NACRT ZAKONA O INTEROPERABILNOSTI ŽELEZNIČKOG SISTEMA - Tekst propisa

I. UVODNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se uslovi koje treba da ispuni železnički sistem u Republici Srbiji u cilju postizanja njegove interoperabilnosti putem definisanja optimalnog nivoa tehničke usklađenosti, olakšanja, poboljšanja i razvoja usluga železničkog prevoza. Ti uslovi se odnose na projektovanje, izgradnju, puštanje u rad, unapređenje, obnovu, eksploataciju i održavanje delova železničkog sistema, kao i na stručne kvalifikacije, zdravstvene i bezbednosne uslove koji se primenjuju na osoblje koje učestvuje u eksploataciji i održavanju železničkog sistema.

Interoperabilnost železnice, u smislu ovog zakona, je sposobnost železničkog sistema da omogući bezbedno i nesmetano kretanje vozova koji ostvaruju zahtevane nivoe performansi.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na metroe, tramvaje i laka šinska vozila i infrastrukturu koju koriste ta vozila.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na tehničke uslove koje moraju da ispune infrastruktura i vozila ne primenjuju se na turističko-muzejske železnice i na muzejska vozila koja saobraćaju na javnoj železničkoj infrastrukturi.

Značenje pojedinih izraza

Član 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) varijanta tipa vozila je opcija za konfiguraciju tipa vozila koja je uspostavljena tokom prvog odobravanja tipa vozila ili promene postojećeg tipa vozila tokom njegovog životnog ciklusa koje zahtevaju novo odobrenje tipa vozila;

2) verzija tipa vozila je opcija za konfiguraciju tipa vozila ili varijante tipa vozila ili promene postojećeg tipa ili varijante tipa vozila tokom njegovog životnog ciklusa kao rezultat promene osnovnih projektovanih karakteristika koje ne zahtevaju novo odobrenje za tip vozila;

3) dozvola za korišćenje je isprava kojom se dozvoljava puštanje u rad podsistema;

4) dozvola za tip vozila je isprava kojom se potvrđuje da je tip železničkog vozila usaglašen sa propisanim tehničkim specifikacijama ili nacionalnim propisima;

5) dosije o održavanju je dokumentacija koju za svako vozilo vodi lice zaduženo za održavanje i koja sadrži opštu tehničku dokumentaciju, dokumentaciju za održavanje i podatke o korišćenju železničkog vozila i radovima na njegovoj kontroli i održavanju;

6) evropska specifikacija je zajednička tehnička specifikacija, evropsko tehničko odobrenje ili nacionalni standard kojim se prenosi evropski standard;

7) zamena u okviru održavanja je bilo kakva izmena komponenti delovima identičnih funkcija i performansi u okviru preventivnog ili korektivnog održavanja;

8) železnička mreža je skup železničkih pruga, stanica, terminala i svih stabilnih železničkih postrojenja potrebnih za osiguranje bezbednog i neprekidnog funkcionisanja železničkog sistema;

9) železnički prevoznik je privredno društvo ili drugo pravno lice koje je registrovano za pretežnu delatnost pružanja usluga železničkog prevoza robe i/ili putnika i kome je izdata licenca, uz obavezu da obezbedi vuču, ili koje obezbeđuje samo vuču. Železničkim prevoznikom smatra se i privredno društvo ili drugo pravno lice koje obavlja železnički prevoz za sopstvene potrebe i kome je izdata licenca za prevoz za sopstvene potrebe;

10) železnički sistem je celina koju čine železnička mreža i železnička vozila;

11) železničko vozilo je vozilo sa ili bez sopstvenog pogona koje se kreće na sopstvenim točkovima po železničkim kolosecima i koje se sastoji od jednog ili više strukturnih i funkcionalnih podsistema;

12) imalac železničkog vozila je fizičko ili pravno lice, vlasnik ili korisnik železničkog vozila, koji koristi to vozilo kao prevozno sredstvo i koji je upisan u Nacionalni registar železničkih vozila;

13) imenovano telo je telo nadležno za ocenjivanje usaglašenosti i pogodnosti za upotrebu elemenata strukturnih podsistema i verifikaciju strukturnih podsistema u skladu sa nacionalnim tehničkim propisima, imenovano u skladu sa zakonom kojim se uređuju tehnički zahtevi za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti;

14) lice zaduženo za održavanje je lice zaduženo za održavanje železničkog vozila, upisano kao takvo u Nacionalni registar železničkih vozila;

15) lice koje upravlja promenom je nosilac dozvole za tip vozila, imalac železničkog vozila ili lice koje su oni odredili;

16) mobilni podsistemi su podsistem vozna sredstva i podsistem kontrola, upravljanje i signalizacija - deo u vozilu;

17) naručilac je lice koje naručuje projektovanje, izgradnju, obnovu ili unapređenje podsistema;

18) nacionalni propisi su svi propisi doneti u Republici Srbiji, bez obzira koji organ ih je doneo, koji sadrže zahteve u vezi bezbednosti železnice ili tehničke zahteve koji se primenjuju na železničke prevoznike, upravljače infrastrukture ili treća lica; u nacionalne propise ne spadaju tehničke specifikacije interoperabilnosti i međunarodni propisi;

19) nosilac dozvole za tip vozila je fizičko ili pravno lice koje je podnelo zahtev i dobilo odobrenje za tip vozila ili njegov pravni naslednik;

20) obnova podsistema je veća zamena na podsistemu ili delu podsistema kojom se ne menjaju njegove osnovne karakteristike;

21) ovlašćeni zastupnik je svako pravno ili fizičko lice sa sedištem u Republici Srbiji koje je proizvođač ili naručilac pismeno ovlastio da u njegovo ime obavlja određene radnje;

22) osnovni zahtevi su svi uslovi koje treba da ispune železnički sistem, podsistemi, činioci interoperabilnosti i elementi strukturnih podsistema, uključujući i interfejse;

23) osnovni parametri su svi regulatorni, tehnički ili eksploatacioni uslovi koji su ključni za interoperabilnost i kao takvi navedeni u predmetnim tehničkim specifikacijama interoperabilnosti;

24) osoba sa invaliditetom i osoba sa smanjenom pokretljivošću je svaka osoba koja ima trajno ili privremeno telesno, duševno, intelektualno ili oštećenje čula koje, u interakciji s različitim preprekama, može ometati tu osobu da potpuno i efikasno koristi prevoz na ravnopravnoj osnovi sa ostalim putnicima ili čija je pokretljivost u prevozu smanjena zbog starosti;

25) otvorena pitanja označavaju tehničke aspekte vezane za osnovne zahteve koji nisu eksplicitno obuhvaćeni tehničkim specifikacijama interoperabilnosti;

26) ocenjivanje usaglašenosti je postupak kojim se dokazuje da li su ispunjeni zahtevi koji se odnose na proizvod, postupak, uslugu, podsistem, osobu ili telo;

27) pogodnost za upotrebu je sposobnost proizvoda da dostigne i zadrži zahtevane performanse tokom životnog veka;

28) podnosilac zahteva je fizičko ili pravno lice koje traži odobrenje, bez obzira da li se radi o železničkom prevozniku, upravljaču infrastrukture ili bilo kom drugom licu ili pravnom subjektu, kao što su proizvođač, naručilac, njihov ovlašćeni zastupnik, vlasnik ili imalac;

29) područje upotrebe označava železničku mrežu ili mreže jedne ili više država na kojima se namerava upotrebljavati železničko vozilo;

30) podsistemi su strukturni ili funkcionalni delovi železničkog sistema;

31) postojeći železnički sistem je struktura sastavljena od železničkih pruga i stabilnih postrojenja postojeće železničke mreže, kao i od vozila svih vrsta i porekla koja saobraćaju po toj infrastrukturi;

32) prijavljeno telo je telo nadležno za ocenjivanje usaglašenosti i pogodnosti za upotrebu činilaca interoperabilnosti i za postupak EZ verifikacije podsistema prema tehničkim specifikacijama interoperabilnosti i koje je prijavljeno Generalnom sekretaru Međuvladine organizacije za međunarodni prevoz železnicom (u daljem tekstu: OTIF) ili Evropskoj Komisiji u skladu sa zakonom kojim se uređuju tehnički zahtevi za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti;

33) prihvatljiv nacionalni način postizanja usklađenosti označava neobvezujuća mišljenja koja izdaje nadležni organ u cilju definisanja načina postizanja usklađenosti s nacionalnim propisima;

34) proizvod je rezultat proizvodnog procesa i uključuje činioce interoperabilnosti, elemente strukturnih podsistema i podsisteme;

35) proizvođač je svako fizičko ili pravno lice koje proizvodi proizvod u obliku činilaca interoperabilnosti, elemenata podsistema, podsistema ili vozila ili koje naručuje projektovanje ili proizvodnju proizvoda i koje taj proizvod stavlja na tržište pod svojim imenom ili zaštitnim znakom;

36) projekat u poodmakloj fazi razvoja je projekat čiji je stepen planiranja ili izgradnje dostigao tačku na kojoj bi promena tehničkih specifikacija ugrozila održivost planiranog projekta;

37) projektovano radno stanje podrazumeva uobičajeni način rada i predvidljive otežane uslove rada (uključujući trošenje) u obimu i pod uslovima upotrebe navedenim u tehničkoj dokumentaciji i dokumentaciji o održavanju;

38) puštanje u rad su sve radnje kojima se podsistem stavlja u operativnu upotrebu;

39) serija železničkih vozila je određeni broj identičnih železničkih vozila jednog tipa;

40) specifični slučajevi su delovi železničkog sistema koji zahtevaju posebne odredbe u tehničkim specifikacijama interoperabilnosti, privremenog ili trajnog karaktera, zbog geografskih, topografskih ili urbanističkih ograničenja ili ograničenja koja utiču na usklađenost sa postojećim sistemom (železničke pruge i železničke mreže koje su izolovane od ostatka železničke mreže, tovarni profil, širina koloseka, razmak osa koloseka, železnička vozila koja su isključivo namenjena za lokalnu, regionalnu ili istorijsku upotrebu i sl.);

41) stabilni podsistemi su podsistem infrastruktura, podsistem energija i podsistem kontrola, upravljanje i signalizacija - pružni deo;

42) stavljanje na tržište je prvo stavljanje na tržište činioca interoperabilnosti, podsistema ili vozila koje je spremno funkcionisati u projektovanom stanju upotrebe;

43) telo za ocenjivanje usaglašenosti je telo koje je prijavljeno ili imenovano kao telo odgovorno za poslove ocenjivanja usaglašenosti, uključujući kalibraciju, ispitivanje, sertifikaciju i provere;

44) tehnička dokumentacija je dokumentacija koja sadrži sve neophodne dokumente o karakteristikama podsistema i, kad je potrebno, sve dokumente o sertifikaciji činilaca interoperabilnosti; tehnička dokumentacija takođe treba da sadrži sve uslove korišćenja i ograničenja i sva uputstva za opsluživanje, stalno ili rutinsko praćenje, podešavanje i održavanje;

45) tehnička specicikacija je dokument koji propisuje tehničke zahteve koje mora da ispuni proizvod, podsistem, proces ili usluga;

46) tip vozila obuhvata osnovne projektne karakteristike železničkog vozila odobrene sertifikatom o ispitivanju tipa ili sertifikatom o ispitivanju projekta, opisanim u odgovarajućim modulima za verifikaciju;

47) unapređenje podsistema je značajnija izmena podsistema ili dela podsistema kojom se poboljšavaju njegove osnovne karakteristike i koja zahteva izmenu tehničke dokumentacije koja se prilaže uz deklaraciju o verifikaciji;

48) upravljanje konfiguracijom je sistematski organizacioni, tehnički i administrativni postupak koji je uspostavljen za celi životni ciklus vozila i/ili tipa vozila kojim se obezbeđuje da se doslednost dokumentacije i sledivost promena uspostave i održavaju tako da:

(1) su ispunjeni zahtevi iz merodavnih propisa,

(2) se promene nadziru i dokumentuju u tehničkoj dokumentaciji ili dokumentaciji koja se prilaže uz izdato odobrenje,

(3) su informacije i podaci ažurni i tačni,

(4) su relevantne strane obaveštene o promenama, kada je to potrebno;

49) upravljač infrastrukture je društvo kapitala ili preduzetnik koji je ovlašćen za uspostavljanje, upravljanje i održavanje javne železničke infrastrukture ili infrastrukture industrijske železnice, uključujući regulisanje i upravljanje saobraćajem i podsistemom kontrola, upravljanje i signalizacija;

50) harmonizovani standard je standard, odnosno tehnička specifikacija, koji je usvojen od Evropskog komiteta za standardizaciju (CEN) ili Evropskog komiteta za elektrotehničku standardizaciju (CENELEC) kao priznatih nadležnih tela i koji je razvijen na zahtev, odnosno po mandatu Evropske Komisije, a koji je objavljen kao nacionalni standard (bez ikakvih izmena) od strane nacionalnih organizacija za standardizaciju;

51) činilac interoperabilnosti je svaka komponenta, grupa komponenata, podsklop ili sklop opreme u celini, kao i softver, ugrađen ili namenjen ugradnji u podsistem, od koga interoperabilnost železničkog sistema zavisi direktno ili indirektno; pojam činioca obuhvata opipljive i neopipljive delove kao što je softver.

Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu, koji nisu uređeni u stavu 1. ovog člana, imaju značenje određeno zakonom kojim se uređuje železnica i zakonom kojim se uređuje bezbednost železničkog saobraćaja.

II. INTEROPERABILNOST

1. Železnički sistem

Član 3.

Železnički sistem može da bude:

1) konvencionalni železnički sistem, projektovan za brzine do 200 km/h;

2) železnički sistem za velike brzine, projektovan za brzine veće od 200 km/h.

Železnički sistem čine:

1) železnička mreža;

2) železnička vozila.

Železnička mreža

Član 4.

Železničku mrežu čine:

1) posebno izgrađene pruge za velike brzine opremljene za brzine od 250 km/h ili veće;

2) posebno unapređene pruge za velike brzine opremljene za brzine reda od oko 200 km/h;

3) posebno unapređene železničke pruge za velike brzine sa posebnim tehničkim karakteristikama, na kojima brzina mora da bude prilagođena usled topografskih, reljefnih ili urbanističkih ograničenja. Ova kategorija, takođe, uključuje železničke pruge koje spajaju mreže železničkog sistema velikih brzina i konvencionalne mreže, železničke pruge na području železničkih službenih mesta (u daljem tekstu: službeno mesto), priključne železničke pruge za terminale, depoe, i sl. na kojima vozila za velike brzine saobraćaju konvencionalnim brzinama;

4) konvencionalne pruge namenjene za prevoz putnika;

5) konvencionalne pruge namenjene za mešoviti prevoz (prevoz putnika i prevoz robe);

6) konvencionalne pruge namenjene za prevoz robe;

7) čvorovi za prevoz putnika;

8) čvorovi za prevoz robe, uključujući i intermodalne terminale;

9) pruge koje spajaju elemente iz tač. 1) - 8) ovog stava.

Železnička mreža uključuje sisteme upravljanja saobraćajem, sisteme za praćenje i navigaciju, tehnička postrojenja za obradu podataka i telekomunikacije predviđene za daljinski prevoz putnika i robe u cilju bezbednog i usklađenog odvijanja saobraćaja i efikasnog upravljanja saobraćajem.

Železnička vozila

Član 5.

U železnička vozila spadaju sva vozila koja saobraćaju na celoj železničkoj mreži ili nekom njenom delu:

 1) lokomotive i putnička vozna sredstva, uključujući dizel i elektro lokomotive, dizel i elektro motorne vozove sa sopstvenim pogonom i putnička kola;

2) teretna kola, uključujući niskopodna kola projektovana za celu mrežu i kola projektovana za prevoz kamiona,

3) železnička vozila za posebne namene kao što su pružna vozila, vozila za ispitivanje i održavanje pruga i sl.

U železnička vozila spadaju i vozila posebno projektovana za saobraćaj na različitim tipovima pruga velikih brzina navedenih u članu 4. ovog zakona.

Podsistemi

Član 6.

Železničke sisteme čine strukturni i funkcionalni podsistemi.

