ZAKON O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA: Fiskalni savet predlaže promene poreza u pravcu veće pravičnosti i solidarnosti

Fiskalni savet Srbije nedavno je objavio izveštaj "Mogućnosti i potrebe za sistemskom reformom" s namerom da podstakne javnu raspravu o potrebi sistemske reforme u oblasti poreza na dohodak građana. Tim povodom je govorio član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.

"Manjkavosti i neusklađenosti Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020 - usklađeni din. izn., 153/2020, 156/2020 - usklađeni din. izn., 6/2021 - usklađeni din. izn. i 44/2021 - dalje: Zakon) tokom 20 godina od kada je usvojen, sve više dolaze do izražaja i sve je teže parcijalno rešavati probleme (sa frilenserima, nedavno) onako kako iskrsavaju pa smo zato predložili novo sistemsko rešenje kakvo postoji u čitavoj Evropi" rekao je Altiparmakov.

Dodatno, te promene bi zaštitile radnike sa niskim (ili neredovnim) primanjima jer Srbija nema sistem poreskih kredita za izdržavane članove domaćinstva i to je trenutno najveće odstupanje srpskog sistema od poreske prakse. To znači da se isto tretiraju poreski obveznici koji su samci i oni koji imaju porodicu.

Poenta je da se rasterete domaćinstva sa niskim primanjima i većim brojem izdržavanih članova domaćinstva.

"Prema našem predlogu, 40 odsto domaćinstava sa najnižem primanjima i većim brojem izdržavanih lica bilo bi rasterećeno. Oko polovine srednjeg sloja ne bi imalo promenu poreskog tereta u odnosu na sadašnji sistem a 10 odsto onih sa najvišim primanjima bi osetilo smanjenje prihoda od 2 do 4 odsto."

Sve ove promene ne bi menjale nivo budžetskih prihoda.

"Bilo bi društveno odgovorno, posebno nakon ove pandemijske krize, da preventivno delujemo i reformišemo sistem da bude pravičniji i da pokazuje veću dozu socijalne solidarnosti", zaključak je člana Fiskalnog saveta Altiparmakova.

Izvor: Vebsajt RTV, Đuro Vukelić, 07.07.2021.
Naslov: Redakcija