Zastava Bosne i Hercegovine
Email Print

ZAKON O ZADRUGAMA: Kompanije okupljene oko NALED-a traže autentično tumačenje Zakona, zbog 160 sporova vezanih za oranice


Tek što se stišala bura oko predloga autentičnih tumačenja zakona o obligacionim odnosima, o zaštiti potrošača i o zaštiti korisnika finansijskih usluga, Narodna skupština bi mogla da izađe sa novim zakonom. Od nje se već duže traži da na ovaj način zaustavi određeno tumačenje Zakona o zadrugama ("Sl. glasnik RS", br. 112/2015). Kompanije okupljene oko Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) tvrde da ga pojedine novoformirane poljoprivredne zadruge zloupotrebljavaju potražujući u međuvremenu privatizovano zemljište.

U Zadružnom savezu, međutim, odgovaraju da, ako zloupotreba i ima - reč je o pojedinačnim slučajevima. Većina ima valjanu dokumentaciju.

Istraživanje NALED-a pokazuje da je kroz 160 sporova pred prvostepenim upravnim organima 50 lokalnih samouprava, Ministarstva finansija i Upravnim sudom - trenutno "zarobljeno" 60.000 hektara oranica. Oni tvrde da je problematično tumačenje člana 95, koji, osim što postojećim zadrugama pruža mogućnost da povrate nekadašnju zadružnu imovinu na kojoj postoji pravo korišćenja, nudi i novoformiranim mogućnost da u roku od dve godine od osnivanja pokrenu isti postupak. Uslov je jednostavan - da su osnovane na istom području kao i nekadašnje zadruge čiju imovinu potražuju.

- Kako se sporovi vode po članu 95. koji je ostao na snazi iz prethodnog zakona o zadrugama, izmene tog zakona više nisu moguće - kaže predsednik Saveza za imovinu i investicije NALED-a Jovan Purar. - Rešenje vidimo u hitnom donošenju autentičnog tumačenja Narodne skupštine o spornom članu. Smatramo da član 95 treba razumeti tako da se zahtev za povraćaj može usvojiti samo ako zadruga dokaže da je traženo zemljište zaista nekada bilo u njenom vlasništvu, kao i da je reč o imovini koja se nalazi u režimu društvene ili državne imovine, odnosno koja je na drugo pravno lice preneta bez naknade.

U Zadružnom savezu Srbije objašnjavaju da je oko 30.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini uknjiženo na zadruge. Potražuju još oko 60.000 hektara.

- Većina zadruga ima kupoprodajne ugovore koji dokazuju da su oni tu zemlju nekada kupili - tvrdi Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza. - Moguće je da postoji neko ko pokušava da zloupotrebi tu mogućnost, ali to su pojedinačni slučajevi. Većina zadruga ima ozbiljnu dokumentaciju. Važno je da se ljudi udružuju. Nije valjda cilj da pet ljudi drži celu Vojvodinu. Valjda je veća korist da imamo ozbiljne zadruge u kojima je udružen veliki broj poljoprivrednika, u kojima radi mnogo više ljudi.

U NALED-u tvrde da postoje brojne zloupotrebe i da zahteve za vraćanje zemljišta podnose oni koji su formirali nove zadruge na teritoriji nekadašnje, ali bez bilo kakvog pravnog sleda. Tvrde da najčešće ne mogu da dokažu da su pre pokretanja postupka za povraćaj poslovale na istom području i obavljale istu delatnost kao i zadruga čiju imovinu potražuju. Uz to, podaci pokazuju da je predmet zahteva gotovo uvek najkvalitetnije poljoprivredno zemljište čija se tržišna vrednost kreće od 5.000 do čak 15.000 evra po hektaru.

Izvor: Vebsajt Novosti, J. Su. - S. B., 13.07.2021.
Naslov: Redakcija