Zastava Bosne i Hercegovine
Email Print

PREDLOG ZAKONA O UPOTREBI SRPSKOG JEZIKA U JAVNOM ŽIVOTU I ZAŠTITI I OČUVANJU ĆIRILIČKOG PISMA: Predlog zakona predviđa obavezujuće i stimulativne mere za zaštitu ćiriličkog pisma


Poslanici Narodne skupštine Republike Srbije raspravljaju o Predlogu zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma.

Vlada Republike Srbije je početkom septembra utvrdila na predlog Ministarstva kulture i informisanja taj Predlog zakona.

Predlogom zakona definisano je ustanovljavanje dodatnih mera, čiji je cilj negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, kao i kulturnih i tradicionalnih vrednosti, i šira upotreba ćiriličkog pisma u javnom životu, s obzirom na istorijski, kulturni i identitetski značaj tog pisma.

Predlog zakona predviđa obavezujuće i stimulativne mere za zaštitu ćiriličkog pisma.

Obavezujuće mere šire krug subjekata koji su u obavezi da koriste ćiriličko pismo i po ovom zakonu to bi bili svi subjekti koji posluju ili obavljaju delatnost sa većinskim učešćem javnog kapitala.

Obaveza upotrebe ćiriličkog pisma već je predviđena Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisama ("Sl. glasnik RS", br. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005 - dr. zakon, 30/2010, 47/2018 i 48/2018 - ispr.) za državne, pokrajinske i lokalne organe vlasti, javna preduzeća i javne službe.

Predlog zakona propisuje i mere stimulativne prirode koje su prvenstveno usmerene na privatni sektor, kao i na sredstva javnog informisanja u privatnom vlasništvu, s obzirom na njihov značaj u javnom životu i odnose se na mogućnost ustanovljavanja, poreskih i drugih administrativnih olakšica za subjekte u privatnom sektoru koji se odluče da u svom radu i poslovanju koriste ćiriličko pismo.

Predviđeno je i da kulturne i druge manifestacije, koje se finansiraju ili sufinansiraju iz javnih sredstava, moraju imati logo ispisan na ćiriličkom pismu, u skladu sa propisima prema kojima se organizuju.

Takođe, predviđeno je osnivanje posebnog saveta Vlade za srpski jezik, koji će sa stručnog stanovišta pratiti i analizirati stanje u oblasti upotrebe srpskog jezika u javnom životu i sprovođenja mera radi zaštite i očuvanja ćiriličkog pisma, kao matičnog pisma i predlagati preporuke, predloge i mere za unapređenje stanja.

Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković pozvala je poslanike da u sredu 15. septembra na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave podrže Predlog zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma.

Gojković je u Narodnoj skupštini rekla da je Predlog zakona inicirao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i član Predsedništva BiH Milorad Dodik, navodeći da će istog dana i parlament RS usvojiti istovetan zakon.

Ona je napomenula da će dva zakona biti ne samo važan korak napred u negovanju jezičke kulture, već i snažna potvrda neraskidivih veza i zajedničke politike Republike Srbije i Republike Srpske.

"Prvenstveni cilj donošenja ovog zakona jeste bolje regulisanje statusa ćirilice u javnom životu, imajući u vidu njen značaj i činjenicu da su jezik i pismo jedan od najvažnijih delova kulturnog nasleđa i pitanje identiteta svakog naroda", rekla je Gojković.

Ministarka je podsetila da u pravnom sistemu zemlje već postoji Zakon o upotrebi službenog jezika i pisama, navodeći da donošenje Zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma nije ni u kakvoj koliziji sa postojećim zakonom, niti je namera predlagača da se latinica kao pismo na bilo koji način diskriminiše.

Mere za zaštitu i očuvanje ćiriličkog pisma koje novi zakon predviđa, imaju u suštini dvojaki karakter, rekla je Gojković i objasnila da su prve obavezujuće, i one šire krug subjekata koji su u obavezi da koriste ćirilično pismo.

"Prema predloženim rešenjima, to bi bili svi subjekti koji posluju ili obavljaju delatnost sa većinskim učešćem javnog kapitala", objasnila je Gojković.

Kako je dodala, novim zakonskim rešenjima obavezu korišćenja ćirilice imaće i javne medijske ustanove "Radio-televizija Srbije" i "Radio-televizija Vojvodine", u skladu sa zakonom kojim se uređuju javni medijski servisi.

Predlog je da obavezna upotreba srpskog jezika i ćiriličnog pisma, kao matičnog pisma, od strane navedenih subjekata obuhvata i pravni promet i uključuje i ispisivanje poslovnog imena odnosno naziva, sedišta, delatnosti, naziva roba i usluga, uputstava za upotrebu, informacija o svojstvima robe i usluga, garancijskih uslova, ponuda, računa (faktura) i potvrda.

