Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O NAČINU ODREĐIVANJA MAKSIMALNOG BROJA ZAPOSLENIH U JAVNOM SEKTORU: UKOLIKO ZAPOSLENI REPUBLIčKOG GEODETSKOG ZAVODA NE BUDU IZUZETI OD PRIMENE ZAKONA RGZ ćE STUPITI U šTRAJK. NA TAJ NAčIN OZAKONJENJE 1,5 MILIONA OBJEKATA MOGLO BI DA BUDE ONEMOGUćENO


Ukoliko Vlada Republike Srbije ne izuzme Republički geodetski zavod (RGZ) iz primene Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 68/2015), geometri u Srbiji stupiće 15. decembra 2015. godine u štrajk. To bi uzrokovalo zastoj u redovnim aktivnostima katastra, a stranke širom zemlje morale bi da sačekaju na uknjižbe, prepise lista nepokretnosti i uverenja o imovinskom stanju. Legalizacija 1,5 miliona objekata bila bi onemogućena.

Kako navode sindikati RGZ, radnicima geodetskih uprava zbog legalizacije obim posla je uvećan tri puta, pa, ako službu napuste, kako je planirano, 123 stalno zaposlena i 450 "ugovoraca", posao neće imati ko da uradi.

Nebojša Pejčinović, sekretar Nezavisnog sindikata RGZ kaže da im se uprkos najave štrajka u svim organizacionim jedinicima niko od nadležnih nije obratio, osim Agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

- U RGZ radi 2.200 ljudi koji na mesečnom nivou obrade pola miliona zahteva - kaže Pejčinović. - Imamo 450 nepopunjenih radnih mesta na kojima rade ugovorci, ako ih ukinemo onda neće biti katastra u 50 manjih nerazvijenih i pograničnih mesta u Srbiji.

Kako objašnjava Pejčinović, bez geometara bi mogla da ostanu mesta poput Crne Trave, Medveđe, Trgovišta, Lapova, Batočine, Zvornika, Ljubovije, Čoke, Ade... U tim geodetskim upravama je sada po pet-šest zaposlenih, a od tog broja su tri ili četiri radnika po ugovoru.

- U beogradskim opštinama, takođe, postoji polovična popunjenost radnih mesta, gde na 22 geometra ide 12 ili 13 na neodređeno, a ostali su tu privremeno. Treba napomenuti da u katastrima rade iskusni stručnjaci čiji je prosek godina 53 i njihov posao ne mogu da rade ljudi bez radnog iskustva, navodi Pejčinović.

Pejčinović navodi i da je RGZ nosilac kredita Svetske banke koji je namenjen projektu unapređenja upravljanja nepokretnostima i koji bi trebalo da pomogne Srbiji da napravi tačnu, potpunu i elektronski dostupnu bazu podataka o vlasništvu nad nepokretnostima.

Predstavnici Svetske banke su, međutim, prilikom potpisivanja ugovora istakli da je RGZ dobio nova ovlašćenja, ali i upozorili da nije sigurno da ta institucija, načinom na koji sada posluje, može da odgovori na pravi način.

U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kažu da je RGZ jedna od ključnih institucija za primenu Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014), za izdavanje elektronskih građevinskih dozvola od 1. januara 2016. godine, kao i za sprovođenje Zakona o ozakonjenju objekata("Sl. glasnik RS", br. 96/2015).

- Sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave tražimo rešenje da više od 700 honorarnih saradnika u RGZ nastavi da radi i posle 31. decembra 2015. godine - kažu u Ministarstvu. - Smatramo da razlozi za štrajk ne postoje i da se reforme moraju nastaviti, a država je obezbedila projekte i sredstva koja će omogućiti razvoj ove institucije. Od 8. oktobra se sprovodi novi projekat Svetske banke u vrednosti od 44 miliona dolara, koji treba dodatno da doprinese razvoju kapaciteta RGZ. Menadžment RGZ je u stalnom dijalogu sa sindikatima kako ne bi bilo štrajka i kako bi se omogućio nesmetani rad ove važne institucije.

I direktor RGZ, Borko Drašković, izjavio je da se vode pregovori da ne bude štrajka - rukovodstvo je održalo sastanak sa sindikatima uz posredovanje Agencije za mirno rešavanje sporova, dogovoreno je da se u pregovore uključe i ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, finansije, građevinarstva, saobraćaja i infrastukture i državnu upravu i kolalnu samoupravu. Ovo poslednje je i izradilo zahtev da se smanji broj stalno zaposlenih na 2.078. Drašković je rekao da je u RGZ trenutno angažovan 2.201 radnik, tako da je višak 123 ljudi.

Prva komponenta projekta sa Svetskom bankom baviće se i poboljšanjem sistema naplate poreza, kroz razvoj registra prodajnih cena nepokretnosti. Biće razvijen i elektronski model za obradu podataka, a biće sproveden i pilot-projekat uvođenja poreskih stopa i naplate poreza u lokalnim zajednicama. On bi trebalo da pomogne i izradu registra zgrada, a unaprediće i način procene vrednosti kroz obuku procenjivača i uvođenje međunarodno priznatih standarda procene.

Izvor: Vebsajt Novosti, J. Ž. Skenderija, Z. Radović, 12.12. 2015.
Naslov: Redakcija