Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU NA JAVNOJ RASPRAVI OD 13. AVGUSTA 2014.


Javna rasprava o Nacrtu zakona o vazdušnom saobraćaju koji je usvojio Odbor za privredu i finansije Vlade Srbije održaće od 13. avgusta do 27. avgusta 2014. godine. Javna rasprava će započeti u Kraljevu 13. avgusta a nastaviće se skupovima u Nišu i Boru 14. i 15. avgusta. Nastavak javne raprave zakazan je za Sombor 21. avgusta i Novi Sad 22. avgusta. Završetak javne rasprave održaće se u Beogradu 27. avgusta. http://www.mgsi.gov.rs

NACRT ZAKONA O VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU

 

Glava prva

OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se uslovi kojima se omogućava da se vazdušni saobraćaj u Republici Srbiji odvija sigurno i bezbedno.

Vazduhoplovi na koje se primenjuje ovaj zakon

Član 2.

Ovaj zakon primenjuje se na vazduhoplove dok su na teritoriji Republike Srbije, izuzev kad je drukčije predviđeno potvrđenim međunarodnim ugovorom, a na vojne vazduhoplove i vojni deo mešovitog aerodroma samo kad je ovim zakonom izričito predviđeno.

Na civilne vazduhoplove koji su registrovani u Republici Srbiji, a koji se nalaze izvan teritorije Republike Srbije, ovaj zakon primenjuje se samo ako to nije suprotno propisima države na čijoj se teritoriji vazduhoplovi nalaze ili potvrđenom međunarodnom ugovoru.

Značenje izraza

Član 3.

Pojedini izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) aerodrom sa usklađenim redom letenja je aerodrom na kome postoji mogućnost zagušenja saobraćaja u određenim periodima dana, nedelje ili godine, koje može da se izbegne dogovorom avio-prevozilaca i na kome se imenuje usklađivač reda letenja, u cilju pojednostavljivanja obavljanja delatnosti avio-prevozilaca koji obavljaju ili nameravaju da obavljaju saobraćaj na tom aerodromu;
2) aerodromska infrastruktura je osnovna fizička, logička, tehnološka i informaciono-komunikaciona struktura koja obuhvata manevarske površine, platforme, saobraćajnice, objekte, instalacije, sisteme i opremu;
3) vazduhoplov je svaka naprava koja se održava u atmosferi usled reakcije vazduha, osim reakcije vazduha koji se odbija od površine zemlje;
4) vazduhoplovni model je leteća naprava, bez posade, mase do 20 kg,ne računajući gorivo za let, koja se koristi u privredne, naučne, sportske i druge svrhe, a na koju se ne primenjuju odredbe Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, Čikago 1944;
5) vazduhoplovni proizvod čine vazduhoplov, motor i elisa;
6) vreme letenja je period od trenutka kad se motor ili elisa pokrenu radi poletanja ili se vazduhoplov prvi put pokrene s parking pozicije do trenutka kad se vazduhoplov potpuno zaustavi na određenoj parking poziciji i potom potpuno zaustave svi motori ili elise;
7) vreme letačke dužnosti je period u kome član posade vrši letačku dužnost i traje od trenutka kad operater vazduhoplova zahteva od člana posade da se javi na dužnost u vezi sa izvršenjem jednog ili više letova, do trenutka kad član posade izvrši poslesletne dužnosti posle poslednjeg leta;
8) delovi, uređaji i oprema su svaki instrument, oprema, mehanizam, deo, aparat, pribor, softver ili dodatna oprema, uključujući komunikacionu opremu, koji se upotrebljava ili je namenjen za upotrebu pri korišćenju ili nadzoru vazduhoplova u letu ili koji je instaliran u vazduhoplov ili pričvršćen na vazduhoplov, što obuhvata i delove strukture vazduhoplova, delove motora ili delove elise ili opreme koja se koristi za manevrisanje vazduhoplova sa zemlje;
9) događaj označava operativni prekid, kvar, grešku ili drugo nepravilno stanje koje utiče ili je moglo da utiče na sigurnost leta, ali koje nije dovelo do udesa ili ozbiljne nezgode;
10) zabranjena zona je određeni deo vazdušnog prostora iznad određene teritorije u kome je zabranjeno letenje;
11) zona za letenje vojnih vazduhoplova je određeni deo vazdušnog prostora koji se koristi za potrebe letenja vojnih vazduhoplova (pilotažna zona, zona instrumentalnog letenja, zona grupnog letenja, zona brišućeg letenja i sl.);
12) interoperabilnost je niz funkcionalnih, tehničkih i operativnih karakteristika sistema i sastavnih elemenata tehničkih sistema vazdušne plovidbe, kao i njihovih operativnih postupaka, u cilju sigurnog, neprekidnog i efikasnog rada;
13) kalibraža iz vazduha je provera iz vazduha zemaljskih navigacionih i nadzornih sistema, vazduhoplovnih telekomunikacija i opreme za svetlosnu signalizaciju na aerodromima, u cilju da parametri navedenih sistema zadovoljavaju zahteve za eksploataciju i koja može biti periodična ili pred njihovo puštanje na korišćenje;
14) komercijalno letenjeje svaki let vazduhoplova za novčanu naknadu ili drugu protivvrednost, koji je dostupan javnosti ili koji se, ako nije dostupan javnosti, odvija na osnovu ugovora između operatera vazduhoplova i korisnika usluga, pri čemu korisnik usluga nema kontrolu nad operaterom vazduhoplova;
15) kontrolisana zona aerodroma je površina za kretanje vazduhoplova, okolno zemljište i objekti ili njihovi delovi kojima je pristup ograničen;
16) koordinisani aerodrom je aerodrom na kome je za sletanje i poletanje neophodno da avio-prevozilac ili drugi operater vazduhoplova ima slot dodeljen od strane koordinatora, izuzev ako je reč o državnim letovima, humanitarnim letovima ili sletanjima u stanju nužde;
17) korisnik vazdušnog prostora je civilni ili državni vazduhoplov koji leti u vazdušnom prostoru, kao i drugi korisnik koji zahteva upotrebu vazdušnog prostora;
18)linijaje let u jednom pravcu između aerodroma prvog poletanja i aerodroma krajnjeg odredišta;
19) lokalna noćje svaki period u trajanju od osam sati između 22 sata i osam sati po lokalnom vremenu;
20) lokalni dan je period od 24 sata koji počinje u 00,00 sati po lokalnom vremenu;
21) lokalni let je let koji ne obuhvata prevoz putnika, prtljaga, pošte i robe između različitih aerodroma ili drugih odobrenih mesta za sletanje;
22) manevarska površina je deo aerodroma koji je određen za poletanje, sletanje i rulanje vazduhoplova, osim platformi;
23) međunarodna preporučena praksa je bilo koja specifikacija za fizičke karakteristike, konfiguraciju, opremu, performanse, osoblje ili procedure čija je jednoobrazna primena prihvaćena kao poželjna za sigurnost, redovnost ili efikasnost vazdušnog saobraćaja i koju država nastoji da ispuni, u skladu sa Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, Čikago 1944;
24) međunarodni standard je bilo koja specifikacija za fizičke karakteristike, konfiguraciju, opremu, performanse, osoblje ili procedure, čija je jednoobrazna primena prihvaćena kao neophodna za sigurnost ili redovnost vazdušnog saobraćaja i koju država mora da ispuni, u skladu sa Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, Čikago 1944;
25) meteorološka analiza je informacija nastala detaljnim proučavanjem stanja atmosfere iznad posebne oblasti, zasnovanog na aktuelnim osmatranjima;
26) meteorološka prognoza je informacija o očekivanim meteorološkim uslovima za određeno vreme ili period i za određenu oblast ili deo vazdušnog prostora;
27) meteorološki izveštaj je informacija o osmotrenim meteorološkim uslovima koji se odnose na određeno vreme i lokaciju;
28) nezgoda vazduhoplova je događaj povezan sa korišćenjem vazduhoplova koji nije udes, a koji utiče ili bi mogao da utiče na sigurnost korišćenja vazduhoplova;
29) bezbednosno-restriktivna zona aerodroma je deo kontrolisane zone aerodroma u kome se, pored ograničenja pristupa, primenjuju i drugi standardi bezbednosti u vazduhoplovstvu;
30) oblast informisanja vazduhoplova u letu je vazdušni prostor određenih dimenzija u kojem se pružaju usluge informisanja vazduhoplova u letu i uzbunjivanja;
31) opasna zona je deo vazdušnog prostora u kome je letenje vazduhoplova ograničeno zato što se na određeno vreme odvijaju aktivnosti opasne po letenje vazduhoplova;
32) operater vazduhoplova je svako pravno ili fizičko lice koje koristi ili namerava da koristi jedan ili više vazduhoplova;
33) operativna dozvola je isprava kojom se njen imalac ovlašćuje da obavlja javni avio-prevoz kako je navedeno u njoj;
34) operativno mesto je mesto koje nije aerodrom, letilište i teren, a koje je odabrao operater vazduhoplova ili vođa vazduhoplova za sletanje, poletanje i/ili prevoz spoljašnjeg tereta;
35) operativni vazdušni saobraćaj su letovi državnih vazduhoplova koji se ne obavljaju u skladu sa pravilima i procedurama Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva već prema pravilima i procedurama koje su propisali nadležni organi;
36) opšti vazdušni saobraćaj su svi letovi vazduhoplova, kao i letovi državnih vazduhoplova, koji se obavljaju u skladu sa pravilima i procedurama Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva;
37) parking pozicija je određeni deo platforme koji je namenjen za parkiranje vazduhoplova;
38) plan leta je skup podataka i informacija o nameravanom letu ili delu leta vazduhoplova, koji se dostavljaju jedinicama pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju;
39) platforma je određeno područje koje je namenjeno za smeštaj vazduhoplova radi ukrcavanja ili iskrcavanja putnika, utovara ili istovara pošte ili tereta, snabdevanja gorivom, parkiranja ili održavanja;
40) poznati pošiljalac je pošiljalac koji je ovlašćen da svoju robu ili poštu neposredno isporučuje na vazduhoplov;
41) poznati snabdevač zaliha namenjenih potrošnji na aerodromu je snabdevač koga je operater aerodroma ovlastio za isporuku zaliha namenjenih potrošnji na aerodromu u bezbednosno-restriktivnu zonu aerodroma;
42) poletno-sletna staza je definisana pravougaona površina na aerodromu na kopnu koja je namenjena za sletanje i poletanje vazduhoplova;
43) posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju su delatnosti, osim javnog avio-prevoza, pri kojima se vazduhoplov koristi za posebne aktivnosti, kao što su poljoprivreda, izgradnja, fotografisanje, nadzor, osmatranje, reklamiranje iz vazduha i sl;
44) prekogranična zona je struktura vazdušnog prostora koja se prostire preko državnih granica i/ili granica oblasti informisanja u letu;
45) privremeno izdvojeni deo vazdušnog prostora je deo vazdušnog prostora koji je izdvojen na određeno vreme na zahtev određenog korisnika radi njegovog isključivog korišćenja od strane tog korisnika;
46) privremeno rezervisani deo vazdušnog prostora je deo vazdušnog prostora privremeno rezervisan za određenog korisnika, ali može biti dostupan i drugim korisnicima, po odobrenju jedinice kontrole letenja;
47) radno vreme člana posade je period od trenutka kad se član posade javi na dužnost po zahtevu operatera vazduhoplova ili započne obavljanje dužnosti do trenutka kad bude oslobođen svih dužnosti, uključujući i dužnosti nakon leta;
48) regulisani agent je avio-prevozilac, posrednik (agent), špediter ili neki drugi subjekt koji je ovlašćen da obavlja kontrolu bezbednosti robe ili pošte;
49) regulisani snabdevač zaliha namenjenih potrošnji tokom leta je snabdevač koji je ovlašćen za neposrednu isporuku na vazduhoplov zaliha namenjenih potrošnji tokom leta;
50) rizik je kombinacija verovatnoće ili učestalosti ponavljanja određene opasnosti i ozbiljnost posledice koju ta opasnost može da izazove;
51) rulna staza je određena površina na aerodromu na kopnu koja je namenjena za rulanje vazduhoplova i koja služi za povezivanje različitih delova aerodroma uključujući:

(1) stazu za kretanje vazduhoplova do parking pozicije - deo platforme koji je projektovan kao rulna staza i koja omogućava pristup isključivo parking pozicijama,

(2) rulnu stazu na platformi - deo sistema rulnih staza koji se nalazi na platformi i kojim se obezbeđuje putanja za kretanje vazduhoplova preko platforme,

(3) rulnu stazu za brzi izlazak vazduhoplova - rulna staza koja je povezana sa poletno-sletnom stazom pod oštrim uglom i koja je projektovana tako da omogućava da vazduhoplov koji je sleteo izađe sa poletno-sletne staze pri većim brzinama od onih koje se postižu na drugim rulnim stazama za izlazak vazduhoplova, čime se smanjuje vreme zauzetosti poletno-sletne staze;
52) ruta vazdušnog saobraćaja je vazdušni put, savetodavna ruta, kontrolisana ili nekontrolisana ruta, ruta u dolasku ili odlasku sa aerodroma, uspostavljena prvenstveno radi usmeravanja tokova saobraćaja u svrhu pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju, a definiše se kriterijumima rute koji uključuju oznaku, smer u odnosu na značajnu tačku, udaljenost između značajnih tačaka, obavezu izveštavanja o poziciji i minimalne sigurne visine na ruti;
53) složeni motorni vazduhoplov je:

(1) avion:

- s maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju većom od 5.700 kg, ili
- koji je sertifikovan za najveći broj putničkih sedišta koji je veći od 19, ili
- koji je sertifikovan za letenje sa posadom koju čine najmanje dva pilota, ili
- koji ima jedan ili više turbomlaznih motora ili ima više turboelisnih motora, ili

(2) helikopter koji je sertifikovan:

- s maksimalnom masom na poletanju većom od 3.175 kg, ili
- za najveći broj putničkih sedišta koji je veći od devet, ili
- za letenje sa posadom koju čine najmanje dva pilota,

(3) vazduhoplov sa nagibnim rotorom;

54) slot je dozvola koju daje koordinator za korišćenje celokupne aerodromske infrastrukture za obavljanje javnog avio-prevoza na koordinisanom aerodromu određenog dana u određeno vreme, za potrebe poletanja ili sletanja;
55) tehnički sistemi vazdušne plovidbe su skup sastavnih elemenata na vazduhoplovu i na zemlji, kao i satelitskih uređaja koji omogućavaju pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi tokom svih faza operacija vazduhoplova;
56) transferni putnik je putnik koji je doputovao vazduhoplovom do aerodroma i u roku od 24 časa sa istog aerodroma nastavlja putovanje vazduhoplovom istog ili drugog prevozioca pri čemu menja broj leta;
57) uslovna ruta je ruta vazdušnog saobraćaja, ili njen deo, koja nema stalni karakter i može da se planira i koristi pod propisanim uslovima;
58) uslovno zabranjena zona je deo vazdušnog prostora u kome se na određeno vreme letenje vazduhoplova ograničava i odvija prema unapred određenim uslovima;
59) funkcionalni sistem je kombinacija opreme, procedura i ljudskih resursa koji su organizovani u celinu radi obavljanja određene delatnosti;
60) helidrom je aerodrom ili određena površina na zemlji ili objektu koja je, u potpunosti ili delimično, namenjena za sletanje, poletanje i kretanje helikoptera na zemlji.

Vazdušni prostor Republike Srbije

Član 4.

Vazdušni prostor Republike Srbije je prostor iznad teritorije Republike Srbije.

Korišćenje vazdušnog prostora Republike Srbije slobodno je za sve vazduhoplove koji obavljaju vazdušni saobraćaj u skladu sa pravilima letenja, prema međunarodnim aktima, ovom zakonu i drugim propisima.

Pravila letenja utvrđuju se propisom koji donosi Direktorat.

Civilni i državni vazduhoplovi

Član 5.

Civilni vazduhoplovi Republike Srbije su vazduhoplovi koji su upisani u Registar vazduhoplova Republike Srbije i Evidenciju vazduhoplova Republike Srbije.

Državni vazduhoplovi su vojni vazduhoplovi, vazduhoplovi organa unutrašnjih poslova, carinski vazduhoplovi, kao i vazduhoplovi koji se isključivo koriste za prevoz šefova država ili vlada i visokih državnih delegacija.

Vojni vazduhoplovi Republike Srbije su vazduhoplovi koji su upisani u Registar vojnih vazduhoplova i koji mogu da lete prema pravilima letenja koja važe za opšti ili operativni vazdušni saobraćaj.

Letenje vojnih vazduhoplova

Član 6.

Letenje vojnih vazduhoplova je letenje u kome učestvuju vojni vazduhoplovi Republike Srbije i strani vojni vazduhoplovi.

Letenje vojnih vazduhoplova Republike Srbije odvija se kao aerodromsko letenje, vanaerodromsko letenje, preleti i letovi posebne namene.

Vanaerodromsko letenje i preleti mogu da se odvijaju na vazdušnim putevima i izvan njih.

Letenje vojnih vazduhoplova Republike Srbije propisuje ministarstvo nadležno za poslove odbrane.

Letovi posebne namene

Član 7.

Letovi posebne namene su letovi vojnih vazduhoplova u svrhu zaštite suvereniteta vazdušnog prostora, letovi za proveru vojnih vazduhoplova posle složenijih popravki i letovi vazduhoplova za operativne potrebe ministarstva nadležnog za poslove odbrane.

Oni imaju prednost nad ostalim letovima, izuzev nad letovima kod kojih je pilot vazduhoplova objavio stanje nužde, kod kojih je stanje nužde očigledno, kojima preti nezakonito ometanje ili koji su već predmet nezakonitog ometanja.

Letovima posebne namene smatraju se i letovi vazduhoplova za potrebe ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, u izvršavanju operativnih poslova.

Ministar nadležan za unutrašnje poslove propisuje letove posebne namene u izvršavanju operativnih poslova za potrebe tog ministarstva.

Ograničenja u korišćenju vazdušnog prostora

Član 8.

Zabranjen je vazdušni saobraćaj i drugo letenje iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata ispod visine utvrđene propisom o klasama vazdušnog prostora iz člana 40. ovog zakona.

Izuzetno se može leteti iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata ispod propisane visine, u skladu sa instrukcijama pružaoca usluga kontrole letenja, ako je let prethodno odobrio Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat).

Odobrenje za letenje vazduhoplova iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata ispod propisane visine nije potrebno, već je samo potrebno prethodno podneti plan leta pružaocu usluga kontrole letenja, ako se radi o letovima državnih vazduhoplova, letovima u svrhu gašenja požara, traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica i medicinskom prevozu.

Izbacivanje predmeta i tečnosti

Član 9.

Iz vazduhoplova se za vreme leta ne smeju izbacivati predmeti i tečnosti, izuzev ako je ugrožena sigurnost leta ili bezbednost vazduhoplova, ako se radi o predmetima i tečnostima koji se koriste u poljoprivredi, šumarstvu i zdravstvu, predmetima i tečnostima koji se koriste za gašenje požara, opremi, namirnicama, lekovima i drugim predmetima potrebnim za zbrinjavanje u slučaju elementarnih nepogoda, kao i lecima i drugim reklamnim predmetima, pod uslovima koje bliže propisuje Direktorat.

Vazduhoplovi bez posade, vazduhoplovni modeli, rakete i drugi leteći objekti

Član 10.

Vazduhoplovi bez posade, vazduhoplovni modeli, rakete i drugi leteći objekti mogu se koristiti u privredne, naučne, sportske i druge svrhe tako da ne ugrožavaju sigurnost vazdušnog saobraćaja.

Dozvolu za korišćenje vazduhoplova bez posade, vazduhoplovnih modela, raketa i drugih letećih objekata izdaje Direktorat uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstava nadležnih za unutrašnje poslove i poslove odbrane.

Bliži uslovi za bezbedno korišćenje vazduhoplova bez posade i vazduhoplovnih modela, njihovo razvrstavanje, opremljenost i održavanje, kao i uslovi koje moraju da ispune lica koja koriste vazduhoplove bez posade, odnosno vazduhoplovne modele, utvrđuju se propisom koji donosi Direktorat.

Za lansiranje raketa i drugih letećih objekata mora se pribaviti prethodna saglasnost pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi.

Bliže uslove i način pod kojima se lansiraju rakete i drugi leteći objekti propisuje Vlada na predlog ministra nadležnog za unutrašnje poslove.

Za eventualnu štetu koja je nastala usled korišćenja vazduhoplova bez posade, vazduhoplovnih modela, raketa i drugih letećih objekata odgovorno je lice koje koristi vazduhoplov bez posade, vazduhoplovni model, raketu, odnosno drugi leteći objekat.

Iskakanje padobranaca

Član 11.

U kontrolisanoj oblasti i u saobraćajnoj zoni aerodroma zabranjeno je iskakanje padobranaca, osim ako posada vazduhoplova mora da napusti vazduhoplov koji se nalazi u opasnosti ili ako je odobrenje za iskakanje padobranaca dao Direktorat.

Ograničenja nošenja naoružanja i aktivne opreme za snimanje

Član 12.

Zabranjeno je stranom vazduhoplovu da u vazdušnom prostoru Republike Srbije nosi aktivno napunjeno streljačko, raketno ili bombardersko naoružanje.

Izuzetno, u slučajevima zajedničkih međunarodnih vojnih vežbi na poligonima u Republici Srbiji, Vlada na predlog ministra nadležnog za poslove odbrane može odobriti stranom vojnom vazduhoplovu da nosi aktivno napunjeno streljačko, raketno ili bombardersko naoružanje, kao i aktivnu opremu za snimanje.

Zabranjene, uslovno zabranjene i opasne zone

Član 13.

Zabranjeno je letenje vazduhoplovom u zabranjenoj zoni ili suprotno uslovima za odvijanje letenja u uslovno zabranjenoj zoni.

Zabranjenu i uslovno zabranjenu zonu, kao i uslove za odvijanje letenja u uslovno zabranjenoj zoni, određuje Direktorat, po pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za poslove odbrane.

U opasnoj zoni letenje vazduhoplova može se vremenski ograničiti.

Opasnu zonu određuje ministar nadležan za poslove odbrane

Odobrenje za let vazduhoplovom u uslovno zabranjenoj zoni izdaje Direktorat uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva nadležnog za poslove odbrane.

Glava druga

SIGURNOST U VAZDUHOPLOVSTVU (Safety)

Pojam sigurnosti u vazduhoplovstvu

Član 14.

Sigurnost u vazduhoplovstvu je stanje u kome su rizik od ugrožavanja života i zdravlja ljudi i prouzrokovanja štete imovini smanjeni i održavani na prihvatljivom nivou, stalnim uočavanjem opasnosti i kontrolom rizika od uočenih opasnosti.

Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, avio-prevozioci, operateri aerodroma, vazduhoplovno-tehničke organizacije koje se bave održavanjem vazduhoplova i drugi subjekti koje odredi Direktorat (u daljem tekstu: vazduhoplovni subjekti) primarno su odgovorni za sigurno obavljanje svojih delatnosti ili pružanje usluga, a za sigurno obavljanje poslova u okviru vazduhoplovnog subjekta odgovorni su i svi pojedinci koji u obavljanju svojih poslova utiču na sigurnost.

Nacionalni program sigurnosti u civilnom vazduhoplovstvu

Član 15.

U cilju postizanja prihvatljivog nivoa sigurnosti, Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja, donosi Nacionalni program sigurnosti u civilnom vazduhoplovstvu.

Nacionalnim programom sigurnosti u civilnom vazduhoplovstvu utvrđuju se načela, pravila i aktivnosti za dostizanje i unapređenje prihvatljivog nivoa sigurnosti u civilnom vazduhoplovstvu u skladu sa preporučenom praksom i standardima Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (Standards and recommended practices - SARPs, ICAO).

Nacionalni program sigurnosti u civilnom vazduhoplovstvu sprovodi Direktorat.

Nacionalni komitet za sigurnost u vazduhoplovstvu

Član 16.

Radi usklađivanja delovanja organa, organizacija i vazduhoplovnih subjekata koji su odgovorni za sigurnost u vazduhoplovstvu i davanja preporuka kako da se ona poboljša, Vlada obrazuje Nacionalni komitet za sigurnost u vazduhoplovstvu, kao povremeno radno telo Vlade.

Sastav i način rada Nacionalnog komiteta za sigurnost u vazduhoplovstvu propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Sistem upravljanja sigurnošću

Član 17.

Sistem upravljanja sigurnošću obuhvata organizaciju, procedure i sistem odgovornosti kojima se uspostavlja i održava prihvatljiv nivo sigurnosti u radu vazduhoplovnog subjekta.

Vazduhoplovni subjekt dužan je da, na osnovu Nacionalnog programa sigurnosti u civilnom vazduhoplovstvu, uspostavi sistem upravljanja sigurnošću čiji obavezni deo je priručnik o upravljanju sigurnošću i da pribavi saglasnost Direktorata na njega i na njegove izmene i dopune.

Uslove pod kojima se uspostavlja i koristi sistem upravljanja sigurnošću propisuje Direktorat.

Za postupanje po zahtevu za pribavljanje saglasnosti na sistem upravljanja sigurnošću i za njegove izmene ili dopune plaća se taksa Direktoratu.

Prijavljivanje događaja Direktoratu

Član 18.

Vazduhoplovni subjekt i drugo lice koje je određeno propisom iz stava 3. ovog člana, dužni su da prijave Direktoratu svaki događaj, u skladu s priručnikom o upravljanju sigurnošću, a ostala lica to mogu učiniti dobrovoljno ukoliko smatraju da takav događaj predstavlja stvarnu ili potencijalnu opasnost.

Direktorat prikuplja podatke o događajima, obezbeđuje zaštitu ličnih podataka podnosilaca prijave o događaju, organizuje i sprovodi obradu i analizu prijava o događajima, obrazuje i vodi bazu podataka o događajima i razmenjuje podatke o njima sa vazduhoplovnim vlastima stranih država i međunarodnim vazduhoplovnim organizacijama.

Događaji koji se prijavljuju, lica koja su obavezna da prijave događaj, način na koji se prijavljuju i obrađuju, štite, čuvaju, koriste i razmenjuju podaci o njima i način na koji se obrazuje i vodi baza podataka o događajima bliže se određuju propisom Direktorata.

Zaštita podataka

Član 19.

Prilikom postupanja sa podacima o događajima koje je Direktorat prikupio posredstvom sistema obaveznog ili dobrovoljnog prijavljivanja događaja primenjuju se odredbe propisa kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti, kao i propisa kojima se uređuje tajnost podataka.

Podaci iz stava 1. ovog člana ne mogu se koristiti u druge svrhe, osim radi unapređenja sigurnosti i bezbednosti u vazduhoplovstvu.

O prikupljenim podacima iz stava 1. ovog člana Direktorat informiše ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.

Sve informacije o podnosiocu prijave događaja, kao i o licima koja su učestvovala u događaju, smatraju se poverljivim i Direktorat ih neće proslediti drugom licu, osim na zahtev pravosudnih organa Republike Srbije.

Izuzev u slučaju izvršenja krivičnog dela, Direktorat neće pokretati postupak protiv lica koja su povredu propisa učinili nenamerno, a nije reč o krajnjoj nepažnji, ukoliko je za povredu propisa Direktorat saznao isključivo posredstvom sistema obaveznog prijavljivanja događaja.

Poslodavci su dužni da podstiču svoje zaposlene da, radi opšte dobrobiti, prijave svaki događaj koji smatraju stvarnom i potencijalnom opasnošću za sigurnost vazduhoplovstva, bez bojazni da povodom toga mogu od poslodavca trpeti određene posledice.

Uvođenje promene u funkcionalni sistem

Član 20.

Vazduhoplovni subjekt koji planira uvođenje promene u funkcionalni sistem koja može da ima uticaj na sigurnost obavljanja delatnosti ili pružanja usluga, dužan je da o nameri uvođenja promene obavesti Direktorat, dostavi mu sigurnosnu argumentaciju i pribavi njegovo odobrenje za planiranu promenu.

Postupak uvođenja promene, sadržaj sigurnosne argumentacije, postupak analiziranja i procene sigurnosne argumentacije bliže se određuju propisom Direktorata.

Za postupanje po zahtevu za pribavljanje odobrenja za planiranu promenu u funkcionalnom sistemu plaća se taksa Direktoratu.

