Zastava Bosne i Hercegovine

ZAKON O SOCIJALNOJ KARTI: Primena Zakona počinje 1. marta 2022. godine, a još uvek je nepoznato dokle se stiglo sa pripremom registra materijalno ugroženih građana


Od 1. marta treba da počne primena Zakona o socijalnoj karti ("Sl. glasnik RS", br. 14/2021), koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila još februara prošle godine, a od 1. januara ove Socijalna karta trebalo je već da bude povezana sa svim registrima.

Da li je to urađeno, Danas nije uspeo da sazna iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Naime, registar socijalne karte trebalo je najkasnije od 1. januara da se poveže sa svim ostalim registrima pri ministarstvima, kao i Centralnim registrom, a primena Zakona planirana je za 1. mart ove godine.

Cilj Zakona jeste formiranje jedinstvenog registra kako bi nadležnim službama bili dostupni podaci o građanima, odnosno šta i u kojoj meri poseduju, kolika su im primanja, a ceo sistem je zamišljen tako da olakša nadležnima odluku kome i koliko treba pomoći.

U socijalnoj karti, sudeći prema Zakonu, biće podaci o svakom pojedincu i sa njim povezanim osobama, supružnicima, deci i srodnicima do drugog stepena srodstva, ali i starateljima i hraniteljima, ukoliko žive pod istim krovom.

Osim osnovnih podataka poput imena, datuma rođenja, mesta boravka, zanimanja, država, odnosno institucije koje će imati uvid u podatke, raspolagaće i sa podacima o pokretnoj imovini, imovinskom statusu, kao i procenjenoj vrednosti nepokretne imovine, podacima o prihodima na koje se plaćaju porezi, o isplaćenim penzijama.

U bazi će biti i podaci o isplatama novčanih naknada prema propisima o zapošljavanju, ali i oni o povratnicima po osnovu sporazuma o readmisiji. Socijalna karta kao registar čuvaće prema ovom Zakonu i posebne podatke o pojedincima i to one koji se tiču ostvarenih prava o socijalnoj zaštiti, o isplatama i drugim novčanim naknadama, odbijenim zahtevima, subvencijama, ali i tome kakav je zdravstveni status, da li se radi o osobi sa invaliditetom, kakav je status školovanja, da li se radi o samohranom roditelju.

Sve ove informacije biće dostupne socijalnim službama, centrima za socijalni rad, Ministarstvu, ali i jedinicama lokalne samouprave, nadležnim pokrajinskim i republičkim službama za sprovođenje socijalne zaštite. Zakonom je predviđena i stroga zaštita podataka, i to merama autentifikacije i autorizacije ovlašćenog lica koji pristupa podacima.

Do početka prošle godine završena je bila prva od dve planirane faze, odnosno u jedan registar povezani su svi podaci iz Ministarstva rada, dok je u drugoj na red došlo povezivanje i sa podacima iz drugih evidencija. Kada zaživi, ovaj sistem bi, prema najavama nadležnih, omogućio da građani koji su u najtežem ekonomskom položaju budu vidljiviji u sistemu.

Predstavljajući Zakon prošle godine u Skupštini, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Darija Kisić Tepavčević, izjavila je da nekoliko stotina hiljada građana koristi socijalnu pomoć po različitim osnovama, i da postoji 25 različitih prava iz boračko-invalidske zaštite, a da će socijalne karte omogućiti pravedniju raspodelu. Koliko će ona biti pravednija i da li će Zakon kada počne da se primenjuje i zaista poboljšati situaciju u kojoj se najsiromašniji nalaze veliko je pitanje.

Istraživačica Fondacije Centra za demokratiju Sarita Bradaš kaže da ovaj Zakon kada se radi o korišćenju prava na socijalnu zaštitu neće ništa promeniti, zato što se on bavi time kako se evidentiraju oni koji su trenutni korisnici ili su bili.