Strukturni podsistemi su:

1) infrastruktura - železnički koloseci, skretnice, objekti na pruzi (mostovi, tuneli i sl.) i pripadajuća infrastruktura u službenim mestima (peroni, područja pristupa, uključujući i delove namenjene licima sa smanjenom pokretljivošću i sl.), bezbednosna i zaštitna oprema;

2) energija - uređaji namenjeni napajanju električnom energijom, uključujući kontaktnu mrežu i pružnu opremu za merenje potrošnje električne energije;

3) kontrola, upravljanje i signalizacija - pružni deo - sva oprema postavljena duž železničke pruge koja je potrebna da se osigura bezbednost kao i za kontrolu i upravljanje kretanjem vozova odobrenim za saobraćaj na mreži;

4) kontrola, upravljanje i signalizacija - deo u vozilu - oprema u vozilu koja je potrebna da se osigura bezbednost i za kontrolu i upravljanje kretanjem vozova odobrenim za saobraćaj na mreži;

5) vozna sredstva - struktura, sistemi kontrole i upravljanja za svu voznu opremu, oduzimači struje, uređaji za vuču i konverziju energije, oprema za merenje potrošnje električne energije u vozilu, oprema za kočenje, kvačenje, trčanje (obrtno postolje, osovine i sl.) i vešanje, vrata, interfejs čovek/mašina (vozno osoblje i putnici, uključujući i potrebe lica sa smanjenom pokretljivošću), pasivni i aktivni bezbednosni uređaji i sredstva potrebna za zdravlje putnika i voznog osoblja.

Funkcionalni podsistemi su:

1) regulisanje i upravljanje saobraćajem - postupci i dodatna oprema koja omogućava usklađeni rad raznih strukturnih podsistema u toku redovnog ili otežanog rada, posebno uključujući sastavljanje vozova, vožnju vozova, planiranje i upravljanje saobraćajem, kao i stručna osposobljenost koja se može zahtevati za izvršavanje usluga u prekograničnom saobraćaju;

2) održavanje - postupci, dodatna oprema, radionice za održavanje i zalihe rezervnih delova koje omogućavaju obavezne popravke i preventivno održavanje radi obezbeđenja interoperabilnosti železničkog sistema i garantovanja zahtevanih performansi;

3) telematske aplikacije za prevoz putnika i robe:

(1) aplikacije za prevoz putnika, uključujući sisteme koji putnicima pružaju informacije pre i u toku vožnje, sisteme za rezervaciju i plaćanje, sisteme za upravljanje prtljagom i upravljanje vezama između železnice i drugih vidova saobraćaja,

(2) aplikacije za prevoz robe, uključujući informacione sisteme (praćenje robe i vozova u realnom vremenu), ranžirne sisteme i sisteme usmeravanja vozova, sisteme rezervacije, plaćanja i fakturisanja, upravljanje vezama sa drugim vidovima saobraćaja i izradu elektronskih pratećih dokumenata.

2. Zahtevi za obezbeđenje interoperabilnosti

Član 7.

Železnički sistem, podsistemi, činioci interoperabilnosti i elementi strukturnih podsistema moraju ispunjavati osnovne zahteve.

Osnovni zahtevi

Član 8.

Osnovni zahtevi za obezbeđenje interoperabilnosti obuhvataju opšte i posebne zahteve.

Opšti zahtevi koje mora da ispuni železnički sistem su:

1) bezbednost:

(1) projektovanje, gradnja ili sklapanje, održavanje i praćenje komponenti bitnih za bezbednost, a posebno komponenti vezanih za kretanje voza, moraju da osiguraju bezbednost na nivou koji odgovara ciljevima postavljenim za mrežu, uključujući one za otežane situacije,

(2) parametri vezani za kontakt točak/šina moraju ispunjavati zahteve stabilnosti koji obezbeđuju bezbedno kretanje najvećom dozvoljenom brzinom, a parametri kočnica moraju da osiguraju zaustavljanje na određenom zaustavnom putu pri najvećoj dozvoljenoj brzini,

(3) korišćene komponente moraju tokom veka upotrebe izdržati sva predviđena normalna ili granična opterećenja; pogodnim sredstvima mora da se obezbedi da se posledice nepredviđenih otkaza održe u određenim granicama,

(4) projektovanje stabilnih postrojenja i vozila i izbor korišćenih materijala moraju da budu takvi da u slučaju požara ograniče nastanak, širenje i dejstva vatre i dima,

(5) svaki uređaj predviđen da se njime rukuje mora da bude tako projektovan da se u slučaju korišćenja na predvidiv način, čak iako ne u skladu sa datim uputstvima, ne naruši rad uređaja ili zdravlje i bezbednost lica koja njime rukuju;

2) pouzdanost i dostupnost - praćenje i održavanje stabilnih ili pokretnih komponenti, koje su uključene u kretanje voza, moraju da budu organizovani, izvedeni i kvantifikovani tako da održe njihov rad u predviđenim uslovima;

3) zdravlje - materijali koji zbog načina upotrebe mogu da predstavljaju zdravstveni rizik za lica koja su sa njima u dodiru, ne mogu da se koriste u vozovima i na železničkoj infrastrukturi (u daljem tekstu: infrastruktura) i moraju da se biraju, obrade i koriste tako da se ograniči emitovanje štetnog i opasnog dima ili gasova, posebno u slučaju požara;

4) zaštita životne sredine:

(1) uticaj koji uspostavljanje i eksploatacija železničkog sistema imaju na životnu sredinu mora se proceniti i uzeti u obzir u fazi projektovanja sistema, u skladu sa propisima kojima se uređuje procena uticaja na životnu sredinu,

(2) materijali koji se koriste u vozovima i na infrastrukturi moraju da spreče emitovanje dima ili gasova koji su štetni i opasni za životnu sredinu, naročito u slučaju požara,

(3) vozna sredstva i sistemi za napajanje energijom moraju da budu projektovani i građeni tako da se postigne elektromagnetna kompatibilnost sa postrojenjima i uređajima javnih i privatnih mreža koje bi mogli da ometaju,

(4) projektovanje i eksploatacija železničkog sistema ne smeju dovesti do nedozvoljenog nivoa buke u područjima u blizini železničke infrastrukture niti u upravljačnici vučnog vozila,

(5) eksploatacija železničkog sistema ne sme da prouzrokuje nedozvoljeni nivo vibracija tla za aktivnosti i područja u blizini infrastrukture koje se održava u skladu sa propisima;

5) tehnička usklađenost - tehničke karakteristike infrastrukture i stabilnih postrojenja moraju da budu usklađene međusobno, kao i sa karakteristikama vozova koji se koriste u železničkom sistemu, što uključuje i bezbednu integraciju podsistema koji čine vozilo sa infrastrukturom. Ako se utvrdi da se tehnička usklađenost infrastrukture i stabilnih postrojenja sa karakteristikama vozova koji se koriste u železničkom sistemu na određenim delovima mreže postiže uz velike teškoće, mogu da se uvedu privremena rešenja kojima se obezbeđuje ta usklađenost u nekom budućem periodu;

6) pristupačnost - podsistemi infrastrukture i voznih sredstava moraju da budu pristupačni osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću u cilju obezbeđenja njihovog pristupa pod istim uslovima kao i ostalim licima, sprečavanjem postavljanja ili uklanjanjem prepreka, kao i primenom odgovarajućih mera. Ovo uključuje projektovanje, izgradnju, obnovu, unapređenje, održavanje i eksploataciju predmetnih delova podsistema koji su pristupačni javnosti. Podsistem regulisanja i upravljanja saobraćajem i podsistem telematskih aplikacija za prevoz putnika moraju da predvide neophodnu funkcionalnost potrebnu da olakšaju pristup osobama sa invaliditetom i licima sa smanjenom pokretljivošću pod istim uslovima kao i ostalim licima, sprečavanjem postavljanja i uklanjanjem, kao i primenom odgovarajućih mera.

Posebni zahtevi za pojedine podsisteme su:

1) infrastruktura:

(1) bezbednost:

- moraju da se preduzmu odgovarajuće mere da se spreči neovlašćeni pristup ili neželjeni upadi u postrojenja,

- potrebno je da se preduzmu mere kako bi se smanjila opasnost kojoj su izložene osobe, posebno pri prolasku vozova kroz službena mesta,

- infrastruktura koja je dostupna javnosti mora da bude projektovana i građena na takav način da se ograniči rizik po bezbednost ljudi (stabilnost, požar, pristup, evakuacija, peroni i sl.),

- moraju se doneti odgovarajuće mere koje uzimaju u obzir posebne bezbednosne uslove u dugačkim tunelima i na vijaduktima;

(2) pristupačnost - delovi podsistema infrastruktura koji su dostupni javnosti moraju da budu pristupačni osobama sa invaliditetom i licima sa smanjenom pokretljivošću;

2) energija:

(1) bezbednost - eksploatacija sistema za snabdevanje energijom ne sme da ugrozi bezbednost vozova i ljudi (putnika, operativnog osoblja, stanovnika uz železničku prugu i trećih lica),

(2) zaštita životne sredine - rad sistema za snabdevanje električnom ili toplotnom energijom ne može da utiče na životnu sredinu iznad utvrđenih granica,

(3) tehnička usklađenost - sistemi za snabdevanje električnom/toplotnom energijom moraju da budu takvi da vozovima omoguće postizanje predviđenih performansi a sistemi za snabdevanje električnom energijom moraju da budu usklađeni sa uređajima za oduzimanje energije ugrađenim na vozove;

3) kontrola, upravljanje i signalizacija:

(1) bezbednost:

- postrojenja i procedure za kontrolu, upravljanje i signalizaciju moraju da omoguće kretanje vozova na nivou bezbednosti predviđenom za tu mrežu,

- sistemi kontrole, upravljanja i signalizacije moraju da omoguće nastavak bezbednog kretanja vozova i u otežanim uslovima;

(2) tehnička usklađenost:

- nova infrastruktura i nova vozila koja se izgrade ili razviju posle usvajanja usklađenih sistema kontrole, upravljanja i signalizacije, moraju da budu prilagođeni za korišćenje tih sistema,

- uređaji za kontrolu, upravljanje i signalizaciju koji su ugrađeni u upravljačnice vučnih vozila moraju da omoguće redovan rad u okviru zadatih uslova u celom železničkom sistemu;

4) vozna sredstva:

(1) bezbednost:

- struktura vozila i spojeva između vozila mora da bude projektovana na takav način da se u slučaju sudara ili iskliznuća zaštite prostori za putnike i upravljačnice,

- električna oprema ne sme da ugrozi bezbednost i funkcionisanje postrojenja za kontrolu, upravljanje i signalizaciju,

- tehnika kočenja i pri tom nastala opterećenja moraju da budu usklađeni sa konstrukcijom železničke pruge, objekata na pruzi i signalnih sistema,

- potrebno je da se preduzmu mere koje onemogućavaju pristup uređajima pod naponom,

- u slučaju opasnosti određeni uređaji moraju da omoguće putnicima da obaveste mašinovođu, a prateće osoblje da stupi u vezu sa njim,

- mora se osigurati bezbednost putnika koji ulaze ili izlaze iz voza a sistemi zatvaranja i otvaranja vrata moraju da garantuju bezbednost putnika,

- moraju da postoje posebno označeni izlazi za slučaj opasnosti,

- moraju se doneti odgovarajuće mere koje uzimaju u obzir posebne bezbednosne uslove u dugačkim tunelima,

- obavezno se ugrađuje sistem osvetljenja u slučaju opasnosti dovoljne snage i kapaciteta,

- vozovi moraju da budu opremljeni sistemom razglasa za komunikaciju voznog osoblja sa putnicima,

- putnicima se daju lako razumljive i sveobuhvatne informacije o pravilima koja se na njih primenjuju, kako u stanicama tako i u vozovima;

(2) pouzdanost i dostupnost - vitalna oprema vozila, trčeći, vučni i kočioni uređaj, kao i kontrolno-upravljački sistem moraju da budu projektovani tako da u specifičnim otežanim situacijama omoguć vozu nastavak vožnje bez negativnih posledica za opremu koja će se i dalje koristiti;

(3) tehnička usklađenost:

- električna oprema mora da bude usklađena sa radom postrojenja za kontrolu, upravljanje i signalizaciju,

- kod električne vuče, karakteristike uređaja za oduzimanje struje moraju da omogućavaju vozovima kretanje po železničkom sistemu sa odgovarajućim sistemom napajanja električnom energijom,

- karakteristike voznih sredstava moraju da budu takve da omoguće kretanje na svim predviđenim železničkim prugama, uzimajući u obzir klimatske uslove;

(4) nadzor - vozovi moraju da budu opremljeni uređajem za registrovanje informacija. Podaci prikupljeni pomoću tog uređaja i njihova obrada moraju da budu usklađeni;

(5) pristupačnost - delovi podsistema voznih sredstava koji su dostupni javnosti moraju da budu pristupačni osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću;

5) održavanje:

(1) zdravlje i bezbednost - rad tehničkih postrojenja i postupci na mestima gde se obavlja održavanje moraju da omoguće bezbedan rad podsistema i ne smeju da predstavljaju opasnost za zdravlje i bezbednost lica,

(2) zaštita životne sredine - rad tehničkih postrojenja i postupci na mestima gde se obavlja održavanje ne smeju da prelaze dopuštene nivoe štetnih dejstava na okruženje,

(3) tehnička usklađenost - postrojenja za održavanje voznih sredstava moraju da omoguće izvođenje radova na bezbedan, neškodljiv i nesmetan način na svim voznim sredstvima za koja su projektovana;

6) regulisanje i upravljanje saobraćajem:

(1) bezbednost:

- usklađenost operativnih propisa za mrežu i kvalifikacija mašinovođa, vozopratnog osoblja i osoblja koje upravlja saobraćajem mora da bude takva da omogućava bezbedan rad, imajući u vidu različitost zahteva prekograničnih i domaćih usluga prevoza,

- radovi na održavanju, intervali održavanja, obuka i kvalifikacije osoblja u centrima za održavanje i u upravljačkim centrima, kao i sistem obezbeđivanja kvaliteta uspostavljen u centrima za održavanje i upravljačkim centrima moraju da budu takvi da obezbeđuju visok nivo bezbednosti,

(2) pouzdanost i dostupnost - radovi na održavanju, intervali održavanja, obuka i kvalifikacije osoblja u centrima za održavanje i upravljačkim centrima, kao i sistem obezbeđivanja kvaliteta uspostavljen u centrima za održavanje i upravljačkim centrima moraju da budu takvi da omogućuju visok nivo pouzdanosti i dostupnosti sistema,

(3) tehnička usklađenost - usklađenost operativnih propisa za mrežu i kvalifikacija mašinovođa, vozopratnog osoblja i osoblja koje upravlja saobraćajem moraju da omoguće efikasan rad u železničkom sistemu, imajući u vidu različitost zahteva prekograničnih i domaćih usluga prevoza,

(4) pristupačnost - preduzimaju se odgovarajuće mere kako bi se operativnim propisima predvidelo obezbeđivanje pristupa osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću;

7) telematske aplikacije za usluge u prevozu robe i putnika:

(1) tehnička usklađenost - osnovni zahtevi za telematske aplikacije osiguravaju minimum kvaliteta usluga putnicima i korisnicima prevoza robe, posebno u smislu tehničke usklađenosti. Kod tih aplikacija potrebno je da se obezbedi:

- da baze podataka, programska oprema i protokoli za prenos podataka omogućavaju što je moguće veću razmenu podataka između različitih aplikacija i između različitih prevoznika sa izuzetkom poverljivih poslovnih informacija,

- da je korisnicima prevoza omogućen jednostavan pristup informacijama,

(2) pouzdanost i dostupnost - metode korišćenja, upravljanja, ažuriranja i održavanja baza podataka, programske opreme i protokola za prenos podataka moraju da obezbede njihovu efikasnost i kvalitet usluga,

(3) zdravlje - interfejsi između korisnika i sistema moraju da budu u skladu sa minimalnim pravilima ergonomske i zdravstvene zaštite,

(4) bezbednost - za memorisanje ili prenos relevantnih informacija u vezi sa bezbednošću moraju da se obezbede odgovarajući nivoi integriteta i pouzdanosti,

(5) pristupačnost - preduzimaju se odgovarajuće mere da telematske aplikacije za usluge u prevozu putnika obezbeđuju potrebnu funkcionalnost tako da budu pristupačne osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću.