Procena i umanjenje rizika

Član 21.

Vazduhoplovni subjekt dužan je da stalno i sistematski uočava opasnost, procenjuje i umanjuje rizik u obavljanju svoje delatnosti radi sprečavanja nastanka opasnosti i radi dovođenja rizika na nivo sigurnosti koji je prihvatljiv.

Procena i umanjenje rizika primenjuje se na osnovne elemente obavljanja delatnosti, ljudske resurse, procedure, opremu i radno okruženje.

Zahtevi koji se odnose na procenu i umanjenje rizika, klasifikacija ozbiljnosti opasnosti i klasifikacija rizika, bliže se određuju propisom Direktorata.

Sigurnosna naredba i izuzeće

Član 22.

Ako je u interesu sigurnosti civilnog vazduhoplovstva neophodno da se preduzmu hitne mere koje se ne mogu odlagati, direktor Direktorata odmah izdaje sigurnosnu naredbu.

U sigurnosnoj naredbi mora da bude navedeno na koga se naredba odnosi, razlozi za njeno donošenje, mere koje je neophodno preduzeti i rok za njihovo preduzimanje, datum stupanja na snagu i, eventualno, vreme na koje se naredba izdaje.

U izuzetnim slučajevima i za period koji ne može biti duži od šest meseci Direktorat može odobriti vazduhoplovnom subjektu da bude izuzet od obaveze ispunjenja određenog tehničkog zahteva ukoliko utvrdi da je vazduhoplovni subjekt na drugi način obezbedio isti nivo sigurnosti koji se postiže primenom tog zahteva.

Glava treća

ZAŠTITA VAZDUŠNOG PROSTORA

Sistem zaštite vazdušnog prostora

Član 23.

Sistem zaštite vazdušnog prostora predstavlja skup mera, radnji i postupaka na očuvanju suvereniteta vazdušnog prostora Republike Srbije i obuhvata: osmatranje, identifikaciju, postupke u slučaju povrede vazdušnog prostora i terorističkih pretnji i civilno-vojnu koordinaciju.

Sistem zaštite vazdušnog prostora i uslovi pod kojima se on uspostavlja propisuje ministar nadležan za poslove odbrane.

Osmatranje vazdušnog prostora

Član 24.

Osmatranje vazdušnog prostora Republike Srbije je jedinstven sistem koji obuhvata sve civilne i vojne potencijale, a vrši se u cilju uspostavljanja i održavanja zahtevanog nivoa zaštite vazdušnog prostora i bezbednosti vazdušnog saobraćaja Republike Srbije.

Identifikacija u vazdušnom prostoru

Član 25.

Identifikacija vazduhoplova u vazdušnom prostoru Republike Srbije obavlja se radi sprečavanja povreda vazdušnog prostora, bezbednog i sigurnog odvijanja vazdušnog saobraćaja.

Identifikacija vazduhoplova vrši se na jedinstven način, a na osnovu sporazuma između ministarstva nadležnog za poslove odbrane i pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi koga ovlasti Vlada.

Povreda vazdušnog prostora

Član 26.

Ulazak stranog vazduhoplova u vazdušni prostor Republike Srbije, odnosno njegov izlazak iz vazdušnog prostora Republike Srbije, suprotno instrukcijama pružaoca usluga kontrole letenja ili letenje domaćeg ili stranog vazduhoplova suprotno uslovima koji su navedeni u odobrenju nadležnog organa ili planu leta, smatra se povredom vazdušnog prostora Republike Srbije.

Povredom vazdušnog prostora smatra se i letenje stranih dirigovanih i nedirigovanih letećih objekata u tom prostoru bez dozvole ministarstva nadležnog za poslove odbrane.

Dirigovani i nedirigovani leteći objekt je naprava bez posade, koja za pogon koristi motor i svoje letove u potpunosti izvršava u privremeno izdvojenom delu vazdušnog prostora.

Plan leta

Član 27.

Vazduhoplov može da leti u vazdušnom prostoru Republike Srbije na osnovu prethodno podnetog plana leta, izuzev ako je reč o letu za koji je propisom iz člana 4. ovog zakona određeno da plan leta nije potreban.

Način podnošenja plana leta i način izdavanja odobrenja koja prethode podnošenju plana leta propisuje Direktorat.

Plan leta vojnih vazduhoplova uređuje se propisom ministra nadležnog za poslove odbrane.

Plan leta stranog vazduhoplova

Član 28.

Strani državni vazduhoplov može da podnese plan leta samo ako mu ministarstvo nadležno za spoljne poslove, u saglasnosti s ministarstvom nadležnim za poslove odbrane, prethodno izda diplomatsko odobrenje.

Plan leta stranog vazduhoplova koji obavlja vanredni avio-prevoz podnosi se ako je let prethodno odobrio Direktorat.

Terorističke pretnje u civilnom vazduhoplovstvu

Član 29.

Terorističkom pretnjom u civilnom vazduhoplovstvusmatra se svaka pretnja, aktivnost ili nezakonita radnja koja može ugroziti vazduhoplov, putnike i ljudske i materijalne resurse Republike Srbije.

Procedure za postupanje nadležnih organa u slučaju terorističkih pretnji iz vazdušnog prostora određuju se aktom Vlade, na predlog ministra nadležnog za poslove odbrane i ministra nadležnog za unutrašnje poslove.

Civilno-vojna koordinacija

Član 30.

Civilno-vojna koordinacija i sistem komunikacije, koji se odvijaju radi zaštite vazdušnog prostora Republike Srbije uređuju se posebnim ugovorima koje zaključuju ministarstvo nadležno za poslove odbrane i vazduhoplovni subjekti.

Poslove civilno-vojne koordinacije i razmene informacija između Vojske Srbije i pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi koga ovlasti Vlada, o situaciji u vazdušnom prostoru Republike Srbije, obavlja jedinica za civilno-vojnu koordinaciju koju osniva ministarstvo nadležno za poslove odbrane.

Glava četvrta

VAZDUŠNA PLOVIDBA

I. OSNOVE VAZDUŠNE PLOVIDBE

Član 31.

Vazdušna plovidba obuhvata funkciju upravljanja vazdušnim saobraćajem i skup usluga u vazdušnoj plovidbi, kojima se omogućava sigurno i efikasno kretanje vazduhoplova na zemlji i u vazduhu.

II. UPRAVLJANJE VAZDUŠNIM SAOBRAĆAJEM

1. Pojam upravljanja vazdušnim saobraćajem

Član 32.

Upravljanje vazdušnim saobraćajem je skup funkcija u vazduhoplovu i na zemlji kojima se omogućava sigurno i efikasno kretanje vazduhoplova tokom svih faza operacija vazduhoplova.

Upravljanje vazdušnim saobraćajem obuhvata funkcije upravljanja vazdušnim prostorom i upravljanja protokom vazdušnog saobraćaja, a u sebi uključuje i usluge u vazdušnom saobraćaju.

2. Upravljanje vazdušnim prostorom

Pojam i sadržina upravljanja vazdušnim prostorom

Član 33.

Upravljanje vazdušnim prostorom je funkcija planiranja kojom se obezbeđuje efikasno korišćenje vazdušnog prostora preko dinamičke raspodele vremena korišćenja vazdušnog prostora između različitih kategorija korisnika, prema iskazanim potrebama korisnika.

Upravljanje vazdušnim prostorom obuhvata fleksibilno korišćenje vazdušnog prostora, organizaciju vazdušnog prostora, razvoj i oblikovanje struktura vazdušnog prostora i druge funkcije koje su vezane za upravljanje vazdušnim prostorom.

Upravljanje vazdušnim prostorom bliže propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Fleksibilno korišćenje vazdušnog prostora

Član 34.

Fleksibilno korišćenje vazdušnog prostora je koncept kojim se vazdušni prostor posmatra kao nedeljiva celina i svakodnevno prilagođava potrebama korisnika vazdušnog prostora.

Koncept obezbeđuje postizanje najefikasnijeg korišćenja vazdušnog prostora od svih korisnika, zasnovanog na stvarnim potrebama i stvarnom korišćenju u određenom vremenskom periodu.

Koncept fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora zasniva se na tri nivoa upravljanja vazdušnim prostorom: na strateškom, pre-taktičkom i taktičkom nivou.

Vlada bliže propisuje koncept fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora.

Strateški nivo upravljanja vazdušnim prostorom

Član 35.

Strateški nivo upravljanja vazdušnim prostorom je združeni civilno-vojni proces kojim se određuje nacionalna politika upravljanja vazdušnim prostorom i obavlja neophodno strateško planiranje, pri čemu se uzimaju u obzir zahtevi domaćih i stranih korisnika vazdušnog prostora i pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi.

Nacionalnu politiku upravljanja vazdušnim prostorom utvrđuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Vlada određuje i pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi koji učestvuje u upravljanju vazdušnim prostorom na pre-taktičkom i taktičkom nivou.

Nacionalni vazduhoplovni komitet

Član 36.

Radi efikasnog upravljanja vazdušnim prostorom na strateškom nivou Vlada osniva Nacionalni vazduhoplovni komitet, kao povremeno radno telo Vlade.

Nacionalni vazduhoplovni komitet priprema nacionalnu politiku upravljanja vazdušnim prostorom, procenjuje vazdušni prostor radi planiranja i uvođenja fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora, predlaže prioritete i procedure za korišćenje i alokaciju vazdušnog prostora, predlaže načela za koordinaciju civilnih i vojnih korisnika vazdušnog prostora, periodično preispituje potrebe za korišćenjem vazdušnog prostora i zona, prati procese koji se odvijaju u okviru pre-taktičkog i taktičkog nivoa upravljanja vazdušnim prostorom i obavlja druge poslove koje mu odredi Vlada.

Sastav i način rada Nacionalnog vazduhoplovnog komiteta propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Pre-taktički nivo upravljanja vazdušnim prostorom

Član 37.

Pre-taktički nivo upravljanja vazdušnim prostorom obuhvata obradu zahteva korisnika, alokaciju vazdušnog prostora na korišćenje i prosleđivanje podataka svim zainteresovanim korisnicima.

Poslovi na pre-taktičkom nivou upravljanja vazdušnim prostorom obavljaju se u okviru jedinice za civilno-vojnu koordinaciju.

Jedinica za civilno-vojnu koordinaciju može da obavlja poslove alokacije vazdušnog prostora drugih država.

Način rada jedinice za civilno-vojnu koordinaciju propisuje ministar nadležan za poslove odbrane uz saglasnost ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Taktički nivo upravljanja vazdušnim prostorom

Član 38.

Taktički nivo upravljanja vazdušnim prostorom sastoji se od svakodnevnog aktiviranja, deaktiviranja ili realokacije, u stvarnom vremenu, vazdušnog prostora koji je prethodno alocirala jedinica za civilno-vojnu koordinaciju.

Posebnim ugovorom o civilno-vojnoj koordinaciji koji zaključuju ministarstvo nadležno za poslove odbrane i pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi uspostavljaju se i postupci za civilno-vojnu koordinaciju i obezbeđenje interoperabilnosti sistema za komunikaciju i razmenu podataka.

Ugovorom se uređuje i razmena podataka o vazdušnom saobraćaju i prostoru koji služi razdvajanju vazduhoplova čije vođenje je u nadležnosti ministarstva nadležnog za poslove odbrane i ostalih vazduhoplova.

Taktički nivo upravljanja vazdušnim prostorom bliže se određuje propisom koji donosi ministar nadležan za poslove odbrane uz saglasnost ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Pojam organizacije vazdušnog prostora

Član 39.

Organizacija vazdušnog prostora obuhvata podelu vazdušnog prostora na klase, rute vazdušnog saobraćaja, usklađivanje mreže ruta vazdušnog saobraćaja, uspostavljanje funkcionalnih blokova vazdušnog prostora, određivanje vertikalnih i horizontalnih granica vazdušnog prostora koje su u nadležnosti jedinica kontrole letenja, izrađivanje navigacionih postupaka prilaženja, dolaska i odlaska za određeni aerodrom, kao i druge poslove kojima se organizuje vazdušni prostor.

Klase vazdušnog prostora

Član 40.

Klase vazdušnog prostora i uslove pod kojima se svaka klasa vazdušnog prostora koristi propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Mreža ruta vazdušnog saobraćaja

Član 41.

Mreža ruta vazdušnog saobraćaja uspostavlja se na regionalnom nivou, saglasno tokovima vazdušnog saobraćaja i zahtevima učesnika u vazdušnom saobraćaju.

Mrežu ruta vazdušnog saobraćaja u Republici Srbiji usklađuje pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi, a odobrava Direktorat uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja.

Funkcionalni blok vazdušnog prostora

Član 42.

Funkcionalni blok vazdušnog prostora je blok vazdušnog prostora zasnovan na operativnim zahtevima koji se uspostavlja bez obzira na državne granice, u kome su pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi i funkcije u vezi sa njima optimizirane i/ili integrisane.

Funkcionalni blok vazdušnog prostora uspostavlja se međunarodnim ugovorom.

Vertikalne i horizontalne granice vazdušnog prostora koji je u nadležnosti jedinica kontrole letenja.

Član 43.

Vertikalne i horizontalne granice vazdušnog prostora u oblasti nadležnosti jedinica kontrole letenja utvrđuje pružalac usluga kontrole letenja, uzimajući u obzir klasu vazdušnog prostora, operativne i tehničke mogućnosti sistema komunikacije, navigacije i nadzora i zahteve korisnika, a uz prethodnu saglasnost Direktorata.

Navigacioni postupci prilaženja, dolaska i odlaska, neuspelog prilaženja i čekanja

Član 44.

Navigacione postupke, koji obuhvataju prilaženje, dolazak i odlazak za određeni aerodrom, neuspelo prilaženje i čekanje, izrađuje pružalac usluga kontrole letenja.

Način izrade i formu navigacionih postupaka, u skladu sa preporučenom praksom i standardima Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (Standards and recommended practices - SARPs, ICAO), propisuje Direktorat.

Razvoj i oblikovanje struktura vazdušnog prostora

Član 45.

Razvoj i oblikovanje struktura vazdušnog prostora obuhvata utvrđivanje privremeno rezervisanih i privremeno izdvojenih delova vazdušnog prostora, prekograničnih zona, uslovnih ruta, zabranjenih zona, uslovno zabranjenih zona, opasnih zona, zona za letenja vojnih vazduhoplova, kao i druge poslove razvoja i oblikovanja struktura vazdušnog prostora.

Privremeno rezervisane i privremeno izdvojene delove vazdušnog prostora, prekogranične zone, uslovne rute i zone za letenja vojnih vazduhoplova određuje Vlada, a podaci o tome objavljuju se u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu.

3. Upravljanje protokom vazdušnog saobraćaja

Član 46.

Upravljanje protokom vazdušnog saobraćaja je funkcija uspostavljena radi podrške odvijanju sigurnog, redovnog i ekspeditivnog protoka vazdušnog saobraćaja, putem obezbeđenja optimalnog korišćenja kapaciteta pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju, pri čemu se uzima u obzir koliko su obim i tokovi saobraćaja prilagođeni kapacitetima koje je objavio pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju.

III. USLUGE U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI

1. Svrha pružanja usluga u vazdušnoj plovidbi

Član 47.

Usluge u vazdušnoj plovidbi pružaju se svim korisnicima u svrhu sigurnog, redovnog i ekspeditivnog odvijanja vazdušne plovidbe.

Usluge u vazdušnoj plovidbi pruža pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi.

2. Vrste usluga u vazdušnoj plovidbi

Član 48.

Usluge u vazdušnoj plovidbi obuhvataju usluge u vazdušnom saobraćaju, usluge komunikacije, navigacije i nadzora, vazduhoplovno meteorološke usluge, usluge vazduhoplovnog informisanja i usluge traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica.

Usluge u vazdušnom saobraćaju su usluge kontrole letenja, usluge informisanja vazduhoplova u letu, usluge uzbunjivanja i savetodavne usluge.

Usluge informisanja vazduhoplova u letu i usluge uzbunjivanja pružaju se u okviru oblasti informisanja vazduhoplova u letu.

3. Usluge u vazdušnom saobraćaju

a) Usluge kontrole letenja

Pojam kontrole letenja

Član 49.

Kontrola letenja obuhvata niz radnji i postupaka koji se obavljaju radi: sprečavanja međusobnih sudara vazduhoplova u letu i na manevarskim površinama; sprečavanja sudara vazduhoplova i prepreka na manevarskim površinama; obezbeđenja redovnosti i ekspeditivnosti vazdušnog saobraćaja i protoka vazdušnog saobraćaja; identifikacije vazduhoplova i letećih objekata radi obaveštavanja vazduhoplova u letu; koordinacije rada s kontrolama letenja susednih država; izdavanja odobrenja za lansiranje protivgradnih raketa, kao i uzbunjivanja i pokretanja akcije traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica.

Način na koji se pružaju usluge kontrole letenja propisuje Direktorat.

Jedinice kontrole letenja

Član 50.

Usluge kontrole letenja pružaju se u jedinicama kontrole letenja.

Jedinice kontrole letenja, zavisno od faze leta vazduhoplova u kojoj se pružaju usluge kontrole letenja, mogu biti aerodromska, prilazna i oblasna.

Aerodromska kontrola letenja pruža uslugu kontrole letenja na aerodromu i u njegovoj blizini, sa aerodromskog tornja.

Prilazna kontrola letenja pruža uslugu kontrole letenja u blizini aerodroma, vazduhoplovima u odlasku i dolasku sa aerodroma.

Oblasna kontrola letenja pruža uslugu vazduhoplovima unutar svoje oblasti nadležnosti, dok su u rutnoj fazi leta.

Upotreba izraza pri pružanju usluga kontrole letenja

Član 51.

Pri pružanju usluga kontrole letenja upotrebljavaju se izrazi standardne frazeologije na engleskom jeziku, koje propisuje Direktorat.

Kada se usluge kontrole letenja pružaju domaćem vazduhoplovu koji leti po pravilima operativnog vazdušnog saobraćaja, koriste se izrazi i na srpskom jeziku koje propisuje Direktorat.

b) Usluge informisanja vazduhoplova u letu

Pojam usluga informisanja vazduhoplova u letu

Član 52.

Informisanje vazduhoplova u letu je davanje saveta i obaveštenja potrebnih za sigurno odvijanje leta koji se naročito odnose na stanje aerodroma, meteorološke uslove, stanje radionavigacionih sredstava i ostale informacije koje su bitne za odvijanje leta.

Način na koji se pružaju usluge informisanja vazduhoplova u letu propisuje Direktorat, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove odbrane.

Upotreba izraza pri pružanju usluga informisanja vazduhoplova u letu

Član 53.

Pri pružanju usluga informisanja vazduhoplova u letu, pored izraza na engleskom jeziku, mogu da se koriste i izrazi na srpskom jeziku koje propiše Direktorat, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove odbrane.

v) Usluge uzbunjivanja

Član 54.

Usluge uzbunjivanja pružaju se odgovarajućim organizacijama, a odnose se na vazduhoplov kome je potrebno pokretanje akcije traganja i spasavanja i na pružanje pomoći tim organizacijama ako je to potrebno.

Usluge uzbunjivanja pružaju se u sklopu usluga kontrole letenja i informisanja vazduhoplova u letu.

Način na koji se pružaju usluge uzbunjivanja propisuje Direktorat.

4. Usluge komunikacije, navigacije i nadzora

Pojam usluga komunikacije, navigacije i nadzora

Član 55.

Usluge komunikacije obuhvataju usluge u vazduhoplovnoj fiksnoj i mobilnoj mreži i tehničke sisteme vazdušne plovidbe koji omogućuju komunikacije zemlja-zemlja, vazduh-zemlja, zemlja-vazduh i vazduh-vazduh za potrebe vazdušne plovidbe.

Usluge navigacije obuhvataju usluge i tehničke sisteme vazdušne plovidbe kojima se vazduhoplovima prosleđuju informacije o poziciji i vremenskoj udaljenosti.

Usluge nadzora obuhvataju usluge i tehničke sisteme vazdušne plovidbe za utvrđivanje pojedinih pozicija vazduhoplova s ciljem razdvajanja.

Obaveze pružaoca usluga komunikacije, navigacije i nadzora

Član 56.

Pružalac usluga komunikacije, navigacije i nadzora dužan je da obezbedi redovnost i pouzdanost usluga.

Sistemi, uređaji, oprema i objekti koriste se prema tehničkoj dokumentaciji, uputstvu za korišćenje i programu održavanja, koji moraju da se čuvaju i ažuriraju.

Sistemi, uređaji, oprema i objekti pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi

Član 57.

Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dužan je da planira, projektuje, nabavi, koristi, održava i vrši tehnički nadzor nad radom i ispravnošću komunikacionih, navigacionih i nadzornih sistema, uređaja, opreme i objekata, čije karakteristike i način korišćenja i održavanja ispunjavaju odgovarajuće međunarodne propise i standarde, obaveze predviđene potvrđenim međunarodnim ugovorom i uslove koje propiše Direktorat.

Komunikacioni, navigacioni i nadzorni sistemi, uređaji i oprema moraju da se redovno proveravaju i kalibrišu iz vazduha, u skladu sa propisom iz stava 1. ovog člana.

5. Vazduhoplovne meteorološke usluge

Pojam vazduhoplovnih meteoroloških usluga

Član 58.

Vazduhoplovne meteorološke usluge obuhvataju neprekidno praćenje meteoroloških uslova iznad aerodroma i u oblasti informisanja vazduhoplova u letu, radi postizanja sigurnosti, efikasnosti i redovnosti vazdušne plovidbe, kao i pripremanje ili pribavljanje meteoroloških informacija, njihovo odašiljanje korisnicima usluga i snabdevanje korisnika meteorološkim informacijama.

Meteorološke informacije obuhvataju meteorološke izveštaje, analize i prognoze ili bilo koje druge informacije koje se odnose na postojeće ili očekivane meteorološke uslove.

Vazduhoplovne meteorološke usluge i način pripremanja i pribavljanja meteoroloških informacija, način odašiljanja meteoroloških informacija i način snabdevanja korisnika usluga meteorološkim informacijama propisuje Direktorat.

Organizacioni oblici u kojima se pružaju vazduhoplovne meteorološke usluge

Član 59.

Vazduhoplovne meteorološke usluge pružaju vazduhoplovna meteorološka stanica, aerodromski meteorološki biro i biro za meteorološko bdenje.

Vazduhoplovna meteorološka stanica je stanica imenovana da vrši osmatranja i da izrađuje meteorološke izveštaje za korišćenje u vazduhoplovstvu.

Aerodromski meteorološki biro je biro lociran na aerodromu, imenovan da pruža meteorološke usluge za vazduhoplovstvo.

Biro za meteorološko bdenje je biro uspostavljen za pružanje vazduhoplovnih meteoroloških usluga unutar oblasti informisanja vazduhoplova u letu ili kontrolisane oblasti u kojoj se pružaju usluge u vazdušnom saobraćaju.

Dostupnost osmotrenih podataka

Član 60.

Pružalac vazduhoplovnih meteoroloških usluga na aerodromu dužan je da učini dostupnim osmotrene podatke kako bi se omogućilo pripremanje aerodromskih klimatoloških tabela za sve aerodrome i njihovo stavljanje na raspolaganje korisnicima usluga.

Aerodromska klimatološka tabela je tabela koja obezbeđuje statističke podatke o osmotrenoj pojavi jednog ili više meteoroloških elemenata na aerodromu.

Vrsta i oblik osmotrenih podataka, način i vreme na koje se oni čuvaju, način njihovog preuzimanja za obradu i stavljanje klimatoloških tabela na raspolaganje korisnicima usluga bliže se određuju propisom Direktorata.

Obaveštavanje o meteorološkim uslugama koje se zahtevaju

Član 61.

Avio-prevozilac dužan je da na odgovarajući način obavesti pružaoca vazduhoplovnih meteoroloških usluga o meteorološkim uslugama koje zahteva ili o promenama koje zahteva u pružanju meteoroloških usluga.

Način obaveštavanja propisuje Direktorat.

6. Usluge vazduhoplovnog informisanja

Pojam usluge vazduhoplovnog informisanja

Član 62.

Usluge vazduhoplovnog informisanja predstavljaju obezbeđivanje vazduhoplovnih informacija koje su neophodne za sigurno, redovno i efikasno obavljanje vazdušne plovidbe.

Usluge vazduhoplovnog informisanja obuhvataju prijem, stvaranje, sređivanje, sakupljanje, obradu, formatiranje, objavljivanje, čuvanje i distribuciju vazduhoplovnih informacija i podataka.

Način pružanja usluga vazduhoplovnog informisanja, uključujući i zahteve koji se odnose na sistem kvaliteta, propisuje Direktorat.

Integrisani vazduhoplovni informativni paket

Član 63.

Odredbe zakona i drugih propisa kojima se uređuje domaći i međunarodni vazdušni saobraćaj, informacije koje se odnose na sigurnost, redovnost i efikasnost vazduhoplovstva, odstupanja od standarda koje je propisala Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva i drugi podaci koji su značajni za letenje vazduhoplova objavljuju se u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu.

Vazduhoplovni subjekti, organi državne uprave, organizacije i druga lica koja su izvor podataka značajnih za sigurno, redovno i efikasno odvijanje vazdušne plovidbe dužni su da pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja blagovremeno dostavljaju podatke radi objavljivanja u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu.

Sadržaj i izgled elemenata Integrisanog vazduhoplovnog informativnog paketa, vrste podataka koji se unose u Integrisani vazduhoplovni informativni paket, izvore podataka, način prikupljanja, dostavljanja i objavljivanja podataka bliže propisuje Direktorat.

7. Usluge traganja za vazduhoplovom i spasavanje lica

Pojam traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica

Član 64.

Traganje za vazduhoplovom i spasavanje lica je sistem mera i postupaka koji se preduzimaju da bi se pronašlo mesto udesa vazduhoplova, spasila lica koja su povređena u udesu ili koja je udes doveo u opasnost, pružila im se prva medicinska pomoć i ona zbrinula na bezbedno mesto.

Sistem traganja za vazduhoplovom i spasavanje lica organizuje i njime upravlja Direktorat, preko spasilačko-koordinacionog centra, u skladu sa svojim propisom o pružanju usluga traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica.

Službu traganja i spasavanja za vojne vazduhoplove organizuje ministarstvo nadležno za poslove odbrane.

Učesnici u traganju za vazduhoplovom i spasavanju lica

Član 65.

U traganju za vazduhoplovom i spasavanju lica učestvuju ministarstva nadležna za poslove odbrane, unutrašnje poslove i poslove zdravlja, organi opština, gradova, grada Beograda i autonomnih pokrajina, javna preduzeća i sva fizička i pravna lica koja mogu da pomognu.

Aerodromske službe (spasilačko-vatrogasna služba i služba hitne medicinske pomoći) učestvuju u spasavanju lica ako se udes vazduhoplova dogodi na području aerodroma.

Način na koji se angažuju učesnici u traganju za vazduhoplovom i spasavanju lica propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Naknada troškova za učešće u traganju za vazduhoplovom i spasavanju lica

Član 66.

Učesnik u traganju za vazduhoplovom i spasavanju lica ima pravo na naknadu stvarnih troškova koji su nastali njegovim učešćem u traganju i spasavanju, od korisnika vazduhoplova za kojim se tragalo ili čiji su putnici i posada spasavani, u roku od 90 dana od kada korisniku vazduhoplova podnese zahtev za naknadu troškova.

Ako korisnik vazduhoplova ne može da naknadi troškove, oni se isplaćuju iz budžeta Republike Srbije.

Republika Srbija ima pravo da od korisnika vazduhoplova zahteva vraćanje iznosa koji je isplatila.

IV. PRUŽANJE USLUGA U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI

Pojam pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi

Član 67.

Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi je privredno društvo, drugo pravno lice, organ državne uprave nadležan za hidrometeorološke poslove ili preduzetnik koji pruža usluge u vazdušnoj plovidbi za potrebe opšteg vazdušnog saobraćaja.

Za sticanje svojstva pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi neophodno je da privredno društvo, drugo pravno lice, organ državne uprave nadležan za hidrometeorološke poslove ili preduzetnik ima sertifikat za pružanje usluga, kao i da ga Vlada imenuje da pruža usluge u vazdušnom prostoru ili u delu vazdušnog prostora.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, za pružanje usluga traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica nije potreban sertifikat ni imenovanje od Vlade, a za pružanje usluga komunikacije, navigacije i nadzora i vazduhoplovnog informisanja nije potrebno imenovanje od Vlade.

