ZAKON O POREZIMA NA IMOVINU: Sledeće godine veći porez na imovinu. U nekim gradovima povećane cene kvadrata, ali je rano procenjivati za koliko tačno će ovaj namet biti uvećan zbog amortizacije

Za stan površine 50 metara kvadratnih u prvoj zoni Novog Sada, star 10 godina, u kome obveznik stanuje, porez na imovinu ove godine je iznosio 9.806,74 dinara, a dogodine će biti viši za 231,64 dinara. Porez za tu vrstu nekretnine u 2021. godini iznosiće 10.038,38 dinara.

U Poreskoj upravi Novog Sada kažu da je evidentan minimalan rast poreske obaveze u nominalnom iznosu za narednu godinu, a posebno ako se ima u vidu obaveza kvartalnog plaćanja poreza.

– Upoređujući prosečne cene kvadrata za 2020. i utvrđene za 2021. jasno se vidi da je za sledeću u odnosu na ovu godinu tržišna cena stanova po zonama porasla za 3,5 odsto u prvoj zoni, 3,80 odsto u drugoj zoni i 4,93 odsto u trećoj zoni. Pri tom, za 2021. uzeće se u obzir stopa amortizacije kao korektivni element koja iznosi 0,8 odsto po godini starosti objekta. Porez na imovinu biće gotovo identičan u odnosu na 2020 – kažu u Poreskoj upravi Novog Sada.

Nedostatak novca u lokalnim budžetima veći gradovi u Srbiji će pokušati da nadomeste povećanjem poreza na imovinu. Možda je rano za procene za koliko tačno će ovaj namet biti uvećan (jer to zavisi i od stope amortizacije), ali ako je suditi po osnovnom parametru – poreskoj osnovici, to jest vrednosti kvadratnog metra stambenog prostora, porez na imovinu u nekim delovima Beograda bi mogao da bude veći za šest odsto, dok je, na primer, Kragujevac predvideo uvećanje i poreske stope i osnovice.

Kao i svake godine pred kraj tekuće godine utvrđuje se prosečna cena kvadratnog metra na osnovu cena ostvarenih u prometu odgovarajućih nepokretnosti po zonama u periodu od 1. januara do 30. septembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez na imovinu.

– S obzirom na to da nije bilo značajnije promene odlukom utvrđenih prosečnih cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti za utvrđivanje poreza na imovinu za 2021. u odnosu na 2020, a uzimajući u obzir da na obračun poreza utiče i umanjenje po osnovu amortizacije od jedan odsto godišnje, poreski obveznici iduće godine mogu očekivati neznatnu promenu u obračunu godišnjeg poreza na imovinu – kažu u Sekretarijatu za javne prihode Beograda.

Vrednost stambenog kvadrata u ekstra zoni poslovanja procenjena na 206.838 dinara, što je za 11.786 dinara više nego u ovogodišnjem rešenju za porez na imovinu. Kvadratni metar u ekstra zoni stanovanja procenjen je na 219.402 dinara, dok je u 2020 vredeo 213.395 dinara. Vrednost kvadrata stana u prvoj zoni za 2020. bila je 190.091, a za sledeću će biti 199.942, što je za 5,18 odsto više.

Do manjih promena je došlo u vrednovanju kuća po zonama, a postoje delovi grada u kojima će građani koji poseduju ovakve objekte plaćati čak i manji porez na imovinu. U ekstra zoni kvadratni metar kuće je procenjen na 175.093 dinara, što je za 526 dinara više nego prethodne godine, dok je u četvrtoj zoni kvadratni metar kuće procenjen na 69.059 dinara, što je za dva odsto manje nego u poreskom rešenju za 2020.

Nenad Stanišić, član gradskog veća za finansije Kragujevca, kaže da je stopa poreza na imovinu fizičkih lica povećana sa 0,3 odsto na 0,4 odsto.

– Odlukom o utvrđivanju prosečnih cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti za utvrđivanje poreza na imovinu za 2021. godinu na teritoriji grada Kragujevca ("Sl. list grada Kragujevca", br. 36/2020), izvršena je korekcija cena na osnovu ostvarenog prometa nepokretnosti u gradu Kragujevcu, i to tako što su, u zavisnosti od vrste nepokretnosti i zone u kojoj se nepokretnost nalazi, neke cene povećane, a neke smanjene u odnosu na prošlu godinu. Raspon promene prosečne cene kvadratnog metra kuća i stanova se kreće od minus devet odsto za stanove u trećoj i četvrtoj zoni, do plus 5,6 odsto za kuće u ekstra zoni – navodi Stanišić.

Inače, Kragujevac je jedan je od malobrojnih gradova koji nije iskoristio mogućnost i u startu povećao poresku stopu na 0,4 odsto, koliko Zakon o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013, 68/2014 - dr. zakon, 95/2018, 99/2018 - odluka US, 86/2019 i 144/2020) dozvoljava. Gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić je u lokalnom parlamentu rekao da je apsolutno svestan da je ovo teška mera i da je politički nepopularna, ali da je nužna zbog razvoja grada. Procenjeno je da će se tim potezom budžetski prihodi grada uvećati za 140 miliona dinara godišnje.

Izvor: Vebsajt Politika, Marijana Avakumović, 09.12.2020.
Naslov: Redakcija