3. Tehničke specifikacije interoperabilnosti

Pojam

Član 9.

Tehničke specifikacije interoperabilnosti (u daljem tekstu: TSI) su tehničke specifikacije sa kojima je obuhvaćen svaki podsistem ili deo podsistema železničkog sistema u cilju ispunjavanja osnovnih zahteva i obezbeđivanja interoperabilnosti železničkog sistema.

Za svaki podsistem izrađuje se po jedan TSI. Prema potrebi, jedan podsistem može da bude obuhvaćen sa više TSI-ja, a jedan TSI može da obuhvata nekoliko podsistema.

Podsistemi moraju da budu usaglašeni sa TSI-jima i nacionalnim propisima na snazi u trenutku njihovog puštanja u rad, unapređenja ili obnove, u skladu sa ovim zakonom. Ova usaglašenost treba trajno da se održava dok se svaki podsistem koristi.

Direkcija za železnice (u daljem tekstu: Direkcija) objavljuje TSI-je u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Oblast primene

Član 10.

TSI-ji se primenjuju na novoizgrađena, unapređena ili obnovljena vozila namenjena saobraćaju na javnoj železničkoj infrastrukturi Republike Srbije i u međunarodnom saobraćaju, kao i na novoizgrađene, unapređene ili obnovljene železničke pruge javne železničke infrastrukture Republike Srbije.

TSI-ji se mogu primenjivati i na vozila i železničke pruge koje nisu obuhvaćene stavom 1. ovog člana.

Ministar nadležan za poslove saobraćaja u saradnji sa Direkcijom donosi plan implementacije TSI-ja za Republiku Srbiju.

Odstupanje od primene TSI-ja

Član 11.

Odstupanje od primene TSI-ja je dozvoljeno u sledećim slučajevima:

1) za predloženi novi podsistem ili njegov deo, za unapređenje ili obnovu postojećeg podsistema ili njegovog dela ili za bilo koji element iz člana 1. stav 1. ovog zakona koji je u poodmakloj fazi razvoja projekta ili je predmet ugovora o izvođenju radova koji se sprovodi na dan početka primene odgovarajućeg TSI-ja;

2) ako posle nesreće ili prirodne nepogode uslovi za brzu obnovu železničke mreže, ekonomski ili tehnički, ne dopuštaju delimičnu ili potpunu primenu odgovarajućih TSI-ja; u tom slučaju odstupanje od primene TSI-ja ograničeno je na period potreban za obnovu mreže;

3) za svako predloženo unapređenje, obnovu ili proširenje postojećeg podsistema ili njegovog dela, ukoliko bi primena TSI-ja dovela u pitanje ekonomsku opravdanost projekta i/ili usklađenost sa postojećim železničkim sistemom u Republici Srbiji (npr. tovarni profil, širina koloseka, međukolosečno rastojanje ili sistem napajanja električnom energijom);

U slučajevima odstupanja od TSI-ja iz stava 1. ovog člana primenjuju se nacionalni železnički tehnički propisi.

U slučajevima iz stava 1. tačka 1) ovog člana naručilac je u obavezi da u roku od 10 meseci od donošenja svakog TSI-ja dostavi ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: Ministarstvo) spisak projekata koji se nalaze u poodmakloj fazi razvoja, a Ministarstvo u roku od 12 meseci od donošenja svakog TSI-ja, dostavlja Evropskoj Komisiji spisak projekata u Republici Srbiji, koji su po njegovom mišljenju, u poodmakloj fazi razvoja.

U slučajevima iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana, Ministarstvo dostavlja Evropskoj Komisiji odluku da neće primenjivati jedan ili više TSI-jeva ili njihovih delova.

U slučajevima iz stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana naručilac ili njegov ovlašćeni zastupnik podnosi Ministarstvu zahtev za odstupanje, uz koji se prilaže dokumentacija kojom se obrazlaže razlog za odstupanje i navode alternativne odredbe koje će se primenjivati umesto TSI-ja, a Ministarstvo zahtev dostavlja Evropskoj Komisiji.

Ministarstvo propisuje podatke koje sadrži zahtev za odstupanje od primene TSI-ja iz stava 5. ovog člana, format i način dostave zahteva i obrazac za predstavljanje projekta u poodmakloj fazi razvoja.

U očekivanju odluke Evropske Komisije mogu se primenjivati alternativne odredbe iz stava 5. ovog člana.

Evropska Komisija donosi odluku u roku od četiri meseca od dana prijema zahteva sa kompletnom dokumentacijom.

Ako Evropska Komisija ne donese odluku u roku od četiri meseca, zahtev se smatra prihvaćenim.

Ministarstvo obaveštava naručioca ili njegovog ovlašćenog zastupnika o odluci Evropske Komisije.

Izuzetno od odredbi st. 3 - 5. i 7 - 10. ovog člana, do dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja odlučuje o dostavljenim zahtevima za odstupanje u roku od četiri meseca od dana podnošenja zahteva.

4. Činioci interoperabilnosti

Stavljanje na tržište

Član 12.

Činioci interoperabilnosti mogu se stavljati na tržište samo ako:

1) obezbeđuju da se u okviru železničkog sistema postigne interoperabilnost i ako ispunjavaju osnovne zahteve iz člana 8. ovog zakona;

2) se koriste u oblasti za koju su namenjeni i ako se na odgovarajući način ugrađuju i održavaju.

Odredba stava 1. ovog člana ne sprečava stavljanje na tržište činilaca interoperabilnosti koji se koriste u druge svrhe.

Ne može se zabranjivati, ograničavati ili sprečavati stavljanje na tržište činilaca interoperabilnosti koji su proizvedeni u skladu sa ovim zakonom, a posebno se ne može zahtevati ponovno vršenje provera koje su već izvršene kao deo postupka za izdavanje deklaracije o usaglašenosti i deklaracije o pogodnosti za upotrebu.

Usaglašenost i pogodnost za upotrebu

Član 13.

Činilac interoperabilnosti ispunjava osnovne zahteve ako je u skladu sa uslovima navedenim u odgovarajućem TSI-ju ili pripadajućoj evropskoj specifikaciji razvijenoj u cilju usklađivanja sa tim uslovima.

Deklaracijom o usaglašenosti ili deklaracijom o pogodnosti za upotrebu potvrđuje se da je činilac interoperabilnosti podvrgnut postupku ocenjivanja usaglašenosti ili postupku ocene pogodnosti za upotrebu, propisanim u odgovarajućim TSI.

Uz deklaraciju o usaglašenosti, kada to zahteva TSI, prilaže se sertifikat o usaglašenosti činioca interoperabilnosti, posmatranog izolovano, sa tehničkim specifikacijama, koji izdaje prijavljeno telo.

 Uz deklaraciju o pogodnosti za upotrebu, kada to zahteva TSI, prilaže se sertifikat o pogodnosti za upotrebu činioca interoperabilnosti u svom železničkom okruženju, naročito kada su u pitanju funkcionalni zahtevi, a koji izdaje prijavljeno telo.

Deklaracije iz stava 2. ovog člana potpisuje i datira proizvođač ili njegov ovlašćeni zastupnik.

Rezervni delovi za podsisteme koji su pušteni u rad pre stupanja na snagu odgovarajućih TSI-ja mogu se ugraditi u ove podsisteme, a da ne podležu postupcima iz stava 2. ovog člana.

U TSI-jima se može predvideti prelazni period za železničke proizvode koji su u njima određeni kao činioci interoperabilnosti i koji su stavljeni na tržište pre stupanja na snagu TSI-ja. Takvi činioci interoperabilnosti moraju ispunjavati zahteve propisane članom 12. stav 1. ovog zakona.

Ocenjivanje usaglašenosti i pogodnosti za upotrebu

Član 14.

Radi izdavanja deklaracije o usaglašenosti ili deklaracije o pogodnosti za upotrebu činilaca interoperabilnosti, proizvođač ili njegov ovlašćeni zastupnik u Republici Srbiji primenjuje odredbe ovog zakona, podzakonskih akata i relevantnih TSI-ja.

Kada to zahteva TSI, ocenjivanje usaglašenosti i pogodnosti za upotrebu činilaca interoperabilnosti obavlja prijavljeno telo, kome je proizvođač ili njegov ovlašćeni zastupnik podneo zahtev.

Zahtev za ocenjivanje pogodnosti za upotrebu može se podneti posle izdavanja sertifikata o usaglašenosti i deklaracije o usaglašenosti.

Osnov za ocenjivanje pogodnosti za upotrebu činilaca interoperabilnosti je eksploataciono ispitivanje.

Radi ocene pogodnosti za upotrebu činioca interoperabilnosti prijavljenom telu mora da se omogući praćenje podsistema u koji je činilac interoperabilnosti ugrađen.

Ocenjivanje pogodnosti za upotrebu činilaca interoperabilnosti obavezno je ako je propisano odgovarajućim TSI-jima.

Ako ocenjivanje pogodnosti za upotrebu činilaca interoperabilnosti nije propisano odgovarajućim TSI-jima, to ocenjivanje može da se obavi po zahtevu proizvođača.

Podnosilac zahteva plaća cenu usluga upravljaču infrastrukture, odnosno železničkom prevozniku za obavljanje eksploatacionog ispitivanja.

Visina cene iz stava 8. ovog člana zavisi od vrste, obima i trajanja eksploatacionog ispitivanja, odgovara realnim troškovima upravljača infrastrukture, odnosno železničkog prevoznika i ne može se utvrđivati u cilju sticanja profita.

Prijavljeno telo potvrđuje usaglašenost i pogodnost za upotrebu činilaca interoperabilnosti izdavanjem sertifikata o usaglašenosti i sertifikata o pogodnosti za upotrebu, nakon čega proizvođač ili njegov ovlašćeni zastupnik izdaje deklaraciju o usaglašenosti i deklaraciju o pogodnosti za upotrebu.

Kada se na činioce interoperabilnosti primenjuju propisi koji se odnose na njihove druge aspekte, onda deklaracija o usaglašenosti i deklaracija o pogodnosti za upotrebu sadrži konstataciju da činioci interoperabilnosti ispunjavaju i zahteve tih propisa.

Inostrane isprave o usaglašenosti izdate prema Međunarodnom sporazumu čiji je potpisnik i Republika Srbija i koje su izdala tela prijavljena Generalnom sekretaru OTIF-a, kao i tela prijavljena Evropskoj Komisiji, važe u Republici Srbiji.

Ukoliko proizvođač ili njegov ovlašćeni zastupnik ne postupi u skladu sa odredbama st. 1 i 10. ovog člana, onda je te obaveze dužno da ispuni lice koje činioce interoperabilnosti stavlja na tržište.

Odredba stava 13. ovog člana primenjuje se i na lice koje sklapa činioce interoperabilnosti ili njihove delove iz različitih izvora ili proizvodi činioce interoperabilnosti za vlastite potrebe.

Ukoliko ustanovi da su deklaracije nepropisno sastavljene, Direkcija će preduzeti mere da se činilac interoperabilnosti ne stavi na tržište i zahtevaće od proizvođača ili njegovog ovlašćenog zastupnika u Republici Srbiji da dovede činilac interoperabilnosti u stanje usaglašenosti na način propisan ovim zakonom.

Direkcija propisuje postupke i module za ocenjivanje usaglašenosti i pogodnosti za upotrebu činilaca interoperabilnosti koji podležu ocenjivanju usaglašenosti i pogodnosti za upotrebu, tehničku dokumentaciju koja prati deklaraciju o usaglašenosti i deklaraciju o pogodnosti za upotrebu, sadržinu i obrazac sertifikata o usaglašenosti i sertifikata o pogodnosti za upotrebu, sadržinu i obrazac deklaracije o usaglašenosti i sadržinu i obrazac deklaracije o pogodnosti za upotrebu.

Neusaglašenost sa osnovnim zahtevima

Član 15.

Ukoliko utvrdi da činilac interoperabilnosti obuhvaćen deklaracijom o usaglašenosti ili deklaracijom o pogodnosti za upotrebu i stavljen na tržište verovatno neće ispunjavati osnovne zahteve tokom predviđene upotrebe, Direkcija će preduzeti sve odgovarajuće mere da se ograniči njegovo područje primene, zabrani njegova upotreba, povuče sa tržišta ili opozove.

Direkcija bez odlaganja obaveštava Evropsku Komisiju, Agenciju Evropske Unije za železnice (u daljem tekstu: Agencija) i druge države o preduzetim merama i daje obrazloženje za svoju odluku, navodeći posebno da li je razlog neusaglašenosti:

1) neispunjenje osnovnih zahteva;

2) nepravilna primena evropskih specifikacija u slučaju gde se one primenjuju;

3) neadekvatnost evropskih specifikacija.

Kada se pokaže da činilac interoperabilnosti za koji je izdata deklaracija o usaglašenosti nije usklađen sa osnovnim zahtevima, preduzimaju se odgovarajuće mere protiv prijavljenog tela koje je izdalo sertifikat o usaglašenosti i protiv lica koje je sastavilo deklaraciju.

O preduzetim merama iz stava 3. se obaveštava Evropska Komisija i druge države.

Rešenje o preduzetim merama iz st. 1. i 3. ovog člana dostavlja se licu koje je izdalo deklaraciju o usaglašenosti i prijavljenom telu koje je izdalo sertifikat o usaglašenosti.

Rešenje iz st. 1. i 3. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

5. Elementi strukturnih podsistema na koje se primenjuju nacionalni propisi

Usaglašenost i pogodnost za upotrebu

Član 16.

Direkcija propisuje elemente strukturnih podsistema koji podležu ocenjivanju usaglašenosti i pogodnosti za upotrebu, postupke i module za ocenjivanje usaglašenosti i pogodnosti za upotrebu, tehničku dokumentaciju koja prati deklaraciju o usaglašenosti i deklaraciju o pogodnosti za upotrebu, sadržinu i obrazac sertifikata o usaglašenosti i sertifikata o pogodnosti za upotrebu, sadržinu i obrazac deklaracije o usaglašenosti i sadržinu i obrazac deklaracije o pogodnosti za upotrebu.

Zahtev za ocenjivanje pogodnosti za upotrebu može se podneti posle izdavanja sertifikata o usaglašenosti i deklaracije o usaglašenosti.

Ocenjivanje pogodnosti za upotrebu elemenata strukturnih podsistema obavezno je ako je propisano odgovarajućim nacionalnim propisima.

Ako ocenjivanje pogodnosti za upotrebu elemenata strukturnih podsistema nije propisano odgovarajućim nacionalnim propisima, to ocenjivanje može da se obavi po zahtevu proizvođača.

Osnov za ocenjivanje pogodnosti za upotrebu elemenata strukturnih podsistema je eksploataciono ispitivanje.

Podnosilac zahteva plaća cenu usluga upravljaču infrastrukture, odnosno železničkom prevozniku za obavljanje eksploatacionog ispitivanja.

Visina cene iz stava 6. ovog člana zavisi od vrste, obima i trajanja eksploatacionog ispitivanja, odgovara realnim troškovima upravljača infrastrukture, odnosno železničkog prevoznika i ne može se utvrđivati u cilju sticanja profita.

Odredbe člana 12. ovog zakona shodno se primenjuju na stavljanje na tržište elemenata strukturnih podsistema.

Ocenjivanje usaglašenosti i pogodnosti za upotrebu

Član 17.

Ocenjivanje usaglašenosti i pogodnosti za upotrebu elemenata strukturnih podsistema obavlja imenovano telo, kome je proizvođač ili njegov ovlašćeni zastupnik podneo zahtev.

Imenovano telo potvrđuje usaglašenost i pogodnost za upotrebu elementa strukturnog podsistema izdavanjem sertifikata o usaglašenosti i sertifikata o pogodnosti za upotrebu, posle čega proizvođač ili njegov ovlašćeni zastupnik izdaje deklaraciju o usaglašenosti i deklaraciju o pogodnosti za upotrebu.