Uslovi za izdavanje sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi

Član 68.

Sertifikat za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi izdaje se privrednom društvu, drugom pravnom licu, organu državne uprave nadležnom za hidrometeorološke poslove ili preduzetniku koji ima sedište u Republici Srbiji i koji ispunjava uslove koji se odnose na:

1) tehničku opremljenost i operativnu osposobljenost;
2) sistem upravljanja sigurnošću i upravljanja kvalitetom usluga;
3) finansijsku sposobnost;
4) osiguranje od odgovornosti za štetu;
5) odgovarajuću organizacionu i rukovodeću strukturu i sistem odgovornosti;
6) osposobljenost osoblja;
7) bezbednost.

Izdavanje sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi

Član 69.

Sertifikat za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi izdaje Direktorat, na neodređeno vreme.

Sertifikat se izdaje za pružanje jedne ili više usluga u vazdušnoj plovidbi.

Uslovi pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage sertifikat za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi i obrazac sertifikata bliže se određuju propisom Direktorata.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje, izmenu i produženje važenja sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi plaća se taksa Direktoratu.

Pružanje usluga u vazdušnom prostoru drugih država

Član 70.

Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi može da pruža usluge u vazdušnom prostoru drugih država ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom.

Koordiniranje pružanja usluga u vazdušnoj plovidbi

Član 71.

Pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi koordinira se tako što pružaoci usluga dogovaraju procedure po kojima obavljaju zajedničke poslove.

Koordinirano pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi obezbeđuje se ugovorom koji međusobno zaključuju pružaoci usluga.

Pružanje usluga za potrebe Vojske Srbije

Član 72.

Pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi za potrebe Vojske Srbije određuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove odbrane.

Uslovi pod kojima se pružaju usluge za potrebe Vojske Srbije i način i obim njihovog pružanja utvrđuju se ugovorima koji zaključuju određeni pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi i ministarstvo nadležno za poslove odbrane i na koje prethodnu saglasnost daje Vlada.

Pružanje usluga od interesa za Republiku Srbiju

Član 73.

Vlada može odrediti lokacije unutar Republike Srbije na kojima je obavezno pružanje jedne ili više usluga u vazdušnoj plovidbi.

Istovremeno sa određivanjem obaveze pružanja usluga, Vlada određuje i pružaoca usluga.

Čuvanje snimaka i dokumentacije

Član 74.

Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dužan je da elektronski snima ili na drugi način čuva sve podatke o pruženim uslugama.

Vrste podataka koji se snimaju ili čuvaju na drugi način, način na koji se podaci čuvaju i vreme na koje se snimci i podaci čuvaju, bliže propisuje Direktorat, a čuvanje snimaka i dokumentacije vezanih za vojne vazduhoplove propisuje ministar nadležan za poslove odbrane.

Priznavanje stranog dokumenta

Član 75.

Direktorat može da prizna sertifikat za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi koji je izdat u stranoj državi ako uslovi pod kojima je taj sertifikat izdat nisu blaži od uslova propisanih ovim zakonom.

Sertifikat za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi koji je izdalo ili priznalo nacionalno nadzorno telo države članice Evropske unije prihvata se bez vođenja postupka za priznavanje, u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Za postupanje po zahtevu za priznavanje stranog sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi plaća se taksa Direktoratu.

Naknada za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi

Član 76.

Korisnici usluga u vazdušnoj plovidbi plaćaju pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi naknade za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi.

Naknade se obračunavaju i njihova visina određuje po merilima koja su predviđena potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Glava peta

VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ

1. Vrste vazdušnog saobraćaja

Član 77.

Vazdušni saobraćaj obuhvata komercijalno i nekomercijalno letenje vazduhoplova.

Komercijalno letenje vazduhoplova obuhvata javni avio-prevoz i posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju koje se obavljaju uz naknadu.

Nekomercijalno letenje obuhvata letenje tokom koga operater vazduhoplova koristi vazduhoplov za sopstvene potrebe ili prevozi, bez naknade, svoju robu ili zaposlene i poslovne partnere i njihove stvari, kao i posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju koje se obavljaju bez naknade.

2. Komercijalno letenje

a) Javni avio-prevoz

Član 78.

Javni avio-prevoz je let ili serija letova radi prevoza putnika, prtljaga, pošte i robe uz naplatu cene prevoza ili zakupnine.

Javni avio-prevoz može da bude redovan ili vanredan.

Redovan i vanredan avio-prevoz

Član 79.

Redovan avio-prevoz je serija letova sa sledećim karakteristikama:

1) na svakom letu, sedišta ili kapaciteti za prevoz robe i/ili pošte dostupni su javnosti za pojedinačnu kupovinu, neposredno od avio-prevozioca ili od njegovih ovlašćenih zastupnika;

2) prevoz se obavlja između dva ista ili više istih aerodroma:

(1) prema objavljenom redu letenja ili

(2) letovima koji su toliko redovni ili učestali, da su prepoznatljivi kao sistematična serija letova.

Vanredan avio-prevoz jeste svaki javni avio-prevoz koji nije redovni avio- prevoz.

Operativna dozvola

Član 80.

Javni avio-prevoz može da obavlja privredno društvo koje ima važeću operativnu dozvolu (avio-prevozilac).

Privrednom društvu izdaje se operativna dozvola ako:

1) ima sedište u Republici Srbiji;
2) poseduje važeću potvrdu o osposobljenosti operatera vazduhoplova;
3) ima najmanje jedan vazduhoplov u vlasništvu ili na osnovu zakupa vazduhoplova bez posade;
4) je registrovano za obavljanje javnog avio-prevoza kao pretežne delatnosti;
5) njegova unutrašnja organizacija omogućava primenu odredaba ovog člana;
6) je u većinskom vlasništvu Republike Srbije ili državljana Republike Srbije i pod njihovom stvarnom, neposrednom ili posrednom, kontrolom, ako potvrđenim međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno;
7) ispunjava finansijske uslove iz člana 81. ovog zakona;
8) ispunjava uslove iz propisa o obaveznom osiguranju u saobraćaju;
9) ima poslovni ugled.

Uslov poslovnog ugleda ispunjava privredno društvo, ako odgovorno lice:

1) nije pravnosnažno osuđeno za krivično delo protiv imovine, privrede, bezbednosti javnog saobraćaja, prava po osnovu rada, službene dužnosti, opšte sigurnosti ljudi i imovine i životne sredine;

2) nije pravnosnažno osuđeno za druga krivična dela na kaznu zatvora dužu od jedne godine.

Finansijski uslovi za izdavanje operativne dozvole

Član 81.

Privredno društvo koje prvi put podnosi zahtev za izdavanje operativne dozvole dužno je da dokaže da je:

1) u periodu od 24 meseca od otpočinjanja obavljanja javnog avio-prevoza sposobno da ispunjava svoje stvarne i moguće obaveze koje su realno procenjene;
2) za prva tri meseca od otpočinjanja obavljanja javnog avio-prevoza sposobno da pokrije svoje fiksne i operativne troškove nastale u poslovanju prema poslovnom planu, koji se zasnivaju na realnim procenama, pri čemu se ne uzimaju u obzir prihodi od poslovanja.

Kao dokaz ispunjenosti uslova iz stava 1. ovog člana, svaki podnosilac zahteva prilaže poslovni plan za najmanje prve tri godine poslovanja, koji sadrži finansijsku povezanost podnosioca zahteva sa drugim komercijalnim delatnostima u kojima učestvuje, neposredno ili preko povezanih privrednih društava i drugih pravnih lica, kao i druge zahtevane podatke o finansijskoj sposobnosti.

Izuzetno od odredbi st. 1. i 2. ovog člana, privredno društvo koje podnosi zahtev za izdavanje operativne dozvole radi obavljanja prevoza vazduhoplovima čija je maksimalna masa na poletanju manja od 10 tona i/ili s manje od 20 sedišta, dužno je da dokaže da njegov kapital iznosi najmanje 100.000 evra ili dinarsku protivvrednost te sume ili da, na zahtev Direktorata, priloži sve podatke potrebne za procenu njegove finansijske sposobnosti.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se na podnosioca zahteva iz stava 3. ovog člana ako on namerava da obavlja redovan avio-prevoz ili ako njegov promet premašuje 3.000.000 evra godišnje ili dinarsku protivvrednost te sume.

Izdavanje operativne dozvole

Član 82.

Operativnu dozvolu izdaje Direktorat na neodređeno vreme i ona važi sve dok avio-prevozilac ispunjava uslove za njeno izdavanje.

Avio-prevozilac mora u svakom trenutku da budu sposoban da, na zahtev Direktorata, dokaže da ispunjava propisane uslove za izdavanje operativne dozvole.

Operativna dozvola se ne izdaje za:

1) prevoz vazduhoplovom bez motora ili ultralakim vazduhoplovom s motorom;
2) lokalne letove.

U slučaju iz stava 3. ovog člana izdaje se samo potvrda o osposobljenosti operatera vazduhoplova.

Provera ispunjenosti uslova za izdavanje operativne dozvole

Član 83.

Direktorat je dužan da po isteku 24 meseca od izdavanja operativne dozvole proveri da li avio-prevozilac i dalje ispunjava uslove koji su potrebni za njeno izdavanje, kao i uvek kada postoji sumnja u ispunjenost propisanih uslova.

Imalac operativne dozvole dužan je da Direktoratu, na njegov zahtev, dostavi podatke o ispunjenosti uslova koji su potrebni za izdavanje operativne dozvole.

Imalac operativne dozvole dužan je da Direktoratu dostavi godišnje finansijske izveštaje u roku od šest meseci od završetka finansijske godine, u skladu sa propisima kojima su uređeni računovodstvo i revizija.

U slučaju finansijske reorganizacije avio-prevozioca, Direktorat može da izda privremenu operativnu dozvolu sa rokom važenja do 12 meseci, pod uslovom da se time ne ugrožava bezbednost delatnosti koju obavlja avio-prevozilac, da se u toj dozvoli navedu eventualne izmene potvrde o osposobljenosti operatera vazduhoplova, kao i da je finansijska reorganizacija moguća u periodu za koji je privremena dozvola izdata.

Suspenzija, stavljanje van snage i izmena operativne dozvole

Član 84.

Direktorat suspenduje ili stavlja van snage operativnu dozvolu ako avio-prevozilac prestane da ispunjava neki uslov koji je potreban za izdavanje operativne dozvole.

Direktorat može, na zahtev avio-prevozioca, da izmeni operativnu dozvolu.

Poseban slučaj stavljanja van snage operativne dozvole

Član 85.

Direktorat stavlja van snage operativnu dozvolu avio-prevoziocu koji u roku od šest meseci od izdavanja operativne dozvole ne otpočne da obavlja javni avio-prevoz ili koji otpočeti javni avio-prevoz ne obavlja duže od šest meseci.

Podzakonski propis

Član 86.

Uslovi i način pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage operativna dozvola i privremena operativna dozvola i način na koji avio-prevozilac dostavlja finansijske izveštaje Direktoratu bliže se uređuju propisom Direktorata.

Direktorat svake kalendarske godine objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije” listu akata o izdavanju, suspenziji ili stavljanju van snage operativnih dozvola.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje ili izmenu operativne dozvole plaća se taksa Direktoratu.

Potvrda o osposobljenosti operatera vazduhoplova

Član 87.

Potvrda o osposobljenosti operatera vazduhoplova je sertifikat koji se izdaje privrednom društvu, drugom pravnom licu, preduzetniku ili državnom organu koji ima opremu, osoblje i organizaciju za sigurno obavljanje delatnosti navedene u tom sertifikatu.

Imalac potvrde o osposobljenosti operatera vazduhoplova dužan je da prilikom obavljanja delatnosti postupa u skladu sa uslovima navedenim u toj potvrdi.

Potvrdu o osposobljenosti operatera vazduhoplova izdaje Direktorat na neodređeno vreme.

Direktorat menja, suspenduje ili stavlja van snage potvrdu o osposobljenosti operatera vazduhoplova ako operater vazduhoplova prestane da ispunjava neki od uslova koji je potreban za izdavanje potvrde.

Odnos potvrde o osposobljenosti operatera vazduhoplova i operativne dozvole

Član 88.

Suspenzija ili stavljanje van snage potvrde o osposobljenosti operatera vazduhoplova povlači obavezu Direktorata da po službenoj dužnosti suspenduje ili stavi van snage operativnu dozvolu.

Izmena potvrde o osposobljenosti operatera vazduhoplova može, zavisno od okolnosti, da izazove izmenu operativne dozvole.

Podzakonski propis

Član 89.

Uslovi pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage potvrda o osposobljenosti operatera vazduhoplova i obrazac potvrde bliže se određuju propisom Direktorata.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje ili izmenu potvrde o osposobljenosti operatera vazduhoplova plaća se taksa Direktoratu.

Zakup vazduhoplova

Član 90.

Vazduhoplov može da se zakupi s posadom ili bez nje.

Domaći avio-prevozilac dužan je da pre uzimanja vazduhoplova u zakup pribavi od Direktorata saglasnost za zaključenje ugovora o zakupu.

Kada domaći avio-prevozilac daje vazduhoplov u zakup stranom avio-prevoziocu dužan je da pribavi prethodnu saglasnost samo ako vazduhoplov daje u zakup bez posade, a ukoliko daje u zakup vazduhoplov sa posadom dužan je da o tome obavesti Direktorat.

Bitni elementi ugovora o zakupu vazduhoplova jesu i vrsta zakupa, uslovi za održavanje i korišćenje vazduhoplova i nadzor nad upotrebom vazduhoplova.

Uslovi pod kojima se izdaje prethodna saglasnost na zaključenje ugovora o zakupu vazduhoplova bliže se određuju propisom Direktorata.

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na zakup vazduhoplova koji se koristi u posebnim delatnostima u vazdušnom saobraćaju.

Prenošenje nadzornih prava i obaveza

Član 91.

Kada se vazduhoplov koji je upisan u Registar vazduhoplova Republike Srbije koristi u stranoj državi na osnovu ugovora o zakupu, čarteru ili drugog sličnog ugovora, Republika Srbija može da, u skladu sa Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, zaključi ugovor sa stranom državom kojim se na nju prenose sva ili neka nadzorna prava ili sve ili neke obaveze koje, kao država registracije, ima u pogledu vazduhoplova, posle čega Republika Srbija više nije odgovorna za vršenje prava i ispunjavanje obaveza koje je prenela.

Kada je vazduhoplov registrovan u stranoj državi, a koristi se u Republici Srbiji na osnovu ugovora o zakupu, čarteru ili drugog sličnog ugovora, država registracije vazduhoplova može, u skladu sa Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, na osnovu ugovora s Republikom Srbijom, da prenese na Republiku Srbiju sva ili neka nadzorna prava ili sve ili neke obaveze koje vazduhoplovne vlasti strane države imaju u pogledu vazduhoplova, čime Republika Srbija preuzima odgovornost za vršenje prava i ispunjavanje obaveza koje su joj prenesene.

Ugovor o prenošenju nadzornih prava i obaveza može da se zaključi samo s državom koja je članica Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva i podleže registraciji kod nadležnog organa Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva.

Dokumenti o plovidbenosti, dozvole za rad radio-stanice i dozvole i potvrde članova posade koje je izdala država na koju su prenesena nadzorna prava priznaju se kao da ih je izdala država koja je prenela nadzorna prava.

Pravo domaćeg avio-prevozioca na izbor linije

Član 92.

Domaći avio-prevozilac samostalno odlučuje o tome na kojim linijama obavlja redovan avio-prevoz u Republici Srbiji.

Domaći avio-prevozilac može da obavlja prevoz na liniji u međunarodnom redovnom avio-prevozu pod uslovima koji su određeni potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Domaći avio-prevozilac slobodno odlučuje o tome da li će obavljati međunarodni vanredni avio-prevoz.

Prevoz na liniji u javnom interesu

Član 93.

Ako na liniji ne postoji komercijalni interes za obavljanje redovnog avio-prevoza, mada je to značajno za privredni i društveni razvoj pojedine oblasti u Republici Srbiji, a prevoz drugim vidovima saobraćaja ne zadovoljava potrebe te oblasti, Vlada može da obavljanje prevoza na liniji proglasi javnim interesom (u daljem tekstu: linija u javnom interesu).

Odluka o proglašenju linije u javnom interesu objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”, pri čemu se objavljuju i uslovi i pogodnosti pod kojima može da se obavlja redovni avio-prevoz na liniji.

Ako za šest meseci od proglašenja linije u javnom interesu niko ne pokaže interesovanje da na njoj obavlja redovni avio-prevoz, Vlada može da raspiše javni tender na kome se bira avio-prevozilac koji će da, uz kompenzaciju i najduže na četiri godine, obavlja redovan avio-prevoz na liniji.

U svakom slučaju, odluka o proglašenju linije u javnom interesu prestaje da važi ako po isteku 12 meseci od proglašenja linije u javnom interesu niko ne otpočne da na njoj obavlja redovni avio-prevoz.

Bliže uslove za obavljanje prevoza na liniji u javnom interesu propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Obavljanje međunarodnog javnog avio-prevoza s Republikom Srbijom

Član 94.

Strani avio-prevozilac može da obavlja međunarodni javni avio-prevoz s Republikom Srbijom samo ako ima odobrenje za to, izuzev kad potvrđenim međunarodnim ugovorom nije predviđeno da odobrenje nije potrebno.

Odobrenje izdaje Direktorat, pošto pribavi mišljenje ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja.

Uslove pod kojima se izdaje odobrenje iz stava 1. ovog člana propisuje Direktorat.

Objavljivanje ukupne cene avio-prevoza

Član 95.

Avio-prevozilac slobodno određuje cene prevoza putnika, prtljaga, pošte i robe u javnom avio-prevozu, izuzev kad je ta sloboda ograničena potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Avio-prevozilac je obavezan da objavi ukupnu cenu avio-prevoza i da jasno navede elemente od kojih se ta ukupna cena sastoji.

Uslove objavljivanja ukupne cene avio-prevoza i elemente te cene koji moraju da budu navedeni, kao i obaveze avio-prevozioca u pogledu pristupa javnosti cenama avio-prevoza propisuje Direktorat.

Ograničenje ili obustavljanje javnog avio-prevoza na liniji

Član 96.

Direktorat, na predlog ministarstva nadležnog za poslove životne sredine, može da ograniči ili obustavi javni avio-prevoz na liniji ako su njime prekoračene granične vrednosti emisije zagađujućih materija u vazduhu ili granične vrednosti emisije buke u životnoj sredini, naročito ako prevoz u drugim vidovima saobraćaja pruža zadovoljavajući nivo usluga.

Ograničenje ili obustavljanje javnog avio-prevoza može da se primeni ako se njime ne utiče na konkurenciju među avio-prevoziocima i ako nije strože nego što prilike nalažu, s tim što ne može trajati duže od tri godine i što je Direktorat dužan da, po prestanku ograničenja ili obustavljanja javnog avio-prevoza, ponovo oceni potrebu za njima.

Bliže uslove pod kojima se ograničava i obustavlja javni avio-prevoz propisuje Direktorat.

Usaglašavanje reda letenja i dodela slotova

Član 97.

Red letenja je vreme poletanja i sletanja vazduhoplova u redovnom avio-prevozu i utvrđuje se posebno za letnji i posebno za zimski saobraćajni period.

Avio-prevozilac je dužan da red letenja objavi najkasnije 15 dana pre početka njegovog važenja, a izmene u redu letenja - najkasnije deset dana pre početka važenja izmenjenog reda letenja.

Avio-prevozilac obavlja delatnost u skladu sa objavljenim redom letenja sve dok on važi.

Avio-prevozilac je dužan da o obustavi prevoza ili izmeni reda letenja odmah obavesti javnost putem sredstava javnog informisanja.

Na aerodromima sa usklađenim redom letenja usaglašavanje reda letenja i dodelu slotova, na način utvrđen propisom iz stava 7. ovog člana, vrši usklađivač reda letenja koga odredi operater aerodroma, a na koordinisanim aerodromima nezavisni koordinator.

Odluku o utvrđivanju ili promeni statusa aerodroma kao aerodroma sa usaglašenim redom letenja ili koordinisanog aerodroma, kao i odluku o imenovanju nezavisnog koordinatora, na zahtev operatera aerodroma, donosi ministar nadležan za poslove saobraćaja.

Pravila za određivanje aerodroma sa usklađenim redovima letenja, odnosno koordinisanih aerodroma, dodeljivanje slotova i usklađivanje redova letenja, planiranje saobraćaja na aerodromu sa usklađenim redovima letenja ili na koordinisanom aerodromu, kao i rad koordinacionog odbora, koordinatora slotova i usklađivača redova letenja u cilju postizanja efikasnog, usklađenog i koordinisanog vazdušnog saobraćaja na aerodromima sa povećanim obimom saobraćaja propisuje Direktorat.

b) Posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju koje se obavljaju uz naknadu

Član 98.

Za obavljanje posebnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju uz naknadu operater vazduhoplova podnosi Direktoratu izjavu o osposobljenosti za obavljanje tih delatnosti, a ako se radi o obavljanju posebnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju visokog rizika operater vazduhoplova mora da poseduje i potvrdu o ispunjavanju uslova za obavljanje tih delatnosti.

Potvrdu o ispunjavanju uslova iz stava 1. ovog člana izdaje Direktorat na neodređeno vreme.

Za proveru ispunjenosti uslova za obavljanje posebnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju visokog rizika plaća se taksa Direktoratu.

Podzakonski propis

Član 99.

Vrste posebnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju koje se obavljaju uz naknadu, pojam i vrste posebnih delatnosti visokog rizika, bliži uslovi i način obavljanja tih delatnosti, uslovi pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage potvrda o ispunjavanju uslova za obavljanje tih delatnosti, kao i izgled i sadržaj te potvrde bliže se određuju propisom Direktorata.

3. Nekomercijalno letenje i vazduhoplovne manifestacije

Nekomercijalno letenje

Član 100.

Operater vazduhoplova koji se bavi nekomercijalnim letenjem, a pri tome koristi složeni motorni vazduhoplov, dužan je da dostavi Direktoratu izjavu kojom potvrđuje da je odgovarajuće osposobljen i da raspolaže sredstvima za izvršavanje odgovornosti u vezi sa korišćenjem vazduhoplova.

Uslovi koje mora da ispuni operater vazduhoplova koji obavlja nekomercijalno letenje, kao i sadržaj izjave iz stava 1. ovog člana, bliže se određuju propisom koji donosi Direktorat.

Vazduhoplovne manifestacije

Član 101.

Vazduhoplovna manifestacija sme da se održi kada je odobri Direktorat.

Organizator vazduhoplovne manifestacije dužan je da, uz zahtev za izdavanje odobrenja, Direktoratu dostavi i podatke o organizatoru, vremenu, mestu, vrsti i programu manifestacije i o vazduhoplovima koji učestvuju na manifestaciji.

Vazduhoplovna manifestacija na kojoj učestvuju isključivo vojni ili vojni i civilni vazduhoplovi može da se održi samo uz odobrenje ministarstva nadležnog za poslove odbrane i Direktorata.

Glava šesta

AERODROMI

I. OSNOVE ZA KORIŠĆENJE AERODROMA

1. Aerodromi, letilišta i tereni

Pojam aerodroma, letilišta i terena

Član 102.

Vazduhoplovi sleću, poleću i borave na aerodromima, letilištima i terenima.

Aerodrom je svako definisano područje (uključujući sve objekte, instalacije i opremu), na kopnu ili na vodi ili na fiksnoj, fiksnoj priobalnoj ili plutajućoj strukturi, koje je u celini ili delimično namenjeno za sletanje, poletanje ili kretanje vazduhoplova.

Letilište je kopnena ili vodena površina koja ispunjava uslove koji su propisani za sigurno poletanje i sletanje vazduhoplova koji se koriste u poljoprivredi, šumarstvu, za sportske aktivnosti i sl.

Teren je kopnena površina koja zadovoljava uslove za povremeno obavljanje sportskih aktivnosti sa zmajem bez motora, paraglajderom, padobranom i balonom, kao i za poletanje i sletanje vazduhoplova radi intervencije i pružanja pomoći.

Podela aerodroma

Član 103.

Aerodromi mogu biti civilni, vojni i mešoviti.

Civilni aerodromi koriste se za civilni vazdušni saobraćaj i prema nameni se razvrstavaju na:

1) aerodrome koji se koriste za domaći ili i domaći i međunarodni javni avio-prevoz;
2) aerodrome koji se koriste za poletanje i sletanje vazduhoplova u javnom avio-prevozu čija maksimalna masa na poletanju ne prelazi 5700 kg (u daljem tekstu: opšti aerodromi);
3) aerodrome koji se koriste za sportsko i amatersko letenje (u daljem tekstu: posebni aerodromi);
4) aerodrome koje se koriste za letenje za sopstvene potrebe.

Vojni i mešoviti aerodromi

Član 104.

Vojni aerodrom je aerodrom koji se koristi za vojno letenje i kojim upravlja ministarstvo nadležno za poslove odbrane.

Vojni aerodrom ili deo vojnog aerodroma može da se koristi i u civilne svrhe, kao mešoviti aerodrom (vojno-civilni aerodrom).

Vojnim delom mešovitog aerodroma upravlja ministarstvo nadležno za poslove odbrane.

2. Uslovi za korišćenje aerodroma, letilišta i terena u vazdušnom saobraćaju

Član 105.

Aerodrom može da se koristi u vazdušnom saobraćaju ako operater aerodroma ima dozvolu za korišćenje aerodroma, ako je aerodrom upisan u Registar aerodroma Republike Srbije (u daljem tekstu: Registar aerodroma) i ako u trenutku korišćenja aerodrom ispunjava sve uslove za sigurno odvijanje vazdušnog saobraćaja.

Letilište i teren mogu da se koriste u vazdušnom saobraćaju ako operater ima dozvolu za korišćenje letilišta ili terena, ako je letilište upisano u registar letilišta, a teren u registar terena i ako u trenutku korišćenja ispunjavaju sve uslove potrebne za sigurno odvijanje vazdušnog saobraćaja.

Uslovi pod kojima se letilišta i tereni koriste u vazdušnom saobraćaju bliže se određuju propisom Direktorata.

3. Operater aerodroma

Član 106.

Operater aerodroma je privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji koristi aerodrom, registrovan je da pruža aerodromske usluge i ima dozvolu za korišćenje aerodroma koji je upisan u Registar aerodroma.

Operater aerodroma dužan je da ograniči ili da trajno ili privremeno prekine korišćenje aerodroma ako aerodrom prestane da ispunjava neki uslov koji je potreban za sigurno odvijanje vazdušnog saobraćaja.

4. Dozvola za korišćenje aerodroma i upis aerodroma u Registar aerodroma

Izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma, letilišta i terena

Član 107.

Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji je registrovan da pruža aerodromske usluge može Direktoratu da podnese zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma posle izgradnje aerodroma.

Dozvolu za korišćenje aerodroma, letilišta i terena izdaje Direktorat, na neodređeno vreme.

Uslovi za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma

Član 108.

Dozvola za korišćenje aerodroma izdaje se ako aerodrom ispunjava sigurnosne i druge uslove u vezi s namenom, klasom, kategorijom, kapacitetom i infrastrukturom i ostale uslove koje propiše Direktorat.

Pre odlučivanja o zahtevu za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma, Direktorat pregleda aerodrom, a u pregledu učestvuju i predstavnici ministarstava nadležnih za poslove odbrane, unutrašnjih poslova i poslove carine ako je aerodrom značajan za poslove iz njihove nadležnosti.

Upis aerodroma u Registar aerodroma

Član 109.

Zahtev za upis aerodroma u Registar aerodroma podnosi Direktoratu imalac dozvole za korišćenje aerodroma.

Registar aerodroma je javna knjiga koju vodi Direktorat i koja sadrži podatke o nameni, klasi i kategoriji aerodroma, nazivu i sedištu vlasnika i operatera aerodroma i druge podatke koje propiše Direktorat. Direktorat briše aerodrom iz Registra aerodroma na zahtev vlasnika aerodroma ili operatera aerodroma po ovlašćenju vlasnika aerodroma, ili po službenoj dužnosti ako dozvola za korišćenje aerodroma bude stavljena van snage.

