RADNE VERZIJE PRAVOSUDNIH ZAKONA: Primedbe Advokatske komore Srbije na radne verzije sudskih zakona

Upravni odbor Advokatske komore Srbije na sednici koja je održana 15.10.2022. razmatrao je radne verzije Zakona o uređenju sudova, Zakona o sudijama i Zakona o Visokom savetu sudstva i usvojene su sledeće primedbe:

I

NAČELNE PRIMEDBE (način imenovanja radnih grupa, tajnost rada, neuključivanje Advokatske komore Srbije i drugih relevantnih udruženja u rad radnih grupa)

Ministarstvo pravde Republike Srbije, u tehničkom mandatu, je dana 6. maja 2022.godine, na svom sajtu, objavilo vest da su Radna grupa za izradu radnog teksta Zakona o uređenju sudova, radnog teksta Zakona o sudijama i radnog teksta Zakona o Visokom savetu sudstva kao i Radna grupa za izradu radnog teksta Zakona o javnom tužilaštvu i radnog teksta Zakona o Visokom savetu tužilaštva, tog dana, održavanjem prvog sastanka, otpočele sa radom. U istom tekstu objavljeno je i da članove navedenih radnih grupa, između ostalih, čine i predstavnici advokature.

Nakon saznanja za ovu informaciju, Advokatska komora Srbije je dana 11.maja 2022.godine, ministru pravde uputila dopis u kojem se pre svega, pozvala na, na ranijim sastancima, postignut dogovor, da se u rad ovih radnih grupa uključe i predstavnici advokature, pozvala ministra pravde da se dogovoreno ispoštuje i u sastav obrazovanih radnih grupa imenuju i predstavnici advokature, a potom postavila pitanja: ko su advokati koji su imenovani u navedenim radnim grupama, na čiji predlog i po kojim kriterijumima su isti imenovani i istakla da, s obzirom da isti nisu predloženi od strane Advokatske komore Srbije,  u proceduri koju propisuju akti Advokatske komore Srbije, oni ne mogu predstavljati advokaturu, već da mogu predstavljati samo sebe, odnosno, u radu ovih radnih grupa, učestvovati samo u svoje lično ime. Na ovaj dopis ministar pravde nikada nije odgovorila, osim usmenog saopštenja da je njeno diskreciono pravo da u radne grupe imenuje koga hoće.

U Republici Srbiji, način rada na donošenju zakona, propisan je u više zakonskih i podzakonskih akata, te Ministar pravde nema diskreciona ovlašćenja prilikom imenovanja članova radnih grupa, a posebno ne kada se pojedini članovi radnih grupa imenuju iz reda advokature.

Rezolucija Narodne skupštine o zakonodavnoj politici ("Sl. glasnik RS", br. 55/2013), kao jedan od ciljeva je propisala obezbeđivanje potpune transparentnosti i otvorenosti tokom celokupnog zakonodavnog procesa, usvajanje propisa koji ispunjavaju sve uslove međunarodno priznatih standarda kvaliteta, usklađenih sa pravnim tekovinama Evropske unije, uz poštovanje načela javnosti koje podrazumeva javno predstavljanje polaznih osnova zakonskog uređivanja date oblasti, naročito ciljnim grupama na koje se odnosi, te najavu, pripremu i usvajanje propisa u redovnom zakonodavnom postupku koji omogućava kvalitetno učešće javnosti na koju se ti propisi primenjuju. Ova rezolucija obavezuje i da se tokom izrade nacrta zakona, pripreme i podzakonski akti (nacrti) i prilože se uz predlog zakona, odnosno, ako to nije moguće, utvrditi obavezu davanja obrazloženja za to, kao i obavezu da se prilože osnovne smernice za izradu tih podzakonskih opštih akata.

Zakonom o državnoj upravi ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014, 47/2018 i 30/2018 - dr. zakon), u čl.77. je propisano:

“Organi državne uprave dužni su da obezbede uslove za učešće javnosti u toku pripreme nacrta zakona, drugih propisa i akata, u skladu sa ovim zakonom.

Ministarstva i posebne organizacije dužni su da obaveste javnost putem svoje internet stranice i portala e-uprave o otpočinjanju izrade nacrta zakona, pri čemu objavljuju i osnovne informacije o planiranim rešenjima koja će biti predložena.

Prilikom otpočinjanja pripreme nacrta zakona kojim se bitno menja pravni režim u jednoj oblasti ili kojim se uređuju pitanja koja posebno zanimaju javnost, ministarstva i posebne organizacije putem svoje internet stranice i portala e-uprave objavljuju i polazni dokument koji sadrži prikaz problema u određenoj oblasti i njihovih uzroka, ciljeve i očekivane efekte donošenja zakona, kao i osnovna načela za uređivanje društvenih odnosa u toj oblasti, uključujući i prava i obaveze subjekata na koje se zakon odnosi (polazne osnove).

Ministarstva i posebne organizacije tokom pripreme nacrta zakona sprovode konsultacije sa svim relevantnim subjektima, uključujući druge državne organe, relevantna udruženja, stručnu javnost, kao i druge zainteresovane strane, na način kojim se obezbeđuje otvorenost i delotvorno učešće javnosti u tom procesu.

Odredba stava 4. ovog člana shodno se primenjuje i prilikom pripreme podzakonskih akata kojima se razrađuju pojedine odredbe ili se određuje način izvršenja pojedinih odredaba zakona iz stava 3. ovog člana.