Kada se na elemente strukturnih podsistema primenjuju propisi koji se odnose na njihove druge aspekte, onda deklaracija o usaglašenosti i deklaracija o pogodnosti za upotrebu sadrži konstataciju da elementi strukturnih podsistema ispunjavaju izahteve tih propisa.

Imenovano telo vodi evidenciju o izdatim sertifikatima o usaglašenosti i sertifikatima o pogodnosti za upotrebu koja sadrži:

1) broj izdatog sertifikata;

2) naziv pravnog lica kome je izdat sertifikat;

3) naziv elementa strukturnog podsistema za koji se izdaje sertifikat;

4) datum izdavanja sertifikata;

5) rok važenja sertifikata.

 Do imenovanja tela za ocenu usaglašenosti, poslove imenovanog tela iz ovog člana obavljaće Direkcija.

 Za izdavanje sertifikata o usaglašenosti i sertifikata o pogodnosti za upotrebu koji izdaje Direkcija plaća se taksa.

 Visina takse za izdavanje sertifikata iz stava 6. ovog člana utvrđena je zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.

 Rešenje o izdavanju, odnosno o odbijanju izdavanja sertifikata o usaglašenosti i sertifikata o pogodnosti za upotrebu konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

 Ukoliko se utvrdi da element strukturnog podsistema obuhvaćen deklaracijom o usaglašenosti ili pogodnosti za upotrebu i stavljen na tržište ne ispunjava osnovne zahteve tokom predviđene upotrebe, Direkcija će preduzeti sve odgovarajuće mere da ograniči ili zabrani stavljanje na tržište predmetnog činioca interoperabilnosti ili će naložiti njegovo povlačenje sa tržišta.

 Rešenje o preduzetim merama, dostavlja se licu koje je izdalo deklaraciju o usaglašenosti i imenovanom telu koje je izdalo sertifikat o usaglašenosti.

6. Podsistemi

Slobodno kretanje podsistema

Član 18.

Ne može se zabranjivati, ograničavati ili ometati izgradnja, puštanje u rad i eksploatacija strukturnih podsistema koji čine deo železničkog sistema i ispunjavaju osnovne zahteve, a posebno se ne može zahtevati ponovno obavljanje provera koje su već izvršene:

1) u okviru postupka za sticanje deklaracije o verifikaciji;

2) u državama članicama Evropske unije ili državama ugovornicama OTIF, u cilju verifikacije usklađenosti sa identičnim zahtevima u identičnim radnim uslovima.

Dodatne provere se mogu zahtevati samo onda kada Direkcija, pregledom dokumentacije u postupku izdavanja dozvole za korišćenje, utvrdi da strukturni podsistem nije u celini usklađen sa odredbama ovog zakona i zakona kojim se uređuje bezbednost železničkog saobraćaja i ne ispunjava sve osnovne zahteve.

Postupak verifikacije podsistema i deklaracija o verifikaciji podsistema

Član 19.

Verifikacija podsistema je postupak u kome prijavljeno telo proverava i potvrđuje izdavanjem sertifikata o verifikaciji da podsistem ispunjava osnovne zahteve i da je u skladu sa TSI-jima.

Sertifikat o verifikaciji sadrži upućivanje na TSI-jeve u odnosu na koje je usaglašenost ocenjena.

Odredba stava 1. ovog člana ne dovodi u pitanje obavezu podnosioca zahteva da ispuni i uslove propisane drugim propisima i izvrši verifikacije koje zahtevaju drugi propisi.

Kada nije ocenjena usaglašenost podsistema sa svim relevantnim TSI-jevima (npr. u slučaju odstupanja, delimične primene TSI-jeva kod unapređenja ili obnove, prelaznog razdoblja u TSI-ju ili u specifičnom slučaju), u sertifikatu o verifikaciji navodi se precizno upućivanje na TSI-jeve ili njihove delove čiju usaglašenost prijavljeno telo nije ispitalo u toku postupka verifikacije.

U cilju izdavanja deklaracije o verifikaciji podsistema, podnosilac zahteva bira telo kome će podneti zahtev za verifikaciju podsistema. Podnosilac zahteva može da bude naručilac ili proizvođač ili njihov ovlašćeni zastupnik.

Prijavljeno telo proverava podsistem, ili određene delove podsistema, u svakoj od sledećih faza:

1) projektovanje;

2) izgradnja podsistema, uključujući posebno građevinske radove, proizvodnju, sklapanje sastavnih delova, podešavanje celog podsistema;

3) konačno ispitivanje podsistema i njegovo prihvatanje pre puštanja u rad.

Prijavljeno telo, na osnovu raspoloživih informacija u odgovarajućim TSI-jima i registrima iz čl. 47 - 49. ovog zakona, vrši i verifikaciju interfejsa predmetnog podsistema sa sistemom u koji se ugrađuje.

Svako prijavljeno telo koje učestvuje u verifikaciji podsistema sastavlja dokumentaciju koja obuhvata obim njegovih aktivnosti.

Podnosilac zahteva sastavlja deklaraciju o verifikaciji podsistema pošto prijavljeno telo izda sertifikat o verifikaciji.

Podnosilac zahteva dužan je da objedini tehničku dokumentaciju koja se prilaže uz deklaraciju o verifikaciji podsistema.

Tehnička dokumentacija iz stava 10. ovog člana sadrži podatke vezane za karakteristike podsistema, za uslove i ograničenja korišćenja i uputstva u vezi sa opsluživanjem, praćenjem, podešavanjem i održavanjem i, po potrebi, sva dokumenta kojima se potvrđuje usaglašenost činilaca interoperabilnosti.

U deklaraciji o verifikaciji podsistema podnosilac zahteva izjavljuje pod svojom isključivom odgovornošću da podsistem ispunjava zahteve ovog zakona, TSI-ja i primenjivih nacionalnih propisa. Podnosilac zahteva potpisuje i datira deklaraciju o verifikaciji.

Podnosilac zahteva mora čuvati kopiju tehničke dokumentacije koja se prilaže deklaraciji o verifikaciji tokom celog radnog veka podsistema, koja se na zahtev mora poslati nadležnim telima drugih država i Agenciji.

U slučaju modifikacije podsistema obuhvaćenog sertifikatom o verifikaciji, prijavljeno telo sprovodi samo ona ispitivanja i testiranja koja su relevantna i nužna, odnosno ocena se odnosi samo na delove podsistema koji su promenjeni i njihove interfejse prema nepromenjenim delovima podsistema.

U slučaju obnove ili unapređenja podsistema koje za posledicu ima izmenu tehničke dokumentacije i koja utiče na validnost već sprovedenih postupaka verifikacije, podnosilac zahteva procenjuje potrebu za novom deklaracijom o verifikaciji.

Ako odgovarajući TSI to omogućava, prijavljeno telo može izdati sertifikate o verifikaciji za jedan ili više podsistema ili određenih delova tih podsistema.

Ako podnosilac zahteva to traži, verifikacije se mogu sprovesti za delove podsistema ili mogu biti ograničene na određene faze postupka verifikacije (projektovanje, uključujući tipska ispitivanja, odnosno izgradnju ili proizvodnju), kako celog podsistema tako i njegovih delova, pri čemu se rezultati verifikacije dokumentuju u prelaznoj izjavi o verifikaciji (u daljem tekstu: PIV).

PIV sadrži upućivanje na TSI-jeve u odnosu na koje je usaglašenost ocenjena.

Podnosilac zahteva može podneti zahtev za PIV za bilo koji od delova na koje odluči podeliti podsistem. Svaki deo podsistema proverava se u svakoj fazi navedenoj u stavu 6. ovog člana.

U slučajevima iz st. 17 i 19. ovog člana prijavljeno telo izdaje PIV, a podnosilac zahteva sastavlja PIV deklaraciju.

Kada je izdat PIV, prijavljeno telo odgovorno za verifikaciju podsistema uzima u obzir PIV i, pre izdavanja sertifikata o verifikaciji:

1) proverava da li PIV ispravno pokriva relevantne zahteve TSI-ja;

2) proverava sve aspekte koji nisu obuhvaćeni PIV-om;

3) proverava konačno ispitivanje podsistema kao celine.

Inostrane isprave o verifikaciji izdate prema Međunarodnom sporazumu čiji je potpisnik i Republika Srbija i koje su izdala tela prijavljena Generalnom sekretaru OTIF-a, kao i tela prijavljena Evropskoj Komisiji, važe u Republici Srbiji.

Prijavljeno telo odgovorno za proveru proizvodnje ima pravo pristupa svim gradilištima, skladištima, proizvodnim pogonima, postrojenjima za prefabrikaciju i ispitivanje i sličnim objektima. Prijavljenom telu se u tu svrhu mora dati na uvid sva potrebna dokumentacija koja se odnosi na podsistem.

Prijavljeno telo odgovorno za proveru implementacije je dužno da vrši periodične provere da bi potvrdilo usaglašenost sa tehničkom dokumentacijom iz stava 10. ovog člana. Prijavljeno telo izdaje proizvođaču ili naručiocu izveštaj o izvršenoj proveri. Prisustvo prijavljenog tela se može zahtevati u pojedinim fazama izgradnje.

Prijavljeno telo može obaviti nenajavljene posete mestima izvođenja radova ili proizvodnim pogonima. U toku tih poseta prijavljeno telo može izvoditi potpune ili delimične provere. Odgovornima za implementaciju, prijavljeno telo dostavlja izveštaj o pregledu, ili, kad je potrebno, izveštaj o proveri.

Direkcija propisuje postupak i module za verifikaciju podsistema, tehničku dokumentaciju koja se prilaže uz deklaraciju o verifikaciji podsistema, postupak verifikacije u slučaju promene u podsistemu, postupak verifikacije u slučaju promene u podsistemu puštenom u rad bez deklaracije o verifikaciji, sadržinu i obrazac sertifikata o verifikaciji podsistema, sadržinu i obrazac deklaracije o verifikaciji podsistema, sadržinu i obrazac deklaracije o verifikaciji izmenjenog dela podsistema puštenog u rad bez deklaracije o verifikaciji i sadržinu i obrazac prelazne izjave o verifikaciji.

Prijavljeno telo mora periodično da objavljuje informacije o:

1) primljenim zahtevima za verifikaciju podsistema i njihovih delova i zahteva za izdavanje PIV;

2) zahtevima za ocenu usaglašenosti ili pogodnosti za upotrebu činilaca interoperabilnosti;

3) odobrenim ili odbijenim zahtevima za izdavanje PIV;

4) odobrenim ili odbijenim zahtevima za izdavanje sertifikata o usaglašenosti i pogodnosti za upotrebu;

5) odobrenim ili odbijenim zahtevima za izdavanje sertifikata o verifikaciji podsistema.

Ministarstvo imenuje telo za ocenjivanje usaglašenosti i pogodnosti za upotrebu činilaca interoperabilnosti i za postupak verifikacije podsistema iz reda privrednih društava, ustanova ili drugih pravnih lica koji ispunjavaju uslove propisane čl. 37. - 40. i 43. ovog zakona.

Ministarstvo nadležno za poslove tehničkih propisa, standardizacije, akreditacije i metrologije, na predlog Ministarstva, vrši prijavljivanje tela iz stava 28. ovog člana:

1) Evropskoj Komisiji i državama članicama Evropske unije;

2) Generalnom sekretaru OTIF-a.

Oduzimanje odobrenja telu za ocenjivanje usaglašenosti koje ne ispunjava uslove iz čl. 37. - 40. i 43. ovog zakona vrši se na način propisan zakonom kojim se uređuju tehnički propisi za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti.

O oduzetim odobrenjima obaveštavaju se organi i države iz stava 29. ovog člana.

Postupak verifikacije podsistema i deklaracija o verifikaciji podsistema na koje se primenjuju nacionalni propisi

Član 20.

Imenovano telo sprovodi verifikaciju podsistema ili njegovog dela po postupku propisanom članom 19. ovog zakona i izdaje sertifikat o verifikaciji podsistema ili njegovog dela, kojim potvrđuje da je podsistem ili njegov deo usaglašen sa nacionalnim propisima.

Sertifikat iz stava 1. ovog člana sadrži precizno upućivanje na nacionalne propise u odnosu na koje je usaglašenost ocenjena.

U slučaju nacionalnih propisa koji se odnose na podsisteme koji čine železničko vozilo imenovano telo podeliće sertifikat na dva dela:

1) deo koji sadrži upućivanje na nacionalne propise koji se isključivo odnose na tehničku usklađenost vozila i mreže i

2) deo koji se odnosi na sve ostale nacionalne propise.

Podnosilac zahteva sastavlja deklaraciju o verifikaciji podsistema pošto prijavljeno telo izda sertifikat o verifikaciji.

Dokumentacija koju je sastavilo imenovano telo, a koja se prilaže uz deklaraciju o verifikaciji u slučaju nacionalnih propisa, mora biti uključena u tehničku dokumentaciju koja se prilaže uz deklaraciju o verifikaciji podsistema i sadržati tehničke podatke relevantne za ocenu usaglašenosti podsistema sa nacionalnim propisima.

Imenovano telo vodi evidenciju o izdatim sertifikatima o verifikaciji koja sadrži:

1) broj izdatog sertifikata;

2) naziv pravnog lica kome je izdat sertifikat;

3) naziv podsistema za koji se izdaje sertifikat;

4) datum izdavanja sertifikata;

5) rok važenja sertifikata.

Do imenovanja tela za ocenjivanje usaglašenosti, poslove imenovanog tela iz ovog člana obavljaće Direkcija.

Za izdavanje sertifikata o verifikaciji podsistema ili njegovog dela koji izdaje Direkcija plaća se taksa.

Visina takse za izdavanje sertifikata iz stava 8. ovog člana utvrđena je zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.

Rešenje o odbijanju izdavanja sertifikata o verifikaciji podsistema ili njegovog dela konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Usaglašenost sa TSI-jima i nacionalnim železničkim tehničkim propisima

Član 21.

Strukturni podsistemi koji su obuhvaćeni deklaracijom o verifikaciji smatraju se usklađenim sa osnovnim zahtevima.

Deklaracija iz stava 1. ovog člana može upućivati na:

1) TSI-je,

2) nacionalne propise ili

3) na TSI-je i nacionalne propise.

Nacionalni propisi za ispunjavanje osnovnih zahteva i, prema potrebi, prihvatljivi nacionalni načini postizanja usklađenosti, primenjuju se u sledećim slučajevima:

1) ako TSI-ji ne obuhvataju ili ne obhvataju u potpunosti određene aspekte koji odgovaraju osnovnim zahtevima, uključujući otvorena pitanja;

2) odstupanja od primene TSI predviđenih u članu 11. stav 1. ovog zakona;

3) da specifični slučaj zahteva primenu tehničkih propisa koji nisu sadržani u TSI-ju;

4) nacionalni propisi koji opisuju postojeće sisteme, u cilju ocenjivanja tehničke uslađenosti vozila sa mrežom;

5) na železničke mreže i vozila za koja nije obavezna primena TSI;

6) kao nužna privremena preventivna mera, posebno nakon nesreća.

Prijavljivanje nacionalnih propisa iz oblasti interoperabilnosti

Član 22.

Evropskoj Komisiji i Agenciji prijavljuju se sledeći nacionalni propisi:

1) važeći nacionalni propisi;

2) svaka izmena važećih nacionalnih propisa;

3) nacionalni propisi koji će se primenjivati kada se podnese novi zahtev za odstupanje od primene TSI u skladu sa članom 11. ovog zakona;

4) nacionalni propisi koji postanu suvišni posle objavljivanja ili revizije odgovarajućih TSI.

Nacionalni propisi iz stava 1. ovog člana dostavljaju se u punom tekstu.

Spisak propisa iz stava 1. ovog člana Direkcija objavljuje na svojoj internet stranici.

Novi nacionalni propisi mogu se doneti samo u sledećim slučajevima:

1) kada TSI ne ispunjava u potpunosti osnovne zahteve;

2) kao hitnu preventivnu meru, naročito posle nesreće.