Sadržinu i način vođenja Registra aerodroma propisuje Direktorat.

Korišćenje aerodroma za međunarodni javni avio-prevoz

Član 110.

Aerodrom može da se koristi za međunarodni javni avio-prevoz ako operater aerodroma obezbedi uslove za prelazak državne granice u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita državne granice.

Aerodrome koji se koriste za međunarodni javni avio-prevoz određuje ministar nadležan za poslove saobraćaja.

Obaveza podnošenja zahteva za izmenu dozvole

Član 111.

Operater aerodroma dužan je da podnese zahtev za izmenu dozvole za korišćenje aerodroma ako se promene namena, klasa, kategorija i tehnička svojstva aerodroma ili drugi uslovi pod kojim se aerodrom koristi, a koje propiše Direktorat.

Podzakonski propis

Član 112.

Razvrstavanje aerodroma i uslovi pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola za korišćenje aerodroma bliže se određuju propisom Direktorata.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje ili izmenu dozvole za korišćenje aerodroma, letilišta ili terena plaća se taksa Direktoratu.

5. Izgradnja aerodroma

Posebni uslovi za izgradnju, rekonstrukciju, dogradnju ili adaptaciju aerodroma

Član 113.

Investitor aerodroma dužan je da obezbedi da se pri izradi planske i tehničke dokumentacije za izgradnju, rekonstrukciju, dogradnju ili adaptaciju aerodroma (poletno-sletnih i drugih staza, platformi, objekata za prihvat i otpremu vazduhoplova, putnika i stvari i drugih objekata koji omogućavaju sigurno poletanje, sletanje i boravak vazduhoplova na aerodromu) poštuju propisi o izgradnji objekata, kao i posebni uslovi koje propiše Direktorat i koji treba da omoguće sigurno odvijanje vazdušnog saobraćaja.

Potvrda za plansku i tehničku dokumentaciju

Član 114.

Pre izgradnje, rekonstrukcije, dogradnje ili adaptacije aerodroma (poletno-sletnih i drugih staza, platformi, objekata za prihvat i otpremu vazduhoplova, putnika i stvari i drugih objekata koji omogućavaju bezbedno poletanje, sletanje i boravak vazduhoplova na aerodromu), investitor ili operater aerodroma dužan je da Direktoratu dostavi plansku i tehničku dokumentaciju, radi pribavljanja potvrde o tome da se njima omogućava održavanje prihvatljivog nivoa bezbednosti vazdušnog saobraćaja.

Potvrdu izdaje Direktorat, uz saglasnost ministarstava nadležnih za poslove odbrane, unutrašnje poslove i poslove carine ako je aerodrom značajan za poslove iz njihove nadležnosti.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje potvrde za plansku i tehničku dokumentaciju plaća se taksa Direktoratu.

6. Prepreke

Pojam prepreke

Član 115.

Prepreka je svaki fiksni (privremeni ili stalni) ili pokretni objekat ili deo objekta koji se nalazi u oblasti površina za kretanje vazduhoplova ili koji se prostire iznad površina namenjenih zaštiti vazduhoplova u letu, koje su definisane međunarodnim standardima i preporučenom praksom, koja može da utiče ili koja ugrožava sigurnost vazdušnog saobraćaja.

Potvrda za postavljanje objekata, instalacija ili uređaja koji mogu biti prepreka

Član 116.

Objekti, instalacije i uređaji koji nameravaju da se grade na području ili izvan područja aerodroma, a koji kao prepreka mogu da utiču na sigurnost vazdušnog saobraćaja, mogu da se postave tek kad se pribavi potvrda Direktorata da se njima ne utiče na održavanje prihvatljivog nivoa sigurnosti vazdušnog saobraćaja.

Direktorat može u potvrdi naložiti da se prepreka obeleži o trošku korisnika objekta koji predstavlja prepreku.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje potvrde plaća se taksa Direktoratu.

Uklanjanje, rušenje i obeležavanje prepreka

Član 117.

Prepreke koje ugrožavaju sigurnost vazdušnog saobraćaja moraju da se uklone ili sruše, a prepreke koje mogu da utiču na sigurnost vazdušnog saobraćaja moraju da se obeleže za uočavanje danju, noću i u uslovima smanjene vidljivosti.

Pre nego što Direktorat izda potvrdu za plansku i tehničku dokumentaciju za izgradnju aerodromske infrastrukture, objekat koji predstavlja prepreku može biti uklonjen ili srušen uz saglasnost vlasnika objekta, o trošku investitora aerodroma.

Ako prepreka podleže obeležavanju, obaveza da se ona obeleži unosi se u potvrdu Direktorata za plansku i tehničku dokumentaciju, a troškove obeležavanja snosi investitor aerodroma.

Prepreka koja nastane posle podnošenja prijave početka izvođenja radova za izgradnju aerodromske infrastrukture, tokom izgradnje i posle završetka izgradnje uklanja se, ruši ili obeležava na osnovu rešenja Direktorata, a o trošku korisnika objekta koji predstavlja prepreku.

Potvrda za postavljanje objekata, instalacija ili uređaja koji emituju ili reflektuju radio-zračenje.

Član 118.

Objekti, instalacije i uređaji koji se nalaze na području ili izvan područja aerodroma, a koji usled emisije ili refleksije radio-zračenja mogu da utiču na sigurnost vazdušnog saobraćaja, mogu da se postave tek kad se pribavi potvrda Direktorata da se njima ne utiče na održavanje prihvatljivog nivoa sigurnosti vazdušnog saobraćaja.

Uslove pod kojima mogu da se postave objekti, instalacije i uređaji propisuje Direktorat.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje potvrde plaća se taksa Direktoratu.

Zabrana korišćenja i obrađivanja zemljišta

Član 119.

Zabranjeno je korišćenje i obrađivanje zemljišta, stvaranje deponija smeća, gajenje žitarica i preduzimanje ostalih aktivnosti u blizini manevarskih površina, platformi i objekata na području aerodroma, koji ugrožavaju poletanje, sletanje, kretanje i boravak vazduhoplova na aerodromu.

Operater aerodroma dužan je da obezbedi osmatranje kretanja ptica na području aerodroma i njihovo rasterivanje.

II. ODRŽAVANJE I KORIŠĆENJE AERODROMA

Određivanje uslova za korišćenje aerodroma

Član 120.

Operater aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz i operater opšteg aerodroma dužan je da odredi uslove za korišćenje aerodroma, radi omogućavanja nesmetane upotrebe manevarskih površina i platformi, objekata, uređaja i opreme prema njihovoj nameni, klasi, kategoriji, tehničkim svojstvima i kapacitetu, kao i da preduzme sve mere koje su potrebne za sigurno poletanje, sletanje, kretanje i boravak vazduhoplova na aerodromu i pružanje usluga zemaljskog opsluživanja.

Pregled i održavanje aerodromskih objekata

Član 121.

Operater aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz i operater opšteg aerodroma dužni su da obezbede pregled manevarskih površina, platformi, instalacija, uređaja i opreme na aerodromu pred vreme otvaranja aerodroma, pred interval s najvećim intenzitetom saobraćaja i neposredno pre nastupanja noći, a ako tokom vremena otvorenosti aerodroma nastupe nepovoljni meteorološki uslovi - i češće.

Operater aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz i operater opšteg aerodroma dužan je da redovno održava manevarske površine i platforme i da o njihovom stanju obaveštava nadležnu jedinicu kontrole letenja.

Održavanje, pregled i obeležavanje aerodromskih objekata propisuje Direktorat.

Korišćenje vojnog aerodroma za civilni vazdušni saobraćaj

Član 122.

Vojni aerodrom ili deo vojnog aerodroma može da se koristi u civilne svrhe, kao mešoviti aerodrom, ako o tome zaključe ugovor ministarstvo nadležno za poslove odbrane i civilni operater na vojnom aerodromu.

Ugovorom se određuju poletno-sletne i rulne staze, parking pozicije, uređaji koji mogu da se upotrebljavaju za potrebe civilnog vazdušnog saobraćaja, način upotrebe i uslovi održavanja aerodroma ili pojedinih njegovih delova, uređaja ili sredstava i međusobna prava i obaveze ugovornih strana.

Vojni aerodrom ili deo vojnog aerodroma može da se koristi za pojedine civilne letove ako to odobri ministarstvo nadležno za poslove odbrane.

Korišćenje civilnog aerodroma za vojne letove

Član 123.

Civilni aerodrom ili deo civilnog aerodroma može da se koristi za vojne letove, ako o tome zaključe ugovor ministarstvo nadležno za poslove odbrane i operater civilnog aerodroma, uz prethodno pribavljeno mišljenje Direktorata sa stanovišta tehničkih uslova pod kojima se taj aerodrom može koristiti u vazdušnom saobraćaju.

Ugovorom o korišćenju civilnog aerodroma ili dela civilnog aerodroma za vojne potrebe uređuju se ista pitanja kao ugovorom za korišćenje vojnog aerodroma za civilni vazdušni saobraćaj.

Poletanje i sletanje vazduhoplova koji obavljaju javni avio-prevoz

Član 124.

Vazduhoplov koji obavlja javni avio-prevoz mora da za poletanje i sletanje upotrebljava aerodrom koji se koristi za javni avio-prevoz ili opšti aerodrom.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, avion koji nije složeni motorni vazduhoplov, kao i helikopter, mogu da za poletanje i sletanje koriste operativno mesto, pod uslovima koje propisuje Direktorat.

Poletanje i sletanje vazduhoplova koji obavlja međunarodni javni avio-prevoz

Član 125.

Izuzetno i u vanrednim prilikama, poletanje ili sletanje vazduhoplova koji obavlja međunarodni javni avio-prevoz dopušteno je i sa aerodroma koji se koristi za domaći javni avio-prevoz, opšteg aerodroma ili posebnog aerodroma, ako operater aerodroma obezbedi uslove za prelazak državne granice.

Prvo sletanje i poletanje stranog i domaćeg vazduhoplova

Član 126.

Prvo sletanje, odnosno poslednje poletanje stranog vazduhoplova odvija se sa aerodroma koji se koristi za međunarodni javni avio-prevoz.

Za poletanje sa aerodroma i za sletanje na aerodrom koji se ne koristi za međunarodni javni avio-prevoz, strani vazduhoplov mora imati odobrenje koje izdaje ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja uz saglasnost ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i ministarstva nadležnog za poslove carine, odnosno i ministarstva nadležnog za poslove odbrane ukoliko se radi o vojnom aerodromu.

Pod istim uslovima i domaći vazduhoplov može odstupiti od obaveze da poletanje za inostranstvo i prvo sletanje iz inostranstva obavi sa aerodroma koji se koristi za međunarodni javni avio-prevoz.

Poletanje i sletanje vazduhoplova van aerodroma, letilišta i terena

Član 127.

Izuzetno od člana 102. stav 1. ovog zakona, vazduhoplovi mogu da poleću, sleću i borave na operativnom mestu, pod uslovima koje propisuje Direktorat.
Uslove pod kojima vojni vazduhoplov može da poleti i sleti van aerodroma propisuje ministarstvo nadležno za poslove odbrane.

Vreme otvorenosti aerodroma

Član 128.

Vreme otvorenosti aerodroma je period u kome aerodrom koji se koristi za javni avio-prevoz mora biti otvoren za odvijanje javnog avio-prevoza i određuje ga Direktorat, na predlog operatera aerodroma.

Izvan vremena otvorenosti aerodroma vazduhoplov može da poleti i sleti sa aerodroma u terminu koji odredi operater aerodroma.

III. AERODROMSKE USLUGE I NAKNADE

1. Aerodromske službe

Član 129.

Operater aerodroma dužan je da obezbedi spasilačko-vatrogasnu službu i službu hitne medicinske pomoći (aerodromske službe) ili vatrogasno obezbeđenje i medicinsko obezbeđenje, prema propisu Direktorata.

Na aerodromima koji se koriste za javni avio-prevoz i na opštim aerodromima operater aerodroma obavezan je da obezbedi službu koja kontroliše ispravnost površina za kretanje vazduhoplova, kao i obavljanje bezbednosnog pregleda.

2. Usluge zemaljskog opsluživanja

Vrste usluga zemaljskog opsluživanja

Član 130.

Na aerodromu koji se koristi za javni avio-prevoz operater aerodroma je dužan da obezbedi pružanje sledećih usluga zemaljskog opsluživanja:

1) administrativni poslovi i kontrola;
2) opsluživanje putnika;
3) prihvat i otprema predatog prtljaga;
4) prihvat i otprema pošte i robe;
5) prihvat i otprema vazduhoplova na platformi;
6) opsluživanje vazduhoplova;
7) snabdevanje vazduhoplova gorivom i mazivom;
8) održavanje vazduhoplova;
9) pripreme leta i usluge za posadu;
10) zemaljski prevoz;
11) snabdevanje vazduhoplova hranom i pićem.

Na aerodromu koji se koristi za javni avio-prevoz sa godišnjim prometom većim od 2.000.000 putnika ili 50.000 tona robe, pružaoci usluga zemaljskog opsluživanja imaju slobodan pristup tržištu radi pružanja jedne ili više usluga.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, na pojedinim aerodromima može se ograničiti broj pružalaca usluga zemaljskog opsluživanja, odnosno pravo na samoopsluživanje pod uslovima predviđenim propisom iz člana 135. ovog zakona.

Operater aerodroma, pružalac usluga zemaljskog opsluživanja i avio-prevozilac koji se samoopslužuje moraju da računovodstveno razdvoje delatnosti pružanja usluga zemaljskog opsluživanja od ostalih delatnosti koje obavljaju.

Direktorat donosi propis kojim se bliže opisuju pojedine usluge od kojih se sastoji zemaljsko opsluživanje i određuju vrste usluga zemaljskog opsluživanja koje moraju da se pružaju na opštem aerodromu.

Pružanje usluga zemaljskog opsluživanja

Član 131.

Usluge zemaljskog opsluživanja može da pruža operater aerodroma, privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji pribavi dozvolu za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja.

Za dobijanje dozvole za pružanje usluge ukrcavanja i iskrcavanja operater aerodroma, privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, dužan je da putnicima sa invaliditetom i sa smanjenom pokretljivošću pruža ove usluge na način koji tim licima omogućava da se pod jednakim uslovima i bez diskriminacije prevoze u vazdušnom saobraćaju.

Dozvolu za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja izdaje Direktorat, na određeno vreme.

Avio-prevozilac samostalno odlučuje o tome s kime će zaključiti ugovor o pružanju usluga zemaljskog opsluživanja.

Podzakonski propis

Član 132.

Organizacione, finansijske, tehničke, tehnološke i personalne uslove koji moraju da budu ispunjeni za izdavanje dozvole za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja propisuje Direktorat.

Uslovi pod kojima se menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola, vreme na koje se dozvola izdaje i obrazac dozvole bliže se određuju propisom Direktorata.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje, produženje važenja ili izmenu dozvole za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja plaća se taksa Direktoratu.

Samoopsluživanje

Član 133.

Avio-prevozilac može da za sopstvene potrebe obavlja jednu ili više usluga zemaljskog opsluživanja (u daljem tekstu: samoopsluživanje).

Usluge samoopsluživanja koje podležu izdavanju dozvole propisuje Direktorat.

Dozvolu za samoopsluživanje izdaje Direktorat, na određeno vreme.

Uslovi pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola za samoopsluživanje, vreme na koje se dozvola izdaje i obrazac dozvole određuju se propisom Direktorata.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje, produženje važenja ili izmenu dozvole za samoopsluživanje plaća se taksa Direktoratu.

Naknada operateru aerodroma

Član 134.

Pružalac usluga zemaljskog opsluživanja ili samoopsluživanja dužan je da sa operaterom aerodroma zaključi ugovor o naknadi za korišćenje aerodromske infrastrukture.

Ograničenja kod zemaljskog opsluživanja

Član 135.

Direktorat donosi propis kojim se uređuje pristup tržištu usluga zemaljskog opsluživanja na aerodromima, propisuju kriterijumi za određivanje aerodroma na kojima je slobodan pristup tržištu usluga zemaljskog opsluživanja, određuju usluge zemaljskog opsluživanja kod kojih može da se ograniči broj njihovih pružalaca, uslovi pod kojima pojedine usluge mogu da se izuzmu od samoopsluživanja, uslovi pod kojima može da se ograniči broj pružalaca usluga i broj avio-prevozilaca koji imaju pravo na samoopsluživanje, kao i merila i postupak po kojima se biraju pružaoci usluga.

3. Savet avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge

Član 136.

Operater aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz dužan je da obrazuje Savet avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge.

Savet zastupa interese korisnika aerodromskih usluga, predlaže poboljšanje uslova pod kojima se koristi aerodrom i odvija vazdušni saobraćaj, razmatra proširenje kapaciteta aerodroma, daje mišljenja o kandidatima za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja i samoopsluživanja i daje mišljenje pri dodeli slotova vodeći računa o ravnopravnom položaju avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge.

Način obrazovanja Saveta avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge i način njegovog rada propisuje Direktorat.

4. Aerodromske naknade

Član 137.

Operater aerodroma ima pravo na aerodromsku naknadu koju plaćaju korisnici aerodroma za korišćenje objekata, sredstava, uređaja i usluga, koje isključivo pruža operater aerodroma i koje se odnose na sletanje, poletanje, sisteme osvetljenja, boravak parkiranog vazduhoplova, kao i brigu o putnicima i robi.

Direktorat donosi propis kojim se bliže određuju usluge za koje se plaćaju naknade operateru aerodroma, osnovna merila za obračunavanje aerodromskih naknada i aerodromi na koje se ta merila primenjuju.

Domaći državni vazduhoplovi na letovima posebne namene ne plaćaju aerodromske naknade.

Operater aerodroma određuje visinu aerodromskih naknada na način kojim se neće diskriminisati pojedini korisnici aerodroma.

Operater aerodroma dužan je da o razlozima zbog kojih planira povećanje pojedine naknade i o njenoj planiranoj visini obavesti sve korisnike aerodromskih usluga 60 dana pre planiranog početka primene povećane naknade.

Ako operater aerodroma i korisnici aerodroma ne postignu dogovor o predloženim izmenama sistema obračunavanja ili visine aerodromskih naknada, svaka strana može da se obrati Direktoratu, koji procenjuje opravdanost razloga za izmenu sistema obračunavanja i visine aerodromskih naknada, vrši stručnu analizu, donosi odluku o izmeni sistema obračunavanja i visine aerodromskih naknada nakon konsultacija s operaterom aerodroma i korisnicima aerodroma, u skladu sa propisom iz stava 2. ovog člana.

Glava sedma

VAZDUHOPLOVNI PROIZVODI, DELOVI, UREĐAJI I OPREMA

I. KORIŠĆENJE I RAZVRSTAVANJE VAZDUHOPLOVA

Korišćenje vazduhoplova u vazdušnom saobraćaju

Član 138.

U vazdušnom saobraćaju sme da se koristi vazduhoplov koji je upisan u Registar vazduhoplova Republike Srbije, Evidenciju vazduhoplova Republike Srbije i Registar vojnih vazduhoplova Republike Srbije i koji je sposoban da sigurno učestvuje u vazdušnom saobraćaju..

U vazdušnom saobraćaju mogu da se koriste i strani vazduhoplovi upisani u registre vazduhoplova drugih država, a koje priznaje Direktorat.

Vazduhoplov sme da se koristi u vazdušnom saobraćaju samo prema svojoj kategoriji, vrsti i nameni.

Razvrstavanje vazduhoplova

Član 139.

Razvrstavanje vazduhoplova prema kategoriji, vrsti i nameni propisuje Direktorat.

Razvrstavanje vojnih vazduhoplova propisuje ministar nadležan za poslove odbrane.

II. REGISTRI CIVILNIH VAZDUHOPLOVA

1. Registar vazduhoplova i Evidencija vazduhoplova

Član 140.

U Republici Srbiji vode se Registar vazduhoplova Republike Srbije (u daljem tekstu: Registar vazduhoplova) i Evidencija vazduhoplova Republike Srbije (u daljem tekstu: Evidencija vazduhoplova).

Registar vazduhoplova i Evidencija vazduhoplova su javne knjige koje vodi Direktorat.

2. Upis vazduhoplova u Registar vazduhoplova i Evidenciju vazduhoplova

Kategorije vazduhoplova koji se upisuju u registar i evidenciju vazduhoplova

Član 141.

U Registar vazduhoplova upisuju se vazduhoplovi svih kategorija.

U evidenciju vazduhoplova upisuju se vazduhoplovi čija maksimalna masa na poletanju ne prelazi 560 kg, zmaj bez motora, paraglajder i drugi vazduhoplovi koje propiše Direktorat.

Uslovi za upis vazduhoplova u Registar vazduhoplova

Član 142.

U Registar vazduhoplova može da se upiše vazduhoplov koji nije upisan u strani registar vazduhoplova i koji ispunjava zahteve iz potvrde o tipu i sposoban je da sigurno učestvuje u vazdušnom saobraćaju, ako je:

1) vlasnik vazduhoplova, u celini ili delimično, Republika Srbija, drugo pravno lice ili preduzetnik koji su registrovani u Republici Srbiji;
2) vlasnik vazduhoplova, u celini ili delimično, državljanin Republike Srbije s prebivalištem u Republici Srbiji ili izvan nje, ako je matični aerodrom vazduhoplova u Republici Srbiji;
3) korisnik vazduhoplova pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice čije je sedište, odnosno prebivalište u Republici Srbiji.

Amaterski proizveden vazduhoplov upisuje se u Registar vazduhoplova iako ne podleže utvrđivanju tipa.

Vazduhoplov čiji je vlasnik ili korisnik strano fizičko ili pravno lice može da se upiše u Registar vazduhoplova ako se prethodno pribavi saglasnost za upis koju izdaje ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.

Strano fizičko ili pravno lice može da se upiše u Registar vazduhoplova kao vlasnik ili korisnik vazduhoplova koji je već upisan u Registar vazduhoplova ako prethodno pribavi saglasnost za upis koju izdaje ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.

Za upis vazduhoplova koji je izbrisan iz stranog registra radi upisa u Registar vazduhoplova neophodno je da se priloži dokument o plovidbenosti za izvoz koji je izdala vazduhoplovna vlast strane države ili potvrda o plovidbenosti koju izdaje Direktorat na osnovu osnovnog pregleda vazduhoplova.

Vazduhoplov koji je uvezen u Republiku Srbiju upisuje se u Registar vazduhoplova pod istim uslovima kao da je proizveden u Republici Srbiji, ako nije bio upisan u strani registar vazduhoplova.

Uverenje o registraciji vazduhoplova

Član 143.

Vazduhoplov se upisuje u Registar vazduhoplova na zahtev vlasnika ili korisnika vazduhoplova, po ovlašćenju vlasnika.

Po upisu u Registar vazduhoplova, Direktorat izdaje uverenje o registraciji vazduhoplova.

Privremeni upis u Registar vazduhoplova

Član 144.

Vazduhoplov koji ne ispunjava uslove za upis u Registar vazduhoplova može da se privremeno upiše u Registar vazduhoplova:

1) ako se uvozi u Republiku Srbiju i ima dokument o tipu koji je izdala vazduhoplovna vlast strane države;
2) ako je proizveden u Republici Srbiji, izvozi se iz nje i ima potvrdu o tipu koju je izdao Direktorat;
3) ako je proizveden u Republici Srbiji, nema potvrdu o tipu, a ispunjava uslove za utvrđivanje letnih sposobnosti i tehničkih osobina.

Privremeni upis može da traje do 12 meseci.

Po privremenom upisu u Registar vazduhoplova, Direktorat izdaje uverenje o privremenoj registraciji vazduhoplova.

Brisanje iz Registra vazduhoplova

Član 145.

Direktorat briše vazduhoplov iz Registra vazduhoplova na zahtev vlasnika ili korisnika vazduhoplova ili po službenoj dužnosti.

Ako vlasnik i korisnik vazduhoplova nisu isti, podnosilac zahteva za brisanje vazduhoplova dužan je da podnese i overenu pismenu izjavu svakog lica koje je upisano u vlasničko-korisnički list da je saglasno s brisanjem vazduhoplova.

Vlasnik ili korisnik vazduhoplova dužan je da uz zahtev za brisanje vazduhoplova podnese i overenu pismenu izjavu svakog lica koje je upisano u založni list da je saglasno s brisanjem vazduhoplova.

Direktorat po službenoj dužnosti briše iz Registra vazduhoplova svaki vazduhoplov koji je uništen, trajno neupotrebljiv, nestao, potpuno nedostupan ili čija potvrda o plovidbenosti ne važi duže od deset godina.

Ako se vazduhoplov briše iz Registra vazduhoplova radi upisa u strani registar Direktorat izdaje potvrdu o brisanju, a ako je vazduhoplov plovidben Direktorat, na zahtev stranke, izdaje i potvrdu o plovidbenosti za izvoz.

Sadržina Registra vazduhoplova

Član 146.

Registar vazduhoplova sastoji se od glavne knjige i zbirke isprava.

Glavna knjiga sastoji se od uložaka koji se obrazuju za svaki vazduhoplov.

Jedan vazduhoplov može da ima samo jedan uložak.

Uložak se sastoji od:

1) opisnog lista, u koji se upisuju registarska oznaka, kategorija, vrsta, namena i glavne tehničke osobine vazduhoplova, ograničenja u korišćenju vazduhoplova i podaci o vazduhoplovnim proizvodima koji su ugrađeni u vazduhoplov;
2) vlasničko-korisničkog lista, u koji se upisuju vlasnik i korisnik vazduhoplova i glavni podaci o vlasniku i korisniku vazduhoplova;
3) založnog lista, u koji se upisuju glavni podaci o imaocu i osnovu založnog prava.

Zbirku isprava čine sve isprave koje su poslužile kao osnov za upis podataka u uloške Registra vazduhoplova.

Osnov za upis prava svojine i založnog prava

Član 147.

Upis u vlasničko-korisnički i založni list Registra vazduhoplova zasniva se na aktu stvarno nadležnog suda koji ima sedište u mestu u kome je sedište Direktorata.

Upis prava svojine u Evidenciju vazduhoplova zasniva se na overenoj pismenoj izjavi vlasnika ako je vazduhoplov proizveden u Republici Srbiji, odnosno na dokazu o plaćenoj carini ako je vazduhoplov proizveden u inostranstvu.

Upis prava svojine na amaterski proizvedenom vazduhoplovu zasniva se na overenoj pismenoj izjavi lica koje je proizvelo vazduhoplov.

3. Državna pripadnost vazduhoplova

Član 148.

Vazduhoplov koji je upisan u Registar vazduhoplova ili Evidenciju vazduhoplova ima državnu pripadnost Republike Srbije.

Vazduhoplov koji ima državnu pripadnost Republike Srbije mora da nosi znake državne pripadnosti, oznake registracije i obavezne natpise.

Znaci državne pripadnosti su Državna zastava Republike Srbije i oznaka državne pripadnosti koju dodeljuje Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva.

Oznake registracije i obavezne natpise i način na koji se oni i znaci državne pripadnosti nose propisuje Direktorat.

Vojni vazduhoplov koji je upisan u Registar vojnih vazduhoplova ima državnu pripadnost Republike Srbije i obavezan je da nosi znake državne pripadnosti i registarske oznake koje propiše ministar nadležan za poslove odbrane.

4. Shodna primena odredaba o Registru vazduhoplova na Evidenciju vazduhoplova

Član 149.

Odredbe ovog zakona o Registru vazduhoplova shodno se primenjuju na Evidenciju vazduhoplova.

Sadržinu i način vođenja Evidencije vazduhoplova propisuje Direktorat.

5. Isprave i knjige vazduhoplova u letu

Član 150.

Dok vazduhoplov koji je upisan u Registar vazduhoplova leti, u njemu moraju da se nalaze uverenje o registraciji vazduhoplova, potvrda o plovidbenosti vazduhoplova, potvrda o proveri plovidbenosti vazduhoplova, dozvole za rad ugrađene opreme koja emituje radio signale i druge isprave i knjige.

Isprave i knjige koje moraju da se nalaze u vazduhoplovu u letu, kao i sadržinu i način vođenja tih knjiga propisuje Direktorat.