Ministarstva i posebne organizacije dužni su da u pripremi nacrta zakona iz stava 3. ovog člana sprovedu javnu raspravu.

Sprovođenje javne rasprave u pripremi nacrta zakona bliže se uređuje poslovnikom Vlade.

Ministarstvo nadležno za državnu upravu, u saradnji sa organom državne uprave nadležnim za javne politike priprema i donosi pravilnik kojim se uređuju smernice dobre prakse za ostvarivanje učešća javnosti u pripremi nacrta zakona, drugih akata i propisa.

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju u pripremi strategija razvoja, akcionih planova i drugih dokumenata javnih politika, ukoliko posebnim zakonom nije drugačije uređeno.

U pripremi strategije razvoja obavezno se sprovodi javna rasprava, u skladu sa poslovnikom Vlade.”

Pravilnik o smernicama dobre prakse za ostvarivanje učešća javnosti u pripremi nacrta zakona i drugih propisa i akata ("Sl. glasnik RS", br. 51/2019), propisuje obavezu sprovođenja konsultacija koja podrazumeva pribavljanje, od strane nadležnog organa državne uprave, informacija, stavova, primedbi i predloge poteklih od različitih subjekata, pre svega pravnih i fizičkih lica na čiji se položaj, prava i obaveze i pravne interese odnosi nacrt zakona povodom čije pripreme se vode konsultacije, ali i šire javnosti i učešće drugih državnih organa, relevantnih udruženja i stručne javnosti, na način kojim se obezbeđuje otvorenost i delotvorno učešće javnosti.

Nadležni organ državne uprave je u obavezi da objavu o početku izrade nacrta zakona i osnovne informacije o planiranim rešenjima koja će biti predložena, postavi na svoju internet stranicu i veb aplikaciju eKonsultacije koja se nalazi na Portalu e-Uprave.

Objava bi trebalo da sadrži sve informacije vezane za nacrte zakona povodom kojih se vode konsultacije, kao što su podaci o vremenu i načinu sprovođenja drugih metoda konsultacija koje se organizuju, kontakt podaci lica koje je određeno za koordinatora konsultacija i izveštaji o rezultatima konsultativnog procesa. Putem aplikacije eKonsultacije biće omogućeno nadležnim organima državne uprave sprovođenje i određenih anketa u vezi sa nacrtima zakona povodom kojih se sprovode konsultacije.

Osim navedenog, kao drugi načini sprovođenja konsultacija predviđeni su: okrugli stolovi (podrazumeva uključivanje stručne javnosti, kako bi se zauzeo stav u pogledu ključnih pitanja vezanih za nacrt zakona koji se priprema), fokus grupe (formiraju se od ispitanika koji pripadaju istoj interesnoj, odnosno ciljnoj grupi, kako bi se podstakli da kroz razgovor iznesu svoje stavove o problemima i mogućim merama za njihovo rešavanje), polustrukturirani intervju (omogućava individualan pristup ispitanicima i razgovor o poverljivim i osetljivim temama, bitnim za prikupljanje podataka i iznošenje stavova koji se nerado iznose u javnosti), panel (podrazumeva obrazovanje grupa subjekata sa kojima se periodično obavljaju konsultacije korišćenjem upitnika), prikupljanje pisanih komentara upućivanjem poziva određenom krugu lica (podrazumeva, objavljivanje, nacrta zakona i/ili pripadajućeg materijala kako bi se u utvrđenim rokovima prikupili pismeni komentari zainteresovanih učesnika) i učešće predstavnika zainteresovane javnosti u radu radnih grupa za pripremu nacrta zakona.

Navedeni Pravilnik predviđa i obavezu sačinjavanja izveštaja nakon sprovedenih svih metoda konsultacija za koje se nadležni organ odlučio u konkretnom slučaju, koji izveštaj sadrži pregled osnovnih pitanja koja su se javila tokom konsultacija, prikaz stavova koje su povodom tih pitanja zastupali učesnici konsultacija i stavove koje je povodom tih pitanja na kraju zauzeo nadležni organ državne uprave kao i obavezu           objavljivanja izveštaja na internet strani predlagača i na veb aplikaciji eKonsultacije, najkasnije u roku od 15 dana od dana okončanja konsultacija.

Ministarstvo pravde je učinilo sve suprotno navedenim obavezama i dobroj praksi, u tajnosti je formiralo radne grupe, sastav radnih grupa objavilo je tek nakon insistiranja pravnih strukovnih udruženja, nije objavilo osnovne informacije o planiranim rešenjima koja će biti predložena, svi materijali o radu radnih grupa, kao što su zapisnici sa sednica, predlozi i dr., nisu bili javno dostupni. Ministarstvo je odbilo mogućnost da zainteresovani učesnici, koji nisu u članstvu radnih grupa, posmatraju rad, daju predloge, a posebno je problematično što konačni tekstovi radnih verzija pravosudnih zakona nisu proizvod rada radnih grupa, već su proizvod pravno-tehničke redakcije tekstova koje je Ministarstvo pravde kao ovlašćeni predlagač uradilo u vezi sa pitanjima oko kojih su radne grupe, usled neslaganja, predložila alternativna rešenja.

Primedbe na radne verzije zakona u pojedinostima, možete pogledati u ovom dokumentu.

Izvor: Vebsajt Advokatske komore Srbije, 28.10.2022.
Naslov: Redakcija