Nacrt novog nacionalnog propisa podnosi se Agenciji i Evropskoj Komisiji na razmatranje pravovremeno, a najmanje dva meseca pre očekivanog stupanja na snagu predloženog novog nacionalnog propisa, pružajući obrazloženje za njegovo uvođenje. Nacrt mora biti u dovoljnoj meri dovršen kako bi Agencija mogla sprovesti njegovo ispitivanje i u slučaju pozitivnog mišljenja o tome obavestila Republiku Srbiju i Evropsku Komisiju koja će validirati predloženi propis.

Ukoliko Agencija u roku od dva meseca od prijema nacrta nacionalnog propisa ne obavesti Republiku Srbiju i Evropsku Komisiju o pozitivnom mišljenju na predloženi propis, isti se može primenjivati.

Kada se donese novi nacionalni propis isti se prijavljuje Agenciji i Evropskoj Komisiji.

U slučaju hitnih preventivnih mera nacionalni propis se može odmah doneti i primenjivati.

O propisu iz stava 8. ovog člana obaveštava se Agencija i isti je podložan oceni Agencije.

Pri prijavljivanju nacionalnih propisa iz stava 1. ovog člana daje se obrazloženje potrebe za tim propisom kako bi se ispunio osnovni zahtev koji još nije obuhvaćen relevantnim TSI-jem.

Direkcija dostavlja nacionalne propise iz st. 1, 4, 7. i 8. ovog člana ministarstvu nadležnom za poslove tehničkih propisa, standardizaciju, akreditaciju i metrologiju radi prijavljivanja Evropskoj Komisiji i Agenciji.

Propisi i ograničenja koja su strogo lokalnog karaktera ne moraju se prijavljivati Agenciji i Evropskoj Komisiji. Ti propisi i ograničenja navode se u registru infrastrukture i u izjavi o mreži.

Neusklađenost podsistema sa osnovnim zahtevima

Član 23.

Ukoliko smatra da strukturni podsistem za koji je izdata deklaracija o verifikaciji podsistema nije u celosti usklađen sa odredbama ovog zakona, a naročito ako podsistem ne ispunjava osnovne zahteve iz člana 8. ovog zakona, Direkcija može da zahteva od lica koje je izdalo deklaraciju o verifikaciji podsistema izvršavanje dopunskih provera i kontrola.

O zahtevu za dopunske provere i kontrole odmah se obaveštava Evropska Komisija, uz odgovarajuće obrazloženje. Evropska Komisija se konsultuje sa zainteresovanim stranama.

U obaveštenju iz stava 2. ovog člana navodi se da li je neusklađenost posledica:

1) neusklađenosti sa osnovnim zahtevima iz člana 8. ovog zakona ili sa TSI-jem, u kom slučaju Evropska Komisija odmah obaveštava državu u kojoj lice koje je nepravilno sastavilo deklaraciju o verifikaciji ima sedište i traži od nje da preduzme odgovarajuće mere;

2) neadekvatnih TSI.

Ukoliko dopunske kontrole i provere pokažu da je podsistem neusklađen sa odredbama ovog zakona, podsistem ne može da dobije dozvolu za korišćenje, a u slučaju već odobrenih podsistema, ona će biti suspendovana ili povučena.

Činioci interoperabilnosti, elementi podsistema i podsistemi koji su usaglašeni sa harmonizovanim standardima ili njihovim delovima smatraju se usaglašenim sa osnovnim zahtevima obuhvaćenim tim standardima ili njihovim delovima.

III. DOZVOLA ZA KORIŠĆENjE

1.         Dozvola za korišćenje stabilnih podsistema

Član 24.

Stabilni podsistemi mogu se pustiti u rad samo ako su projektovani, izgrađeni i ugrađeni tako da su ispunjeni osnovni zahtevi i ako imaju dozvolu za korišćenje koju izdaje Direkcija na propisanom obrascu i u obliku rešenja.

Uz zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje stabilnih podsistema prilaže se dokumentacija koja uključuje dokumentovane dokaze o:

1) deklaracijama o verifikaciji iz člana 19. odnosno člana 20. ovog zakona;

2) tehničkoj usklađenosti podsistema sa sistemom u koji se integrišu, utvrđenoj na osnovu relevantnih TSI-ja, nacionalnih propisa i registara;

3) bezbednoj integraciji podsistema, utvrđenoj na osnovu relevantnih TSI-ja, nacionalnih propisa i zajedničkih bezbednosnih metoda utvrđenih zakonom kojim se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju.

Direkcija u roku od mesec dana od dana prijema zahteva iz stava 2. ovog člana obaveštava podnosioca zahteva da je dokumentacija potpuna ili traži relevantne dodatne informacije, za čiju dostavu određuje razuman rok.

Direkcija proverava potpunost, relevantnost i doslednost dokumentacije i izdaje dozvolu za korišćenje stabilnih podsistema ili donosi rešenje o odbijanju izdavanja dozvole za korišćenje stabilnih podsistema najkasnije u roku od četiri meseca od prijema svih relevantnih informacija.

Rešenje o odbijanju izdavanja dozvole za korišćenje stabilnih podsistema konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Dozvola za korišćenje može sadržati posebne uslove korišćenja ili druga ograničenja.

Zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje mogu da podnesu proizvođač ili njegov ovlašćeni zastupnik u Republici Srbiji, upravljač i naručilac.

Direkcija vodi evidenciju o izdatim dozvolama za korišćenje stabilnih podsistema koja sadrži:

1) broj dozvole;

2) naziv pravnog lica kome je izdata dozvola;

3) naziv podsistema za koji se izdaje dozvola;

4) ograničenja za korišćenje;

5) datum izdavanja dozvole.

Direkcija propisuje postupak i uslove za izdavanja dozvole iz stava 1. ovog člana, dokumentaciju koja se prilaže uz zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje, sadržinu i obrazac dozvole za korišćenje i numeraciju dozvole za korišćenje u skladu sa evropskim identifikacionim brojem.

Za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana plaća se taksa čija je visina utvrđena zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.

2. Dozvola za korišćenje mobilnih podsistema

Član 25.

Mobilni podsistemi mogu se pustiti u rad samo ako su projektovani, izgrađeni i ugrađeni tako da su ispunjeni osnovni zahtevi i ako imaju dozvolu za korišćenje.

Podnosilac zahteva obezbeđuje odgovarajuću deklaraciju o verifikaciji.

Dozvolu za korišćenje mobilnih podsistema izdaje Direkcija na propisanom obrascu i u obliku rešenja.

Dozvola za tip vozila

Član 26.

Tipovi svih vrsta vozila bilo kog proizvođača za koje Direkcija izdaje dozvolu za korišćenje, moraju da budu odobreni.

Dozvolu za tip vozila izdaje Direkcija na propisanom obrascu i u obliku rešenja.

Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, dozvola za tip vozila koje je potpuno usklađeno sa relevantnim TSI-jima a koju je izdao nadležni organ države članice Evropske Unije ili države ugovornice OTIF važi u Republici Srbiji.

Rešenje o odbijanju izdavanja dozvole za tip vozila konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Za izdavanje dozvole iz stava 2. ovog člana plaća se taksa čija je visina utvrđena zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.

Direkcija vodi evidenciju o izdatim dozvolama za tip vozila koja sadrži:

1) broj dozvole;

2) naziv pravnog lica kome je izdata dozvola;

3) naziv tipa vozila;

4) naziv proizvođača vozila;

5) datum izdavanja dozvole.

Vozila koja odgovaraju odobrenom tipu moraju da dobiju pojedinačne dozvole za korišćenje koje se izdaju na osnovu sprovedenog postupka kojim se verifikuje pripadnost odobrenom tipu i deklaracije o usaglašenosti sa odobrenim tipom vozila.

Za postojeća vozila koja su dobila dozvolu za korišćenje pre stupanja na snagu ovog zakona, smatra se da imaju dozvolu za korišćenje, s tim što se i na njih primenjuje član 36. ovog zakona.

U slučaju izmena odgovarajućih odredaba u TSI-jima i nacionalnim železničkim propisima na osnovu kojih je tip vozila odobren Direkcija će odlučiti da li već izdata dozvola za tip ostaje važeća ili treba izdati novu. Predmet provera u slučaju izdavanja novih dozvola za tip vozila odnosi se samo na delove propisa koji su promenjeni.

Izdavanje novih dozvola za tip vozila ne utiče na dozvole za korišćenje vozila koje su izdate na osnovu prethodno odobrenih tipova vozila.

Ako podnosilac zahteva traži dozvolu za tip vozila i u drugim državama Direkcija sarađuje sa telima kojima su povereni poslovi vezani za bezbednost na železnici tih država u cilju pojednostavljenja postupka i smanjenja administrativnih poslova.

Direkcija propisuje postupak i uslove za izdavanje dozvole za tip vozila, sadržinu zahteva za izdavanje dozvole za tip vozila, sadržinu i obrazac deklaracije o usaglašenosti sa tipom vozila, sadržinu i obrazac dozvole za tip vozila.

Obrazac dozvole za tip vozila namenjenog međunarodnom saobraćaju izdaje se i na engleskom, francuskom ili nemačkom jeziku.

Sve promene odobrenog tipa vozila analiziraju se i kategorišu kao samo jedna od sledećih promena i podležu odobravanju kako je navedeno:

1) promena koja ne prouzrokuje odstupanje od tehničke dokumentacije priložene deklaraciji o verifikaciji podsistema. U tom slučaju ne sprovodi se nova verifikacija, a prvobitne deklaracije o verifikaciji podsistema i dozvole za tip vozila ostaju važeće i nepromenjene;

2) promena koja prouzrokuje odstupanje od tehničke dokumentacije priložene deklaraciji o verifikaciji podsistema zbog koje mogu biti potrebne nove provere pa zahtevaju verifikaciju u skladu s primenjivim modulima za ocenjivanje usaglašenosti, ali koja nema nikakav uticaj na osnovne projektovane karakteristike tipa vozila i zbog koje nije potrebna nova dozvola za tip vozila;

3) promena osnovnih projektovanih karakteristika tipa vozila zbog koje nije potrebna nova dozvola u skladu s kriterijumima propisanim članom 36. stav 2. ovog zakona;

4) promena zbog koje je potrebna nova dozvola u skladu s kriterijumima propisanim članom 36. stav 2. ovog zakona.

U slučaju promena iz stava 14. tač. 1) i 2) ovog člana, tehnička dokumentacija priložena deklaraciji o verifikaciji podsistema mora se ažurirati, a nosilac dozvole za tip vozila mora na zahtev Direkcije dostaviti relevantne informacije.

U slučaju promene iz stava 14. tačka 3) ovog člana, nosilac dozvole za tip vozila dužan je izraditi novu varijantu tipa vozila ili novu verziju varijante tipa vozila i Direkciji dostaviti relevantne informacije. Nova varijanta tipa vozila ili nova verzija varijante tipa vozila registruje se u Evropskom registru odobrenih tipova vozila.

Ako lice koje upravlja promenom nije nosilac dozvole za tip vozila, a promene postojećeg tipa vozila spadaju u promene propisane stavom 14. tač. 2) - 4) ovog člana, primenjuje se sledeće:

1) izrađuje se novi tip vozila;

2) lice koje upravlja promenom postaje podnosilac zahteva;

3) zahtev za odobrenje za novi tip vozila može se bazirati na postojećem tipu vozila i odredbama člana 36. stav 2. ovog zakona.

Dozvola za korišćenje vozila koja su usaglašena sa TSI-jima

Član 27.

Direkcija izdaje dozvolu za korišćenje vozila koja su usaglašena sa TSI-jima na propisanom obrascu i u obliku rešenja, bez dodatnih provera na osnovu deklaracije o usaglašenosti sa odobrenim tipom vozila.

Uz zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana prilaže se dokumentacija koja sadrži:

1) dokaze o izvršenoj verifikaciji svih podsistema od kojih se vozilo sastoji, što se potvrđuje sertifikatima o verifikaciji i deklaracijama o verifikaciji u skladu sa članom 19. ovog zakona;

2) dokaze o tehničkoj usklađenosti podsistema od kojih se vozilo sastoji, utvrđenoj na osnovu relevantnih TSI-ja i, prema potrebi, nacionalnih propisa;

3) dokaze o bezbednoj integraciji podsistema od kojih se vozilo sastoji, utvrđenoj na osnovu relevantnih TSI-ja, nacionalnih propisa i zajedničkih bezbednosnih metoda utvrđenih zakonom kojim se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju;

4) dokaze o tehničkoj usklađenosti vozila sa železničkom infrastrukturom Republike Srbije;

5) deklaraciju podnosioca zahteva o usaglašenosti sa odobrenim tipom vozila.

Dozvola iz stava 1. ovog člana sadrži uslove korišćenja i druga ograničenja, ako postoje.

Dodatna dozvola za korišćenje za vozila koja su usaglašena sa TSI-jima

Član 28.

Vozila koja su dobila dozvolu za korišćenje u drugim državama, koja su potpuno usaglašena sa svim TSI-jima koji obuhvataju sve aspekte podsistema i nisu predmet specifičnih slučajeva i otvorenih pitanja koja se odnose na tehničku usklađenost vozila i mreže, ne podležu izdavanju dodatne dozvole za korišćenje, pod uslovom da se upotrebljavaju na mreži koja je usaglašena sa TSI-jima ili pod uslovima navedenim u odgovarajućim TSI-jima.

Za vučna vozila iz stava 1. ovog člana koja su dobila dozvolu za korišćenje u drugim državama, ako se ne upotrebljavaju na mreži koja je usaglašena sa TSI-jima ili pod uslovima navedenim u odgovarajućim TSI-jima, Direkcija izdaje dodatne dozvole za korišćenje takvih vozila u Republici Srbiji.

Podnosilac zahteva dostavlja Direkciji tehničku dokumentaciju o vozilu i njegovom predviđenom korišćenju na mreži Republike Srbije koja sadrži:

1) dokaz da je vozilo dobilo dozvolu za korišćenje u drugoj državi;

2) primerak tehničke dokumentacije o vozilu koja prati deklaraciju o verifikaciji, što uključuje, u slučaju vozila opremljenih registrujućim uređajima, informacije o postupku prikupljanja podataka sa omogućavanjem čitanja i procene, sve dok te informacije nisu usklađene sa odgovarajućim TSI-jima;

3) evidencije koje prikazuju istoriju održavanja vozila i, po potrebi, tehničke izmene izvršene nakon dobijanja dozvole za korišćenje;

4) dokaze o tehničkim i eksploatacionim karakteristikama koji pokazuju da je vozilo usklađeno sa infrastrukturom i stabilnim postrojenjima, uključujući klimatske uslove, sistem napajanja energijom, sistem kontrole, upravljanja i signalizacije, širinu koloseka i profile, maksimalnu dopuštenu masu po osovini i ostala ograničenja mreže.

Direkcija pri odlučivanju o podnetom zahtevu proverava tehničku usklađenost vozila i mreže, uključujući nacionalne propise koji se primenjuju na otvorena pitanja u cilju obezbeđenja te usklađenosti.

Direkcija može zahtevati dostavljanje dodatnih informacija, analizu rizika ili sprovođenje ispitivanja na mreži radi provere elemenata iz stava 3. ovog člana.

Direkcija će sa podnosiocem zahteva odrediti obim i sadržinu dodatnih informacija, analize rizika i potrebnih ispitivanja na mreži. Upravljač je dužan da, nakon konsultacije sa podnosiocem zahteva, obezbedi izvršenje ispitivanja u roku od tri meseca od podnošenja zahteva.

Izveštaj o sprovođenju ispitivanja iz stava 6. ovog člana na mreži Direkciji dostavlja upravljač infrastrukture ili upravljač industrijske železnice.

Direkcija odlučuje o izdavanju dozvole iz stava 2. ovog člana:

1) dva meseca nakon dostavljanja dokumenata iz stava 3. ovog člana;

2) mesec dana po podnošenju dodatnih informacija ili analize rizika ili rezultata eksploatacionog ispitivanja, ukoliko su potrebni.

Dozvola iz stava 1. ovog člana sadrži uslove korišćenja i druga ograničenja, ako postoje.

Ukoliko Direkcija ne odluči o izdavanju dozvole za korišćenje u roku propisanom članom 32. stav 2. ovog zakona, smatraće se da je vozilo dobilo dozvolu za korišćenje posle tri meseca od isteka tog roka. Ovo vozilo može se koristiti samo na mreži koja je navedena u zahtevu za izdavanje dozvole.