Isprave vazduhoplova moraju biti napisane na srpskom i engleskom jeziku, a knjige vazduhoplova mogu da budu napisane i samo na engleskom jeziku.

6. Isprave i knjige vojnih vazduhoplova

Član 151.

Isprave i knjige vojnih vazduhoplova koje su izdali nadležni vojni organi važe i kad se oni koriste za letove koji se ne smatraju vojnim, ako su izdate prema ovom zakonu.

III. VAZDUHOPLOVNO-TEHNIČKE ORGANIZACIJE

1. Vazduhoplovno-tehničke delatnosti i organizacije

Pojam vazduhoplovno-tehničkih delatnosti i organizacija

Član 152.

Vazduhoplovno-tehničke delatnosti sastoje se od projektovanja, proizvodnje, ispitivanja koja prethode utvrđivanju tipa, održavanja i obezbeđivanja kontinuirane plovidbenosti vazduhoplova i drugih vazduhoplovnih proizvoda, delova, uređaja i opreme.

Vazduhoplovno-tehničku delatnost može da obavlja privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji ima dozvolu za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti (u daljem tekstu: vazduhoplovno-tehnička organizacija) ili fizičko lice koje ne podleže pribavljanju dozvole zato što se amaterski bavi projektovanjem, proizvodnjom i održavanjem amaterski proizvedenog vazduhoplova.

Vazduhoplovno-tehničke organizacije upisuju se u evidenciju koju vodi Direktorat, koji propisuje i sadržinu i način vođenja evidencije.

Dozvola za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti

Član 153.

Dozvolu za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti izdaje Direktorat na neodređeno vreme, privrednom društvu, drugom pravnom licu, organu državne uprave ili preduzetniku koji ima prostor za obavljanje delatnosti, sredstva za rad, odgovarajuće osoblje, priručnik za obavljanje delatnosti i ispunjava druge uslove koje propiše Direktorat.

Vazduhoplovno-tehničkoj organizaciji kojoj izda dozvolu za održavanje kontinuirane plovidbenosti vazduhoplova, Direktorat može izdati i dozvolu za obavljanje periodičnih pregleda vazduhoplova.

Uslove pod kojima se menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti i obrazac dozvole propisuje Direktorat.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje ili izmenu dozvole za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti plaća se taksa Direktoratu.

Direktorat vrši proveru 12 meseci po izdavanju dozvole za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti, a posle toga svaka 24 meseca, da li lice iz stava 1. ovog člana i dalje ispunjava uslove za obavljanje te delatnosti.

Za proveru ispunjenosti uslova za obavljanje delatnosti plaća se taksa Direktoratu.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, u skladu sa uslovima koji su utvrđeni potvrđenim međunarodnim ugovorom, dozvolu za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti projektovanja određenih kategorija vazduhoplovnih proizvoda, delova, uređaja i opreme izdaje Evropska agencija za bezbednost vazdušnog saobraćaja (u daljem tekstu: EASA).

Priznavanje stranog dokumenta

Član 154.

Direktorat može da prizna dokument koji je izdala vazduhoplovna vlast strane države, ako uslovi pod kojima je izdat nisu blaži od uslova koji su propisani za izdavanje dozvole za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti.

Dokument koji je izdao ili priznao nadležan organ države članice Evropske unije ili EASA prihvata se, bez vođenja postupka za priznavanje.

Za postupanje po zahtevu za priznavanje stranog dokumenta plaća se taksa Direktoratu.

Projektovanje i proizvodnja vazduhoplovnog proizvoda, delova, uređaja i opreme

Član 155.

Projektovanje je postupak u kome se izrađuje dokumentacija koja je neophodna da bi se proizveo ili modifikovao vazduhoplovni proizvod, deo, uređaj i oprema.

Proizvodnja može da se odvija kao proizvodnja prototipa, serijska i amaterska proizvodnja.

Proizvodnja prototipa je proizvodnja vazduhoplovnog proizvoda kome još nije utvrđen tip, a serijska proizvodnja je proizvodnja vazduhoplovnog proizvoda kome je utvrđen tip.

Amaterska proizvodnja je proizvodnja vazduhoplovnog proizvoda koji, po pravilu, ne podleže utvrđivanju tipa, i koji nema kompletnu projektnu i proizvodnu dokumentaciju.

Uslove pod kojima se projektuju i proizvode vazduhoplovni proizvodi, delovi, uređaji i oprema propisuje Direktorat.

2. Utvrđivanje tipa vazduhoplovnog proizvoda

Ispitivanje tipa vazduhoplovnog proizvoda

Član 156.

Utvrđivanje tipa vazduhoplovnog proizvoda počinje ispitivanjem tipa koje obavlja vazduhoplovno-tehnička organizacija.

Ispitivanje tipa je postupak u kome se proverava da li novi tip i model vazduhoplovnog proizvoda u celini ili delimično ispunjava tehničke propise o plovidbenosti.

Pri ispitivanju tipa određuju se uslovi pod kojima vazduhoplovni proizvod sme da se koristi u vazdušnom saobraćaju i ograničenja u tome, tehnička dokumentacija o tipu vazduhoplovnog proizvoda i sastavljaju priručnici za korišćenje i održavanje vazduhoplovnog proizvoda, a za vazduhoplov određuje i nivo generisane buke i emisije štetnih gasova.

Tehničke propise o plovidbenosti donosi Direktorat.

Utvrđivanje tipa i potvrda o tipu

Član 157.

Po okončanju postupka ispitivanja tipa, vazduhoplovno-tehnička organizacija dostavlja dokumentaciju Direktoratu.

Direktorat, po prijemu dokumentacije, obavlja dodatne provere i zatim utvrđuje novi tip ili odbija zahtev da se utvrdi novi tip.

Vazduhoplovnom proizvodu kome bude utvrđen tip Direktorat izdaje potvrdu o tipu, a vazduhoplovu se pored toga izdaje i potvrda o generisanoj buci i potvrda o emisiji štetnih gasova.

Potvrda o emisiji štetnih gasova izdaje se na osnovu specifikacija proizvođača vazduhoplova ili na osnovu rezultata posebnog ispitivanja.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje ili menjanje potvrde o tipu, potvrde o generisanoj buci i potvrde o emisiji štetnih gasova plaća se taksa Direktoratu.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, potvrdu o tipu, potvrdu o generisanoj buci i potvrdu o emisiji štetnih gasova za određene kategorije vazduhoplovnih proizvoda izdaje EASA, u skladu sa uslovima koji su utvrđeni potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Priznavanje stranog dokumenta o tipu

Član 158.

Direktorat može da prizna dokument o tipu koji je izdala vazduhoplovna vlast strane države, ako uslovi pod kojima je on izdat nisu blaži od uslova koji su propisani za izdavanje potvrde o tipu vazduhoplovnog proizvoda.

Dokument o tipu koji je izdala ili priznala EASA prihvata se, bez vođenja postupka za priznavanje, u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Za postupanje po zahtevu za priznavanje stranog dokumenta plaća se taksa Direktoratu.

3. Greška u konstrukciji

Član 159.

Ako vazduhoplovni proizvod ima grešku u konstrukciji, ugrađenom materijalu, postupku gradnje, ispitivanju, korišćenju ili održavanju, a ona utiče na plovidbenost, Direktorat može naložiti njegovom korisniku da otkloni grešku u roku koji odredi Direktorat.

Ako je Direktorat izdao potvrdu o tipu, on može da za grešku teže prirode suspenduje korišćenje potvrde o tipu dok se greška ne otkloni.

Ako korisnik vazduhoplovnog proizvoda ne otkloni grešku u roku, Direktorat može da stavi van snage potvrdu o plovidbenosti, potvrdu o proveri plovidbenosti ili dozvolu za let.

IV. KONTINUIRANA PLOVIDBENOST VAZDUHOPLOVA

1. Kontinuirana plovidbenost vazduhoplova i plovidbenost vazduhoplova

Pojam kontinuirane plovidbenosti vazduhoplova

Član 160.

Vazduhoplov je kontinuirano plovidben ako ispunjava zahteve iz potvrde o tipu, ako je sposoban da sigurno učestvuje u vazdušnom saobraćaju i ako ispunjava druge uslove koje propiše Direktorat.

Kontinuirana plovidbenost vazduhoplova dokazuje se potvrdom o plovidbenosti i potvrdom o proveri plovidbenosti.

Potvrda o plovidbenosti

Član 161.

Potvrda o plovidbenosti izdaje se ako se, posle osnovnog pregleda vazduhoplova, utvrdi da vazduhoplov ispunjava sve uslove koji su potrebni za kontinuiranu plovidbenost.

Potvrdu o plovidbenosti izdaje Direktorat, na neodređeno vreme.

Kad izdaje potvrdu o plovidbenosti, Direktorat izdaje i prvu potvrdu o proveri plovidbenosti, koja važi 12 meseci.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje potvrde o plovidbenosti plaća se taksa Direktoratu.

Osnovni pregled vazduhoplova

Član 162.

Osnovni pregled vazduhoplova obavlja se pre upisa vazduhoplova u Registar vazduhoplova ili Evidenciju vazduhoplova.

Osnovni pregled vazduhoplova obavlja se i kada korisnik vazduhoplova zahteva da mu se izda nova potvrda o plovidbenosti zato što je prethodna stavljena van snage usled:

1) većeg oštećenja vazduhoplova;
2) veće modifikacije vazduhoplova;
3) prekida kontinuirane plovidbenosti vazduhoplova dužeg od šest meseci;
4) prestanka ispunjavanja nekog uslova koji je potreban da bi se održala kontinuirana plovidbenost vazduhoplova;
5) korišćenja vazduhoplova mimo kategorije ili namene navedene u potvrdi o plovidbenosti;
6) promene namene vazduhoplova.

Ako osnovni pregled pokaže da vazduhoplov može da se koristi uz određeno ograničenje, ono se upisuje u potvrdu o plovidbenosti.

Osnovni pregled vazduhoplova obavlja Direktorat, kome se za to plaća taksa.

Izdavanje i produženje važenja potvrde o proveri plovidbenosti

Član 163.

U zavisnosti od utvrđenog tipa, namene i kategorije vazduhoplova, potvrdu o proveri plovidbenosti izdaje ili produžava vazduhoplovno-tehnička organizacija koja ima dozvolu za to ili Direktorat.

Vlasnik ili korisnik vazduhoplova koji namerava da održi kontinuiranu plovidbenost dužan je da obezbedi produženje važenja potvrde o proveri plovidbenosti na svakih 12 meseci.

Ako produženje važenja potvrde o proveri plovidbenosti vrši Direktorat za postupanje po zahtevu za produženje važenja potvrde o proveri plovidbenosti plaća se taksa Direktoratu.

Periodični pregled vazduhoplova

Član 164.

U zavisnosti od utvrđenog tipa, namene i kategorije vazduhoplova, periodični pregled vazduhoplova radi izdavanja ili produženja važenja potvrde o proveri plovidbenosti obavlja Direktorat ili vazduhoplovno-tehnička organizacija koja ima dozvolu za to i koju izabere korisnik vazduhoplova.

Dodatni uslovi za uspostavljanje i održavanje kontinuirane plovidbenosti u javnom avio-prevozu

Član 165.

Vazduhoplov kojim se obavlja javni avio-prevoz mora da ispuni dodatne uslove za uspostavljanje i održavanje kontinuirane plovidbenosti.

Dodatni uslovi odnose se na utvrđivanje liste minimalne ispravnosti opreme vazduhoplova i liste dozvoljenog odstupanja konfiguracije.

Obe liste utvrđuje korisnik vazduhoplova, a odobrava Direktorat.

2. Prekid kontinuirane plovidbenosti. Program održavanja vazduhoplova

Član 166.

Ako se kontinuirana plovidbenost vazduhoplova prekine, korisnik vazduhoplova dužan je da obavi radove na održavanju vazduhoplova koji su predviđeni programom održavanja vazduhoplova.

Program održavanja vazduhoplova jeste skup mera i procedura koje se preduzimaju da bi se održala kontinuirana plovidbenost vazduhoplova i primenjuje se kad ga odobri Direktorat.

3. Dozvola za let

Član 167.

Direktorat može da izda dozvolu za let vazduhoplova koji ne ispunjava ili za koji još nije dokazano da ispunjava važeće zahteve za plovidbenost, ali je sposoban da sigurno leti pod određenim uslovima.

Dozvola za let izdaje se za tehnički let, probni let, isporuku ili izvoz vazduhoplova, kao i u drugim propisanim slučajevima.

Direktorat utvrđuje ograničenja pod kojima se odvija let vazduhoplova kome je izdata dozvola za let.

Za izdavanje dozvole za let plaća se taksa Direktoratu.

Probni let

Član 168.

Probni let je provera vazduhoplova u letu, kojom se proveravaju tehnički uslovi za plovidbenost vazduhoplova, motora, elise, delova i uređaja radi utvrđivanja tipa ili se proveravaju tehnički uslovi plovidbenosti utvrđeni u dokumentu o tipu.

Uslove i način izvršavanja probnog leta propisuje Direktorat.

4. Podzakonski propis

Član 169.

Uslovi pod kojima se izdaju, menjaju, suspenduju ili stavljaju van snage potvrda o plovidbenosti i potvrda o proveri plovidbenosti, obrazac potvrde o plovidbenosti i potvrde o proveri plovidbenosti, ograničenja koja se upisuju u potvrdu o plovidbenosti, način na koji se obavljaju osnovni i periodični pregled vazduhoplova i kome se plaća naknada za periodični pregled vazduhoplova, sadržina programa održavanja vazduhoplova i način na koji se program održavanja primenjuje, način utvrđivanja liste minimalne ispravnosti opreme vazduhoplova i liste dozvoljenog odstupanja konfiguracije i uslovi pod kojima se izdaje dozvola za let bliže se određuju propisom Direktorata.

5. Plovidbenost drugih vazduhoplovnih proizvoda i padobrana

Član 170.

Plovidbenost ultralakih vazduhoplova, amaterski građenih vazduhoplova, drugih vazduhoplovnih proizvoda i padobrana bliže se određuje propisom Direktorata.

V. PREGLED STRANOG VAZDUHOPLOVA

Član 171.

Strani vazduhoplov tokom boravka na aerodromu u Republici Srbiji može biti podvrgnut unutrašnjem i spoljašnjem pregledu na platformi od strane ovlašćenog lica Direktorata, radi provere isprava i knjiga koje se nalaze u vazduhoplovu, isprava koje poseduje posada vazduhoplova i radi provere stanja vazduhoplova, njegove opreme i odeljaka namenjenih za prevoz putnika, prtljaga, pošte i robe.

Pregled stranog vazduhoplova odvija se prema procedurama i standardima koje je odredio nadležni organ Evropske unije.

Ako postoji opravdana sumnja da isprave i knjige koje se nalaze u vazduhoplovu ili isprave koje poseduje posada vazduhoplova, kao i da vazduhoplov, oprema ili odeljak namenjen za prevoz putnika, prtljaga, pošte i robe nisu u skladu sa odgovarajućim međunarodnim standardima sigurnosti, ovlašćeno lice Direktorata preduzima mere koje je propisao nadležni organ Evropske unije.

Glava osma

VAZDUHOPLOVNO OSOBLJE

1. Pojam vazduhoplovnog osoblja

Član 172.

Vazduhoplovno osoblje je osoblje čiji poslovi neposredno ili posredno utiču na sigurnost vazdušnog saobraćaja.

2. Kategorije vazduhoplovnog osoblja

Vazduhoplovno osoblje čiji poslovi neposredno utiču na sigurnost vazdušnog saobraćaja

Član 173.

Vazduhoplovno osoblje čiji poslovi neposredno utiču na sigurnost vazdušnog saobraćaja deli se na letačko, neletačko i kabinsko osoblje.

Letačko osoblje čine pilot vazduhoplova, inženjer letač, navigator letač i padobranac.

Neletačko osoblje čine kontrolor letenja, student kontrolor letenja, osoblje koje održava vazduhoplov i vazduhoplovni dispečer.

Kabinsko osoblje je osoblje koje na osnovu dozvole obavlja određene poslove u vezi sa sigurnošću lica ukrcanih u vazduhoplov.

Dozvola

Član 174.

Vazduhoplovnom osoblju čiji poslovi neposredno utiču na sigurnost vazdušnog saobraćaja izdaje se odgovarajuća dozvola u koju se upisuju ovlašćenja imaoca dozvole.

Dozvola se izdaje licu koje je stručno osposobljeno i koje ispuni uslove vezane za godine života i druge uslove koje propiše Direktorat.

Dozvolu izdaje Direktorat na određeno ili neodređeno vreme, zavisno od vrste vazduhoplovnog osoblja.

Provera stručne osposobljenosti

Član 175.

Stručnu osposobljenost kandidata za sticanje dozvole i upis ovlašćenja proverava Direktorat ili ispitivači koje on ovlasti.

Postupak po kome se proverava stručna osposobljenost propisuje Direktorat.

Za proveru stručne osposobljenosti plaća se taksa Direktoratu.

Vazduhoplovno osoblje čiji poslovi posredno utiču na sigurnost vazdušnog saobraćaja

Član 176.

Vazduhoplovno osoblje čiji poslovi posredno utiču na sigurnost vazdušnog saobraćaja čine tehničko osoblje pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi, vatrogasno-spasilačko osoblje, osoblje koje pruža usluge zemaljskog opsluživanja, osoblje koje kontroliše ispravnost površina za kretanje vazduhoplova, osoblje koje obavlja bezbednosni pregled na aerodromu i aerodromski dispečeri.

Potvrda o obučenosti

Član 177.

Vazduhoplovnom osoblju čiji poslovi posredno utiču na sigurnost vazdušnog saobraćaja izdaje se odgovarajuća potvrda o obučenosti u koju se upisuju ovlašćenja imaoca potvrde.

Potvrdu o obučenosti izdaje centar za obuku vazduhoplovnog osoblja koji je sproveo obuku, na određeno ili neodređeno vreme, zavisno od vrste vazduhoplovnog osoblja.

Uz potvrdu o obučenosti iz stava 2. ovog člana osoblje koje obavlja bezbednosni pregled na aerodromu mora da poseduje i sertifikat koji izdaje Direktorat.

Bliže razvrstavanje osoblja čiji poslovi posredno utiču na sigurnost vazdušnog saobraćaja, uslove pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage potvrda o obučenosti, obrazac potvrde o obučenosti, kao i uslove pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage sertifikat iz stava 3. ovog člana propisuje Direktorat.

Autorizacija

Član 178.

Autorizacija je posebna isprava kojom se jedno lice ovlašćuje da u ime Direktorata preduzme neku radnju ili obavlja određene poslove, izuzev odlučivanja u okviru poverenih poslova državne uprave, a izdaje se pod uslovima koje propiše Direktorat.

Autorizaciju izdaje Direktorat, na određeno vreme.

Podzakonski propis

Član 179.

Direktorat propisuje uslove pod kojima se izdaje dozvola i upisuje ovlašćenje u dozvolu, vreme na koje se izdaju dozvola i autorizacija, vreme na koje važe ovlašćenja koja su upisana u dozvolu, uslove pod kojima se menjaju, suspenduju ili stavljaju van snage dozvola i autorizacija, uslove pod kojima se suspenduju ili stavljaju van snage ovlašćenja koja su upisana u dozvolu i obrasce dozvole i autorizacije.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje dozvole i autorizacije, za upis ovlašćenja u dozvolu i produženje važenja dozvole, autorizacije ili ovlašćenja koje je sadržano u dozvoli, kao i po zahtevu za izmenu autorizacije plaća se taksa Direktoratu.

Upisnik i evidencije vazduhoplovnog osoblja

Član 180.

U Republici Srbiji vode se Upisnik vazduhoplovnog osoblja i evidencije vazduhoplovnog osoblja.

Upisnik vazduhoplovnog osoblja sadrži podatke o vazduhoplovnom osoblju koje neposredno utiče na sigurnost vazdušnog saobraćaja, a evidencija vazduhoplovnog osoblja sadrži podatke o ostalom vazduhoplovnom osoblju.

Upisnik vazduhoplovnog osoblja vodi Direktorat, a evidencije vazduhoplovnog osoblja vode centri za obuku.

Sadržinu i način vođenja upisnika i evidencija propisuje Direktorat.

Upisnik vojnog vazduhoplovnog osoblja vodi ministarstvo nadležno za poslove odbrane, koje propisuje i sadržinu i način vođenja upisnika.

Centri za obuku vazduhoplovnog osoblja

Član 181.

Obuka za sticanje, produženje ili obnovu važenja dozvola, ovlašćenja, sertifikata i potvrda o obučenosti vazduhoplovnog osoblja se vrši u centrima za obuku prema nastavnim programima koje odobrava Direktorat.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, obuku za sticanje ili obnovu važenja dozvole kabinskog osoblja može da vrši i operater vazduhoplova u javnom avio-prevozu.

Svojstvo centra za obuku vazduhoplovnog osoblja stiče organizacijakoja ima potvrdu o pravu na obučavanje vazduhoplovnog osoblja koju izdaje Direktorat.

Uslove pod kojima se izdaje, menja, suspenduje i stavlja van snage potvrda o pravu na obučavanje vazduhoplovnog osoblja, rok važenja potvrde i obrazac potvrde propisuje Direktorat.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje ili izmenu potvrde o pravu na obučavanje vazduhoplovnog osoblja plaća se taksa Direktoratu.

Uređaji za simuliranje letenja i druge vrste simulatora za obuku

Član 182.

Ako obuka za sticanje, produženje ili obnovu važenja dozvola ili ovlašćenja vazduhoplovnog osoblja zahteva korišćenje odgovarajućeg uređaja za simuliranje letenja ili druge vrste simulatora za obuku, za korišćenje tog uređaja centar za obuku je dužan da pribavi dozvolu Direktorata.

Dozvola za korišćenje uređaja za simuliranje letenja izdaje se ukoliko uređaj ima odgovarajuće uverenje o gradaciji, koje je izdao ili prihvatio Direktorat.

Uslovi koji moraju da budu ispunjeni za izdavanje dozvole za korišćenje uređaja za simuliranje letenja ili druge vrste simulatora za obuku, kao i za izdavanje uverenja o gradaciji određuju se propisom Direktorata.

Za izdavanje dozvole za korišćenje uređaja za simuliranje letenja ili druge vrste simulatora za obuku i za izdavanje uverenja o gradaciji plaća se taksa Direktoratu.

Evidencija centara za obuku vazduhoplovnog osoblja

Član 183.

Evidenciju centara za obuku vazduhoplovnog osoblja vodi Direktorat.

Sadržinu i način vođenja evidencije propisuje Direktorat.

Priznavanje obuke i zvanja stečenih u vojnoj službi

Član 184.

Obuka, zvanja i drugi uslovi koje je vojno vazduhoplovno osoblje ostvarilo za vreme obavljanja vojne službe priznaju se kod polaganja ispita za izdavanje dozvole i potvrde o obučenosti, pod uslovima koje propiše Direktorat.

3. Priznavanje obuke, dozvola i ovlašćenja stečenih u stranoj državi

Član 185.

Direktorat može da prizna obuku koja je sprovedena u stranoj državi, ako ona odgovara obuci koja se sprovodi u Republici Srbiji.

Obuka koja je sprovedena u stranoj državi, a koja ne postoji u Republici Srbiji, priznaje se ako je obuka sprovedena prema međunarodnim standardima.

Direktorat može da prizna dozvolu i ovlašćenje koji su izdati u stranoj državi ako oni ispunjavaju uslove koji su propisani za izdavanje dozvole i ovlašćenja u Republici Srbiji.

Za postupanje po zahtevu za priznavanje obuke sprovedene u stranoj državi i stranih dozvola i ovlašćenja plaća se taksa Direktoratu.

4. Suspenzija korišćenja dozvole

Uslovi za suspenziju korišćenja dozvole

Član 186.

Ako se inspekcijskim nadzorom utvrdi da imalac dozvole odstupa od propisanih pravila ili procedura ili da neposredno ugrožava sigurnost vazdušnog saobraćaja, vazduhoplovni inspektor dužan je da na licu mesta donese pismeno rešenje kojim imaocu dozvole zabranjuje rad i da u narednih 72 sata dostavi direktoru Direktorata obrazloženi pismeni predlog da se imaocu dozvole potpuno ili delimično suspenduje korišćenje dozvole.

Direktor Direktorata je dužan da o predlogu odluči u roku od pet dana od kada je primio predlog, inače se smatra da je zabrana rada prestala.

Sadržina i trajanje rešenja o suspenziji korišćenja dozvole

Član 187.

Rešenjem o potpunoj suspenziji korišćenja dozvole zabranjuje se imaocu dozvole da koristi sva ovlašćenja koja su sadržana u dozvoli, a rešenjem o delimičnoj suspenziji korišćenja dozvole - da koristi samo određena ovlašćenja koja su sadržana u dozvoli.

Potpuna ili delimična suspenzija korišćenja dozvole traje najduže šest meseci, počev od dana kada je uručeno pismeno rešenje kojim je imaocu dozvole zabranjen rad.

Na rešenje o suspenziji korišćenja dozvole žalba nije dozvoljena.

Nalozi u rešenju o suspenziji korišćenja dozvole. Stavljanje van snage dozvole ili ovlašćenja

Član 188.

Imaocu dozvole može rešenjem o suspenziji dozvole biti naloženo da ispuni odgovarajuće obaveze (da se dodatno obuči u centru za obuku vazduhoplovnog osoblja i da položi odgovarajući teorijski ili praktični deo ispita koji se inače polaže radi izdavanja dozvole, da vanredno proveri zdravstvenu sposobnost i sl.).

Potpuna ili delimična suspenzija korišćenja dozvole ukida se ako imalac dozvole, pre isteka suspenzije, ispuni obaveze koje su mu naložene rešenjem o suspenziji.

Direktorat stavlja van snage dozvolu ili pojedina ovlašćenja koja su sadržana u dozvoli ako imalac dozvole, do isteka suspenzije, ne ispuni obaveze koje su mu naložene rešenjem o suspenziji.

5. Obaveza vazduhoplovnog osoblja da nosi potrebne isprave

Član 189.

Dok je na dužnosti, vazduhoplovno osoblje obavezno je da pri sebi ima dozvolu ili potvrdu o obučenosti, a letačko osoblje, kontrolori letenja i kabinsko osoblje i lekarsko uverenje.

Lice koje je na praktičnoj obuci dužno je da pri sebi ima ispravu kojom dokazuje da pohađa praktični deo obuke.

6. Zdravstvena sposobnost letačkog osoblja, kontrolora letenja i kabinskog osoblja

Dokazivanje zdravstvene sposobnosti

Član 190.

Letačko osoblje, kontrolori letenja, studenti kontrolori letenja i kabinsko osoblje mogu da obavljaju poslove na koje su ovlašćeni samo ako zdravstvenu sposobnost dokažu odgovarajućim lekarskim uverenjem.

Uslove pod kojima se ispituje zdravstvena sposobnost, postupak po kome se ona ispituje, vreme na koje se ona ispituje i klase i obrasce lekarskog uverenja propisuje Direktorat.

Ispitivanje zdravstvene sposobnosti i izdavanje lekarskih uverenja

Član 191.

Zdravstvena sposobnost vazduhoplovnog osoblja iz člana 190. stav 1. ovog zakona utvrđuje se zdravstvenim pregledima koje obavljaju lekari i zdravstvene ustanove koji imaju potvrdu o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti, koju izdaje Direktorat.

Ovlašćeni lekari i ovlašćene zdravstvene ustanove (vazduhoplovno-medicinski centri) obavljaju zdravstvene preglede, vrše ocenu zdravstvene sposobnosti i izdaju lekarska uverenja pod uslovima koje propisuje Direktorat.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, zdravstvena sposobnost padobranaca i pilota paraglajdera može se utvrditi i zdravstvenim pregledima propisanim za vozače motornih vozila.

Evidencija zdravstvenih ustanova i lekara

Član 192.

Evidenciju zdravstvenih ustanova i lekara koji imaju potvrdu o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti vodi Direktorat.

Direktorat propisuje sadržinu i način vođenja evidencije zdravstvenih ustanova i lekara.

Podzakonski propis

Član 193.

Uslove pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage potvrda o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti, vreme na koje se potvrda izdaje i obrazac potvrde propisuje Direktorat.

