj na kvalitet i strukturu ekosistema, uključujući i integritet i i biodiverzitet ekosistema, kao i floru i faunu.

3) Da li izabrana opcija utiče na zdravlje ljudi?

 Nacrt zakona neće proizvesti nikakav uticaj na zdravlje ljudi.

4) Da li izabrana opcija predstavlja rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi i da li se dopunskim merama može uticati na smanjenje tih rizika?

 Nacrt zakona ne predstavlja rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

5) Da li izabrana opcija utiče na zaštitu i korišćenje zemljišta u skladu sa propisima koji uređuju predmetnu oblast?

Nacrt zakona ne utiče na zaštitu i korišćenje zemljišta u skladu sa propisima koji uređuju predmetnu oblast.

PRILOG 9:

 Ključna pitanja za analizu upravljačkih efekata  

1)         Da li se izabranom opcijom uvode organizacione, upravljačke ili institucionalne promene i koje su to promene?

Nacrtom zakona predviđa se sistem obavljanja poslova centralne ustanove, matičnih i teritorijalno nadležnih muzeja u mreži muzeja.

2) Da li postojeća javna uprava ima kapacitet za sprovođenje izabrane opcije (uključujući i kvalitet i kvantitet raspoloživih kapaciteta) i da li je potrebno preduzeti određene mere za poboljšanje tih kapaciteta?

Ministarstvo kulture i informisanja ima potrebne kapacitete za sprovođenje zakonskim odredbi.

3) Da li je za realizaciju izabrane opcije bilo potrebno izvršiti restrukturiranje postojećeg državnog organa, odnosno drugog subjekta javnog sektora (npr. proširenje, ukidanje, promene funkcija/hijerarhije, unapređenje tehničkih i ljudskih kapaciteta i sl.) i u kojem vremenskom periodu je to potrebno sprovesti?

Nije potrebno.

4) Da li je izabrana opcija u saglasnosti sa važećim propisima, međunarodnim sporazumima i usvojenim dokumentima javnih politika?

Da.

5) Da li izabrana opcija utiče na vladavinu prava i bezbednost?

Pozitivno utiče na vladavinu prava jer obezbeđuje sveobuhvatnu zaštitu muzejske građe kao pokretnih kulturnih dobara i dela kulturnog nasleđa, i transparentno obavljanje muzejske delatnosti.

6)         Da li izabrana opcija utiče na odgovornost i transparentnost rada javne uprave i na koji način?

Povećava odgovornost i transparentnost rada javne uprave, ustanova i imalaca i držalaca kulturnih dobara.

7) Koje dodatne mere treba sprovesti i koliko vremena će biti potrebno da se sprovede izabrana opcija i obezbedi njeno kasnije dosledno sprovođenje, odnosno njena održivost?

Predviđeno je donošenje podzakonskih propisa u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu Zakona o muzejskoj delatnosti.

PRILOG 10:

 Ključna pitanja za analizu rizika 

1) Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđena podrška svih ključnih zainteresovanih strana i ciljnih grupa? Da li je sprovođenje izabrane opcije prioritet za donosioce odluka u narednom periodu (Narodnu skupštinu, Vladu, državne organe i slično)?

Da.

2) Da li su obezbeđena finansijska sredstva za sprovođenje izabrane opcije? Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđeno dovoljno vremena za sprovođenje postupka javne nabavke ukoliko je ona potrebna?

Finansijska sredstva za sprovođenje izabrane opcije će biti obezbeđena. Nije potrebno sprovođenje javne nabavke.

3) Da li postoji još neki rizik za sprovođenje izabrane opcije?

Ne.

V. Procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona

Za sprovođenje Zakona o muzejskoj delatnosti potrebno je obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, jer je ovim zakonom predviđena njegova odložena primena, šest meseci od dana stupanja na snagu, tako da se očekuje da će se sa primenom Zakona početi 2022. godine. U skladu sa tim, u budžetu Republike Srbije za 2022. i 2023. godinu sredstva će biti planirana prema realnim parametrima i u skladu sa novim obavezama koje uspostavlja ovaj zakon.

Izvor: Vebsajt Ministarstva kulture i informisanja, 13.01.2021.