Dozvola za korišćenje vozila koja nisu usaglašena sa TSI-jima

Član 29.

Direkcija izdaje dozvolu za korišćenje vozila koja nisu usaglašena sa TSI-jima na propisanom obrascu i u obliku rešenja.

Uz zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana prilaže se dokumentacija koja sadrži:

1) dokaze o izvršenoj verifikaciji svih podsistema od kojih se vozilo sastoji, što se potvrđuje sertifikatima o verifikaciji i deklaracijama o verifikaciji u skladu sa članom 20. ovog zakona;

2) dokaze o tehničkoj usklađenosti podsistema od kojih se vozilo sastoji, utvrđenoj na osnovu relevantnih nacionalnih propisa;

3) dokaze o bezbednoj integraciji podsistema od kojih se vozilo sastoji, utvrđenoj na osnovu relevantnih nacionalnih propisa i zajedničkih bezbednosnih metoda utvrđenih zakonom kojim se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju;

4) dokaze o tehničkoj usklađenosti vozila sa železničkom infrastrukturom Republike Srbije;

5) deklaraciju podnosioca zahteva o usaglašenosti sa odobrenim tipom vozila.

Dozvola iz stava 1. ovog člana sadrži uslove korišćenja i druga ograničenja, ako postoje.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, za vozila koja su bila u eksploataciji do 5. maja 2005. godine i u vlasništvu privrednog subjekta registrovanog u Republici Srbiji, a za koja vlasnik odnosno imalac vozila ne može da pribavi dozvolu za korišćenje radi upisa vozila u nacionalni registar železničkih vozila, Direkcija izdaje dozvolu za korišćenje ako je podnosilac zahteva priložio:

1) dokaz o vlasništvu;

2) tehničku dokumentaciju koja sadrži:

(1)        tehnički opis sa dispozicionim crtežom vozila,

(2)        osnovne tehničke i eksploatacione karakteristike,

(3)        konstruktivne crteže potrebne za održavanje,

(4)        uputstvo za korišćenje i održavanje,

(5)        katalog rezervnih delova;

3) dokaz da su vozila održavana:

(1) izveštaj sa poslednje redovne opravke i izveštaj sa periodičnog pregleda najvišeg ranga izvršenim u skladu sa rokovima propisanim u dosijeu o održavanju,

(2) ako dosije o održavanju nije formiran, izveštaj sa poslednje redovne opravke ne stariji od pet godina i izveštaj sa periodičnog pregleda najvišeg ranga prema dokumentaciji iz tačke 2) podtačka (4) ovog stava, kome nije istekao rok važnosti,

(3) ako je od poslednje redovne opravke prošlo manje vremena od vremena potrebnog za obavljanje narednog periodičnog pregleda najvišeg ranga, dovoljno je podneti izveštaj sa poslednje redovne opravke;

4) izveštaj o izvršenom tehničkom pregledu sa pozitivnim mišljenjem o funkcionalnoj ispravnosti i sposobnosti vozila za bezbednu upotrebu u saobraćaju.

Dodatna dozvola za korišćenje vozila koja nisu usaglašena sa TSI-jima

Član 30.

Vozila koja su odobrena za korišćenje u drugim državama, a koja nisu usaglašena sa TSI-jima, moraju imati dodatnu dozvolu za korišćenje u Republici Srbiji koju izdaje Direkcija na propisanom obrascu i u obliku rešenja.

Podnosilac zahteva za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana dostavlja Direkciji tehničku dokumentaciju o vozilu zajedno sa podacima o planiranom korišćenju na mreži Republike Srbije.

Dokumentacija iz stava 2. ovog člana sadrži:

1) dokaze da je korišćenje vozila odobreno u drugoj državi zajedno sa dokumentacijom primenjenom u postupku, da bi se pokazalo da vozilo ispunjava važeće bezbednosne zahteve, uključujući, po potrebi, informacije o korišćenim ili odobrenim odstupanjima;

2) tehničke podatke, program održavanja i eksploatacione karakteristike, što uključuje, u slučaju vozila opremljenih registrujućim uređajima, informacije o postupku prikupljanja podataka, sa omogućavanjem čitanja i procene;

3) evidencije koje prikazuju istoriju održavanja vozila i, po potrebi, tehničke izmene izvršene nakon dobijanja dozvole za korišćenje;

4) dokaze o tehničkim i eksploatacionim karakteristikama koji pokazuju da je vozilo usklađeno sa infrastrukturom i stabilnim postrojenjima, uključujući klimatske uslove, sistem napajanja energijom, sistem kontrole, upravljanja i signalizacije, širinu koloseka i profile, maksimalnu dopuštenu masu po osovini i druga ograničenja mreže.

Direkcija propisuje parametre koje je potrebno proveriti u vezi sa izdavanjem dodatne dozvole za korišćenje vozila koja nisu usaglašena sa TSI-jima i klasifikaciju nacionalnih propisa u vezi sa ovim parametrima.

Dokazi iz stava 3. tač. 1) i 2) ovog člana mogu se osporiti jedino ako Direkcija dokaže postojanje značajnog rizika za bezbednost.

Direkcija može zahtevati dodatne informacije, analize rizika ili sprovođenje ispitivanja na mreži kako bi se proverilo da li je dokumentacija iz stava 3. tač. 3) i 4) ovog člana u skladu sa važećim nacionalnim železničkim tehničkim propisima.

Direkcija će, nakon konsultacije sa podnosiocem zahteva, odrediti obim i sadržinu dodatnih informacija, analize rizika i potrebnih ispitivanja. Upravljač infrastrukture je dužan da, nakon konsultacije sa podnosiocem zahteva, obezbedi izvršenje ispitivanja u roku od tri meseca od podnošenja zahteva.

Izveštaj o sprovođenju ispitivanja iz stava 7. ovog člana na mreži Direkciji dostavlja upravljač infrastrukture ili upravljač industrijske železnice.

Direkcija odlučuje o izdavanju dozvole iz stava 1. ovog člana:

1) četiri meseca nakon dostavljanja dokumenata iz stava 3. ovog člana;

2) dva meseca po podnošenju dodatnih informacija ili analize rizika ili rezultata eksploatacionog ispitivanja.

Dozvola iz stava 1. ovog člana sadrži uslove korišćenja i druga ograničenja, ako postoje.

Ukoliko Direkcija ne odluči o izdavanju dozvole iz stava 1. ovog člana, propisanom članom 32. stav 2. ovog zakona, smatraće se da je vozilo dobilo dozvolu posle tri meseca od isteka tog roka. Predmetno vozilo može se koristiti samo na mreži koja je navedena u zahtevu za izdavanje dozvole.

Izuzeci od izdavanja dodatne dozvole za korišćenje vozila

Član 31.

Dodatna dozvola za korišćenje ne izdaje se:

1) za vozila odobrena u drugim državama pre stupanja na snagu odgovarajućih TSI-ja koja:

(1) nose oznaku RIC ili RIV,

(2) su odobrena za saobraćaj i obeležena u skladu sa važećim bilateralnim ili multilateralnim sporazumima između železničkih prevoznika iz Republike Srbije i železničkih prevoznika iz drugih država;

2) za polovna vozila iz tačke 1) ovog člana koja se uvoze iz inostranstva.

Izmene sporazuma iz stava 1. tačka 1) podtačka (2) ovog člana i pripremu novih sporazuma kojima se uređuje konstrukcija, priznavanje dozvola za korišćenje i upotreba vozila između zainteresovanih država vrši Direkcija.

Izdavanje dozvola za korišćenje vozila

Član 32.

Direkcija u roku od mesec dana od dana prijema zahteva za izdavanje dozvola iz čl. 27 - 30. ovog zakona obaveštava podnosioca zahteva da je dokumentacija potpuna ili traži relevantne dodatne informacije, za čiju dostavu određuje razuman rok.

Direkcija izdaje dozvole za korišćenje iz stava 1. ovog člana ili donosi rešenje o odbijanju izdavanja dozvola za korišćenje najkasnije u roku od četiri meseca od prijema svih relevantnih informacija.

Za izdavanje dozvola za korišćenje vozila iz stava 1. ovog člana plaća se taksa čija je visina utvrđena zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.

Rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje dozvol iz stava 1. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Direkcija propisuje postupak i uslove za izdavanje dozvola iz stava 1. ovog člana, postupak u slučaju izmena na vozilu za koje je već izdata dozvola za korišćenje, dokumentaciju koja se prilaže uz zahtev za izdavanje dozvola, sadržinu i obrazac dozvole za korišćenje vozila u međunarodnom i unutrašnjem saobraćaju i numeraciju dozvole za korišćenje u skladu sa evropskim identifikacionim brojem.

Obrazac dozvola za korišćenje vozila namenjenog međunarodnom saobraćaju izdaje se i na engleskom, francuskom ili nemačkom jeziku.

Podnosilac zahteva za izdavanje dozvola za korišćenje odgovoran je za označavanje vozila brojem koji mu je dodeljen u dozvoli za korišćenje.

Provere pre upotrebe odobrenih vozila

Član 33.

Železnički prevoznik pre nego što upotrebi vozilo proverava da li je:

1) za vozilo izdata dozvola za korišćenje u skladu sa čl. 27-30. ovog zakona i da je vozilo propisno registrovano u Nacionalnom registru železničkih vozila;

2) vozilo usklađeno sa trasom na osnovu registra infrastrukture, relevantnih TSI-ja ili bilo kojih relevantnih informacija koje upravljač infrastrukture mora dostaviti bez naknade i u razumnom roku, ako registar infrastrukture ne postoji ili je nepotpun;

3) vozilo pravilno uvršteno u sastav voza u kome će saobraćati, uzimajući u obzir:

(1) odredbe zakona kojim se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju i propisa donetih na osnovu njega;

(2) odgovarajuće procedure iz svog sistema za upravljanje bezbednošću propisanog zakonom kojim se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju i

(3) odredbe TSI Regulisanje i upravljanje saobraćajem.

Železnički prevoznik može, u cilju provere iz stava 1. tačka 2) ovog člana, sprovesti potrebna ispitivanja u saradnji sa upravljačem infrastrukture.

Upravljač infrastrukture, u konsultaciji sa podnosiocem zahteva, omogućava sprovođenje svih potrebnih ispitivanja u roku od tri meseca od prijema zahteva podnosioca.

Neusklađenost vozila ili tipova vozila sa osnovnim zahtevima

Član 34.

Kada železnički prevoznik tokom upotrebe utvrdi da vozilo koje koristi ne ispunjava neki od osnovnih zahteva, preduzima potrebne korektivne mere kako bi osigurao usklađenost tog vozila sa osnovnim zahtevima. Osim toga, on može obavestiti Direkciju o preduzetim merama.

Ako železnički prevoznik ima dokaz da je neusklađenost postojala već u trenutku izdavanja dozvole za korišćenje vozila, o tome obaveštava Direkciju.

Ako Direkcija utvrdi u okviru postupka nadzora propisanog zakonom kojim se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju da vozilo ili tip vozila, za koje je izdala dozvolu za korišćenje, kada se upotrebljava u skladu s njegovom namenom, ne ispunjava neki od osnovnih zahteva, o tome obaveštava železničkog prevoznika koji upotrebljava to vozilo ili tip vozila i od njega traži da preuzme potrebne korektivne mere kako bi obezbedio usklađenost tog vozila ili tih vozila sa osnovnim zahtevima.

U slučaju iz stava 3. ovog člana Direkcija obaveštava Agenciju i sva druga zainteresovana nacionalna tela za bezbednost, uključujući ona u čijim državama je u toku postupak izdavanja dozvola za korišćenje vozila istog tipa.

Kada korektivne mere iz st. 1. i 3. ovog člana koje je primenio železnički prevoznik ne obezbede usklađenost sa osnovnim zahtevima i ta neusklađenost dovede do ozbiljnog bezbednosnog rizika, Direkcija u okviru nadzora iz stava 3. ovog člana može rešenjem naložiti privremene bezbednosne mere kao što je suspenzija dozvole za tip vozila ili suspenzija dozvole za korišćenje vozila,

Protiv rešenja iz stava 5. ovog člana može se pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Direkcija u slučajevima iz stava 5. ovog člana, posle preispitivanja delotvornosti mera preduzetih radi uklanjanja ozbiljnog bezbednosnog rizika, može odlučiti da rešenjem oduzme ili izmeni dozvolu za korišćenje vozila ili dozvolu za tip vozila, kada se dokaže da u trenutku izdavanja dozvole nije bio ispunjen određeni osnovni zahtev.

Direkcija obaveštava o svojoj odluci nosioca dozvole za korišćenje vozila odnosno nosioca dozvole za tip vozila.

Protiv rešenja iz stava 7. ovog člana može se pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Direkcija o oduzetim dozvolama za korišćenje vozila odmah obaveštava Agenciju i obrazlaže svoju odluku. Agencija zatim obaveštava ostala nacionalna tela za bezbednost.

Odluka Direkcije o oduzimanju dozvole za korišćenje unosi se registar vozila iz člana 47. ovog zakona ili, u slučaju oduzimanja dozvole za tip vozila, u Evropski registar odobrenih tipova vozila iz člana 48. ovog zakona.

Direkcija obaveštava sve železničke prevoznike koji koriste vozila istog tipa kao što je vozilo ili tip koji podleže oduzimanju dozvole. Železnički prevoznici proveravaju da li kod njihovih vozila postoji isti problem neusklađenosti sa osnovnim zahtevima. Ukoliko je to slučaj, primenjuje se postupak propisan ovim članom.

Vozilo kome je oduzeta dozvola za korišćenje ne sme se više koristiti.

Kada se oduzme dozvola za tip vozila, vozila koja odgovaraju tom tipu ne smeju se stavljati na tržište, a ako su već stavljena na tržište moraju se povući sa tržišta.

Nova dozvola za korišćenje pojedinačnih vozila može se tražiti u skladu sa čl. 27 - 30. ovog zakona, a nova dozvola za tip vozila može se tražiti u skladu sa članom 26. ovog zakona.

Ako je u slučajevima iz st. 1-3. ovog člana neusklađenost s osnovnim zahtevima ograničena na deo područja upotrebe predmetnog vozila i ako je ta neusklađenost postojala već u trenutku izdavanja dozvole za korišćenje, dozvola za korišćenje se menja tako da se iz nje isključe određeni delovi područja upotrebe.

Oduzimanje i suspenzija dozvole za korišćenje vozila

Član 35.

Direkcija, osim u slučajevima iz člana 34. ovog zakona, oduzima dozvolu za korišćenje ukoliko se nadzorom nad sistemima za upravljanje bezbednošću železničkog prevoznika i upravljača ili po prijavi republičkog inspektora za železnički saobraćaj utvrdi:

1) da železničko vozilo više nije u skladu sa:

(1) TSI-jima ili nacionalnim propisima,

(2) odobrenim odstupanjima u skladu sa članom 11. ovog zakona,

(3) propisima o konstrukciji ili opremi navedenim u RID-u;

2) da imalac nije ispunio zahtev Direkcije da ispravi nedostatke u propisanom roku;

3) da se ne poštuju uslovi korišćenja ili ograničenja navedeni u dozvoli.

Direkcija suspenduje dozvolu za korišćenje ukoliko se:

1) nadzorom nad sistemima za upravljanje bezbednošću železničkog prevoznika i upravljača ili po prijavi republičkog inspektora za železnički saobraćaj utvrdi da se održavanje železničkog vozila ne vrši u skladu sa dosijeom o održavanju, TSI-jima, nacionalnim propisima, propisima o konstrukciji i opremi navedenim u RID-u ili ukoliko se ne poštuju propisani rokovi za održavanje;

2) u slučaju teškog oštećenja železničkog vozila ne ispuni nalog Direkcije za stavljanje vozila na uvid.

Dozvola za korišćenje će biti suspendovana do ponovnog ispunjavanja svih uslova za izdavanje iste.

Rešenje o oduzimanju, odnosno suspenziji dozvole konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Dozvola za korišćenje postaje nevažeća ukoliko je železničko vozilo povučeno iz saobraćaja (kasacija vozila i sl.).