Drugostepeno razmatranje zdravstvene sposobnosti

Član 194.

Lice koje nije zadovoljno ocenom svoje zdravstvene sposobnosti može da podnese zahtev za drugostepeno razmatranje zdravstvene sposobnosti Direktoratu, koji obrazuje drugostepenu lekarsku komisiju sastavljenu od nezavisnih stručnjaka.

Zahtev za drugostepeno razmatranje zdravstvene sposobnosti podnosi se u roku od 15 dana od dana kada lice primi akt o oceni zdravstvene sposobnosti.

Za postupanje po zahtevu za drugostepeno razmatranje zdravstvene sposobnosti plaća se taksa Direktoratu.

7. Provera psihofizičkog stanja vazduhoplovnog osoblja

Član 195.

Prilikom obavljanja svojih poslova vazduhoplovno osoblje ne sme da bude pod uticajem alkohola ili psihoaktivnih supstanci niti u psihofizičkom stanju koje ga onemogućava da pravilno obavlja svoje poslove.

Psihofizičko stanje vazduhoplovnog osoblja proverava lice koje ovlasti poslodavac vazduhoplovnog osoblja, pre nego što vazduhoplovno osoblje počne da obavlja poslove, kao i tokom obavljanja poslova, na način koji ne ometa njihov rad.

8. Posada vazduhoplova

Sastav i broj članova posade vazduhoplova

Član 196.

Posadu vazduhoplova čine lica koja obavljaju pojedine stručne poslove u vezi s letom vazduhoplova i sastoji se od letačke posade, kabinske posade i dodatnih članova posade.

Broj članova i sastav posade vazduhoplova utvrđen je potvrdom o tipu vazduhoplova, priručnikom za upravljanje vazduhoplovom, operativnim priručnikom korisnika vazduhoplova i propisom Direktorata.

Prava i obaveze posade vazduhoplova određeni su operativnim priručnikom korisnika vazduhoplova.

Pilot vazduhoplova

Član 197.

Pilot vazduhoplova je član posade vazduhoplova koji upravlja vazduhoplovom ili učestvuje u upravljanju vazduhoplovom.

Pilot koji je u višečlanoj posadi vazduhoplova ovlašćen da upravlja vazduhoplovom može odrediti da vazduhoplovom upravlja drugi pilot koji je na to ovlašćen, ako je član posade.

Starosna granica za obavljanje poslova pilota u javnom avio-prevozu

Član 198.

Lice koje je navršilo 60 godina života može da obavlja poslove pilota vazduhoplova u javnom avio-prevozu samo:

1) ako je član višečlane posade;

2) ako je taj pilot jedini član posade koji je navršio 60 godina života.

Lice koje je navršilo 65 godina života ne sme da obavlja poslove pilota vazduhoplova u javnom avio-prevozu.

Vođa vazduhoplova

Član 199.

Vođa vazduhoplova je pilot koji, po pravilu, upravlja vazduhoplovom i odgovara za let u celini.

Odgovornost vođe vazduhoplova počinje kad se preuzmu dokumenta o utovarenom prtljagu, pošti ili robi ili kad se jedno ili više lica ukrca u vazduhoplov s namerom da leti, a okončava se kad se sva lica iskrcaju, a dokumenta o prtljagu, pošti ili robi predaju službama na aerodromu odredišta.

Vođu vazduhoplova određuje korisnik vazduhoplova za svaki let ili deo leta.

Vođa vazduhoplova može ovlastiti člana posade vazduhoplova da ga menja dok se on ne nalazi u vazduhoplovu koji je na zemlji.

Vođa vazduhoplova predstavlja korisnika vazduhoplova.

Dužnosti vođe vazduhoplova, članova posade i drugih lica

Član 200.

Vođa vazduhoplova dužan je da pre leta proveri da li su vazduhoplov i posada spremni za let, da li se u vazduhoplovu nalaze sve potrebne isprave i knjige i da preduzme mere koje su određene operativnim priručnikom korisnika vazduhoplova.

Članovi posade vazduhoplova i druga lica dužni su da se povinuju naređenjima vođe vazduhoplova.

Ako je ugrožena sigurnost leta vazduhoplova, vođa vazduhoplova može uskratiti ukrcavanje članu posade ili drugom licu, zabraniti utovar prtljaga, pošte ili robe, zahtevati iskrcavanje ili istovar.

Ako je ugrožena sigurnost leta ili bezbednost vazduhoplova, vođa vazduhoplova ovlašćen je da preduzme sve mere koje su potrebne da bi se održala sigurnost leta i bezbednost vazduhoplova.

Radno vreme, vreme letenja, odmor i slobodni dani članova posade vazduhoplova

Član 201.

Radno vreme člana posade vazduhoplova u komercijalnom letenju ne može da bude duže od:

1) 60 sati u sedam uzastopnih kalendarskih dana;

2) 110 sati u 14 uzastopnih kalendarskih dana;

3) 190 sati u 28 uzastopnih kalendarskih dana;

2) 2000 sati u jednoj kalendarskoj godini.

Vreme letenja člana posade vazduhoplova u komercijalnom letenju ne može da bude duže od:

1) 100 sati u 28 uzastopnih kalendarskih dana;

2) 900 sati u jednoj kalendarskoj godini;

3) 1000 sati u 12 uzastopnih kalendarskih meseci.

Član posade vazduhoplova u komercijalnom letenju ima pravo na plaćeni godišnji odmor u trajanju od najmanje 28 kalendarskih dana.

Operater vazduhoplova je dužan da članu posade vazduhoplova u komercijalnom letenju obezbedi odmor u trajanju od:

1) najmanje 36 sati neprekidno (uključujući dve lokalne noći i lokalni dan), pri čemu između dva uzastopna odmora ne sme da prođe više od 168 sati;
2) najmanje sedam lokalnih dana u kalendarskom mesecu, koji mogu da obuhvate odmor iz tačke 1) ovog stava;

3) najmanje 96 lokalnih dana u svakoj kalendarskoj godini, koji mogu da obahvate odmor iz tačke 2) ovog stava.

Bliže uslove u pogledu radnog vremena, vremena letenja, trajanja letačke dužnosti, odmora i slobodnih dana članova posade vazduhoplova bliže propisuje Direktorat.

Operater vazduhoplova u komercijalnom letenju je dužan da obezbedi poštovanje odredbi o radnom vremenu, vremenu letenja, trajanju letačke dužnosti, odmoru i slobodnim danima članova posade vazduhoplova, kao i da vodi evidenciju o tome.

Radno vreme i pravo na plaćeno odsustvo kontrolora letenja

Član 202.

Radno vreme kontrolora letenja ne može da bude duže od 40 sati nedeljno, s tim da u toku 30 uzastopnih kalendarskih dana ne može da iznosi više od 160 sati.

Trajanje smena u toku radnog dana, trajanje neprekidnog rada i dužina dnevnog odmora kontrolora letenja određuju se propisom Direktorata.

Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dužan je da obezbedi poštovanje odredbi o radnom vremenu, trajanju smena u toku radnog dana, trajanju neprekidnog rada i dužini dnevnog odmora kontrolora letenja.

Glava deveta

ZAŠTITA OD BUKE I EMISIJE IZDUVNIH GASOVA

Zaštita životne sredine

Član 203.

Vazduhoplovni subjekti obavezni su da preduzimaju mere zaštite životne sredine od buke vazduhoplova i ostalih eksternih faktora koji utiču na buku, a posledica su obavljanja delatnosti i pružanja usluga u vazduhoplovstvu.

Ministar nadležan za poslove saobraćaja, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine propisuje postupke za smanjivanje buke pri poletanju i sletanju vazduhoplova, u skladu sa međunarodnim standardima.

Dužnost operatera aerodroma

Član 204.

Operater aerodroma dužan je da obezbedi da se pri korišćenju aerodroma primenjuju mere zaštite životne sredine, prema ovom zakonu i propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine.

Dopušteni nivoi buke i emisije izduvnih gasova na aerodromima

Član 205.

Emitovanje buke i emitovanje izduvnih gasova na aerodromima i u njihovoj okolini ne mogu biti iznad propisanih graničnih vrednosti.

Direktorat uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine propisuje dopuštene nivoe emisije buke na aerodromima, dopuštene nivoe emisije izduvnih gasova na aerodromima, način praćenja emisije i operativna ograničenja na pojedinim tačkama aerodroma, kao i mere za smanjenje emisije izduvnih gasova.

Merenje buke i područje zaštite od buke

Član 206.

Operateri opšteg aerodroma i aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz na kojima je tokom prethodne godine obavljeno više od 50.000 poletanja i sletanja vazduhoplova i operater mešovitog aerodroma, na kome lete vojni i mlazni vazduhoplovi dužan je da obezbedi stalno merenje buke koja se na aerodromu i njegovoj okolini stvara pri poletanju i sletanju vazduhoplova.

Rezultati merenja buke koriste se za izradu strateških karata buke i akcionih planova za zaštitu životne sredine od buke i vibracija vazdušnog saobraćaja u životnoj sredini i za određivanje područja zaštite od buke u kojima buka od vazduhoplova prelazi dopušteni nivo.

Direktorat, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine propisuje postupak merenja buke na aerodromima.

Glava deseta

UDESI I OZBILJNE NEZGODE VAZDUHOPLOVA

Pojam udesa i ozbiljne nezgode

Član 207.

Udes vazduhoplova je događaj koji je povezan s korišćenjem vazduhoplova i koji se desio, ako je reč o vazduhoplovu sa posadom, od ukrcavanja lica u vazduhoplov radi nameravanog leta do iskrcavanja lica iz vazduhoplova, ili, ako je reč o vazduhoplovu bez posade, od trenutka kada je vazduhoplov spreman da se pokrene u svrhu leta do trenutka kada se zaustavi na kraju leta i kada se ugasi osnovna pogonska grupa, pri čemu je nastala bilo koja od sledećih posledica:

1) smrt ili teška telesna povreda lica usled boravka u vazduhoplovu, direktnog kontakta s delom vazduhoplova, uključujući i delove koji su se odvojili od vazduhoplova, ili usled direktne izloženosti izduvnom mlazu mlaznog motora, izuzev kada su smrt ili teška telesna povreda nastupili kao posledica prirodnih uzroka, samopovređivanja, kada su ih prouzrokovala druga lica ili kada su zadesili "slepe putnike" koji su se skrivali izvan delova koji su na raspolaganju putnicima i posadi;
2) oštećenje vazduhoplova, otkaz njegove strukture koji negativno deluje na jačinu strukture ili karakteristike leta vazduhoplova ili zahteva veću popravku ili zamenu oštećene komponente, izuzev otkaza ili oštećenja motora kada je oštećenje ograničeno na jedan motor (uključujući njegove kapotaže ili agregate) ili izuzev oštećenja elisa, krajeva krila, antena, sondi, lopatica, guma, kočnica, točkova, aerodinamičke oplate, panela, vrata stajnog trapa, vetrobrana, oplate vazduhoplova (kao što su mala udubljenja ili mali otvori) ili manjih oštećenja na lopaticama glavnog rotora ili na lopaticama repnog rotora, stajnog trapa i onih oštećenja koja su nastala dejstvom grada ili udarom ptica (uključujući i rupe na radarskoj kupoli);
3) vazduhoplov je nestao ili mu nije moguće prići.

Ozbiljna nezgoda je nezgoda koja obuhvata okolnosti koje ukazuju da je postojala velika verovatnoća da dođe do udesa i povezana je sa korišćenjem vazduhoplova, a desila se, ako je reč o vazduhoplovu sa posadom, od ukrcavanja lica u vazduhoplov radi nameravanog leta do iskrcavanja lica iz vazduhoplova, ili, ako je reč o vazduhoplovu bez posade, od trenutka kada je vazduhoplov spreman da se pokrene u svrhu leta do trenutka kada se zaustavi na kraju leta i kada se ugasi osnovna pogonska grupa.

Vlasnik, kao i korisnik vazduhoplova koji je učestvovao u udesu ili ozbiljnoj nezgodi, član posade, svako lice koje učestvuje u održavanju, projektovanju, proizvodnji tog vazduhoplova ili u obuci njegove posade, svako lice koje je učestvovalo u pružanju tom vazduhoplovu usluga kontrole letenja, informisanja vazduhoplova u letu ili aerodromskih usluga, kao i zaposleni u Direktoratu, ukoliko imaju saznanja da se dogodio udes ili ozbiljna nezgoda u obavezi su da o tome, bez odlaganja, obaveste Centar za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda.

Istraživanje i analiza udesa i ozbiljne nezgode vazduhoplova

Član 208.

Udesi i ozbiljne nezgode vazduhoplova svestrano moraju da se istraže i analiziraju da bi se utvrdile činjenice pod kojima su se desili, ako je moguće otkrili njihovi uzroci i potom preduzele mere kojima se sprečavaju novi udesi i nove ozbiljne nezgode.

Istraživanje i otkrivanje uzroka udesa i ozbiljnih nezgoda vazduhoplova nema za cilj utvrđivanje krivične, privrednoprestupne, prekršajne, disciplinske, građanskopravne ili neke druge odgovornosti za udes i ozbiljnu nezgodu.

Centar za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda

Član 209.

Za obavljanje stručnih poslova koji se odnose na organizaciju i sprovođenje sigurnosnog istraživanja udesa i ozbiljnih nezgoda civilnih vazduhoplova, kao i za prikupljanje i analizu podataka od značaja za vazduhoplovnu sigurnost i predlaganje mera za sprečavanje novih udesa, obrazuje se Centar za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda (u daljem tekstu: Centar za istraživanje), kao posebna organizacija.

Centar za istraživanje deluje samostalno ili u saradnji sa telima nadležnim za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda drugih država, ako je to predviđeno potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Glavni istražitelj

Član 210.

Centrom za istraživanje rukovodi Glavni istražitelj koji ima položaj direktora posebne organizacije.

Glavnog istražitelja postavlja Vlada na pet godina, na predlog predsednika Vlade iz reda lica koja ispunjavaju uslove za zaposlenje u državnim organima, imaju visoko obrazovanje, odgovarajuću stručnost za obavljanje istraživanja udesa i ozbiljnih nezgoda i najmanje devet godina radnog iskustva u oblasti vazduhoplovstva.

Glavni istražitelj odgovoran je za svoj rad predsedniku Vlade.

Glavni istražitelj ima zamenika koga postavlja Vlada na pet godina, na predlog Glavnog istražitelja, i koji ima položaj zamenika direktora posebne organizacije.

Na uslove za postavljenje zamenika Glavnog istražitelja primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na Glavnog istražitelja.

Prestanak dužnosti Glavnog istražitelja

Član 211.

Glavnom istražitelju prestaje dužnost kada protekne vreme na koje je postavljen, ako podnese ostavku ili ako bude razrešen.

Glavni istražitelj razrešava se ako nesavesno obavlja svoju dužnost, ako je osuđen na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim dužnosti Glavnog istražitelja ili ako povredi propise kojima se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija.

Komisija za istraživanje uzroka udesa i ozbiljnih nezgoda vazduhoplova

Član 212.

Istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda vrši Komisija za istraživanje uzroka udesa i ozbiljnih nezgoda vazduhoplova (u daljem tekstu: Komisija).

Komisiju obrazuje Glavni istražitelj s liste stručnjaka (iz reda pilota, vazduhoplovnih inženjera, kontrolora letenja, meteorologa, lekara, pravnika i drugih lica iz vazduhoplovstva) koju, na predlog Glavnog istražitelja, za svaku kalendarsku godinu utvrđuje i objavljuje Vlada, vodeći računa o njihovim stručnim, moralnim i psihofizičkim sposobnostima za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda i o njihovom iskustvu u istraživanju udesa i ozbiljnih nezgoda.

Broj članova i sastav Komisije zavise od težine, vrste i obima udesa ili ozbiljne nezgode vazduhoplova.

Komisija je samostalna u radu i funkcionalno nezavisna od bilo koga čiji interesi mogu biti suprotni zadacima i ovlašćenjima Komisije.

Niko ne sme da ograniči sadržinu i obim istraživanja, da utiče na sadržinu ili obim prethodnog, privremenog ili završnog izveštaja o istraživanju udesa ili ozbiljne nezgode vazduhoplova ili na sadržinu i obim sigurnosnih preporuka Komisije.

U toku istraživanja udesa ili ozbiljne nezgode Glavni istražitelj, po potrebi, može angažovati i druge stručnjake, uključujući i one sa liste stručnjaka, a koji nisu članovi Komisije, ako njihovo učešće u istraživanju može doprineti utvrđivanju uzroka udesa i ozbiljne nezgode vazduhoplova.

Članovi Komisije, kao i angažovani stručnjaci iz stava 6. ovog člana imaju pravo na naknadu za svoj rad.

Udes i ozbiljna nezgoda stranog vazduhoplova

Član 213.

Ako strani vazduhoplov pretrpi udes ili ozbiljnu nezgodu u Republici Srbiji, Glavni istražitelj o tome obaveštava nadležni organ države u kojoj je vazduhoplov registrovan, države korisnika vazduhoplova, države proizvođača vazduhoplova, države projektovanja vazduhoplova i nadležne organe država čiji su se državljani nalazili u vazduhoplovu.

Ovlašćeni predstavnici nadležnih organa država koji se obaveštavaju o udesu ili ozbiljnoj nezgodi mogu da učestvuju u radu Komisije.

Odnos sa istražnim organima

Član 214.

Istražni organi ne smeju da ometaju Komisiju da istražuje udes i ozbiljnu nezgodu.

Komisija je dužna da istražnom organu, na njegov zahtev, pruži svu potrebnu tehničku pomoć.

Ovlašćenja u istraživanju udesa i ozbiljne nezgode

Član 215.

Dok istražuju udes i ozbiljnu nezgodu, Glavni istražitelj i članovi Komisije ovlašćeni su da:

1) odmah slobodno pristupe mestu udesa i ozbiljne nezgode i vazduhoplovu, njegovoj sadržini ili olupini;
2) bez odlaganja obezbede dokazni materijal i kontrolisano uklone ostatke ili delove vazduhoplova, radi obavljanja potrebnih ispitivanja i analiza;
3) odmah neposredno pristupe uređajima za snimanje leta i da koriste njihovu sadržinu, kao i sadržinu drugih snimljenih materijala;
4) zahtevaju pregled tela žrtava i obave neposredan uvid u rezultate pregleda tela žrtava ili rezultate ispitivanja uzoraka uzetih s tela žrtava;
5) zahtevaju obavljanje lekarskog pregleda lica koja su učestvovala u operacijama vazduhoplova i da obave neposredan uvid u rezultate pregleda ili u rezultate ispitivanja uzoraka uzetih od njih;
6) uzmu izjave od svedoka udesa ili ozbiljne nezgode i da zahtevaju dostavljanje informacija ili dokaza koji su relevantni za istraživanje udesa i ozbiljne nezgode;
7) slobodno pristupe relevantnim dokumentima i informacijama koje poseduju vlasnik, korisnik, proizvođač vazduhoplova, imalac potvrde o tipu, nadležna organizacija za održavanje vazduhoplova, centar za obuku, pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, operateri aerodroma i Direktorat.

Obezbeđivanje mesta udesa ili ozbiljne nezgode

Član 216.

Vazduhoplov koji je pretrpeo udes ili ozbiljnu nezgodu ili njegovi delovi ne smeju da se uklone s mesta udesa pre no što se obezbedi očuvanje tragova udesa ili ozbiljne nezgode i pribavi saglasnost Glavnog istražitelja i, ako postoji osnovana sumnja da je učinjeno krivično delo - istražnog organa.

Pomeranje vazduhoplova koji je pretrpeo udes ili ozbiljnu nezgodu dozvoljeno je samo ako je to neophodno radi spasavanja lica, prtljaga i robe, otklanjanja opasnosti od požara ili drugih opasnosti ili ako vazduhoplov ometa sigurno odvijanje vazdušnog saobraćaja.

Korisnik vazduhoplova dužan je da po okončanju istraživanja udesa ili ozbiljne nezgode ukloni oštećeni ili uništeni vazduhoplov i njegove delove.

Završni izveštaj o udesu ili ozbiljnoj nezgodi

Član 217.

Komisija je dužna da istraži udes ili ozbiljnu nezgodu, da se postara da otkrije uzrok udesa ili ozbiljne nezgode, da otkrije njihove posledice i da utvrdi sve činjenice koje su u vezi s udesom ili ozbiljnom nezgodom.

Komisija je dužna da o rezultatima svog istraživanja sačini završni izveštaj, da ga dostavi Vladi i da, ako je potrebno, u izveštaju predloži mere kojima se sprečavaju novi udesi ili ozbiljne nezgode i da o merama obavesti Direktorat.

Komisija je dužna da o predloženim merama obavesti lica, organizacije i organe koji su obuhvaćeni merama, a oni su dužni da predložene mere razmotre i da o tome šta su preduzeli obaveste Komisiju i Direktorat.

Završni izveštaj Komisije mora biti dostupan javnosti, ali ne i identitet lica koja su učestvovala u udesu ili ozbiljnoj nezgodi.

Mešovita civilno-vojna komisija

Član 218.

Ako su u udesu ili ozbiljnoj nezgodi učestvovali civilni i domaći ili strani vojni vazduhoplov, udes ili ozbiljnu nezgodu istražuje mešovita civilno-vojna komisija.

Polovinu članova u mešovitu civilno-vojnu komisiju imenuje Glavni istražitelj sa liste stručnjaka iz člana 212. zakona, a drugu polovinu članova imenuje ministar nadležan za poslove odbrane.

Mešovitoj civilno-vojnoj komisiji predsedava Glavni istražitelj.

Posebna komisija

Član 219.

Udes ili ozbiljnu nezgodu u kojoj su učestvovali domaći ili strani vojni vazduhoplovi istražuje posebna komisija.

Predsednika i članove posebne komisije imenuje ministar nadležan za poslove odbrane.

Podzakonski propisi

Član 220.

Udesi i ozbiljne nezgode koje istražuje Komisija, uslove pod kojima se imenuje Komisija, način njenog rada i način istraživanja udesa i ozbiljnih nezgoda bliže se uređuju propisom Vlade, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Uslove pod kojima se imenuje mešovita civilno-vojna komisija, način njenog rada i način istraživanja udesa i ozbiljnih nezgoda bliže se uređuju propisom Vlade, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja uz saglasnost ministra za poslove odbrane.

Imenovanje posebne komisije i način njenog rada bliže se uređuju propisom ministra nadležnog za poslove odbrane.

Glava jedanaesta

OLAKŠICE

Nacionalni program za olakšice u vazdušnom saobraćaju

Član 221.

Nacionalni program za olakšice u vazdušnom saobraćaju čini skup mera, aktivnosti i tehnoloških postupaka kojima se olakšava obavljanje međunarodnog javnog avio-prevoza i ubrzavaju protok putnika, prtljaga, pošte i robe.

Nacionalnim programom za olakšice u vazdušnom saobraćaju utvrđuju se državni organi, organizacije, pravna lica, operateri aerodroma, avio-prevozioci i drugi subjekti koji sprovode program i određuju njihove obaveze i odgovornosti u sprovođenju programa.

Nacionalni program za olakšice u vazdušnom saobraćaju donosi Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Nacionalni komitet za olakšice u vazdušnom saobraćaju

Član 222.

Radi koordinacije sprovođenja Nacionalnog programa za olakšice u vazdušnom saobraćaju i davanja preporuka za unapređenje mera predviđenih programom, Vlada osniva Nacionalni komitet za olakšice u vazdušnom saobraćaju, kao povremeno radno telo Vlade.

Za članove Nacionalnog komiteta za olakšice u vazdušnom saobraćaju Vlada imenuje predstavnike ministarstava nadležnih za poslove saobraćaja, spoljnih poslova, unutrašnjih poslova, finansija, carine, poljoprivrede, turizma, zdravlja i zaštite životne sredine, predstavnike Direktorata i predstavnike operatera aerodroma i avio-prevozilaca.

Rad Nacionalnog komiteta za olakšice u vazdušnom saobraćaju bliže se uređuje propisom Vlade, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Glava dvanaesta

BEZBEDNOST U VAZDUHOPLOVSTVU

Pojam bezbednosti u vazduhoplovstvu i radnje nezakonitog ometanja

Član 223.

Bezbednost u vazduhoplovstvu je skup mera i ljudskih i materijalnih potencijala kojima se vazduhoplovstvo obezbeđuje od radnji nezakonitog ometanja.

Kao radnje nezakonitog ometanja naročito se smatraju: nasilje protiv lica u vazduhoplovu u letu, ako ono može da ugrozi bezbednost vazduhoplova; uništenje vazduhoplova koji se koristi u vazdušnom saobraćaju ili takvo nanošenje štete vazduhoplovu koje bi moglo da vazduhoplov učini nesposobnim za let ili da ugrozi sigurnost i/ili bezbednost leta; postavljanje naprave ili materije na vazduhoplov u upotrebi, kojima vazduhoplov može biti uništen ili kojima bi mogla da se prouzrokuje šteta koja bi vazduhoplov učinila nesposobnim za let ili ugrozila bezbednost i/ili sigurnost leta; uništenje ili oštećenje tehničkih sistema vazdušnog saobraćaja ili ometanje njihovog rada, ako to može da ugrozi sigurnost vazduhoplova u letu; davanje lažnih obaveštenja kojima se ugrožava sigurnost vazduhoplova u letu; nezakonita i namerna upotreba bilo koje naprave, materije ili oružja za izvršenje dela nasilja protiv lica na aerodromu koje ima ili može da ima za posledicu tešku telesnu povredu ili smrt lica ili koje za posledicu može da ima uništenje ili teško oštećenje objekata, opreme ili sredstava na aerodromu ili vazduhoplova van upotrebe koji se na njemu nalazi, ako se time ugrožava ili može da se ugrozi bezbednost na aerodromu.

Nacionalni program za bezbednost u vazduhoplovstvu

Član 224.

U cilju primene standarda u oblasti bezbednosti u vazduhoplovstvu, Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja, donosi Nacionalni program za bezbednost u vazduhoplovstvu.

Nacionalnim programom za bezbednost u vazduhoplovstvu određuju se mere i postupci kojima se omogućava bezbednost u vazduhoplovstvu, naročito sprečavanje različitih oblika radnji nezakonitog ometanja, obaveze državnih organa i drugih subjekata koje se odnose na sprovođenje mera bezbednosti, delovanje u vanrednim situacijama, određivanje bezbednosno-restriktivnih zona na aerodromima i uslovi za ulazak u njih i kretanje u njima, kontrola načina na koji se preduzimaju mere bezbednosti, kontrola efikasnosti mera bezbednosti, obuka za sprovođenje bezbednosti i uslovi koje moraju da ispune sva lica koja obavljaju bezbednosni pregled. Na osnovu Nacionalnog programa za bezbednost u vazduhoplovstvu Direktorat donosi Program za kontrolu kvaliteta mera bezbednosti u vazduhoplovstvu i Program obuke u oblasti bezbednosti u vazduhoplovstvu.

Nacionalni program za bezbednost u vazduhoplovstvu, Program za kontrolu kvaliteta mera bezbednosti u vazduhoplovstvu i Program obuke u oblasti bezbednosti u vazduhoplovstvu sprovodi Direktorat.

Nacionalni komitet za bezbednost u vazduhoplovstvu

Član 225.

Radi usklađivanja delovanja organa i organizacija koje sprovode mere bezbednosti u vazduhoplovstvu i davanja preporuka kako da se one poboljšavaju, Vlada obrazuje Nacionalni komitet za bezbednost u vazduhoplovstvu, kao povremeno radno telo Vlade.

Sastav i način rada Nacionalnog komiteta za bezbednost u vazduhoplovstvu propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Aerodromski komitet za bezbednost u vazduhoplovstvu

Član 226.

Operater aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz i operater opšteg aerodroma dužan je da na aerodromu obrazuje Aerodromski komitet za bezbednost u vazduhoplovstvu, da bi sprovodio i koordinirao mere bezbednosti na koje je ovlašćen Nacionalnim programom za bezbednost u vazduhoplovstvu i programom za bezbednost u vazduhoplovstvu koji sačini operater aerodroma.

Za članove Aerodromskog komiteta za bezbednost u vazduhoplovstvu imenuju se predstavnici svih subjekata koji su uključeni u sprovođenje mera bezbednosti na aerodromu.