Drugi skup mera je stimulativne prirode i pretežno je usmeren na privatni sektor i na sredstva javnog informisanja u privatnom vlasništvu, s obzirom na njihov značaj u javnom životu.

Te mere odnose se na mogućnost ustanovljavanja, na osnovu posebnih propisa, poreskih i drugih administrativnih olakšica za subjekte u privatnom sektoru koji se odluče da u svom radu i poslovanju koriste ćirilično pismo.

"Posebno bitno jeste da zakon predviđa da kulturne i druge manifestacije koje se finansiraju ili sufinansiraju iz javnih sredstava moraju imati logo ispisan na ćiriličkom pismu, u skladu sa propisima prema kojima se organizuju", rekla je Gojković.

Značajna novina, prema njenim rečima, je i osnivanje posebnog Saveta Vlade za srpski jezik, koji će sa stručnog stanovišta pratiti i analizirati stanje u oblasti upotrebe srpskog jezika u javnom životu i sprovođenja mera radi zaštite i očuvanja ćiriličkog pisma, kao matičnog.

Pored tog telo će predlagati mere za unapređenje stanja u oblasti upotrebe srpskog jezika u javnom životu i zaštite i očuvanja ćiriličkog pisma.

Predviđene su i novčane kazne za postupanje suprotno odredbama predloženog zakona.

Novčane kazne za prekršaj kreću se u rasponu od 50.000 do 500.000 dinara kada je reč o pravnom licu, a od 15.000 do 100.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu.

Predlog zakona definiše da se početak njegove primene odloži za šest meseci od stupanja na snagu, kako bi subjekti kojima su propisane obaveze imali dovoljno vremena da svoj rad i poslovanje prilagode novim zakonskim rešenjima.

Gojković je poručila da se usvajanjem zakona odužujemo slavnim precima i velikanima, Vuku Stefanoviću Karadžiću, Njegošu, Ivi Andriću, Milošu Crnjanskom i drugima.

"Štiteći svoje najveće kulturne i tradicionalne vrednosti, a ćirilica to svakako jeste, ispunjavamo našu moralnu i zakonsku obavezu", zaključila je Gojković.

Gojković je rekla da donošenje zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti očuvanja ćiriličkog pisma ne ugrožava nikoga ko govori drugim jezikom ili piše latinicom.

Gojković je to rekla odgovarajući na izlaganje predsednika Stranke pravde i pomirenja Muamera Zukorlića, koji je rekao da je rezervisan po pitanju zakona, pre svega, zbog člana 21. Ustava koji kaže da se svim građanima Srbije garantuje jednakost.

Zukorlić je naveo da u Srbiji, po poslednjem popisu, živi oko 30 odsto nacionalnih manjina.

"Usvajanje ovog zakona ima smisla ukoliko ćemo iza ovoga usvojiti i zakon o zaštiti manjinskih jezika u ovoj zemlji. Ja želim da bude po Ustavu", rekao je Zukorlić.

Gojković je ukazala da građani, odnosno glasači Zukorlićeve stranke, ne treba da imaju strah od donošenja zakona, a to je upotreba srpskog jezika i očuvanja ćiriličkog pisma koje se, kako je rekla, nalazi u opasnosti da izumre.

"Kada kažemo da je potrebno da se sačuva i očuva ćirilično pismo i srpski jezik, time ne ugrožavamo ama baš nikog u ovoj državi", rekla je ona.

Što se tiče zaštite nacionalnih manjina, vrlo je jasna odredba člana 10. Ustava, a vrlo je jasno i određen način upotrebe srpskog jezika i pisama nacionalnih manjina u Zakonu o upotrebi srpskog jezika, gde se navodi da je u službenoj upotrebi svakako srpski jezik i ćirilično pismo, a latinično pismo na način koji je utvrđen drugim zakonom, koji je, kako je rekla, uveliko na snazi.

Gojković je objasnila da taj zakon propisuje da su na područjima Srbije, na kojima žive pripadnici nacionalnih manjina, u upotrebi istovremeno sa srpskim jezikom i jezici i pisma nacionalnih manjina.

"Nema nikakve bojazni da neko zaštitom ćiriličnog pisma pokušava da ugrozi bilo koje pismo i jezik nacionalnih manjina koji žive u Srbiji", rekla je Gojković.

Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara podnela je tri amandmana na Predlog zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćirličkog pisma.

Kako su rekli u toj poslaničkoj grupi, suština amandmana je da obavezno ćiriličko pismo u slučaju srpskog jezika neće uticati na službenu upotrebu jezika i pisma nacionalnih manjina, da se osim za preduzeća koja koriste ćiriličko pismo, moguće poreske olakšice odnose i na privredne subjekte koji se služe jezikom i pismom nacionalnih manjina.

Takođe, predlažu i da se logo manifestacija nacionalnih manjina može ispisati na maternjem jeziku, a ne ćirilicom.

Izvor: Vebsajt RTV, 13.09.2021.
Naslov: Redakcija