“Ono što bismo zdravorazumski očekivali, to je da imamo snimanje socijalne situacije svih građana Srbije i alarmiranje u slučaju da ti ljudi zapadnu u nekakve teškoće. Međutim, kod nas je linija administrativnog siromaštva toliko nisko postavljena, da ni oni koji su u apsolutnom siromaštvu, koje možemo smatrati ekstremnim za naše uslove, i oni koji su u riziku od siromaštva, nemaju šanse da ostvare pravo na novčanu socijalnu pomoć”, napominje Bradaš.

Ona podseća da već postoji Centralni registar gde se prikuplja veliki broj podataka o građanima i da se podaci o socijalnom i ekonomskom statusu mogu i odatle uzeti.

“Umesto da se bavimo izmenama zakonodavnog okvira i javnih politika, pre svega Zakona o socijalnoj zaštiti i donošenjem strategije o socijalnoj zaštiti, mi idemo obrnutim redom i rešavamo evidentiranje podataka, a ne suštinsko ostvarivanje prava na socijalnu zaštitu, što bi trebalo da bude prioritet”, ističe istraživačica.

Sve te činjenice, kako kaže, pokazatelj su toga koliko je ovoj državi stalo da se brine o građanima koji su najugroženiji.

U svojoj analizi Bradaš navodi kako je više od dva miliona građanki i građana u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, da 1,6 miliona živi ispod praga rizika od siromaštva, a nekih pola miliona u apsolutnom siromaštvu.

“Deca su starosna grupa koja je najugroženija, broj onih koji su u sistemu socijalne zaštite smanjuje se iz godine u godinu. Broj korisnika novčane socijalne pomoći u 2019. godini bio je 226.897 i u odnosu na 2012. godinu smanjen je za 10 odsto dok je broj korisnika dečijeg dodatka u odnosu na 2012. smanjen za 28 odsto”, navodi ona u analizi.

Prosek zemalja EU 27 za troškove socijalne zaštite u 2018. godini, napominje ona, iznosio je 27,9 odsto BDP-a, a u Srbiji je to bilo 19,4 odsto BDP-a.

Prema njenim rečima, podaci koje imamo o siromaštvu u našoj zemlji kasne, ali i ti kao i jedini “sveži” koje imamo o tome koliki je broj korisnika novčane socijalne pomoći govore da on iz godine u godinu pada.

“Tom socijalnom naknadom vi pokrivate samo jedan delić siromašnih, a i to se smanjuje iz godine u godinu. Ovaj Zakon se na bavi time kako unaprediti položaj, već kako prikupiti podatke i sada će ljudi mnogo brže moći da izgube to pravo. Na primer, imate neko parče zemlje koje je neupotrebljivo a koje ste nasledili, a živite u gradu i ne ostvarujete prihode. To parče zemlje će vas sprečiti da ostvarite novčanu naknadu”, napominje Sarita Bradaš.

Iako, kako kaže, ljudi ne ostvaruju prihode od zemlje, jer je to, na primer, livada sa kojom ne možete ništa, zakonom je utvrđen imovinski cenzus tako da svako ko ima više od pola hektara zemlje nema pravo na novčanu socijalnu pomoć.

“Nikome nije palo na pamet da se takve odredbe menjaju, da se izbace ti cenzusi, to nikoga nije briga”, naglašava Sarita Bradaš.

U analizi “Socijalne karte – bezizlaz iz siromaštva” Sarita Bradaš navodi da se jaz između praga administrativnog i apsolutnog siromaštva povećava sa brojem članova domaćinstva, pa je porodici sa dvoje odraslih i detetom do 14 godina, koja je u 2018. godini ostvarila pravo na socijalnu pomoć u iznosu 14.967 dinara, nedostajalo skoro još toliko da bi dostigli granicu od 27.029 dinara, koliko je iznosila linija apsolutnog siromaštva za tročlanu porodicu.

Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.

Izvor: Vebsajt Biznis, 11.01.2022.
Naslov: Redakcija