Programi za bezbednost u vazduhoplovstvu

Član 227.

Operater aerodroma, pružaoci usluga zemaljskog opsluživanja, domaći i strani avio-prevozilac, pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, kao i drugi subjekti određeni Nacionalnim programom za bezbednost u vazduhoplovstvu, dužni su, u skladu sa tim programom, da sačine i primenjuju sopstvene programe za bezbednost u vazduhoplovstvu.

Program za bezbednost u vazduhoplovstvu primenjuje se kad ga odobri Direktorat.

Program za bezbednost u vazduhoplovstvu koji je sačinio strani avio-prevozilac iz države članice Evropske unije, koji obavlja saobraćaj sa Republikom Srbijom, prihvata se bez vođenja postupka za odobravanje ako ga je odobrio nadležni organ države članice Evropske unije.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje odobrenja na program za bezbednost u vazduhoplovstvu i za njegove izmene ili dopune plaća se taksa Direktoratu.

Kontrolisana i bezbednosno-restriktivna zona aerodroma

Član 228.

Operater aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz i operater opšteg aerodroma dužni su da, po pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i posebne organizacije nadležne za bezbednosno-informativne poslove, odrede kontrolisanu i bezbednosno-restriktivnu zonu, službene prolaze i prolaze za putnike i da za to pribave saglasnost Direktorata.

Kontrola pristupa. Bezbednosni pregled

Član 229.

Na aerodromima koji se koriste za javni avio-prevoz i na opštim aerodromima obavlja se kontrola pristupa lica i vozila u kontrolisanu zonu aerodroma i u bezbednosno-restriktivnu zonu aerodroma.

Na ulazu u bezbednosno-restriktivnu zonu aerodroma obavlja se i bezbednosni pregled putnika i njihovog ručnog prtljaga, lica koja nisu putnici i stvari koje ona nose sa sobom, predatog prtljaga, robe i pošte, zaliha namenjenih potrošnji na aerodromu, zaliha namenjenih potrošnji tokom leta, kao i pregled vozila.

Pregled iz stava 2. ovog člana obavlja, uz neposredan nadzor ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, operater aerodroma ili pravno lice koje sa operaterom aerodroma zaključi ugovor o obavljanju bezbednosnog pregleda.

Za obavljanje bezbednosnog pregleda potrebna je dozvola koju izdaje Direktorat, na određeno vreme.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, bezbednosni pregled nije obavezno vršiti na ulazu u bezbednosno-restriktivnu zonu aerodroma:

1) za robu i poštu koje je pregledao regulisani agent ili poznati pošiljalac;
2) za zalihe namenjene potrošnji na aerodromu koje je pregledao poznati snabdevač tih zaliha;
3) za zalihe namenjene potrošnji tokom leta koje je pregledao regulisani snabdevač tih zaliha ili je u pitanju samoopsluživanje;
4) u drugim slučajevima predviđenim u Nacionalnom programu za bezbednost u vazduhoplovstvu.

Za sticanje statusa regulisanog agenta, poznatog pošiljaoca i regulisanog snabdevača zaliha namenjenih potrošnji tokom leta potrebno je odobrenje koje izdaje Direktorat.

Podzakonski propis

Član 230.

Mere bezbednosti u vazduhoplovstvu, način na koji se obavlja bezbednosni pregled, uslove pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola za obavljanje bezbednosnog pregleda, vreme na koje se dozvola izdaje i obrazac dozvole, kao i uslovi za izdavanje odobrenja za sticanje statusa regulisanog agenta, poznatog pošiljaoca i regulisanog snabdevača zaliha namenjenih potrošnji tokom leta bliže se određuju propisom Direktorata.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje, produženje važenja ili izmenu dozvole za obavljanje bezbednosnog pregleda, kao i za izdavanje odobrenja za sticanje statusa regulisanog agenta, poznatog pošiljaoca i regulisanog snabdevača zaliha namenjenih potrošnji tokom leta plaća se taksa Direktoratu.

Obaveze operatera aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz i operatera opšteg aerodroma

Član 231.

Operater aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz i operater opšteg aerodroma dužni su da obezbede prostor za pregled vazduhoplova koji je predmet nezakonitog ometanja; uslove za kontrolu i sprečavanje neovlašćenog pristupa u kontrolisanu i bezbednosno-restriktivnu zonu aerodroma; odgovarajuće prostorije za sprovođenje bezbednosnog pregleda i tehničku opremu za obavljanje bezbednosnog pregleda.

Bezbednosni pregled objekata, instalacija, uređaja i opreme na aerodromu obavlja operater aerodroma, a bezbednosni pregled vazduhoplova koji je predmet nezakonitog ometanja - ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.

Naknada za bezbednost

Član 232.

Troškovi ostvarivanja materijalno tehničkih uslova za sprovođenje bezbednosnog pregleda i troškovi sprovođenja bezbednosnog pregleda nadoknađuju se iz naknade za bezbednost koju putnici u vazdušnom saobraćaju u odlasku plaćaju operateru aerodroma.

Visinu naknade za bezbednost određuje operater aerodroma, uz prethodnu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja.

Unošenje oružja i zabranjenih predmeta

Član 233.

U putničku kabinu vazduhoplova i u bezbednosno-restriktivnu zonu ne smeju da se unose hladno ili vatreno oružje, municija, eksplozivne, zapaljive ili opasne materije, kao i sredstva i predmeti koji se nalaze na listi zabranjenih predmeta koju propiše Direktorat.

Nošenje i korišćenje oružja i municije dozvoljeno je samo izuzetno, pod uslovima koje propiše ministar nadležan za unutrašnje poslove.

Lice koje poseduje hladno ili vatreno oružje ili municiju dužno je da ih prijavi pri registraciji za let i preda ovlašćenom pripadniku ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove na aerodromu, s tim što mu se hladno ili vatreno oružje i municija vraćaju po iskrcavanju.

Način predaje i način vraćanja hladnog ili vatrenog oružja i municije propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove.

Način postupanja sa eksplozivnim, zapaljivim ili opasnim materijama, kao i sredstvima i predmetima koji se nalaze na listi zabranjenih predmeta propisuje Direktorat.

Zabrana ulaska u kontrolisanu i bezbednosno-restriktivnu zonu. Znak identifikacije

Član 234.

Zabranjen je ulazak i kretanje lica koja nisu putnici i vozila u kontrolisanoj i bezbednosno-restriktivnoj zoni bez odgovarajućeg znaka identifikacije koji izdaje operater aerodroma.

Pre izdavanja znaka identifikacije, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i posebna organizacija nadležna za bezbednosno-informativne poslove vrše bezbednosnu proveru lica kome se izdaje znak identifikacije.

Licu koje odbije bezbednosni pregled ne dozvoljava se ulazak u bezbednosno-restriktivnu zonu.

Test mera bezbednosti

Član 235.

U cilju kontrole kvaliteta mera bezbednosti u vazduhoplovstvu, Direktorat, u saradnji sa ministarstvom nadležnim za unutrašnje poslove, sprovodi test mera bezbednosti.

Test mera bezbednosti je simulacija radnje nezakonitog ometanja kojom se kontroliše primena mera bezbednosti u vazduhoplovstvu.

Test mera bezbednosti se sprovodi u skladu sa zahtevima iz Nacionalnog programa za bezbednost u vazduhoplovstvu i Programa za kontrolu kvaliteta mera bezbednosti u vazduhoplovstvu.

Glava trinaesta

ORGAN I ORGANIZACIJA NADLEŽNI ZA VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ

I. MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE SAOBRAĆAJA

Član 236.
Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja obavlja poslove državne uprave koji se odnose na oblikovanje i vođenje politike Vlade u oblasti vazdušnog saobraćaja; strategiju razvoja vazdušnog saobraćaja; uređenje sistema vazdušnog saobraćaja; učešće u pripremi i potpisivanju bilateralnih i multilateralnih sporazuma u oblasti vazdušnog saobraćaja; osiguravanje pravilne primene potvrđenih međunarodnih ugovora u oblasti vazdušnog saobraćaja; pitanja vezana za uspostavljanje i pružanje usluga redovnog i vanrednog međunarodnog javnog avio-prevoza koja proizlaze iz potvrđenih bilateralnih i multilateralnih sporazuma u oblasti vazdušnog saobraćaja; nadzor nad radom Direktorata u vršenju poverenih javnih ovlašćenja i druge poslove koji su određeni ovim i drugim zakonom.

II. DIREKTORAT CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA REPUBLIKE SRBIJE

Osnivanje i pravni položaj

Član 237.

Ovim zakonom osniva se Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, kao javna agencija nad kojom osnivačka prava vrši Vlada u ime Republike Srbije i koja, kao javno ovlašćenje, obavlja poslove državne uprave koji su joj ovim zakonom povereni.

Direktorat ima svojstvo pravnog lica sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim ovim zakonom i drugim propisima.

Direktorat za svoje obaveze odgovara svojom imovinom.

Sedište Direktorata je u Beogradu.

Poslovi Direktorata

Član 238.

Direktorat donosi propise i prvostepene upravne akte kad je na to ovlašćen ovim zakonom ili drugim propisom, izdaje javne isprave i vodi evidencije za koje je ovlašćen ovim zakonom ili drugim propisom, obavlja odit (proveru) i inspekcijski nadzor nad vazduhoplovnim subjektima, učestvuje u radu međunarodnih vazduhoplovnih organizacija i institucija i njihovih radnih tela, sarađuje s nadležnim organima drugih država i obavlja druge poslove određene ovim zakonom, drugim propisom ili statutom Direktorata.

Direktoratu se poveravaju poslovi državne uprave za koje je ovlašćen ovim zakonom, a koji se odnose na donošenje propisa i prvostepenih upravnih akata, obavljanje inspekcijskog nadzora, izdavanje javnih isprava i vođenje evidencija.

Direktorat je nacionalno nadzorno telo Republike Srbije u vazdušnoj plovidbi, prema propisima Evropske unije, i kao takav izdaje sertifikat za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi i proverava da li pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi i dalje ispunjavaju uslove za pružanje usluga.

Propisi Direktorata

Član 239.

Propisi koje donosi Direktorat moraju po prirodi i nazivu da odgovaraju propisima organa državne uprave.

Propisi Direktorata objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije”, bez plaćanja naknade za objavljivanje.

Propis Direktorata izuzetno može da uputi na međunarodne akte i propise, međunarodne standarde i preporučenu praksu koji se u tom slučaju neposredno primenjuju. U tom slučaju propis Direktorata obavezno sadrži informaciju na koji način su međunarodni akti i propisi, međunarodni standardi i preporučena praksa na koje on upućuje dostupni (putem Interneta ili na drugi pogodan način).

Protiv prvostepenih upravnih akata koje Direktorat donese u upravnom postupku može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove saobraćaja.

U slučaju kada je ugrožena sigurnost ili bezbednost vazdušnog saobraćaja žalba iz stava 4. ovog člana ne odlaže izvršenje upravnog akta.

Statut

Član 240.

Direktorat ima statut kojim se uređuje:

1) delatnost Direktorata;
2) organizacija i način obavljanja poslova Direktorata;
3) delokrug organa Direktorata;
4) zastupanje Direktorata;
5) prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih;
6) opšta akta i način njihovog donošenja;
7) postupak izmene statuta;
8) druga pitanja značajna za rad Direktorata.

Na statut Direktorata saglasnost daje Vlada.

Organi Direktorata

Član 241.

Organi Direktorata su upravni odbor i direktor.

Delokrug upravnog odbora

Član 242.

Upravni odbor:

1) usvaja godišnji program rada Direktorata;
2) usvaja finansijski plan i izveštaje koje Direktorat podnosi Vladi;
3) donosi statut;
4) donosi opšte akte za koje nije nadležan direktor;
5) usmerava rad direktora i izdaje mu uputstva za rad;
6) nadzire poslovanje Direktorata;
7) vrši druge poslove određene zakonom kojim se uređuju javne agencije.

Sastav upravnog odbora

Član 243.

Upravni odbor ima pet članova, koje, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja, imenuje Vlada na period od pet godina i koji mogu biti ponovo imenovani.

Upravni odbor ima predsednika, koga, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja, imenuje Vlada među članovima upravnog odbora koje je imenovala.

Članovi upravnog odbora imaju pravo na naknadu za svoj rad čiji neto iznos ne može biti viši od jednostruke ukupne prosečne zarade po zaposlenom bez poreza i doprinosa, koja je isplaćena u Republici Srbiji u oktobru mesecu u godini koja prethodi godini u kojoj se vrši isplata naknade, prema podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Direktor

Član 244.

Direktor zastupa i predstavlja Direktorat, rukovodi radom i poslovanjem Direktorata, donosi propise i pojedinačne pravne akte Direktorata, donosi pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Direktoratu, odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Direktoratu, izdaje direktive kojima određuje način rada, postupanja i ponašanja zaposlenih u Direktoratu, priprema i sprovodi odluke upravnog odbora i obavlja druge poslove određene zakonom kojim se uređuju javne agencije i drugim propisima i opštim aktima.

Zamenik direktora

Član 245.

Direktor ima zamenika koji ga zamenjuje dok je odsutan ili sprečen da obavlja dužnost, koji se imenuje po istom postupku kao i direktor.

Finansiranje Direktorata

Član 246.

Direktorat obezbeđuje sredstva za obavljanje poslova iz svog delokruga iz:

1) taksa za koje je ovim zakonom propisano da se plaćaju Direktoratu;
2) dela naknada koje se plaćaju u skladu sa Multilateralnim sporazumom o rutnim naknadama ili drugim potvrđenim međunarodnim ugovorima i dela terminalnih naknada, utvrđenih godišnjom troškovnom bazom na ime izvršavanja regulatornih i nadzornih poslova;
3) naknade koju, za unapređenje vazdušnog saobraćaja, plaćaju svi putnici u javnom avio-prevozu u odlasku, posredstvom operatera aerodroma;
4) naknade koju, za unapređenje vazdušnog saobraćaja, plaćaju korisnici vazduhoplova po toni prevezene pošte i robe u avio-prevozu u odlasku, posredstvom operatera aerodroma;
5) ostalih izvora, u skladu sa zakonom.

Propis Direktorata o visini taksi za koje je ovim zakonom određeno da se plaćaju Direktoratu, visini naknade koju plaćaju svi putnici u javnom avio-prevozu u odlasku i visini naknade koju plaćaju korisnici vazduhoplova po toni prevezene pošte i robe u avio-prevozu u odlasku stupa na snagu po pribavljenoj saglasnosti Vlade.

Primena ostalih propisa na Direktorat

Član 247.

Na sve što ovim zakonom nije uređeno, u pogledu položaja Direktorata primenjuje se zakon kojim se uređuju javne agencije.

Na prava, obaveze i odgovornosti direktora Direktorata, zamenika direktora i zaposlenih u Direktoratu primenjuju se opšti propisi o radu.

Glava četrnaesta

ODIT (PROVERA) I INSPEKCIJSKI NADZOR

I. NADLEŽNOST I PRIMENA PROPISA

Član 248.

Odit (proveru) i inspekcijski nadzor obavlja Direktorat.

Na sve što ovim zakonom nije uređeno, u pogledu odita (provere) i inspekcijskog nadzora primenjuje se zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak, a na inspekcijski nadzor - i zakon kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

II. ODIT (PROVERA)

Objekat odita (provere), pojam i vrste odita (provere)

Član 249.

Oditu (u daljem tekstu: provera) podležu privredno društvo, drugo pravno lice, organ državne uprave, organizacija i preduzetnik koji obavljaju delatnosti ili pružaju usluge u vazduhoplovstvu (u daljem tekstu: objekat provere).

Proverom se utvrđuje da li objekat provere ispunjava uslove za obavljanje delatnosti ili pružanje usluga u vazduhoplovstvu.

Osnovnom proverom ispituje se da li objekat provere ispunjava uslove za sticanje dozvole ili drugog pojedinačnog pravnog akta.

Periodična provera obavlja se dok dozvola ili drugi pojedinačni pravni akt važi.

Za sprovođenje provere plaća se taksa Direktoratu.

Provera se obavlja kao povereni posao državne uprave.

Program periodične provere

Član 250.

Direktorat sastavlja program periodične provere za svaku godinu i o vremenu provere obaveštava odgovorno lice u objektu provere.

Direktorat obaveštava odgovorno lice u objektu provere i o predmetu, planu i načinu provere.

Proverivači

Član 251.

Proveru sprovode ovlašćena lica Direktorata (proverivači).

Proverivač ima pravo i dužnost da proveri objekte, opremu, uređaje, projekte, dokumentaciju i javne isprave objekta provere; da načini uvid u proces rada i kvalitet usluga koje pruža objekat provere i da uzme sve izjave koje su potrebne da bi utvrdio činjenično stanje.

Dok obavlja proveru, proverivač je dužan da nosi službenu legitimaciju kojom dokazuje svoje svojstvo.

Izveštaj proverivača, korektivne mere i postupanje direktora Direktorata

Član 252.

Proverivači izrađuju pismeni izveštaj o proveri koji sadrži činjenično stanje i utvrđene, opisane i dokumentovane nepravilnosti.

Pismeni izveštaj se dostavlja direktoru Direktorata i objektu provere.

Zavisno od sadržine izveštaja, Direktorat može naložiti objektu provere da predloži korektivne mere za otklanjanje nepravilnosti i rokove za njihovo preduzimanje.

Direktorat je dužan da proceni korektivne mere koje je predložio objekat provere i da ih prihvati ako su pogodne za otklanjanje nepravilnosti, a objekat provere dužan je da primeni korektivne mere koje je prihvatio Direktorat.

Rok u kome objekat provere preduzima korektivne mere određuju sporazumno Direktorat i objekat provere.

Po okončanju rada proverivača, konačnu odluku o ishodu provere donosi direktor Direktorata.

Poveravanje pojedinih poslova unutar provere. Priznavanje stranog dokumenta

Član 253.

Direktorat može da fizičkom ili pravnom licu poveri pojedine poslove unutar provere, pod uslovom da ono ima dozvolu za sprovođenje pojedinih poslova unutar provere.

Dozvolu za sprovođenje pojedinih poslova unutar provere izdaje Direktorat, na određeno vreme.

Direktorat može da prizna dokument o pravu na sprovođenje provere koji je izdala strana država ili međunarodna organizacija, ako uslovi pod kojima je on izdat nisu blaži od uslova koji su propisani za sprovođenje provere u Republici Srbiji.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje, produženje važenja ili izmenu dozvole za sprovođenje pojedinih poslova unutar provere i za postupanje po zahtevu za priznavanje stranog dokumenta o pravu na sprovođenje provere plaća se taksa Direktoratu.

Podzakonski propis

Član 254.

Bliži način sprovođenja provere, bliže uslove za sticanje svojstva proverivača, bliži način ostvarivanja prava i obaveze proverivača i obrazac njihove službene legitimacije, bliži način ostvarivanja prava i obaveze objekta provere i sadržina izveštaja o proveri bliže se određuju propisom Direktorata.

Direktorat propisuje i poslove unutar provere koji mogu da se povere fizičkim ili pravnim licima, bliže uslove koje fizička ili pravna lica moraju da ispune da bi im se izdala dozvola, vreme na koje se dozvola izdaje, bliže uslove pod kojima se menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola i obrazac dozvole.

III. INSPEKCIJSKI NADZOR

1. Pojam inspekcijskog nadzora. Vazduhoplovni inspektor

Član 255.

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, međunarodnih akata i prihvaćenih domaćih i međunarodnih standarda i preporučene prakse, vrši Direktorat, preko vazduhoplovnog inspektora.

Inspekcijski nadzor se vrši nad pružaocem usluga u vazdušnoj plovidbi, avio-prevoziocem, vlasnikom ili korisnikom vazduhoplova, operaterom aerodroma, letilišta ili terena, investitorom aerodroma, vazduhoplovno-tehničkom organizacijom, vazduhoplovnim osobljem, kao i nad drugim privrednim društvima, drugim pravnim licima, preduzetnicima i fizičkim licima koja obavljaju delatnosti, poslove ili pružaju usluge u vazduhoplovstvu (u daljem tekstu: objekat inspekcijskog nadzora).

Dok obavlja inspekcijski nadzor vazduhoplovni inspektor je dužan da nosi službenu legitimaciju.

Obrazac službene legitimacije vazduhoplovnog inspektora propisuje Direktorat.

Vazduhoplovni inspektor ne može da izrađuje ili učestvuje u izradi planske ili tehničke dokumentacije i tehničkoj kontroli tehničke dokumentacije predmeta inspekcijskog nadzora i da vrši stručni nadzor nad proizvodnjom, izgradnjom, odnosno izvođenjem radova na predmetu inspekcijskog nadzora.

2. Prava i dužnosti vazduhoplovnog inspektora

Član 256.

Vazduhoplovni inspektor vodi postupak, donosi rešenja i preduzima mere u okviru prava i dužnosti određenih ovim zakonom.

Vazduhoplovni inspektor ima pravo i dužnost da u vršenju inspekcijskog nadzora:

1) pregleda opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju objekta inspekcijskog nadzora;
2) pregleda:

(1) aerodrome, letilišta i terene,

(2) vazduhoplove i vazduhoplovne proizvode,

(3) komunikacione, navigacione i nadzorne sisteme, uređaje, opremu i objekte,

(4) poslovne prostorije, postrojenja, instalacije, sredstva rada i proizvode,

(5) druge objekte, uređaje i predmete objekta inspekcijskog nadzora;
3) sasluša i uzima izjave od odgovornih lica objekta inspekcijskog nadzora i drugih lica;
4) zahteva izveštaje i podatke o radu objekta inspekcijskog nadzora;
5) obavi neposredni uvid u rad osoblja objekta inspekcijskog nadzora;
6) preduzima druge mere i radnje za koje je ovlašćen.

Vazduhoplovni inspektor je dužan da o svom prisustvu obavesti odgovorno lice u objektu inspekcijskog nadzora.

Odgovorno lice u objektu inspekcijskog nadzora dužno je da postupi po nalogu vazduhoplovnog inspektora.

3. Ovlašćenja vazduhoplovnog inspektora

Ovlašćenje da se naloži otklanjanje nepravilnosti

Član 257.

Vazduhoplovni inspektor ovlašćen je da, ako uoči nepravilnosti u radu objekta inspekcijskog nadzora, donese rešenje kojim objektu inspekcijskog nadzora nalaže da otkloni nepravilnosti i da odredi rok u kome je objekat inspekcijskog nadzora dužan da otkloni nepravilnosti.

Objekat inspekcijskog nadzora je dužan da izvrši rešenje vazduhoplovnog inspektora.

Odgovorno lice u objektu inspekcijskog nadzora dužno je da, u roku od 48 sati od časa kada je protekao rok koji je određen za otklanjanje nepravilnosti, pismeno obavesti vazduhoplovnog inspektora da li su nepravilnosti otklonjene.

Ovlašćenje na privremenu zabranu i ograničenje

Član 258.

Zavisno od ishoda inspekcijskog nadzora i težine neposrednog ugrožavanja sigurnosti i bezbednosti u vazduhoplovstvu, vazduhoplovni inspektor ovlašćen je da odmah donese rešenje kojim:

1) privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku privremeno zabranjuje obavljanje delatnosti ili pružanje usluga;
2) privrednom društvu, drugom pravnom licu, preduzetniku ili fizičkom licu zabranjuje radnje koje mogu da budu opasne po sigurnost i bezbednost u vazduhoplovstvu, život i zdravlje ljudi, životnu sredinu i imovinu;
3) privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku privremeno ograničava ili privremeno zabranjuje korišćenje vazduhoplova, aerodroma, objekata, prostorija, sredstava za rad, opreme, sistema ili uređaja koji ne ispunjavaju uslove koji su propisani za njihovo korišćenje.

Vazduhoplovni inspektor ovlašćen je da privremeno zabrani rad licu koje spada u vazduhoplovno osoblje čiji poslovi neposredno utiču na sigurnost vazdušnog saobraćaja, pod uslovima koji su određeni u članu 186. ovog zakona.

Ovlašćenje na podnošenje predloga direktoru Direktorata

Član 259.

Vazduhoplovni inspektor može uz pismeno obrazloženje da predloži direktoru Direktorata:

1) izmenu, suspenziju ili stavljanje van snage dozvole ili drugog pojedinačnog pravnog akta kojim se utvrđuje da privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ispunjava uslove za obavljanje delatnosti ili pružanje usluga u vazduhoplovstvu;
2) da naloži da centar za obuku izmeni, suspenduje ili stavi van snage potvrdu o obučenosti lica koje spada u vazduhoplovno osoblje čiji poslovi posredno utiču na sigurnost vazdušnog saobraćaja ili da sprovede vanrednu proveru stručne obučenosti tih lica;
3) vanrednu proveru stručne obučenosti ili zdravstvene sposobnosti lica koje spada u vazduhoplovno osoblje čiji poslovi neposredno utiču na sigurnost vazdušnog saobraćaja.

4. Zapisnik o inspekcijskom nadzoru

Član 260.

Vazduhoplovni inspektor dužan je da odmah po okončanju nadzora i na licu mesta sastavi zapisnik o inspekcijskom nadzoru, koji sadrži i mere koje su naložene objektu inspekcijskog nadzora.

Izuzetno, vazduhoplovni inspektor koji pismenim rešenjem zabrani rad licu koje spada u vazduhoplovno osoblje čiji poslovi neposredno utiču na sigurnost vazdušnog saobraćaja dužan je da sastavi zapisnik o inspekcijskom nadzoru u roku od 24 sata po okončanju nadzora iz člana 186. ovog zakona.

Zapisnik se dostavlja objektu inspekcijskog nadzora.

5. Ostale odredbe o inspekcijskom nadzoru

Dužnost avio-prevozioca da obezbedi mesto za vazduhoplovnog inspektora

Član 261.

Avio-prevozioc dužan je da, po najavi, obezbedi mesto u vazduhoplovu za vazduhoplovnog inspektora koji nadzire rad posade vazduhoplova ili proverava ispravnost vazduhoplova u letu.

Pravo na žalbu protiv rešenja vazduhoplovnog inspektora

Član 262.

Na rešenje vazduhoplovnog inspektora može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove saobraćaja.

Žalba na rešenje vazduhoplovnog inspektora ne odlaže izvršenje rešenja.

Glava petnaesta

KAZNENE ODREDBE

Prekršaji

Član 263.

