NACRT FISKALNE STRATEGIJE ZA 2022. GODINU: Fiskalni savet ukazuje da bi Srategiju trebalo revidirati tako što bi se objavile potencijalne obaveze iz sudskih sporova
Država je od 2009. do kraja 2020. godine na ime kazni, penala i sudske postupke izdvojila više od 120 milijardi dinara odnosno milijardu evra što je značajna suma koja može da predstavlja rizik za javne finansije uključujući i realizaciju fiskalne strategije definisane za naredni period.
To tvrdi Fiskalni savet u svom mišljenju na Nacrt fiskalne strategije koja je definisana za 2022. upozoravajući da se ovom pitanju ne posvećuje dovoljna pažnja tim pre što ovi troškovi iz godine u godinu rastu.
Da je to tako navode podatke po kojima je u 2010. godini iz republičke kase izdvojeno četiri milijardi dinara na ime kazni, penala i srodnih plaćanja a u 2020. čak 23 milijardi.
- Veću pažnju treba obratiti na rizik od povećanja troškova za kazne i penale i taj problem u Strategiji nije validno tretiran odnosno planirano je smanjenje izdvajanja za ostale tekuće rashode u srednjem roku, u šta spadaju i kazne i penali, a što bi, moglo da se pokaže kao preterano optimistična prognoza. Zato bi, u tom delu, trebalo revidirati strategiju i unaprediti je tako što bi se objavile potencijalne obaveze iz sudskih sporova. Vlada bi, osim toga, trebalo da radi na objedinjavanju svih sudskih sporova koji se vode protiv Srbije, njihovoj sistematizaciji i objavljivanju u strateški važnim dokumentima - navodi Fiskalni savet.
Oni uporište za svoje navode nalaze i u Izveštaju o završnom računu Državne revizorske institucije iz 2019. godine i obaveza koje proističu iz sudskih sporova koji se vode u delokrugu 11 ministarstava.
- DRI je objavila tabelarni prikaz potencijalnih obaveza po osnovu 7.764 sudska spora koja se vode u delokrugu 11 ministarstava, koje su na kraju 2019. iznosile najmanje 59 milijardi dinara, odnosno 500 miliona evra. Iako u ovom izveštaju to nije eksplicitno navedeno, naslućuje se da je reč o sporovima pred domaćim sudovima (ne i međunarodnim), što znači da se ukupne potencijalne obaveze verovatno mogu pokazati i drastično veće nego što ova evidencija pokazuje - navodi se u Izveštaju Fiskalnog saveta i dodaje:
- Imajući u vidu veličinu ovog problema, kao i to da neke institucije (DRI) raspolažu detaljnim podacima i objavljuju pregled budžetskih obaveza po osnovu sporova, smatramo da ne postoji prepreka da se slične, i proširene, tabele pojave i u Fiskalnoj strategiji i uključe u fiskalne projekcije. To bi podrazumevalo da svi resori u čijem delokrugu su proteklih godina dominantno vođeni sporovi, pre svih Ministarstvo privrede, građevinarstva, pravde, unutrašnjih poslova, odbrane i finansija izvrše popis aktuelnih sporova, procene troškove i lociraju ih na godine koje slede - navodi Fiskalni savet.
Profesor ekonomije Ljubomir Madžar kaže da je problem troškova na ime kazni i penala zabrinjavajući i da je dobro što Fiskalni savet na njega upozorava.
- To je jedna krupna primedba o kojoj vlast mora da vodi računa jer penali i kazne ukazuju na neadekvatan rad državne administracije i neadekvatan izbor kadrova koji obavljaju javne poslove što se onda odražava i na efikasnosti same države - kaže Madžar.
Drugim rečima, kako navodi, efikasnost je manja ukoliko je iznos koji se izdvaja za penale i kazne veći zbog čega bi morala da se uradi dodatna analiza i vidi gde najviše škripi odnosno u kojim ministarstvima su ovi problemi najizraženiji.
- Tamo gde se utvrde kao gorući mora se pojačati tim stručnjaka, posebno onih koji rade sa strancima. Njihovi eksperti rade za veliki novac i znaju da zaštite svoje interese ugovorima. Kod nas imamo predstavnike države koji nekada olako pristupaju problemu jer znaju da neće morati da plate kaznu iz svog džepa - ocenio je Madžar i dodao da bi morala da se poveća transparentnost oko ovog pitanja.
S njim se slaže i Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.
- Sama činjenica da troškovi rastu čini dodatno opravdanim predlog Fiskalnog saveta da nam je potrebna veća transparentnost. Sigurno je da ne možemo dobiti informaciju o tome kakva je strategija države u određenom sporu, ali čini mi se da bi bilo smisleno da znamo kolika je visina štete koja preti u slučaju da se on izgubi - kaže Nenadić.
Izvor: Vebsajt Blic, Slađana Vukašinović, 10.07.2021.Naslov: Redakcija