Zastava Bosne i Hercegovine
Email Print

ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA: Strukovna udruženja nezadovoljna novim Zakonom


Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 88/2021 - dalje: Zakon), koji predviđa vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, ali i rešavanje problema nepostojanja preciznog broja potrošačkih sporova koji se vode pred sudovima.

Usvojeni Zakon, smatraju u organizacijama potrošača, nije doneo ništa konkretno novo, mahom su prepisane već postojeće odredbe, a ostalo je dosta nedovoljno dobrih rešenja poput onog koje se tiče nadležnosti tela koje se bave zaštitom potrošača u Srbiji.

Jedna od novina u ovom Zakonu je i obaveza trgovca da sačini predračun prilikom pružanja usluga, kao i uspostavljanje evidencije potrošačkih sporova u sudovima i uvođenje prekršajnih naloga za pojedine prekršaje trgovaca.

Posebna novina je uvođenje registra koji će voditi RATEL, a u koji će moći da se prijave svi koji ne žele da ih trgovci uznemiravaju telefonom i nude im razne proizvode. Trgovci bi mogli da budu i kažnjeni prekršajno ukoliko pozivaju potrošače čiji su brojevi uneti u navedeni registar.

Tako su kazne za pravna lica od 50.000 dinara, preduzetnike od 30.000 dinara. U slučaju da trgovac ne postupi po prekršajnom nalogu, kazne mogu da budu od 300.000 do dva miliona dinara za firmu, a za odgovorna lica u preduzeću od 50.000 do 150.000 dinara.

Među odredbama novog Zakona su i one koje se tiču rokova za isporuku robe, koje predviđaju raskidanje ugovora ukoliko se dogovoreni rok za isporuku ne ispoštuje.

“U slučaju raskida ugovora, prodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od tri dana od dana raskida ugovora vrati potrošaču celokupan iznos plaćen po osnovu ugovora”, navodi se u Zakonu.

Potrošač u roku od šest meseci od kupovine robe ima pravo da od prodavca zatraži ili popravku ili odgovarajuće umanjenje cene ili da raskine ugovor.

Otklanjanje nesaobraznosti, ističe se u Zakonu, moguće je opravkom uz izričitu saglasnost potrošača, a prodavac je odgovoran za nesaobraznost robe dve godine od prodaje. Dokazivanje da je roba neispravna ili da nije dobro korišćena je na trgovcu.

Predsednik Udruženja potrošača Beograda Petar Bogosavljević kaže da je usvojen onakav Zakon kakav je bio i pre dve godine predložen, bez nekih izmena.

“Veoma sam nezadovoljan, jer zakoni o zaštiti potrošača koji se ovde usvajaju karakteristični su po tome što se u njima najčešće prepisuju odredbe prethodnih zakona. Ima nekih prilagođavanja savremenim uslovima, to je deo koji se odnosi na zabranu uznemiravanja građana u elektronskoj komunikaciji, ali i to je više tehničko pitanje”, ističe Bogosavljević.

Odredbe o uvođenju vansudskog rešavanja sporova potpuno su, napominje on, preuzete iz prethodnog zakona, čak je bilo i nekoliko punktova za vansudsko rešavanje, ali su samo dva ili tri spora rešena na taj način.

“To je znači postojalo već, ali se nije primenjivalo. Bilo bi dobro da se primenjuje”, ističe on.

Suštinski problem je, kako kaže, to što nema izmena u strategiji zaštite potrošača.

“Sadržana su rešenja koja su apsolutno neprihvatljiva kada je u pitanju i organizacija potrošača i finansiranje, ali i nadležnost zaštite potrošača, minimizirana je uloga Nacionalnog saveta za zaštitu potrošača, a favorizuje se grupa koja se bavi zaštitom potrošača u Ministarstvu, koja nema ni kapacitete ni interes da se time ozbiljnije bavi”, naglašava Bogosavljević.

Ovakav Zakon je u službi, kako kaže, marketinga i pregovora za ulazak u EU, ali pomaka objektivno nema.

“Novo rešenje je po formi, a po sadržini je beznačajno jer je u suštini preneto već nešto što postoji”, napominje Bogosavljević.

U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije imaju niz zamerki na usvojeni Zakon, kojim je kako kaže predsednik ove organizacije Goran Papović, propuštena šansa da se efikasnije zaštite potrošači.

“NOPS je još ranije tražio uvođenje prekršajnih naloga i kolektivne tužbe, jer je ona ukinuta 2012, a efikasnije zaštite od kolektivne tužbe ne postoji”, ističe Papović i kaže da sve evropske zemlje, uključujući i Hrvatsku imaju takvu vrstu zaštite u svojim zakonima. Papoviću nije jasno ni kako će trgovci dokazati zbog čega neka roba nije dobra, jer u Srbiji ne postoje jasni standardi koji definišu kvalitet robe koja ulazi u Srbiju.

Novim Zakonom bi trebalo da budu, kako je to ranije najavljeno, više zaštićeni i putnici u turizmu, a planirano je i usklađivanje potrošačkih prava građana Srbije sa novim propisima Evropske unije o putovanjima u paket aranžmanima i povezanim putnim aranžmanima.

Izvor: Vebsajt Danas, Lj. Bukvić, 13.09.2021.
Naslov: Redakcija