Novčanom kaznom od 300.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) koristi vazduhoplov bez posade, vazduhoplovni model, raketu ili drugi leteći objekat na takav način da ugrozi sigurnost vazdušnog saobraćaja (član 10. stav 1);
2) lansira raketu ili drugi leteći objekat bez prethodne saglasnosti pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi (član 10. stav 4);
3) ne uspostavi sistem upravljanja sigurnošću ili ne pribavi saglasnost Direktorata na njega i na njegove izmene i dopune (član 17. stav 2);
4) ne prijavi Direktoratu svaki događaj, u skladu s priručnikom o upravljanju sigurnošću (član 18. stav 1);
5) o nameri da uvede promenu u funkcionalni sistem ne obavesti Direktorat ili mu ne dostavi sigurnosnu argumentaciju ili ne pribavi njegovo odobrenje za planiranu promenu (član 20. stav 1);
6) stalno sistematski ne uočava opasnost, ne procenjuje i ne umanjuje rizik u obavljanju svoje delatnosti (član 21. stav 1);
7) ne postupi po izdatoj sigurnosnoj naredbi (član 22. stav 1);
8) sisteme, uređaje, opremu i objekte ne koristi prema tehničkoj dokumentaciji, uputstvu za korišćenje i programu održavanja ili ako tehničku dokumentaciju, uputstvo za korišćenje i program održavanja, ne čuva i ne ažurira (član 56. stav 2);
9) ne planira ili ne projektuje ili ne nabavi ili ne koristi ili ne održava ili ne vrši tehnički nadzor nad radom i ispravnošću komunikacionih, navigacionih i nadzornih sistema, uređaja, opreme i objekata, čije karakteristike i način korišćenja i održavanja ispunjavaju međunarodne propise i standarde, obaveze predviđene potvrđenim međunarodnim ugovorom i uslove koje propiše Direktorat (član 57. stav 1);
10) komunikacione, navigacione i nadzorne sisteme, uređaje i opremu redovno ne proverava i ne kalibriše iz vazduha (član 57. stav 2);
11) ne učini dostupnim osmotrene meteorološke podatke ili ih ne stavi na raspolaganje korisnicima usluga (član 60. stav 1);
12) u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu ne objavi odredbe zakona i drugih propisa kojima se uređuje domaći i međunarodni vazdušni saobraćaj ili podatke koje se odnose na sigurnost, redovnost i efikasnost vazduhoplovstva ili odstupanja od standarda koje je propisala Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva ili druge podatke koji su značajni za letenje vazduhoplova (član 63. stav 1);
13) ne dostavlja informacije od značaja za vazduhoplovstvo pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja, radi objavljivanja u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu (član 63. stav 2);
14) pruža usluge u vazdušnoj plovidbi, a nema sertifikat za pružanje usluga ili ga Vlada nije imenovala za pružanje tih usluga (član 67. stav 2);
15) ne snima elektronski ili na drugi način ne čuva sve podatke o pruženim uslugama (član 74. stav 1);
16) organizuje vazduhoplovnu manifestaciju bez odobrenja Direktorata (član 101. stav 1);
17) u svojstvu operatera aerodroma dozvoli korišćenje aerodroma bez prethodno pribavljene dozvole ili bez prethodnog upisa u Registar aerodroma Republike Srbije ili ako u trenutku korišćenja aerodrom ne ispunjava sve uslove za sigurno odvijanje vazdušnog saobraćaja (član 105. stav 1);
18) u svojstvu operatera letilišta ili terena dozvoli korišćenje letilišta ili terena bez prethodno pribavljene dozvole ili bez prethodnog upisa letilišta u registar letilišta, a terena u registar terena, ili ako u trenutku korišćenja letilište ili teren ne ispunjava sve uslove potrebne za sigurno odvijanje vazdušnog saobraćaja (član 105. stav 2);
19) ne podnese zahtev za izmenu dozvole za korišćenje aerodroma ako se promene namena ili klasa ili kategorija ili tehnička svojstva aerodroma ili drugi uslovi pod kojim se aerodrom koristi a koje propiše Direktorat (član 111);
20) postavi objekte, instalacije i uređaje koji se nalaze na području ili izvan područja aerodroma, a koji kao prepreka mogu da utiču na sigurnost vazdušnog saobraćaja, bez prethodno pribavljene potvrde Direktorata da se njima ne utiče na održavanje prihvatljivog nivoa sigurnosti vazdušnog saobraćaja (član 116. stav 1);
21) ne ukloni ili ne sruši prepreke koje ugrožavaju sigurnost vazdušnog saobraćaja ili prepreke koje mogu da ugroze sigurnost vazdušnog saobraćaja ne obeleži za uočavanje danju, noću i u uslovima smanjene vidljivosti (član 117. stav 1);
22) postavi objekte, instalacije i uređaje koji se nalaze na području ili izvan područja aerodroma, a koji usled emisije ili refleksije radio-zračenja mogu da utiču na sigurnost vazdušnog saobraćaja, bez prethodno pribavljene potvrde Direktorata da se njima ne utiče na održavanje prihvatljivog nivoa sigurnosti vazdušnog saobraćaja (član 118. stav 1);
23) koristi ili obrađuje zemljište, stvara deponije smeća, gaji žitarice ili preduzima ostale aktivnosti u blizini manevarskih površina, platformi i objekata na području aerodroma, na način koji ugrožava poletanje, sletanje, kretanje i boravak vazduhoplova na aerodromu (član 119. stav 1);
24) ne obezbedi osmatranje kretanja ptica na području aerodroma i njihovo rasterivanje (član 119. stav 2);
25) ne odredi uslove za korišćenje aerodroma ili ne preduzme sve potrebne mere, a u skladu sa članom 120. ovog zakona;
26) ne obezbedi pregled manevarskih površina, platformi, instalacija, uređaja i opreme na aerodromu u skladu sa članom 121. stav 1. ovog zakona;
27) ne obeležava i redovno ne održava manevarske površine i platforme ili o njihovom stanju ne obaveštava nadležnu jedinicu kontrole letenja (član 121. stav 2);
28) u svojstvu operatera aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz ne obezbedi korišćenje tog aerodroma u toku vremena otvorenosti (član 128. stav 1);
29) ne obezbedi spasilačko-vatrogasnu službu i službu hitne medicinske pomoći (aerodromske službe) ili vatrogasno obezbeđenje i medicinsko obezbeđenje, prema propisu Direktorata (član 129. stav 1);
30) ne obezbedi službu koja kontroliše ispravnost površina za kretanje vazduhoplova, kao i obavljanje pregleda bezbednosti na aerodromima koji se koriste za javni avio-prevoz i na opštim aerodromima (član 129. stav 2);
31) računovodstveno ne razdvoji delatnosti pružanja usluga zemaljskog opsluživanja od ostalih delatnosti koje obavlja (član 130. stav 4);
32) pruža usluge zemaljskog opsluživanja bez prethodno pribavljene dozvole za pružanje tih usluga (član 131. stav 1);
33) ne obrazuje Savet avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge na aerodromu koji se koristi za javni avio-prevoz (član 136. stav 1);
34) obavlja vazduhoplovno-tehničku delatnost bez dozvole za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti (član 152. stav 2);
35) omogući vazduhoplovnom osoblju da obavlja poslove koji neposredno utiču na sigurnost vazdušnog saobraćaja bez odgovarajuće dozvole (član 174. stav 1);
36) omogući vazduhoplovnom osoblju da obavlja poslove koji posredno utiču na sigurnost vazdušnog saobraćaja bez odgovarajuće potvrde o obučenosti (član 177. stav 1);
37) obučava vazduhoplovno osoblje prema nastavnim programima koje nije odobrio Direktorat (član 181. stav 1);
38) vrši obuku vazduhoplovnog osoblja bez potvrde o pravu na obučavanje (član 181. stav 3);
39) obučava vazduhoplovno osoblje na uređaju za simuliranje letenja ili na drugoj vrsti simulatora za obuku za čije korišćenje nije pribavljena dozvola Direktorata (član 182. stav 1);
40) obavlja zdravstvene preglede vazduhoplovnog osoblja bez potvrde o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti (član 191. stav 1);
41) obavlja zdravstvene preglede, vrši ocenu zdravstvene sposobnosti ili izdaje lekarska uverenja suprotno uslovima koje je propisao Direktorat (član 191. stav 2);
42) ne obezbedi proveru psiho-fizičkog stanja vazduhoplovnog osoblja, pre nego što vazduhoplovno osoblje počne da obavlja poslove, kao i tokom obavljanja poslova, na način koji ne ometa njihov rad (član 195. stav 2);
43) ne preduzima mere zaštite životne sredine od buke vazduhoplova i ostalih eksternih faktora koji utiču na buku, a posledica su obavljanja delatnosti ili pružanja usluga u vazduhoplovstvu (član 203. stav 1);
44) ne obezbedi da se pri korišćenju aerodroma primenjuju mere zaštite životne sredine, prema ovom zakonu i propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine (član 204);
45) ne obezbedi stalno merenje buke koja se na aerodromu i njegovoj okolini stvara pri poletanju i sletanju vazduhoplova (član 206. stav 1);
46) ne obavesti, bez odlaganja, Centar za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda da se dogodio udes ili ozbiljna nezgoda (član 207. stav 3);
47) ukloni s mesta udesa vazduhoplov koji je pretrpeo udes ili ozbiljnu nezgodu ili njegove delove pre no što se obezbedi očuvanje tragova udesa ili ozbiljne nezgode ili pribavi saglasnost Glavnog istražitelja ili istražnog organa (član 216. stav 1);
48) na aerodromu koji se koristi za javni avio-prevoz i na opštem aerodromu ne obrazuje Aerodromski komitet za bezbednost u vazduhoplovstvu (član 226. stav 1);
49) ne sačini i ne primenjuje sopstveni program za bezbednost u vazduhoplovstvu, prema Nacionalnom programu za bezbednost u vazduhoplovstvu (član 227. stav 1);
50) primenjuje sopstveni program za bezbednost u vazduhoplovstvu bez odobrenja Direktorata (član 227. stav 2);
51) ne odredi kontrolisanu i bezbednosno-restriktivnu zonu ili službene prolaze ili prolaze za putnike ili za to ne pribavi saglasnost Direktorata (član 228);
52) u svojstvu operatera aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz ili opšteg aerodroma ne obezbedi vršenje kontrole pristupa lica i vozila u kontrolisanu zonu aerodroma i u bezbednosno-restriktivnu zonu aerodroma (član 229. stav 1);
53) u svojstvu operatera aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz ili opšteg aerodroma ne obezbedi, na ulazu u bezbednosno-restriktivnu zonu, pregled bezbednosti putnika i njihovog ručnog prtljaga, lica koja nisu putnici i stvari koje ona nose sa sobom, predatog prtljaga, robe i pošte, zaliha namenjenih potrošnji na aerodromu, zaliha namenjenih potrošnji tokom leta, kao i pregled vozila (član 229. stav 2);
54) obavlja poslove bezbednosnog pregleda bez dozvole Direktorata (član 229. stav 4);
55) ne obezbedi prostor za pregled vazduhoplova koji je predmet nezakonitog ometanja ili uslove za kontrolu i sprečavanje neovlašćenog pristupa u kontrolisanu i bezbednosno-restriktivnu zonu aerodroma ili odgovarajuće prostorije za sprovođenje bezbednosnog pregleda ili tehničku opremu za obavljanje pregleda bezbednosti (član 231. stav 1);
56) ne spreči ulazak i kretanje lica koja nisu putnici i vozila u kontrolisanoj i bezbednosno-restriktivnoj zoni bez odgovarajućeg znaka identifikacije (član 234. stav 1);
57) ne spreči ulazak u bezbednosno-restriktivnu zonu licu koje odbije bezbednosni pregled (član 234. stav 3);
58) ne postupi po rešenju vazduhoplovnog inspektora (član 257. stav 2).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 25.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se i preduzetnik novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara.

Prekršaji za koje se kažnjava korisnik vazduhoplova

Član 264.

Novčanom kaznom od 400.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje je korisnik vazduhoplova ako:

1) obavlja vazdušni saobraćaj suprotno pravilima letenja, međunarodnim aktima, ovom zakonu i drugim propisima (član 4. stav 2);
2) obavlja saobraćaj ili leti iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata ispod visine utvrđene propisom o klasama vazdušnog prostora iz člana 40. ovog zakona (član 8. stav 1);
3) iz vazduhoplova za vreme leta izbacuje predmete i tečnosti suprotno članu 9. ovog zakona;
4) dopusti iskakanje padobranaca suprotno članu 11. ovog zakona;
5) leti vazduhoplovom u zabranjenoj zoni ili suprotno uslovima za odvijanje letenja u uslovno zabranjenoj zoni (član 13. stav 1);
6) leti vazduhoplovom u opasnoj zoni mimo vremenskog ograničenja (član 13. stav 3);
7) ne postupi po izdatoj sigurnosnoj naredbi (član 22. stav 1);
8) leti u vazdušnom prostoru Republike Srbije bez prethodno podnetog plana leta, a nije reč o letu za koji je propisom iz člana 4. ovog zakona određeno da plan leta nije potreban (član 27. stav 1);
9) obavlja javni avio-prevoz bez važeće operativne dozvole (član 80. stav 1);
10) obavlja prevoz vazduhoplovom bez motora ili ultralakim vazduhoplovom s motorom ili lokalne letove bez potvrde o osposobljenosti operatera vazduhoplova (član 82. st. 3. i 4);
11) na zahtev Direktorata, ne dostavi podatke o ispunjenosti uslova koji su potrebni za izdavanje operativne dozvole (član 83. stav 2);
12) prilikom obavljanja delatnosti ne postupa u skladu sa uslovima navedenim u potvrdi o osposobljenosti operatera vazduhoplova (član 87. stav 2);
13) pre uzimanja vazduhoplova u zakup ne pribavi od Direktorata saglasnost za zaključenje ugovora o zakupu (član 90. stav 2);
14) daje vazduhoplov bez posade u zakup stranom avio-prevoziocu bez prethodne saglasnosti Direktorata ili daje vazduhoplov u zakup sa posadom, a ne obavesti Direktorat o tome (član 90. stav 3);
15) ne obavlja međunarodni avio-prevoz pod uslovima koji su određeni potvrđenim međunarodnim ugovorom (član 92. stav 2);
16) ne odredi cene prevoza putnika, prtljaga, pošte i robe u javnom avio-prevozu u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorom (član 95. stav 1);
17) ne objavi ukupnu cenu avio-prevoza i jasno ne navede elemente od kojih se ta ukupna cena sastoji (član 95. stav 2);
18) ne objavi red letenja najkasnije 15 dana pre početka njegovog važenja, a izmene u redu letenja - najkasnije deset dana pre početka važenja izmenjenog reda letenja (član 97. stav 2);
19) ne obavlja delatnost u skladu sa objavljenim redom letenja dok on važi (član 97. stav 3);
20) o obustavi prevoza ili izmeni reda letenja odmah ne obavesti javnost putem sredstava javnog informisanja (član 97. stav 4);
21) obavlja posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju uz naknadu bez podnete izjave o osposobljenosti za obavljanje tih delatnosti ili obavlja posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju visokog rizika bez potvrde o ispunjavanju uslova za obavljanje tih delatnosti (član 98. stav 1);
22) obavlja nekomercijalno letenje složenim motornim vazduhoplovom, a nije dostavio Direktoratu izjavu kojom potvrđuje da je odgovarajuće osposobljen i da raspolaže sredstvima za izvršavanje odgovornosti u vezi sa korišćenjem vazduhoplova (član 100. stav 1);
23) obavlja nekomercijalno letenje suprotno uslovima koji su utvrđeni propisom iz člana 100. stav 2. ovog zakona;
24) pri obavljanju javnog avio-prevoza za poletanje i sletanje ne upotrebljava aerodrom koji se koristi za javni avio-prevoz ili opšti aerodrom (član 124. stav 1);
25) za sopstvene potrebe obavlja jednu ili više usluga zemaljskog opsluživanja (samoopsluživanje) bez prethodno pribavljene dozvole (član 133. stav 2);
26) koristi vazduhoplov koji nije upisan u Registar vazduhoplova Republike Srbije ili Evidenciju vazduhoplova Republike Srbije ili nije sposoban da sigurno učestvuje u vazdušnom saobraćaju (član 138. stav 1);
27) ne koristi vazduhoplov prema njegovoj kategoriji ili vrsti ili nameni (član 138. stav 3);
28) koristi vazduhoplov koji ima državnu pripadnost Republike Srbije, a ne nosi znake državne pripadnosti ili oznake registracije ili obavezne natpise (član 148. stav 2);
29) koristi vazduhoplov koji je upisan u Registar vazduhoplova, a u njemu se dok leti ne nalaze uverenje o registraciji vazduhoplova ili potvrda o plovidbenosti vazduhoplova ili potvrda o proveri plovidbenosti vazduhoplova ili dozvole za rad ugrađene opreme koja emituje radio signale ili druge isprave i knjige koje propiše Direktorat (član 150. stav 1);
30) vazduhoplovno-tehničku delatnost obavlja bez dozvole za obavljanje te delatnosti (član 152. stav 2);
31) obavlja let vazduhoplovom kome je izdata dozvola za let suprotno ograničenjima koje je utvrdio Direktorat (član 167. stav 3);
32) ne obezbedi broj članova i sastav posade vazduhoplova u skladu sa potvrdom o tipu vazduhoplova ili priručnikom za upravljanje vazduhoplovom ili operativnim priručnikom korisnika vazduhoplova ili propisom Direktorata (član 196. stav 2);
33) omogući da poslove pilota vazduhoplova u javnom avio-prevozu obavlja lice koje je prešlo starosnu granicu utvrđenu članom 198. ovog zakona;
34) za svaki let ili deo leta ne odredi vođu vazduhoplova (član 199. stav 3);
35) ne postupi u skladu sa propisom iz člana 201. stav 5. ovog zakona;
36) ne obezbedi poštovanje odredbi o radnom vremenu, vremenu letenja, trajanju letačke dužnosti, odmoru i slobodnim danima članova posade vazduhoplova ili ne vodi evidenciju o tome (član 201. stav 6);
37) ne obavesti, bez odlaganja, Centar za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda da se dogodio udes ili ozbiljna nezgoda (član 207. stav 3);
38) po okončanju istraživanja udesa ili ozbiljne nezgode ne ukloni oštećeni ili uništeni vazduhoplov ili njegove delove (član 216. stav 3);
39) ne postupi po rešenju vazduhoplovnog inspektora (član 257. stav 2);
40) posle najave ne obezbedi mesto u vazduhoplovu za vazduhoplovnog inspektora koji nadzire rad posade vazduhoplova ili proverava ispravnost vazduhoplova u letu (član 261).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 25.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se i preduzetnik novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara.

Prekršaji za koje se kažnjava fizičko lice

Član 265.

Novčanom kaznom od 25.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:

1) obavlja vazdušni saobraćaj suprotno pravilima letenja, međunarodnim aktima, ovom zakonu i drugim propisima (član 4. stav 2);
2) obavlja saobraćaj ili leti iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata ispod visine utvrđene propisom o klasama vazdušnog prostora iz člana 40. ovog zakona (član 8. stav 1);
3) iz vazduhoplova za vreme leta izbacuje predmete i tečnosti suprotno članu 9. ovog zakona;
4) koristi vazduhoplov bez posade, vazduhoplovni model, raketu ili drugi leteći objekat na takav način da ugrozi sigurnost vazdušnog saobraćaja (član 10. stav 1);
5) lansira raketu ili drugi leteći objekat bez prethodne saglasnosti pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi (član 10. stav 4);
6) iskače padobranom ili dopusti iskakanje padobranaca suprotno članu 11. ovog zakona;
7) leti vazduhoplovom u zabranjenoj zoni ili suprotno uslovima za odvijanje letenja u uslovno zabranjenoj zoni (član 13. stav 1);
8) leti vazduhoplovom u opasnoj zoni mimo vremenskog ograničenja (član 13. stav 3);
9) ne postupi po izdatoj sigurnosnoj naredbi (član 22. stav 1);
10) u svojstvu vođe vazduhoplova povredi vazdušni prostor Republike Srbije (član 26. stav 1);
11) leti u vazdušnom prostoru Republike Srbije bez prethodno podnetog plana leta, a nije reč o letu za koji je propisom iz člana 4. ovog zakona određeno da plan leta nije potreban (član 27. stav 1);
12) pri pružanju usluga kontrole letenja ne upotrebljava izraze standardne frazeologije na engleskom jeziku (član 51. stav 1);
13) obavlja prevoz vazduhoplovom bez motora ili ultralakim vazduhoplovom s motorom i lokalne letove bez potvrde o osposobljenosti operatera vazduhoplova (član 82. stav 4);
14) ako u svojstvu usklađivača reda letenja ili koordinatora vrši usaglašavanje reda letenja ili dodelu slotova na način suprotan propisu iz člana 97. stav 7. ovog zakona;
15) obavlja nekomercijalno letenje složenim motornim vazduhoplovom, a nije dostavio Direktoratu izjavu kojom potvrđuje da je odgovarajuće osposobljen i da raspolaže sredstvima za izvršavanje odgovornosti u vezi sa korišćenjem vazduhoplova (član 100. stav 1);
16) obavlja nekomercijalno letenje suprotno uslovima koji su utvrđeni propisom iz člana 100. stav 2. ovog zakona;
17) postavi objekte, instalacije i uređaje koji se nalaze na području ili izvan područja aerodroma, a koji kao prepreka mogu da utiču na sigurnost vazdušnog saobraćaja, bez prethodno pribavljene potvrde Direktorata da se njima ne utiče na održavanje prihvatljivog nivoa sigurnosti vazdušnog saobraćaja (član 116. stav 1);
18) ne ukloni ili ne sruši prepreke koje ugrožavaju sigurnost vazdušnog saobraćaja ili prepreke koje mogu da ugroze sigurnost vazdušnog saobraćaja ne obeleži za uočavanje danju, noću i u uslovima smanjene vidljivosti (član 117. stav 1);
19) postavi objekte, instalacije i uređaje koji se nalaze na području ili izvan područja aerodroma, a koji usled emisije ili refleksije radio-zračenja mogu da utiču na sigurnost vazdušnog saobraćaja, bez prethodno pribavljene potvrde Direktorata da se njima ne utiče na održavanje prihvatljivog nivoa sigurnosti vazdušnog saobraćaja (član 118. stav 1);
20) koristi ili obrađuje zemljište, stvara deponije smeća, gaji žitarice ili preduzima ostale aktivnosti u blizini manevarskih površina, platformi i objekata na području aerodroma, koje ugrožavaju poletanje, sletanje, kretanje i boravak vazduhoplova na aerodromu (član 119. stav 1);
21) ne koristi vazduhoplov prema njegovoj kategoriji ili vrsti ili nameni (član 138. stav 3);
22) koristi vazduhoplov koji ima državnu pripadnost Republike Srbije, a ne nosi znake državne pripadnosti ili oznake registracije ili obavezne natpise (član 148. stav 2);
23) koristi vazduhoplov koji je upisan u Registar vazduhoplova, a u njemu se dok leti ne nalaze uverenje o registraciji vazduhoplova ili potvrda o plovidbenosti vazduhoplova ili potvrda o proveri plovidbenosti vazduhoplova ili dozvole za rad ugrađene opreme koja emituje radio signale ili druge isprave i knjige koje propiše Direktorat (član 150. stav 1);
24) obavlja let vazduhoplovom suprotno ograničenjima koje je utvrdio Direktorat u dozvoli za let (član 167. stav 3);
25) obavlja poslove koji neposredno utiču na sigurnost vazdušnog saobraćaja bez odgovarajuće dozvole u koju se upisuju ovlašćenja imaoca dozvole (član 174. stav 1);
26) obavlja poslove koji posredno utiču na sigurnost vazdušnog saobraćaja bez odgovarajuće potvrde o obučenosti u koju se upisuju ovlašćenja imaoca potvrde (član 177. stav 1);
27) na dužnosti pri sebi nema dozvolu ili potvrdu o obučenosti, a letačko osoblje, kontrolori letenja i kabinsko osoblje - i lekarsko uverenje (član 189. stav 1);
28) u toku praktične obuke nema pri sebi ispravu kojom dokazuje da pohađa praktični deo obuke (član 189. stav 2);
29) obavlja zdravstvene preglede vazduhoplovnog osoblja bez potvrde o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti (član 191. stav 1);
30) obavlja zdravstvene preglede, vrši ocenu zdravstvene sposobnosti ili izdaje lekarska uverenja suprotno uslovima koje je propisao Direktorat (član 191. stav 2);
31) je prilikom obavljanja svojih poslova pod uticajem alkohola ili psihoaktivnih supstanci ili u psiho-fizičkom stanju koje ga onemogućava da pravilno obavlja svoje poslove (član 195. stav 1);
32) obavlja poslove pilota vazduhoplova u javnom avio-prevozu, a prešlo je starosnu granicu utvrđenu članom 198. ovog zakona;
33) pre leta ne proveri da li su vazduhoplov i posada spremni za let, da li se u vazduhoplovu nalaze sve potrebne isprave i knjige ili ne preduzme mere koje su određene operativnim priručnikom korisnika vazduhoplova (član 200. stav 1);
34) se ne povinuje naređenjima vođe vazduhoplova (član 200. stav 2);
35) ne preduzme sve mere koje su potrebne da bi se održala sigurnost leta i bezbednost vazduhoplova (član 200. stav 4);
36) ne postupi u skladu sa propisom iz člana 201. stav 5. ovog zakona;
37) ne obavesti, bez odlaganja, Centar za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda da se dogodio udes ili ozbiljna nezgoda (član 207. stav 3);
38) ukloni s mesta udesa vazduhoplov koji je pretrpeo udes ili ozbiljnu nezgodu ili njegove delove pre no što se obezbedi očuvanje tragova udesa ili ozbiljne nezgode ili pribavi saglasnost Glavnog istražitelja ili istražnog organa (član 216. stav 1);
39) unese u putničku kabinu vazduhoplova i u bezbednosno-restriktivnu zonu hladno ili vatreno oružje ili municiju ili eksplozivne, zapaljive ili opasne materije, kao i sredstva ili predmete koji se nalaze na listi zabranjenih predmeta koju propiše Direktorat (član 233. stav 1);
40) pre ukrcavanja u vazduhoplov ne prijavi pri registraciji za let i ne preda hladno ili vatreno oružje ili municiju ovlašćenom pripadniku ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove na aerodromu (član 233. stav 3);
41) ulazi u kontrolisanu i bezbednosno-restriktivnu zonu i kreće se u njima bez odgovarajućeg znaka identifikacije (član 234. stav 1);
42) dozvoli ulazak u bezbednosno-restriktivnu zonu licu koje odbije bezbednosni pregled (član 234. stav 3);
43) ne postupi po nalogu vazduhoplovnog inspektora (član 256. stav 4);
44) ne postupi po rešenju vazduhoplovnog inspektora (član 257. stav 2);
45) u roku od 48 sati od časa kada je protekao rok koji je određen za otklanjanje nepravilnosti, pismeno ne obavesti vazduhoplovnog inspektora da li su nepravilnosti otklonjene (član 257. stav 3).

Glava šesnaesta

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Kontrola letenja Srbije i Crne Gore SMATSA d.o.o Beograd, kao pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi

Član 266.

Danom stupanja na snagu ovog zakona, Kontrola letenja Srbije i Crne Gore SMATSA d.o.o Beograd nastavlja da radi kao imenovani pružalac svih usluga u vazdušnoj plovidbi na teritoriji Republike Srbije, sve dok Vlada drukčije ne odluči.

Rok za donošenje propisa za izvršavanje ovog zakona

Član 267.

Propisi za izvršavanje ovog zakona doneće se u roku od 24 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Propisi iz oblasti vazdušnog saobraćaja, doneti do dana stupanja na snagu ovog zakona, primenjivaće se do donošenja odgovarajućih propisa u skladu sa ovim zakonom, osim ako njihove odredbe nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Donošenje propisa na osnovu ECAA sporazuma

Član 268.

Pored drugih propisa za čije je donošenje ovlašćen, Direktorat donosi i propise iz oblasti vazduhoplovstva koji su sadržani u Aneksu I Multilateralnog sporazuma između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja (ECAA sporazum). Multilateralni sporazum potvrđen je zakonom koji je objavljen u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori", broj 38/09).

Upravni odbor Direktorata

Član 269.

Upravni odborDirektorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije nastavlja danom stupanja na snagu ovog zakona da radi u sastavu utvrđenom Zakonom o vazdušnom saobraćaju („Službeni glasnik RS”, br. 73/10, 57/11 i 93/12) do imenovanja upravnog odbora na osnovu ovog zakona.

Važenja pojedinačnih pravnih akata donesenih na osnovu važećih propisa

Član 270.

Pojedinačni pravni akti koji su doneseni po propisima koji su na snazi na dan stupanja na snagu ovog zakona, kojima se utvrđuje da su njihovi imaoci osposobljeni da obavljaju delatnosti ili poslove ili da pružaju usluge u vazduhoplovstvu, ostaju na snazi do isteka roka važenja koji je označen u njima, odnosno do izdavanja odgovarajućih pojedinačnih pravnih akata koji se donose na osnovu ovog zakona i propisa donesenih na osnovu njega, a najkasnije 24 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Svi subjekti koji su po odredbama ovog zakona obavezni da steknu pojedinačni pravni akt kojim se utvrđuje da ispunjavaju uslove za obavljanje delatnosti, poslova ili pružanje usluga u vazduhoplovstvu, dužni su da ispune uslove koji su određeni ovim zakonom u roku od 12 meseci od stupanja na snagu ovog zakona.

Primena ovog zakona na započete postupke

Član 271.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na sve postupke koji su započeti pre stupanja na snagu ovog zakona ako do stupanja na snagu ovog zakona u njima nije doneseno konačno rešenje.

Izuzetno, prekršajni postupci koji su pokrenuti pre stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako su blaži za učinioca.

Prestanak važenja Zakona o vazdušnom saobraćaju i drugih propisa

Član 272.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o vazdušnom saobraćaju („Službeni glasnik RS”, br. 73/10, 57/11 i 93/12).

Stupanje na snagu ovog zakona

Član 273.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Izvor: