Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

REFORMA PRAVOSUĐA: U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije zabeležen je pomak u oblastima koje se tiču pravosuđa, ali se kao nedostatak navodi kašnjenje zakonodavnih izmena u oblasti borbe protiv korupcije. Kao jedan od problema pominje se i politički uticaj na sudstvo, te se očekuje da se nezavisnost sudstva ojača kroz izmene ustavnih odredbi koje se tiču načina izbora sudija i sastava Visokog saveta sudstva


U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije zabeležen je napredak u svim oblastima, pa tako i u oblastima koje se tiču pravosuđa, izjavila je ministarka pravde, Nela Kuburović, napominjući da zbog objektivnih razloga kasne izmene određenih zakona koji se odnose na borbu protiv korupcije.

Kuburović je rekla da Ministarstvo pravde užurbano radi i da će već u utorak 15. novembra 2016. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije biti četiri zakona koja se tiču krivičnog prava i borbe protiv organizovanog kriminala.

Navodeći da se tim zakonima sprovodi i Akcioni plan za borbu protiv korupcije i strategiju finansijskih istraga, Kuburović kaže da izmene Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014) donose brojne novine.

Prema njenim rečima, Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije predviđa širu nadležnost Tužilaštva za organizovani kriminal i tesnu saradnju tužilaštva i policije, te da je predviđena reforma u okviru viših javnih tužilaštava.

"Osnivaju se posebna četiri odeljenja koja će se baviti krivičnim delima sa elementima korupcije i nadamo se da ćemo sa tom novom organizacijom i novom obukom tužilaca imati znatno bolje rezultate", navodi ministarka.

Kada je u pitanju borba protiv korupcije, kaže Kuburović, u izveštaju EK skrenuta je pažnja da Srbija kasni sa određenim zakonodavnim izmenama, te da postoje objektivni razlozi za to, pre svega raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora što je, navodi, onemogućilo da Vlada Republike Srbije predlaže zakone.

"Da je Evropska komisija možda sačinjavala izveštaj samo mesec dana kasnije imali bismo bolje rezultate, jer bismo imali usvojene sve ove zakone koji se odnose na ono šta nam se stavlja kao primedba da kasnimo", kaže ministarka.

Kada je reč o promeni Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006), Kuburović navodi da nije sigurna da će biti moguće poštovati rok da se to i učini.

"Nisam sigurna da li možemo da ispoštujemo taj rok do kraja 2017. godine, ali kada je u pitanju javna rasprava o odredbama koje se odnose na izbor sudija i sastav Visokog saveta sudstva, Ministarstvo će da krene u detaljne analize", rekla je Kuburović i dodala da će Ministarstvo pravde krenuti sa javnom raspravom u cilju da se napravi široki konsenzus.

Kuburović kaže da se kao jedan od problema pominje politički uticaj na sudstvo, te da se očekuje da se nezavisnost sudstva upravo ojača kroz izmene ustavnih odredbi koje se tiču načina izbora sudija i sastava Visokog saveta sudstva.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 10.11.2016.
Naslov: Redakcija