O povlačenju iz saobraćaja imalac vozila obaveštava Direkciju bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od dana povlačenja iz saobraćaja.

Obnavljanje ili unapređenje strukturnog podsistema

Član 36.

U slučaju obnove ili unapređenja strukturnog podsistema naručilac ili proizvođač dostavlja Direkciji dokumentaciju koja sadrži opis projekta, a Direkcija odlučuje, uzimajući u obzir plan implementacije TSI-ja za Republiku Srbiju, da li obim radova zahteva novu dozvolu za korišćenje strukturnog podsistema ili novu dozvolu za korišćenje vozila.

Nova dozvola za korišćenje strukturnog podsistema potrebna je uvek kada:

1) zbog predviđenih radova postoji opasnost od smanjenja ukupnog nivoa bezbednosti tog podsistema;

2) to zahtevaju relevantni TSI-ji;

3) se izmene vrednosti parametara definisanih u TSI/nacionalnim propisima na osnovu kojih je već izdata dozvola za korišćenje;

4) to zahteva plan implementacije TSI-ja za Republiku Srbiju.

U slučaju iz stava 1. ovog člana Direkcija je dužna da odluči najkasnije četiri meseca nakon što naručilac ili proizvođač dostavi zahtevanu dokumentaciju.

Ako je je potrebno da se izda nova dozvola za korišćenje, a da se prilikom njenog izdavanja TSI-ji ne primene u potpunosti, Direkcija dostavlja informacije Evropskoj Komisiji o:

1) razlozima zbog kojih TSI-ji nisu u potpunosti primenjeni;

2) tehničkim karakteristikama primenjenim umesto TSI-ja;

3) telima koja su u slučaju tih karakteristika nadležna za verifikaciju podsistema.

Za promene već odobrenog vozila koje su povezane sa zamenom u okviru održavanja nije potrebna nova dozvola za korišćenje.

Sve druge promene vozila analiziraju se i kategorišu u skladu sa članom 26. stav 14. ovog zakona.

Ako lice koje upravlja promenama na već odobrenom vozilu kategorisanim u skladu s članom 26. stav 14. tač. 2) i 3) ovog zakona nije nosilac dozvole za tip vozila, ono mora:

1) oceniti odstupanja od tehničke dokumentacije koja se prilaže uz deklaraciju o verifikaciji podsistema;

2) utvrditi da ni jedan od kriterijuma utvrđenih u stavu 2. ovog člana nije ispunjen;

3) ažurirati tehničku dokumentaciju koja se prilaže uz deklaraciju o verifikaciji podsistema;

4) obavestiti Direkciju, kao izdavaoca dozvole za korišćenje, o promenama.

Direkcija može u roku od četiri meseca od dana prijema obaveštenja iz stava 7. tačka doneti rešenje kojim se nalaže podnošenje zahteva za izdavanje dozvole za korišćenje u slučaju pogrešne kategorizacije ili nedovoljno potkrepljenih informacija.

Svaka promena vozila podleže upravljanju konfiguracijom za koje je odgovoran imalac vozila ili subjekt kojeg je imenovao.

IV. TELO ZA OCENjIVANjE USAGLAŠENOSTI

Uslovi koje mora da ispuni prijavljeno telo za ocenjivanje usaglašenosti

Član 37.

Prijavljeno telo za ocenjivanje usaglašenosti (u daljem tekstu: prijavljeno telo) mora ispunjavati zahteve propisane u st. 2 - 7. ovog člana i u čl. 38. i 39. ovog zakona.

Prijavljeno telo ima svojstvo pravnog lica.

Prijavljeno telo sposobno je obavljati sve poslove ocenjivanja usaglašenosti propisane relevantnim TSI-jevima i za koje je prijavljeno, bez obzira na to obavlja li navedene poslove samo ili se oni obavljaju u njegovo ime i pod njegovom odgovornošću.

U svakom trenutku, za svaki posebni postupak ocenjivanja usaglašenosti i svaku vrstu ili kategoriju proizvoda za koje je prijavljeno, prijavljeno telo ima na raspolaganju:

1) potrebno osoblje sa tehničkim znanjem i dovoljnim i adekvatnim iskustvom za obavljanje poslova ocenjivanja usaglašenosti;

2) relevantne opise postupaka u skladu sa kojima se ocenjivanje usaglašenosti treba sprovoditi, a kojima se osigurava transparentnost i sposobnost primene tih postupaka. Takođe ima uspostavljenu adekvatnu politiku i postupke za razlikovanje poslova koje obavlja kao prijavljeno telo za ocenjivanje usaglašenosti i drugih aktivnosti;

3) adekvatne postupke za obavljanje aktivnosti kojima se vodi računa o veličini preduzeća, sektoru u kojem deluje, njegovoj strukturi, stepenu složenosti dotične tehnologije proizvoda i masovnoj ili serijskoj prirodi proizvodnog procesa.

4) sredstva potrebna za obavljanje tehničkih i administrativnih poslova povezanih sa poslovima ocenjivanja usaglašenosti na primeren način i ima pristup svoj potrebnoj opremi ili postrojenjima.

Prijavljeno telo je osigurano od odgovornosti.

Osoblje prijavljenog tela mora čuvati poslovnu tajnu u odnosu na sve informacije dobijene prilikom obavljanja poslova na osnovu relevantnih TSI-ja ili bilo koje odredbe nacionalnog prava. Vlasnička su prava zaštićena.

Prijavljena tela učestvuju u relevantnim aktivnostima standardizacije i aktivnostima koordinacijske grupe prijavljenih tela ili obezbeđju da je njihovo osoblje koje sprovodi ocenjivanje usaglašenosti obavešteno o tim aktivnostima, i primenjuju administrativne odluke i dokumente nastale kao rezultat rada te grupe kao opšte smernice.

Tela koja su prijavljena za ocenjivanje usaglašenosti pružnog dela i/ili dela u vozilu podsistema kontrola, upravljanje i signalizacija učestvuju u aktivnostima grupe za ERTMS (European Rail Traffic Management System - Evropski sistem za upravljanje železničkim saobraćajem) ili obezbeđuju da je njihovo osoblje koje sprovodi ocenjivanje usaglašenosti obavešteno o tim aktivnostima i slede smernice koje su rezultat rada te grupe. Ako smatraju da je njihova primena neprikladna ili nemoguća, prijavljena tela svoje primdbe podnose na raspravu grupi za ERTMS radi kontinuiranog poboljšavanja smernica.

Nepristranost prijavljenog tela

Član 38.

Prijavljeno telo ima svojstvo eksternog tela i nezavisno je od organizacije proizvođača čiji proizvod ocenjuje.

Telo koje pripada poslovnoj asocijaciji ili strukovnom savezu koji predstavlja preduzeća uključena u projektovanje, proizvodnju, isporuku, sklapanje, upotrebu ili održavanje proizvoda koje ono ocenjuje, može se smatrati telom za ocenjivanje usaglašenosti samo pod uslovom da je dokazana njegova nezavisnost i nepostojanje sukoba interesa.

Nepristranost prijavljenog tela, njegovog rukovodstva i osoblja koje obavlja ocenjivanje mora biti zagarantovana.

Prijavljeno telo, njegovo rukovodstvo i osoblje odgovorno za sprovođenje ocenjivanja usaglašenosti ne smeju biti projektant, proizvođač, dobavljač, ugrađivač, kupac, vlasnik, korisnik ili održavalac proizvoda koje ocenjuju, kao ni ovlašćeni zastupnik bilo koje od tih stranaka. To ne isključuje upotrebu ocenjenih proizvoda koji su potrebni za rad prijavljenog tela ili upotrebu takvih proizvoda za ličnu namenu.

Prijavljeno telo, njegovo rukovodstvo i osoblje odgovorno za sprovođenje ocenjivanja usaglašenosti nisu direktno uključeni u projektovanje, proizvodnju ili gradnju, stavljanje na tržište, ugrađivanje, upotrebu ili održavanje tih proizvoda niti predstavljaju stranke koje učestvuju u tim aktivnostima. Ne učestvuju ni u kakvoj aktivnosti koja može biti u sukobu s nezavisnošću njihove procene ili poštenjem u odnosu na poslove ocenjivanja usaglašenosti za koje su prijavljeni, a naročito se odnosi na usluge savetovanja.

Prijavljeno telo obezbeđuje da aktivnosti njegovih ogranaka ili podizvođača ne utiču na poverljivost, objektivnost ili nepristranost njihovog ocenjivanja usaglašenosti.

Prijavljeno telo i njegovo osoblje sprovode aktivnosti ocenjivanja usaglašenosti na najvišem stepenu profesionalnosti i potrebne tehničke stručnosti u određenom području, bez pritisaka i podsticaja, naročito finansijskih, koji bi mogli uticati na njihovu procenu ili rezultate njihove ocene usaglašenosti, posebno u vezi sa osobama ili grupama osoba koje su zainteresovane za rezultate tih aktivnosti.

Osoblje prijavljenog tela

Član 39.

Osoblje odgovorno za sprovođenje aktivnosti ocenjivanja usaglašenosti ima sledeće veštine:

1) dobru tehničku i stručnu osposobljenost kojom su obuhvaćene sve aktivnosti ocenjivanja usaglašenosti za koje je telo za ocenjivanje usaglašenosti prijavljeno;

2) zadovoljavajuće poznavanje zahteva povezanih sa ocenjivanjima koja sprovode i odgovarajuće ovlašćenje za sprovođenje tih ocenjivanja;

3) odgovarajuće znanje o osnovnim zahtevima, primenjenim harmonizovanim standardima i relevantnim odredbama međunarodnog prava i razumevanje tih zahteva, standarda i odredaba;

4) sposobnost izrade potvrda, beleški i izveštaja kojima se dokazuje da su ocenjivanja sprovedena.

Naknada za rad rukovodstva i osoblja koje sprovodi ocenjivanje ne zavisi od broja sprovedenih ocenjivanja niti od rezultata ocenjivanja.

Podizvođači i ogranci prijavljenog tela

Član 40.

Ako prijavljeno telo dodeli ugovorom podizvođaču određene poslove povezane sa ocenjivanjem usaglašenosti ili se opredeli da te poslove obavi njegov ogranak, ono obezbeđuje da podizvođač ili ogranak ispunjava zahteve propisane čl. 37 - 39. ovog zakona i o tome na odgovarajući način obaveštava telo koje sprovodi prijavljivanje.

Prijavljeno telo preuzima punu odgovornost za poslove koje obavljaju podizvođači ili ogranci, bez obzira gde su osnovani.

Aktivnosti prijavljenog tela mogu se dodeliti podizvođaču ili ih može obaviti ogranak samo uz pristanak klijenta.

Prijavljeno telo stavlja na raspolaganje telu koje sprovodi prijavljivanje odgovarajuća dokumenta koja se odnose na ocenjivanje kvalifikacija podizvođača ili ogranaka i poslova koje oni obavljaju u skladu sa relevantnim TSI-jem.

Akreditovana interna tela

Član 41.

Podnosioci zahteva mogu koristiti akreditovana interna tela za ocenjivanje usaglašenosti radi sprovođenja postupaka određenih u modulima SA1 i SA2, koji su propisani Jedinstvenim tehnčkim propisima - Postupci ocene (moduli) koje donosi OTIF.

Interno telo predstavlja poseban i izdvojen deo organizacije podnosioca zahteva koji ne učestvuje u projektovanju, proizvodnji, isporuci, ugradnji, upotrebi ili održavanju proizvoda koje ocenjuje.

Akreditovano interno telo ispunjava sledeće zahteve:

1) akreditovano je od strane nacionalnog akreditacionog tela;

2) telo i njegovo osoblje su unutar preduzeća čiji su deo prepoznatljivi na organizacionom nivou i imaju metode izveštavanja kojima se obezbeđuje njihova nepristranost i to dokazuju nadležnom nacionalnom akreditacionom telu;

3) ni telo ni njegovo osoblje nisu odgovorni za projektovanje, proizvodnju, isporuku, ugradnju, rad ili održavanje proizvoda koje ocenjuju niti obavljaju aktivnosti koje bi mogle biti u sukobu s nezavisnošću njihove ocene ili poštenjem u odnosu na njihove aktivnosti ocenjivanja;

4) telo pruža svoje usluge isključivo preuzeću čiji je ono deo.

Akreditovano interno telo se ne prijavljuje, ali informacije o njegovoj akreditaciji pruža preduzeće čiji je ono deo ili nacionalno akreditaciono telo obaveštava telo koje sprovodi prijavljivanje na njegov zahtev.

Identifikacioni brojevi i spisak prijavljenih tela

Član 42.

Evropska Komisija odnosno Generalni sekretar OTIF-a prijavljenom telu dodeljuje identifikacioni broj.

Prijavljenom telu se dodeljuje jedinstveni indentifikacioni broj čak i ako je prijavljeno po osnovu više pravnih akata.

Evropska Komisija odnosno Generalni sekretar OTIF-a objavljuje i ažurira spisak prijavljenih tela, uključujući identifikacione brojeve koji su im dodeljeni i aktivnosti za koje su prijavljena.

Operativne obaveze prijavljenog tela

Član 43.

Prijavljeno telo sprovodi ocenjivanje usaglašenosti u skladu sa postupcima ocenjivanja usaglašenosti propisanim u relevantnim TSI-jevima.

Ocenjivanje usaglašenosti sprovodi se na proporcionalni način tako da se izbegnu nepotrebna opterećenja privrednih subjekata. Prijavljeno telo pri obavljanju svojih aktivnosti vodi računa o veličini preduzeća, sektoru u kojem ono deluje, njegovoj strukturi, stepenu složenosti tehnologije proizvoda koji se ocenjuje i masovnoj ili serijskoj prirodi proizvodnog procesa.

Ako prijavljeno telo utvrdi da proizvođač ne ispunjava zahteve propisane u relevantnoj TSI, odgovarajućim harmonizovanim standardima ili tehničkim specifikacijama, ono zahteva da proizvođač preduzme odgovarajuće korektivne mere i ne izdaje sertifikat o usaglašenosti.

Ako prijavljeno telo tokom praćenja usaglašenosti posle izdavanja sertifikata utvrdi da proizvod više nije u skladu s relevantnim TSI ili odgovarajućim harmonizovanim standardima ili tehničkim specifikacijama, ono zahteva da proizvođač preduzme odgovarajuće korektivne mere i, ako je to potrebno, suspenduje ili oduzima sertifikat.

Ako korektivne mere nisu preduzete ili nemaju potreban efekat, prijavljeno telo prema potrebi ograničava, suspenduje ili oduzima izdate sertifikate.

Pružanje informacija

Član 44.

Prijavljeno telo obaveštava telo koje sprovodi prijavljivanje o:

1) svakom odbijanju, ograničavanju, suspenziji ili oduzmanju sertifikata;

2) svim okolnostima koje utiču na obim i uslove za prijavljivanje;

3) svakom zahtevu za obaveštavanje koji su primili od tela za nadzor nad tržištem u vezi s aktivnostima ocenjivanja usaglašenosti;

4) na zahtev, o aktivnostima ocenjivanja usaglašenosti sprovedenim na području za koje su prijavljeni i svakoj drugoj sprovedenoj aktivnosti, uključujući prekogranične aktivnosti i ugovore s podizvođačima.

Nadležna nacionalna tela za bezbednost takođe se obaveštavaju o svakom odbijanju, ograničavanju, suspenziji ili oduzimanju sertifikata iz stava 1. tačka 1) ovog člana.

Prijavljeno telo dostavlja drugim prijavljenim telima, koja sprovode slične aktivnosti ocenjivanja usaglašenosti kojima su obuhvaćeni isti proizvodi, relevantne informacije o pitanjima u vezi s negativnim i, na zahtev, pozitivnim rezultatima ocenjivanja usaglašenosti.

Prijavljeno telo dostavlja Agenciji sertifikate o verifikaciji podsistema, sertifikate o usaglašenosti činilaca interoperabilnosti i sertifikate o pogodnosti za upotrebu činilaca interoperabilnosti.

Razmena najbolje prakse i koordinacija prijavljenih tela

Član 45.

Evropska Komisija organizuje razmenu najbolje prakse između nacionalnih tela država članica koja su odgovorna za prijavljivanje tela za ocenu usaglašenosti.

Evropska Komisija obezbeđuje odgovarajuću koordinaciju i saradnju između prijavljenih tela uspostavljanjem resorne grupe prijavljenih tela. Agencija podržava aktivnosti prijavljenih tela.

Prijavljena tela učestvuju u radu resorne grupe direktno ili putem imenovanih zastupnika.

Imenovano telo

Član 46.

Odredbe čl. 37 - 41. ovog zakona shodno se primenjuju i na imenovano telo osim:

1) u slučaju veština koje osoblje imenovanog tela mora imati u skladu s članom 39. stav 1. tačka 3), pri čemu imenovano telo mora imati odgovarajuće znanje o nacionalnom pravu i razumevanje tog prava;

2) u slučaju dokumentacije koju treba staviti na raspolaganje telu koje sprovodi prijavljivanje u skladu s članom 40. stav 4. ovog zakona, imenovano telo dužno je uključiti dokumente povezane s radom koji su obavili podizvođači ili ogranci u skladu s relevantnim nacionalnim propisima.

Operativne obaveze propisane članom 43. ovog zakona primenjuju se i na imenovana telo, osim ako se te obaveze odnose na nacionalne propise umesto na TSI-jeve.

Obaveza obaveštavanja propisana članom 44. stav 1. ovog zakona primenjuje se i na imenovano telo koje na odgovarajući način obaveštava Direkciju.

V. REGISTRI VOZILA I INFRASTRUKTURE

Registar železničkih vozila

Član 47.

Direkcija vodi Nacionalni registar železničkih vozila.

Imaoci vozila svih vrsta za koja je izdata dozvola za korišćenje dužni su da bez odlaganja Direkciji podnesu zahtev za upis u registar iz stava 1. ovog člana pre prve upotrebe vozila.

Imalac vozila bez odlaganja prijavljuje Direkciji sve izmene podataka unetih u Nacionalni registar železničkih vozila, uništenje vozila ili svoju odluku o prestanku registracije vozila.

Po uspostavljanju Evropskog registra vozila, vozila će se registrovati u njemu, a postojeće baze podataka iz nacionalnog registra železničkih vozila biće prebačene u Evropski registar vozila.

Evropski registar vozila vodi Agencija, a Direkcija obrađuje zahteve za registracijom vozila i vrši unos, izmenu i brisanje podataka u Evropskom registru vozila.

Specifikacija registra vozila propisana je COTIF-om.

Upis u registar se obavlja na osnovu popunjenog zahteva koji je propisan specifikacijom iz stava 6. ovog člana.

Za upis u registar vozila plaća se taksa čija je visina utvrđena zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.

Evropski registar odobrenih tipova vozila

Član 48.

Agencija uspostavlja i vodi registar odobrenih tipova vozila.

Registar iz stava 1. ovog člana je javan i dostupan elektronskim putem, usaglašen je sa zajedničkim specifikacijama i povezan je sa registrom železničkih vozila.

Registar iz stava 1. ovog člana sadrži najmanje sledeće elemente:

1) tehničke karakteristike tipa vozila kako su definisane u odgovarajućim TSI, uključujući i karakteristike koje se odnose na pristupačnost osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću;

2) naziv proizvođača;

3) podatke o odobrenjima koji se odnose na područje upotrebe tipa vozila, uključujući sva ograničenja ili suspenzije.

Direkcija dostavlja Agenciji podatke o svim odobrenim tipovima vozila u Republici Srbiji radi unošenja u Evropski registar odobrenih tipova vozila.

Direkcija dostavlja Agenciji podatke i o svim izmenjenim, suspendovanim ili povučenim dozvolama za tip, radi ažuriranja registra iz stava 1. ovog člana.

Registar infrastrukture

Član 49.

Registar infrastrukture (u daljem tekstu: RINF) sadrži glavne karakteristike svakog strukturnog stabilnog podsistema ili dela podsistema (npr. osnovne parametre) i njihovu povezanost sa karakteristikama navedenim u odgovarajućim TSI-jima.

RINF obezbeđuje transparentnost svojstava železničke mreže i omogućava:

1) projektovanje podsistema železnička vozila, kroz utvrđivanje svojstva infrastrukture za predviđeno korišćenje železničkih vozila;

2) proveru usklađenosti podsistema sa tehničkim propisima i proveru tehničke kompatibilnosti interfejsa podsistema s mrežom u koju je podsistem ugrađen;

3) praćenje napretka interoperabilnosti železničke mreže;

4) utvrđivanje kompatibilnosti pruge za predložene usluge železničkog prevoza, tako što železnički prevoznici odabiraju vozila i sastavljaju vozove u skladu s tehničkim ograničenjima pruge na kojoj će voziti.

Vrednosti parametara iz RINF koriste se u kombinaciji sa vrednostima parametara vozila navedenim u dozvoli za korišćenje u cilju provere tehničke usklađenosti vozila sa železničkom mrežom.

U RINF-u mogu biti definisani uslovi upotrebe stabilnih postrojenja i druga ograničenja.

RINF aplikacija je internet aplikacija koju uspostavlja i održava Agencija.

Upravljač je odgovoran za tačnost, potpunost, doslednost, pravovremenost i ažuriranje podataka i njihovo dostavljanje u RINF.Upravljač dostavlja bazu podataka u RINF najmanje jedanput mesečno, osim ako nije potrebno ažurirati podatke. Jedno ažuriranje mora se podudarati sa godišnjim objavljivanjem Izjave o mreži.

Agencija donosi i ažurira uputstvo za primenu specifikacija RINF a Direkcija ga objavljuje na svojoj internet stranici.

Direkcija propisuje oblast primene specifikacija RINF, postupke koji se zasnivaju na RINF, zahteve koje mora da ispuni RINF, način vođenja, specifikaciju i format podataka RINF-a, podelu železničke mreže i način njenog prikaza u RINF-u, arhitekturu informacionog sistema RINF, upravljanje aplikacijom RINF, funkcije aplikacije RINF, način rada i raspoloživost aplikacije RINF i rokove za prikupljanje podataka i njihov unos u bazu podataka RINF.

VI. INSPEKCIJSKI NADZOR

Član 50.

Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, preko republičkog inspektora za železnički saobraćaj (u daljem tekstu: inspektor).

Poverava se autonomnoj pokrajini na njenoj teritoriji vršenje poslova inspekcijskog nadzora nad primenom ovog zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona.

Član 51.

U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor ima pravo i dužnost da proverava da li se železnički saobraćaj vrši na način i pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, drugim propisima i opštim aktima kojima se uređuje interoperabilnost u železničkom saobraćaju.

Član 52.

U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor je ovlašćen da:

1) zabrani upotrebu pojedinačnih ili više strukturnih podsistema ili njihovih delova.

2) zabrani izvršenje naređenja koja su protivna odredbama ovog zakona, drugih propisa i opštih akata kojima se uređuje interoperabilnost u železničkom saobraćaju;

Član 53.

Inspektor, u vršenju inspekcijskog nadzora nosi službeno odelo i službenu legitimaciju.

Ministar propisuje izgled i korišćenje službenog odela inspektora.

Član 54.

Privredno društvo ili drugo pravno lice nad kojim se vrši inspekcijski nadzor, dužno je da inspektoru omogući neometano vršenje inspekcijskog nadzora i da bez odlaganja omogući uvid u zahtevanu dokumentaciju i podatke, kao i nesmetan pristup objektima, sredstvima ili osoblju.

Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da izvrše naložene inspekcijske mere.

Član 55.

Ako je inspektor, prilikom vršenja inspekcijskog nadzora, izdao usmeno naređenje ili izrekao usmenu zabranu, rešenje o tom naređenju ili zabrani dostaviće u roku od tri dana od dana izdavanja usmenog naređenja, odnosno izricanja usmene zabrane, upravljaču infrastrukture, železničkom prevozniku, privrednom društvu ili drugom pravnom licu na koje se to rešenje odnosi.

Član 56.

Protiv rešenja inspektora može se izjaviti žalba ministru u roku od 15 dana od dana dostave pisanog rešenja.

Žalba odlaže izvršenje rešenja.

Izuzetno od odredaba stava 2. ovog člana, žalba ne odlaže izvršenje rešenja kada je neophodno preduzimanje hitnih mera radi sprečavanja ili otklanjanja opasnosti po život ili zdravlje ljudi, imovinu, prava i interese zaposlenih i radno angažovanih lica, privredu, životnu sredinu, biljni ili životinjski svet, javne prihode, nesmetan rad organa i organizacija, komunalni red ili bezbednost, što se posebno obrazlaže u rešenju.

VII. KAZNENE ODREDBE

Član 57.

Novčanom kaznom od 700.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo, drugo pravno lice ili odgovorno lice u pravnom licu ako:

1) ne dostavi ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja spisak projekata koji se sprovode, a koji se nalaze u poodmakloj fazi razvoja (član 11. stav 6.);

2) zabranjuje, ograničava ili sprečava stavljanje na tržište činilaca interoperabilnosti koji su proizvedeni u skladu sa ovim zakonom ili zahteva ponovno vršenje provera koje su već izvršene kao deo postupka za izdavanje deklaracije o usaglašenosti i pogodnosti za upotrebu (član 12. stav 3);

3) zabranjuje, ograničava ili ometa izgradnju, puštanje u rad i eksploataciju strukturnih podsistema koji čine deo železničkog sistem i ispunjavaju osnovne zahteve ili zahteva ponovno obavljanje provera koje su već izvršene (član 18. stav 1.);

4) ne dozvoli prijavljenom telu pravo pristupa svim proizvodnim pogonima, skladištima, montažnim pogonima, postrojenjima za ispitivanje i testiranje i sličnim objektima ili ne da na uvid svu potrebnu dokumentaciju koja se odnosi na podsistem (član 19. stav 23);

5) ne vrši periodične provere u skladu sa članom 19. stav 24. ovog zakona;

6) pusti u rad i koristi na železničkim prugama Republike Srbije stabilne podsisteme, bez dozvole za korišćenje (član 24. stav 1.);

8) koristi železnička vozila koja nemaju dozvolu za tip (član 26. stav 1.);

9) koristi vozila bez pojedinačne dozvole za korišćenje (član 26. stav 7.);

10) koristi vozilo bez dodatne dozvole za korišćenje u Republici Srbiji (član 30. stav 1);

11) bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana ne obavesti Direkciju o povlačenju vozila iz saobraćaja (član 35. stav 6.);

12) obnovi ili unapredi strukturni podsistem, a prethodno ne dostavi Direkciji dokumentaciju koja sadrži opis projekta radi eventualnog pribavljanja nove dozvole za korišćenje strukturnog podsistema ili nove dozvole za korišćenje vozila (član 36. stav 1);

13) ne podnese zahtev Direkciji za upis u Nacionalni registar železničkih vozila (član 47. stav 2);

14) bez odlaganja ne prijavi Direkciji sve izmene podataka unetih u Nacionalni registar železničkih vozila, uništenje vozila ili svoju odluku o prestanku registracije vozila (član 47. stav 3.);

15) ne dostavi Direkciji podatke za RINF ili te podatke dostavlja neažurno (član 49. stav 6.).

Član 58.

Novčanom kaznom od 500.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo, drugo pravno lice ili odgovorno lice u pravnom licu ako:

1)         ne podnese Ministarstvu zahtev za odstupanje ili ne priloži dokumente iz člana 11. stav 4. ovog zakona;

2)         ne postupi po merama koje je naložila Direkcija (član 15. st. 1);

3)         ne postupi po merama koje je naložila Direkcija (član 15. st. 3);

4)         ne vodi evidenciju o izdatim sertifikatima o usaglašenosti i sertifikatima o pogodnosti za upotrebu (član 17. stav 4);

5)         ne postupi po merama koje je naložila Direkcija (član 17. stav 9);

6) ne objedini tehničku dokumentaciju koja se prilaže uz deklaraciju o verifikaciji podsistema (član 19. stav 10);

7) ne obezbedi izvršenje ispitivanja u skladu sa članom 28. stav 6. ovog zakona;

8) ne obezbedi izvršenje ispitivanja u skladu sa članom 30. stav 7. ovog zakona;

9) ne označi vozila brojem koji mu je dodeljen (član 32. stav 7);

10) ne izvrši provere pre upotrebe vozila (član 33. stav 1).

Novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara kazniće se preduzetnik za prekršaj iz stava 1. ovog člana.

VIII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Podzakonski propisi

Član 59.

Propisi za izvršavanje ovog zakona biće doneti u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana primenjivaće se sledeći propisi doneti na osnovu Zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice (“Službeni glasnik RS”, br. 104/13, 66/15 - dr. zakon i 92/15):

1) Pravilnik o ocenjivanju usaglašenosti činilaca interoperabilnosti i elemenata strukturnih podsistema, verifikaciji strukturnih podsistema i izdavanju dozvola za korišćenje strukturnih podsistema (“Službeni glasnik RS”, broj 5/16);

2) Pravilnik o specifikaciji Registra infrastrukture (“Službeni glasnik RS”, broj 78/21).

Tehničke specifikacije interoperabilnosti

Član 60.

Do objavljivanja TSI-ja iz člana 9. stav 4. ovog zakona u “Službenom glasniku Republike Srbije” važiće TSI-ji koje je objavila Direkcija na svojoj internet stranici.

Dozvole za korišćenje vozila izdate pre stupanja na snagu ovog zakona

Član 61.

Dozvole za korišćenje vozila izdate do stupanja na snagu ovog zakona ostaju na snazi.

Započeti postupci

Član 62.

Postupci koji do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu okončani, okončaće se po odredbama propisa koji je bio na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Prestanak važenja zakona

Član 63.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o interoperabilnosti železničkog sistema (“Službeni glasnik RS”, broj 41/18).

Stupanje na snagu

Član 64.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, osim odredaba člana 11. st. 6 - 10, člana 15. st. 2 i 4, člana 19. stav 29. tačka 1), člana 22. st. 1 i st. 5.-12, člana 23. st. 2 i 3, člana 34. st. 4 i 10, člana 36. stav 4, člana 44. stav 4. i člana 48. st. 4 i 5. koje se primenjuju od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

IZ OBRAZLOŽENJA 

II RAZLOZI ZA DONOŠENjE AKTA 

Zakonom o interoperabilnosti železničkog sistema (“Službeni glasnik RS”, br. 41/2018-108 - u daljem tekstu: Zakon) uređuju se uslovi koje treba da ispuni sistem železnice u Republici Srbiji da bi se obezbedila interoperabilnost u cilju nesmetanog odvijanja železničkog saobraćaja. Interoperabilnost železnice, u smislu ovog zakona je sposobnost železničkog sistema da omogući bezbedno i nesmetano kretanje vozova koji zahtevaju zahtevane nivoe performansi. Ta sposobost zavisi od svih regulatornih, tehničkih i eksploatacionih uslova koji moraju da budu ostvareni da bi se ispunili osnovni zahtevi.

Imajući u vidu predmet ovog zakona, isti je od naročitog značaja za funkcionisanje putničkog i teretnog železničkog saobraćaja u Republici Srbiji.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je, u skladu sa dinamikom iz Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, odnosno njegovim planom donošenja propisa za period 2018-2021, pokrenulo postupak za donošenje Nacrta Zakona o interoperabilnosti železničkog sistema.

Navedenim nacrtom zakona sprovodi se dalji postupak usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije, odnosno Direktivom (EU) 2016/797 Evropskog parlamenta i Saveta od 11. maja 2016. godine o interoperabilnosti železničkog sistema u okviru Evropske unije, preciziraju se uslovi za postizanje interoperabilnosti u okviru železničkog sistema unutar Evropske unije, kao i tehničke harmonizacije kako bi se uspostavio što efikasniji železnički saobraćaj. Na ovaj način ostvario bi se cilj o uspostavljanju Jedinstvene evropske železničke oblasti.

Pored toga, nacrtom zakona se otklanjaju nedostaci teksta Zakona koji su tehničke prirode.

Izvor: Vebsajt Ministarstva građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, 08.10.2021.