PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SPREČAVANJU DOPINGA U SPORTU - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o sprečavanju dopinga u sportu ("Službeni glasnik RSˮ, broj 111/14), u članu 3. stav 1. tačka 3) reč: "nepristupanjaˮ zamenjuje se rečju: "propuštanjaˮ, a reč: "zadovoljavajućegˮ zamenjuje se rečju: "uverljivogˮ.

Tačka 4) menja se i glasi:

"4) bilo koje kombinacije od tri propuštena doping testa i/ili propusta pri popunjavanju obrasca o lokaciji sportiste, u skladu sa međunarodnim standardima za upravljanje rezultatima odobrenim od Svetske antidoping agencije, unutar perioda od 12 meseci, od strane sportiste koji je uključen u registrovanu test grupu;".

U tački 6) posle reči: "sredstavaˮ dodaju se reči: "od strane sportiste ili osoba koje pomažu sportistiˮ.

U tački 8) reč: "propisivanjaˮ zamenjuje se rečju: "primeneˮ, a reči: "propisivanja doping sredstavaˮ zamenjuju se rečima: "primene bilo kog doping sredstva na sportisti na takmičenju, ili davanja ili pokušaja davanja ili primene ili pokušaja primene bilo kom sportisti izvan takmičenja bilo kog doping sredstva koje je zabranjeno izvan takmičenjaˮ.

U tački 9) reč: "saučesništvaˮ zamenjuje se rečju: "asistiranjaˮ, a reč: "učestvovanjaˮ zamenjuje se rečima: "namernog saučesništva ili pokušaja saučesništvaˮ.

U tački 10) posle reči: "udruživanjaˮ dodaju se zapeta i reči: "u profesionalnom ili sa sportom povezanom svojstvu,ˮ.

Posle tačke 10) dodaje se tačka 11) koja glasi:

"11) postupanja sportiste ili drugog lica koje predstavlja pretnju ili služi zastrašivanju drugog lica s namerom njegovog odvraćanja od saopštavanja informacija vezanih za doping i nepoštovanje antidoping pravila ili ima za cilj da se stavi u nepovoljan položaj lice koje je u dobroj veri pružilo dokaze ili informacije koje se odnose na doping i nepoštovanje antidoping pravila, ovlašćenoj antidoping organizaciji ili nadležnom državnom organu.ˮ

U stavu 2. reči "tač. 1), 2), 6), 7), 8) i 9)ˮ brišu se, a posle reči: "upotrebuˮ dodaju se reči: "i drugih izuzetaka utvrđenih Svetskim andidoping kodeksom.ˮ.

Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

"Da bi postojala povreda antidoping pravila iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana nije neophodno da u postupanju sportiste postoji namera, nepažnja, propust ili svesno korišćenje doping sredstva.ˮ.

Član 2.

U članu 4. stav 1. posle reči: "granski sportski savezˮ dodaju se reči: "i nacionalni sportski savez za oblast sportaˮ.

U stavu 2. reči: "ličnih podatakaˮ zamenjuju se rečima: "podataka o ličnostiˮ, reči: "posebno osetljivih podatakaˮ zamenjuju se rečima: "posebne vrste podataka o ličnostiˮ, a reči: "lične podatkeˮ zamenjuju se rečima: "podatke o ličnostiˮ.

U stavu 4. reči: "potrebna izričita saglasnostˮ zamenjuju se rečima: "potreban izričiti pristanakˮ.

Član 3.

U članu 6. stav 1. posle reči: "kontroleˮ dodaju se zapeta i reči: "da objave identitet osoba koje pomažu sportisti na zahtev Antidoping agencije ili druge ovlašćene antidoping organizacije, u skladu sa članom 3. stav 3. i članom 4. stav 2. ovog zakona, i da su upoznati i postupaju u skladu sa antidoping pravilima Antidoping agencije i drugih ovlašćenih antidoping organizacijaˮ.

Član 4.

U članu 7. stav 1. reči: "nadležni međunarodni sportski savez na međunarodnim takmičenjima koja se organizuju u Republici Srbijiˮ zamenjuju se rečima: "druga ovlašćena antidoping organizacija u skladu sa Svetskim antidoping kodeksomˮ.

U stavu 3. posle reči: "testiranje,ˮ dodaju se reči: "utvrđivanje registrovane test grupe,ˮ, a reči: "vođenje rezultataˮ zamenjuju se rečima: "upravljanje rezultatimaˮ.

Posle stava 6. dodaju se st. 7. i 8. koji glase:

"Doping kontrola ili analiza doping uzoraka i povezanih analitičkih podatka ili informacija prikupljenih na doping kontroli može se preduzeti od strane ovlašćene organizacije iz člana 4. stav 1. i člana 9. stav 1. ovog zakona u bilo koje legitimne antidoping svrhe.

Antidoping agencija može da prikupi uzorke, u bilo koje vreme i na bilo kom mestu, od svakog sportiste takmičara ili sportiste rekreativca nad kojim ima nadležnosti u skladu sa ovim zakonom i Svetskim antidoping kodeksom, uključujući i sportiste kojima traje izrečena mera zabrane takmičenja, u skladu sa međunarodnim standardima odobrenim od strane Svetske antidoping agencije.ˮ

Član 5.

U članu 10. stav 1. tačka 1) posle reči: "zakonomˮ dodaju se reči: "i pravilima Antidoping agencije iz stava 7. ovog članaˮ, a posle reči: "poštenoˮ dodaje se zapeta i reči: "stručno, operativno nezavisnoˮ.

Tačka 8) menja se i glasi:

"8) da sportskim pravilima obezbedi da svako lice koje je član saveza ili je na drugi način u nadležnosti saveza da poštuje, primenjuje, podržava i sprovodi mere na sprečavanju dopinga u sportu utvrđene u skladu sa ovim zakonom, a kada utvrdi da određeno lice nije ispunilo takvu obavezu, da preduzme odgovarajuće mere, koje moraju da uključuju i mogućnosti isključenja iz određenih budućih sportskih događaja ili svih sportskih događaja koji se odvijaju u određenom vremenskom periodu;ˮ.

U tački 9) posle reči: "liceˮ dodaju se zapeta i reči: "odnosno odgovarajućeg sportskog stručnjakaˮ.

Tačka 17) menja se i glasi:

"17) da izvan sportskih takmičenja i na sportskim takmičenjima u ingerenciji saveza organizuje tokom godine doping kontrole i da snosi troškove njihovog sprovođenja, u skladu sa ovim zakonom i godišnjim planom doping kontrole utvrđenim od strane Antidoping agencije;ˮ.

Posle tačke 18) dodaju se tač. 19)–23) koje glase:

"19) da prijave Antidoping agenciji i nadležnom međunarodnom sportskom savezu svaku informaciju koja ukazuje na povredu ili je u vezi sa povredom antidoping pravila i da sarađuje sa Antidoping agencijom i drugom ovlašćenom antidoping organizacijom u sprovođenju istrage;

20) da zahtevaju od svojih članova da prijave sve informacije koje ukazuju ili se odnose na povrede antidoping pravila i da učestvuju u istragama koje sprovodi Antidoping agencija ili bilo koja druga ovlašćena antidoping organizacija koja ima nadležnost za sprovođenje istrage;

21) da usvoji pravila za zaštitu lica iz člana 3. stav 1. tačka 11) ovog zakona;

22) da o svakoj odluci koju donesu u procesu upravljanja rezultatima obaveste Antidoping agenciju i sportiste, odnosno druga lica na koje se odluka odnosi;

23) da poštuju i primenjuju mere koje donese Antidoping agencija u skladu sa stavom 8. ovog člana.ˮ

U stavu 2. reč: "Nacionalniˮ zamenjuje se rečima: "Nadležni nacionalniˮ.

U stavu 3. reči: "Odredbe stava 1. tač. 2), 3), 4), 5), 7), 8), 9), 10), 13), 17)ˮ zamenjuju se rečima: "Odredbe stava 1. tač. 1), 2), 3), 4), 5), 7), 8), 9), 12), 13), 16), 19), 20, 21) i 23)ˮ.

Posle stava 6. dodaju se st. 7. i 8. koji glase:

"Antidoping agencija donosi pravila o usaglašavanju antidoping aktivnosti Antidoping agencije i nadležnih nacionalnih sportskih saveza utvrđenih u stavu 1. ovog člana sa Svetskim antidoping kodeksom i ovim zakonom.

Kada Antidoping agencija utvrdi da nadležni nacionalni sportski savez ili druga organizacija u oblasti sporta iz stava 3. ovog člana nije uskladila svoja pravila sa Svetskim antidoping kodeksom i ovim zakonom ili ih nije primenila ili ih se ne pridržava, može protiv te organizacije preduzeti mere utvrđene ovim zakonom, Svetskim antidoping kodeksom i pravilima iz stava 7. ovog člana.ˮ

Član 6.

U članu 12. posle reči: "Nadležniˮ dodaje se reč: "nacionalniˮ.

Član 7.

U članu 16. stav 1. posle reči: "pravilaˮ dodaju se zapeta i reči: "kršenja izrečenih mera zbog povrede antidoping pravila i nepoštovanja obaveza utvrđenih ovim zakonom i Svetskim antidoping kodeksom,ˮ.

Stav 2. menja se i glasi:

"Disciplinske mere iz stava 1. ovog člana izriču se u skladu sa ovim zakonom, sportskim pravilima nadležnih nacionalnih i međunarodnih sportskih saveza i pravilima Antidoping agencije iz člana 10. stav 7. ovog zakona.ˮ

Član 8.

U članu 21. stav 1. tačka 10) posle reči: "agencijeˮ brišu se zapeta i reči: "kao i odluke zbog povrede antidoping pravila, sa prevodom na srpski jezik, nadležnih međunarodnih antidoping organizacija koje se odnose na državljane Republike Srbijeˮ.

Tačka 16) menja se i glasi:

"16) obavlja druge poslove i preduzima druge mere koje se odnose na sprečavanje dopinga u sportu, a koji su u skladu sa Svetskim antidoping kodeksom u nadležnosti nacionalne antidoping organizacije".

Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

"Sportske delatnosti iz stava 1. ovog člana obavljaju se u skladu sa zakonom i Svetskim antidoping kodeksom.ˮ.

Član 9.

U članu 24. stav 1. tačka 3) reč: "četiriˮ zamenjuje se rečju: "triˮ.

U tački 4) reč: "triˮ zamenjuje se rečju: "dvaˮ.

U tački 5) tačka se zamenjuje tačkom i zapetom.

Posle tačke 5) dodaje se nova tačka 6) koja glasi:

"6) dva lica koja imenuje Paraolimpijski komitet Srbije.ˮ

U stavu 3. posle reči "vrhunski sportski stručnjaciˮ dodaju se reči: "i obavljanje delatnosti Antidoping agencijeˮ.

Član 10.

U članu 25. stav 1. tačka 10) briše se.

Član 11.

Član 26. menja se i glasi:

"Član 26.

Odgovornost za povredu antidoping pravila, kršenje izrečenih mera zbog povrede antidoping pravila i za nepoštovanje obaveza utvrđenih od strane ovlašćene antidoping organizacije u skladu sa ovim zakonom i Svetskim antidoping kodeksom utvrđuju Antidoping odbor pri Antidoping agenciji (u daljem tekstu: Antidoping odbor) i nadležni nacionalni sportski savez, ako ovim zakonom ili Svetskim antidoping kodeksom nije drugačije utvrđeno.

Spor u vezi utvrđivanja odgovornosti iz stava 1. ovog člana može biti predmet i međunarodne sportske arbitraže u slučajevima utvrđenim Svetskim antidoping kodeksom i sportskim pravilima nadležnog međunarodnog sportskog saveza.

Sporazumom Antidoping agencije, Olimpijskog komiteta Srbije, Paraolimpijskog komiteta Srbije i Sportskog saveza Srbije konačno rešavanje spora u vezi utvrđivanja odgovornosti iz stava 1. ovog člana može biti povereno jedinstvenom stalnom sportskom arbitražnom sudu za arbitražno rešavanje sporova u sportu iz člana 53. stav 7. Zakona o sportu ("Službeni glasnik RSˮ, broj 10/16).

Antidoping odbor je stručno radno telo obrazovano pri Antidoping agenciji za odlučivanje, na nepristrasan i pravičan način, po žalbama na prvostepene odluke disciplinskih organa nadležnih nacionalnih sportskih saveza o povredama antidoping pravila, kao i za prvostepeno odlučivanje o povredama antidoping pravila, kršenju izrečenih mera zbog povrede antidoping pravila i nepoštovanju obaveza utvrđenih Svetskim antidoping kodeksom, u slučajevima utvrđenim ovim zakonom i Svetskim antidoping kodeksom.

Antidoping odbor je operativno i institucionalno nezavisan u donošenju odluka od organa Antidoping agencije ili bilo koje treće strane.

Antidoping odbor ima predsednika i osam članova, koji se imenuju na obnovljivi mandat od četiri godine, iz reda istaknutih stručnjaka u oblastima iz člana 24. stav 3. ovog zakona.

Olimpijski komitet Srbije, Paraolimpijski komitet Srbije i Sportski savez Srbije imenuju po tri člana Antidoping odbora, od kojih su obavezno po jedan diplomirani pravnik i doktor medicine koji imaju najmanje tri godine relevantnog iskustva u struci.

Članovi Antidoping odbora biraju predsednika Antidoping odbora iz svojih redova, većinom od ukupnog broja članova Antidoping odbora.

Organizacija i rad Antidoping odbora bliže se reguliše opštim aktom koji usvaja Upravni odbor Antidoping agencije na predlog Antidoping odbora.

Statutom i finansijskim planom Antidoping agencije obezbeđuje se finansijska nezavisnost Antidoping odbora u obavljanju poslova u nadležnosti Antidoping odbora.

Antidoping odbor odlučuje, u pojedinačnim slučajevima iz stava 1. ovog člana, preko Prvostepenog i Žalbenog veća za antidoping prekršaje, sastavljenog od tri člana.

Članove Prvostepenog i Žalbenog veća za antidoping prekršaje imenuje predsednik Antidoping odbora, od kojih jedan član mora da bude diplomirani pravnik, a jedan član doktor medicine.

Za člana veća iz člana 11. ovog člana ne može biti imenovano lice koje je zaposleno u Antidoping agenciji ili nadležnom nacionalnom sportskom savezu, ili je član njihovih organa ili radnih tela ili je učestovalo u bilo kojoj prethodnoj fazi doping kontrole ili je u bilo kom drugom sukobu interesa.ˮ

Član 12.

Član 27. menja se i glasi:

"Član 27.

Postupak za utvrđivanje odgovornosti iz člana 26. stav 1. ovog zakona vodi se u skladu sa ovim zakonom, Svetskim antidoping kodeksom, međunarodnim standardima za upravljanje rezultatima odobrenim od strane Svetske antidoping agencije i pravilima ovlašćenih antidoping organizacija iz člana 10. stav 7. ovog zakona.

Postupak iz stava 1. ovog člana pokreće se prijavom, odnosno žalbom koju mogu da podnesu:

1) direktor Antidoping agencije;

2) nadležni međunarodni sportski savez;

3) Svetska antidoping agencija;

4) sportska organizacija kojoj sportista ili drugo lice pripada;

5) organizator sportskog takmičenja na kome je izvršena doping kontrola;

6) nadležni nacionalni sportski savez;

7) vlasnik dopingovane životinje;

8) sportista ili drugo lice za koje postoji sumnja da je izvršilo povredu antidoping pravila, odnosno na koje se odnosi odluka na koju se ulaže žalba;

9) druga strana u sporu u kome je doneta odluka;

10) Međunarodni olimpijski komitet ili Međunarodni paraolimpijski komitet u slučaju kada odluka može da ima dejstvo u vezi sa Olimpijskim igrama ili Paraolimpijskim igrama, uključujući odluke koje utiču na pravo učešća na Olimpijskim igrama ili Paraolimpijskim igrama;

11) nacionalna antidoping organizacija, prema državljanstvu, prebivalištu, boravištu ili sportskoj licenci lica.

Prijava se podnosi protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je načinilo povredu antidoping pravila.

Žalba na prvostepenu odluku u postupku utvrđivanja odgovornosti zbog povrede antidoping pravila podnosi se Antidoping odboru u roku od 21 dan od dana dostavljanja odluke.

U postupku utvrđivanja odgovornosti za povredu antidoping pravila moraju se poštovati prava i principi utvrđeni u članu 10. stav 1. tačka 1) ovog zakona.

Postupak utvrđivanja odgovornosti za povredu antidoping pravila i za kršenje izrečenih mera zbog povrede antidoping pravila vodi se bez odugovlačenja i uz što manje troškova, s tim da je postupak u vezi sa određenim sportskim takmičenjem hitan.

Postupak po žalbi pred Antidoping odborom uključuje sva pitanja od značaja za predmet razmatranja i nije ograničen na pitanja ili razloge sadržane u prvostepenoj odluci ili u podnetoj žalbi.

U postupku utvrđivanja odgovornosti za povredu antidoping pravila i za kršenje izrečenih mera zbog povrede antidoping pravila nema mirovanja postupka.

Postupak utvrđivanja odgovornosti za povredu antidoping pravila i za kršenje izrečenih mera zbog povrede antidoping pravila vodi se na srpskom jeziku, s tim da sportista ili drugo lice koje je osumnjičeno za povredu antidoping pravila ima pravo na ovlašćenog prevodioca, o sopstvenom trošku.

Postupak iz stava 1. ovog člana može se voditi i ako bilo koja strana ili njen predstavnik ili punomoćnik odbije da učestvuje u postupku ili propusti da prisustvuje pretresu nakon što su primili, u razumnom roku, obaveštenja o pokretanju postupka, odnosno održavanju pretresa.

Troškove postupka snosi lice koje je učinilo povredu antidoping pravila, odnosno strana koja je pokrenula postupak u kome nije utvrđena povreda antidoping pravila.

Nikakvi postupci ne mogu biti pokretani protiv sportiste ili drugog lica zbog povreda antidoping pravila ukoliko je prošlo više od deset godina od datuma kada je povreda počinjena, osim ukoliko su obavešteni o povredi antidoping pravila u skladu sa stavom 1. ovog člana, ili je obaveštavanje pokušano na razumno prihvatljiv način, pre isteka tog roka."

Član 13.

U članu 29. stav 1. posle reči: "komiteta Srbijeˮ dodaju se zapeta i reči: "ili predsednik Paraolimpijskog komiteta Srbijeˮ.

Član 14.

U članu 37. stav 2. menja se i glasi:

"Protiv rešenja sportskog inspektora može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove sporta u roku od 15 dana od dana dostave pisanog rešenja.ˮ

Član 15.

U članu 38. stav 2. reč: "maloletnikˮ menja se rečima: "maloletnom licuˮ.

Član 16.

U članu 40. stav 1. broj: "1.000.000ˮ zamenjuje se brojem: "2.000.000ˮ, a reči: "nacionalna sportska asocijacijaˮ zamenjuju se rečima: "nadležni nacionalni sportski savezˮ.

Posle tačke 4) dodaje se tačka 4a) koja glasi:

"4a) ako preduzme bilo koji postupak radi zastrašivanja ili kažnjavanja drugog lica kako bi se odvratilo od saopštavanja informacija vezanih za doping i nepoštovanje antidoping pravila ili kako bi se kaznilo jer je pružilo dokaze ili informacije koje se odnose na doping i nepoštovanje antidoping pravila, ovlašćenoj antidoping organizaciji ili nadležnom državnom organu (član 3. stav 1. tačka 11);

Posle tačke 7) dodaje se tačka 7a) koja glasi:

"7a) ako ne postupi po merama izrečenim od strane antidoping agencije (član 10. stav 8.);ˮ.

Član 17.

U članu 41. tačka 2) reči: "ne pristupi bez ubedljivog opravdanja davanjuˮ zamenjuje se rečima: "propusti bez uverljivog opravdanja davanjeˮ.

Tačka 3) menja se i glasi:

"3) ako kao sportista iz registrovane test grupe tri puta propusti doping test i/ili napravi propust pri popunjavanju obrasca o lokaciji sportiste, u skladu sa međunarodnim standardima za upravljanje rezultatima odobrenim od Svetske antidoping agencije, unutar perioda od 12 meseci (član 3. stav 1. tačka 4) i član 13. stav 3)ˮ.

U tački 5) posle reči: "udružiˮ dodaju se zapeta i reči: "u profesionalnom ili sa sportom povezanom svojstvu,ˮ.

Član 18.

U članu 42. tačka 2) tačka se zamenjuje tačkom i zapetom.

Posle tačke 2) dodaje se tačka 3) koja glasi:

"3) ako na bilo koji način preti ili zastrašuje drugo lice s namerom njegovog odvraćanja od saopštavanja informacija vezanih za doping i nepoštovanje antidoping pravila ili postupa sa ciljem da se stavi u nepovoljan položaj lice koje je u dobroj veri pružilo dokaze ili informacije koje se odnose na doping i nepoštovanje antidoping pravila, ovlašćenoj antidoping organizaciji ili nadležnom državnom organu (član 3. stav 1. tačka 11).ˮ.

Član 19.

Postojeće organizacije u oblasti sporta dužne su da usklade svoju organizaciju, rad i opšte akte sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Antidoping agencija doneće akte za koje je ovlašćena ovim zakonom u roku od dva meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 20.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Važeći Zakon o sprečavanju dopinga u sportu ("Službeni glasnik RSˮ, broj 111/14) usvojen je 15. oktobra 2014. godine. Stupio je na snagu i primenjuje se od 23. oktobra 2014. godine, osim odredbi člana 3. stav 1. tač. 9) i 10) koje su počele da se primenjuju 1. januara 2015. godine.

Zakon o sprečavanju dopinga u sportu (u daljem tekstu: Zakon) se u trenutku donošenja temeljio na Evropskoj konvenciji o sprečavanju dopinga u sportu Saveta Evrope, Međunarodnoj konvenciji protiv dopinga u sportu UNESKO-a, koju je Republika Srbija ratifikovala 2009. godine ("Službeni glasnik RSˮ, broj 38/09) i Svetskom antidoping kodeksu iz 2013. godine, čije odredbe su stupile na snagu 1. januara 2015. godine, uz uvažavanje uporednopravnih rešenja. Od donošenja Zakona o sprečavanju dopinga u sportu situacija u pogledu pravnog uređenja borbe protiv dopinga u sportu na međunarodnom planu je bitno izmenjena, a i veliki broj zemalja u svetu je doneo svoje zakone o sprečavanju dopinga u sportu.

Najvažniji razlog za pristupanje izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju dopinga u sportu leži u potrebi usaglašavanja ovog zakona sa osnovnim principima novog Svetskog antidoping kodeksa i najvažnijim odredbama kojima se ti principi operacionalizuju. Članom 3. Međunarodne konvencije protiv dopinga u sportu Republika Srbija se obavezala da, radi ostvarivanja cilja Konvencije: a) usvoji odgovarajuće mere na nacionalnom nivou koje su u skladu sa principima Svetskog antidoping kodeksa; b) podstiču sve oblike međunarodne saradnje usmerene na zaštitu sportiste i etike u sportu i na razmenu rezultata istraživanja; c) podstiču međunarodnu saradnju između zemalja učesnica i vodećih organizacija u borbi protiv dopinga u sportu, naročito Svetske agencije za borbu protiv dopinga.

Republika Srbije se, takođe, članom 4. stav 1. Međunarodne konvencije protiv dopinga u sportu obavezala i da radi koordinacije borbe protiv dopinga u sportu na nacionalnom nivou poštuje principe Svetskog antidoping kodeksa kao osnove za zakonodavne mere u odnosu na aktivnosti za borbu protiv dopinga na nacionalnom nivou. Međunarodna konvencija protiv dopinga u sportu nesumnjivo ne obavezuje na direktnu primenu Svetskog antidoping kodeksa već traži usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva za osnovnim principima Svetskog antidoping kodeksa. To je u potpunosti razumljivo jer je u trenutku usvajanja Konvencije 2005. godine na snazi bio Svetski antidoping kodeks iz 2003. godine, a on je do danas pretrpeo više izmena pošto se svakih šest godini vrši njegova revizija. U svakom slučaju, naši sportisti i organizacije u oblasti sporta mogu biti deo međunarodnog sporta samo ukoliko se u Republici Srbiji prihvataju i sprovode antidoping pravila koja su usaglašena sa Svetskim antidoping kodeksom

Svetski antidoping kodeks je pretrpeo značajne izmene, koje su usvojene 2019. godine na konferenciji Svetske antidoping agencije, u Katovicama, Poljska, koje će stupiti na snagu 1. januara 2021. godine. Kodeks je potpisan i prihvaćen od oko 700 ključnih nosilaca sistema sporta na međunarodnom i nacionalnom nivou, uključujući Međunarodni olimpijski komitet, Međunarodni paraolimpijski komitet, sve međunarodne sportske saveze, sve nacionalne olimpijske komitete i sve nadležne nacionalne antidoping organizacije, uključujući i Olimpijski komitet Srbije i Antidoping agenciju Republike Srbije. Svetskim antidoping kodeksom je ovlašćena Svetska antidoping agencija (VADA) da donese međunarodne standarde i uputstva za sprovođenje pojedinih ključnih delova Kodeksa, i sve antidoping aktivnosti na nacionalnom nivou moraju biti usaglašene i sa tim dokumentima, uz pretnju sankcijama. Do sada je doneto 8 međunarodnih standarda i više uputstava i model pravila, od kojih treba izdvojiti: Međunarodni standard za testiranja i istrage (The International Standard for Testing and Investigations); Međunarodni standard za laboratorije (The International Standard for Laboratories); Međunarodni standard za izuzeća za terapeutsku upotrebu (The International Standard for Therapeutic Use Exemptions); Međunarodni standard za Listu zabranjenih sredstava (The International Standard for the Prohibited List); Međunarodni standard za zaštitu privatnosti i ličnih informacija (The International Standard for the Protection of Privacy and Personal Information); Međunarodni standard za usaglašenost potpisnika sa Kodeksom (The International Standard for Code Compliance by Signatories); Međunarodni standard za edukaciju (The International Standard for Education); Međunarodni standard za upravljanje rezultatima (The International Standard for Results Management); Model pravila za nacionalne antidoping organizacije; Model pravila za nacionalne Olimpijske komitete; Smernica za operativnu nezavisnost nacionalnih antidoping organizacija u skladu sa 2021 Svetskim antidoping kodeksom; Smernica za zaštitu privatnosti; Uputstvo za velike sportske događaje; Uputstvo za saradnju svetske antidoping agencije i nacionalnih antidoping organizacija; Uputstvo za optimizaciju saradnje međunarodnih sportskih saveza i nacionalnih antidoping organizacija; Uputstva za inteligentno prikupljanje i deljenja informacija; Uputstva za upravljanje rezultatima, pretresima i odlukama; Uputstva za implementaciju programa delotvornog testiranja; Uputstva za upravljanje biološkim pasošem sportista.

Prema odredbama Svetskog antidoping kodeksa postoji određeni broj odredbi koje moraju doslovno biti preuzete i prihvaćene od svih učesnika u sistemu sporta u svetu, i na međunarodnom i na nacionalnom nivou, inače organizacije u oblasti sporta i sportisti u Republici Srbiji mogu biti izloženi izuzetno teškim sankcijama, uključujući zabranu učešća na međunarodnim sportskim takmičenjima i uskraćivanje organizacije međunarodnih sporskih takmičenja na teritoriji Republike Srbije. U grupu odredbi koje se moraju preuzeti bez bilo kakve izmene suštine spadaju: Član 1 (Definicija dopinga); Član 2 (Povreda antidoping pravila); Član 3 (Dokazivanje dopinga); Član 4.2.2 (Specifične supstance ili specifični metodi); Član 4.2.3 (Supstance zloupotrebe); Član 4.3.3 (Odlučivanje VADA-e o listi zabranjenih sredstava); Član 7.7 (Povlačenje iz sporta); Član 9 (Automatska diskvalifikacija pojedinačnih rezultata); Član 10 (Kazne za pojedince); Član 11 (Mere u timskim sportovima); Član 13 (Žalbe) ; Član 15.1 (Automatsko obavezujuće dejstvo odluka); Član 17 (Zastarelost); Član 26 (Tumačenje Kodeksa); Dodatak 1 – Definicije.

Nadzor nad poštovanjem jedinstvene svetske antidoping politike sprovodi Svetska antidoping agencija, koja daje i potvrde nacionalnim antidoping organizacijama da je njihov rad usklađen sa Svetskim antidoping kodeksom. Antidoping agencija Republike Srbije je dobila takvu potvrdu i smatra se jednom od najboljih antidoping organizacija u svetu. Međutim, neusklađenost Zakona o sprečavanju dopinga o sportu sa izmenama Svetskog antidoping kodeksa koje će se primenjivati od 1. januara 2021. godine, preti da ozbiljno ugrozi rad Antidoping agencije Republike Srbije i položaj naših sportista i nacionalnih sportskih saveza u međunarodnim sportskim savezima i na međunarodnim sportskim događajima.

Pored razloga koji su vezani za usklađivanje Zakona o sprečavanju dopinga u sportu sa Zakonom o sportu i Svetskim antidoping kodeksom, uz uzimanje u obzir pozitivnih uporednopravnih rešenja, potreba za izmenama i dopunama ovog Zakona proističe i iz analize njegove dosadašnje primene i uočenih nedostataka i nepreciznosti.

U periodu od 23. oktobra 2014. do 1. novembra 2020. godine, Antidoping agencija je sprovela ukupno 5129 doping kontrola. Na domaćim takmičenjima sprovedeno je 2995 doping kontrola dok je izvan takmičenja kod naših sportista sprovedeno 1112 doping kontrola. U navedenom periodu Antidoping agencija sprovodila je doping kontrole na međunarodnim takmičenjima koja su se odvijala u našoj zemlji i to ukupno 802 doping kontrole a na zahtev međunarodnih sportskih saveza testirano je izvan takmičenja 220 sportista. Pored doping kontrola sportista, u istom periodu sprovedeno je i 318 doping kontrola konja.

U periodu od 23. oktobra 2014. do 1. novembra 2020. godine, utvrđeno je 49 povreda antidoping pravila od strane sportista: 48 povreda koje se odnose na prisustvo zabranjene supstance ili njenih metabolita ili markera u telesnom uzorku sportiste (član 3. stav 1. tačka 1. Zakona) i 1 povreda koja se odnosi na odbijanje, ili nepristupanje bez zadovoljavajućeg opravdanja, davanju uzorka posle obaveštenja o doping kontroli ili izbegavanje davanja uzorka na drugi način (član 3. stav 1. tačka 3. Zakona). U 48 povreda koje su se odnosile na prisustvo zabranjenih supstanci u telesnom uzorku, ukupno je otkriveno prisustvo 66 zabranjenih supstanci, i to: 27 anaboličkih steroida, 16 stimulansa, 10 diuretika, 8 kanabinoida, 3 hormona i metabolička modulatora, 1 beta 2 agonist i 1 narkotik. U toku su 3 postupka utvrđivanja povrede antidoping pravila zbog osnovane sumnje na prisustvo zabranjene supstance ili njenih metabolita ili markera u telesnom uzorku sportiste. U istom periodu utvrđene su 23 povrede antidoping pravila u konjičkom sportu, a u toku je 1 postupak utvrđivanja povrede antidoping pravila zbog osnovane sumnje na prisustvo zabranjene supstance u telesnom uzorku konja.

Sistem borbe protiv dopinga u sportu u Republici Srbiji temelji se prema Zakonu o sprečavanju dopinga u sportu na odgovornom odnosu Antidoping agencije Republike Srbije i nadležnih nacionalnih sportskih saveza i drugih organizacija u oblasti sporta prema ovom problemu. Članom 10. Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, propisan je čitav niz obaveza posebno za nadležne nacionalne sportske saveze, ali je praksa pokazala da je potrebno načiniti izmene i dopune koje će naglasiti odgovornost svih učesnika u sistemu sporta, a posebno onih koji vode naš sport, za ne samo usvajanje antidoping pravila već i za njihovo dosledno i stalno sprovođenje. Još je, međutim, bitnije da sve te aktivnosti moraju biti koordinisane, definisane i sprovedene na jedinstven način i u tesnoj saradnji sa Antidoping agencijom Republike Srbije, kao nadležnoj nacionalnoj antidoping organizaciji koja je prema Svetskom antidoping kodeksu odgovorna za obezbeđenje usklađenosti sa Svetskim antidoping kodeksom svih aktivnosti koje se na teritoriji Republike Srbiji planiraju i sprovode u borbi protiv dopinga. Kao što je već isticano prilikom donošenja Zakona o sprečavanju dopinga u sportu 2014. godine, ne samo Svetski antidoping kodeks već i Međunarodna konvencija protiv dopinga u sportu jasno je istakla da javne vlasti i organizacije zadužene za sport imaju komplementarnu odgovornost u sprečavanju i borbi protiv dopinga u sportu, posebno u pogledu obezbeđenja odgovarajućeg toka sportskih manifestacija, zasnovanog na principu fer pleja i u zaštiti zdravlja njihovih učesnika. Javne vlasti i organizacije u oblasti sporta, posebno nacionalni sportski savezi, moraju sarađivati u tom cilju, uz obezbeđenje najvišeg stepena nezavisnosti i transparentnosti na odgovarajućim nivoima.

Za unapređenja sistema borbe protiv dopinga u Republici Srbiji posebno je nužno jasnije definisanje i preciziranje poslova i mera koje preduzima Antidoping agencija Republike Srbije na sprečavanju povreda antidoping pravila, jer važeći Zakon o sprečavanju dopinga u sportu nije u tom pogledu u potpunosti usaglašen sa Svetskim antidoping kodeksom. Glavni "problemˮ leži u tome što se novim Svetskim antidoping kodeksom traži davanje većih ovlašćenja nacionalnim antidoping organizacijama u pogledu preduzimanja mera protiv organizacija koje ne poštuju antidoping pravila, što podrazumeva i jasno definisanje međusobnih odnosa. Ono što je, s tim u vezi, posebno važno jeste omogućavanje Antidoping agenciji Republike Srbije da u saradnji sa Svetskom antidoping agencijom obezbedi da je sistem borbe protiv dopinga u Republici Srbiji u potpunosti usaglašen sa odredbama Svetskog antidoping kodeksa i pratećim međunarodnim standardima i smernicama. Prema članu 20. 5. Svetskog antidoping kodeksa, uloga i odgovornost Antidoping agencije Republike Srbije je:

– Da usvoji i sprovode antidoping pravila i politiku koja je u saglasnosti sa Kodeksom i Internacionalnim standardima; da bude nezavisna u svojim operativnim odlukama i aktivnostima;

– Da sarađuju sa drugim relevantnim nacionalnim organizacijama i agencijama i drugim antidoping organizacijama;

– Da podstiču međusobno testiranje među antidoping organizacijama;

– Da promovišu istraživanja u oblasti borbe protiv doping u sportu;

– Da uskrate delimično ili u potpunosti finansiranje, ukoliko postoji, sportisti ili članu pomoćnog osoblja sportiste koji su počinili povredu antidoping pravila za vreme trajanja perioda zabrane učešća;

– Da snažno deluju na sprečavanju svih potencijalnih povreda antidoping pravila, u okviru svojih nadležnosti, uključujući istragu u svakom pojedinačnom slučaju, da li su pomoćno osoblje sportiste ili druga lica možda bili umešani u doping, kao i da obezbede sprovođenje izrečenih mera;

– Da planira, implementira, evaluira i promoviše antidoping edukaciju u skladu sa zahtevima Internacionalnog standarda za edukaciju;

– Da zahteva da se svi članovi borda, direktori, službenici i zaposleni (i oni koji su imenovani kao delegirana treća strana), a koji su uključeni u bilo koji aspekt doping kontrole, kao uslov za tu poziciju, obavežu na poštovanje antidoping pravila kao lice koje je u skladu sa Kodeksom odgovorno za namerno i direktno kršenje pravila, ili da su na to obavezani uporednim pravila i propisima koji su uspostavljeni od strane potpisnika;

– Da ne zaposli ni na jednu poziciju koja uključuje doping kontrolu (osim ako je deo odobrene antidoping edukacije ili rehabilitacionog programa) lice koje je privremeno suspendovano ili protiv koga teče kazne zabrane učešća u sportu u skladu sa Kodeksom ili ako lice nije bilo podložno Kodeksu da nije prethodnih šest godina direktno i namerno postupalo na način koje bi predstavljalo povredu antidoping pravila da se na takvo lice primenjivao Kodeks;

– Da sprovedu automatsku istragu pomoćnog osoblja sportiste, koje je u njihovoj nadležnosti, u slučaju bilo koje povrede antidoping pravila koja uključuje zaštićeno lice ili pomoćno osoblje sportiste koje je sarađivalo sa više od jednog sportiste koji su počinili povredu antidoping pravila;

– Da u potpunosti sarađuju sa VADA po pitanju istraga koje VADA sprovodi; da poštuje operativnu nezavisnost laboratorija u skladu sa Međunarodnim standardom za laboratorije;

– Da usvoji proceduru ili pravila za zaštitu lica koja prijavljuju ili žele da prijave povredu antidoping pravila i za kažnjavanje sportista i drugih lica koja prete ili zastrašuju takva lica;

– Da preduzme neophodne mere radi suzbijanja neusaglašenosti sa Kodeksom i Internacionalnim standardima bilo kog sportskog tela (organizacije) nad kojim ima nadležnost. Važeći Zakon o sprečavanju dopinga u sportu ne omogućava u potpunosti da se ovako definisana uloga Antidoping agencije Republike Srbije realizuje u potpunosti.

Omogućavanje Antidoping agenciji Republike Srbije da ostvari svoju ulogu onako kako je ona definisana Svetskim antidoping kodeksom tesno je povezana i sa mogućim posledicama kojima bi mogli biti izloženi naši sportisti i organizacije u oblasti sporta ukoliko bi u postupku nadzora koji nad radom nacionalnih antidoping organizacija kontinuirano sprovodi Svetska antidoping agencija bilo utvrđeno da postoji neusaglašenost (bilo antidoping pravila bilo načina njihovog sprovođenja) Antidoping agencije Republike Srbije i nacionalnih sportskih sveza sa Svetskim antidoping kodeksom. Naime, u skladu sa članom 20.7.3 Kodeksa, Svetska antidoping agencija ima ulogu i odgovornost da pruži podršku i smernice potpisnicima Kodeksa u naporima da se usklade sa Kodeksom i međunarodnim standardima i da nadgleda usaglašenost, u skladu sa članom 24.1 Kodeksa i Međunarodnim standardom za usaglašavanje sa Svetskim antidoping kodeksom. Takođe, VADA je ovlašćena da razvija i objavljuje smernice i modele najbolje prakse (član 20.7.6 Kodeksa). Moguće mere sankcije za utvrđenu neusaglašenost nacionalnih antidoping pravila i aktivnosti sa Svetskim antidoping kodeksom su propisani odredbama člana 24. Svetskog antidoping kodeksa, i one obuhvataju:

– U slučajevima neusaglašenosti (bez obzira da li su u pitanju obaveze izveštavanja ili druga neusaglašenost), VADA će primeniti korektivne procedure u skladu sa Internacionalnim standardima za usaglašavanje pravila potpisnika sa Kodeksom. Ako potpisnik ili njegov predstavnik ne uspe da ispravi neusaglašenost u ostavljenom vremenskom roku, tada će VADA poslati zvanično obaveštenje u kome se utvrđuje da je potpisnik neusaglašen i predlažu mere/posledice sa liste potencijalnih mera/posledica definisanih u članu 24.1.12. Kodeksa, kao i uslove koje potpisnik treba da ispuni da bi se vratio na listu potpisnika koji su u skladu sa Kodeksom. To obaveštenje će biti javno objavljeno u skladu sa Internacionalnim standardima za usaglašavanje pravila potpisnika sa Kodeksom. Ako potpisnik želi da ospori tvrdnje VADA-e o neusaglašenosti i/ili mere/posledice i/ili uslove za ponovno uspostavljanje statusa usaglašenosti koje predlaže VADA, on mora da obavesti VADA-u u pisanoj formi u roku od dvadeset jednog dana od dana prijema VADA-inog obaveštenja. U tom slučaju VADA će podneti formalno obaveštenje o sporu CAS-u i taj spor će rešiti redovna arbitraža CAS u skladu sa Internacionalnim standardom za usaglašavanje pravila potpisnika sa Kodeksom.

– Sledeće mere/posledice mogu se izreći, pojedinačno ili zajedno, potpisniku koji se nije pridržavao Kodeksa i/ili Internacionalnih standarda, na osnovu posebnih činjenica i okolnosti konkretnog slučaja i odredbi člana 10. Internacionalnog standarda za usaglašenost sa Kodeksom od strane potpisnika: 1) Zabrana prava da se takmiči ili povlačenje VADA privilegija (zabrana učešća u aktivnostima VADA-e), 2) Predstavnici potpisnika kojima je zabranjeno učešće u sportu u određenom periodu smatraju se nepodobnim da obavljaju bilo koju funkciju ili budu član odbora ili komiteta ili drugih tela bilo koga drugog potpisnika (ili njenih članova) ili udruženja potpisnika Kodeksa; 3) Posebni monitoring nekih ili svih antidoping aktivnosti potpisnika, sve dok VADA ne zaključi da je potpisnik u stanju da sprovodi takve antidoping aktivnosti na dosledan način bez takvog monitoringa; 4) Nadzor i/ili preuzimanje nekih ili svih antidoping aktivnosti potpisnika od strane odobrene treće strane, sve dok VADA ne smatra da je potpisnik u stanju da sprovede takve antidoping aktivnosti, na dosledan način, bez takvih mera; 5) Novčana kazna; 6) Obustava ili gubitak prava finansiranja i/ili drugih pogodnosti od Međunarodnog olimpijskog komiteta ili Međunarodnog paraolimpijskog komiteta ili bilo kojeg drugog potpisnika tokom određenog perioda (sa ili bez prava na primanje takvog finansiranja i/ili drugih pogodnosti za to razdoblje retrospektivno nakon ponovnog uspostavljanja prava na takmičenje); 7) Preporuka nadležnim državnim organima da povuku deo ili celo javno i/ili drugo finansiranje i/ili druge pogodnosti za potpisnika tokom određenog perioda (sa ili bez prava na primanje takvih finansijskih sredstava i/ili drugih pogodnosti za taj period retrospektivno posle ponovnog uspostavljanja prava na rad) 8) utvrđivanje da država potpisnice Kodeksa koja nije usaglašena sa Kodeksom ne može da bude domaćin ili suorganizator i/ili da joj se dodeli pravo da bude domaćin ili suorganizator internacionalnih događaja (npr. Olimpijske igre, Paraolimpijske igre, bilo koji druga organizacija velikih događaja, Svetska prvenstva, regionalna ili kontinentalna prvenstva i/ili bilo koji drugi internacionalni događaj), a ako je to pravo dodeljeno dotičnoj zemlji, potpisnik Kodeksa koji je to prvo dodelio mora da proceni da li je zakonski i praktično moguće povući to pravo i ponovo dodeliti događaj drugoj zemlji. Ako je to legalno i praktično moguće, potpisnik će to učiniti; 9) isključenje iz učešća ili prisustva na Olimpijskim igrama i Paraolimpijskim igrama i/ili drugim određenim događajima, svetskim prvenstvima, regionalnim ili kontinentalnim prvenstvima i/ili bilo kojem drugom međunarodnom dešavanju za određeni period, nacionalnih sportskih saveza, predstavnika tih saveza, sportista i lica za podršku sportistima zemlje koja nije usaglašena sa Kodeksom.

Jedan od ključnih kriterijuma prema kojima se procenjuje usaglašenost nacionalnih antidoping pravila i programa sa Svetskim antidoping kodeksom jeste ocena da li je obezbeđena operativna nezavisnost nacionalne antidoping organizacije (NADO), sadržana u obavezujućoj odredbi čl. 20.5.1, 20.4.3, 22.8. i 23.3. Kodeksa. Taj "zahtevˮ je bliže preciziran odredbama Smernica za operativnu nezavisnost nacionalnih antidoping organizacija u skladu sa 2021 Svetskim antidoping kodeksom, koje je Svetska antidoping agencija objavila 9. novembra 2020. godine. Poštovanje obaveza iz navedenih članova Kodeksa i odredbi Smernice je bitan elemenat za ocenu usaglašenosti organizacija u oblasti sporta sa Svetskim antidoping kodeksom tokom procesa monitoringa koji sprovodi VADA. Neke od tih obaveza su sledeće: NADO moraju da budu nezavisne u svojim operativnim odlukama i aktivnostima od sporta i vlade uključujući tu, ali bez ograničavanja samo na to, i zabranu bilo kakvog mešanja u njihove operativne aktivnosti bilo kog lica koje je u isto vreme angažovano u menadžmentu ili aktivnostima bilo koje internacionalne federacije, nacionalne federacije, organizatora velikih sportskih događaja, nacionalnog olimpijskog komiteta, nacionalnog paraolimpijskog komiteta ili dela vlade te države koji je zadužen za sport ili antidoping; Nacionalni olimpijski komitet i nacionalni paraolimpijski komitet moraju, uključujući i nacionalne sportske saveze, moraju da poštuju autonomiju nacionalne antidoping organizacije u svojoj zemlji i da ne utiču na njene operativne odluke i aktivnosti; Svaka vlada treba da poštuje autonomiju nacionalne antidoping organizacije ili regionalne antidoping organizacije i bilo koje VADA akreditovane ili odobrene laboratorije u svojoj zemlji, i neće uticati na njene operativne odluke i aktivnosti; Potpisnici Kodeksa (među kojima su i Olimpijski komitet Srbije i Antidoping agencija) obavezni su da izdvoje dovoljno sredstava za sprovođenja kompletnih antidoping programa, koji su u saglasnosti sa Kodeksom i internacionalnim standardima; Pod operativnim aktivnostima o kojima NADO donosi nezavisno (bez upravljanja, nadzora ili upućivanja od strane vlade, sportskih subjekata i drugih osoba ili organizacija) odluke i sprovodi aktivnosti spadaju sva programska područja borbe protiv dopinga, uključujući planiranje doping kontrola, upravljanje registrovanom test grupom, administracija bioloških pasoša sportista, organizovanje analize uzoraka, prikupljanje obaveštajnih podataka i sprovođenje istraga, obradu TUE zahteva i upravljanje rezultatima, kao i) upravljanje i donošenje odluka o svakodnevnom poslovanju NADO u vezi sa bilo kojom od prethodno navedenih operativnih aktivnosti (osoblje, budžet, obim i vremenski raspored aktivnosti, itd.); Operativna nezavisnost nije samo stvar formalne usklađenosti (tj. eksplicitnih antidopinga ili pravila upravljanja ili propisa koje su uspostavili NADO, vlade ili nacionalna sportska tela) već i primene (tj. takva pravila će se primenjivati i postojeća praksa će biti izmenjena, ako je potrebno); Da bi se obezbedila operativna nezavisnost NADO, izvršna (operativna) i nadzorna ovlašćenja moraju biti jasno razdvojena unutar NADO, i u tom pogledu izvršne funkcije NADO moraju biti odgovorne za operativne aktivnosti i odvojene od nadzornih aktivnosti ako je bilo koji predstavnik vlade ili sportskih subjekata uključen u takve nadzorne aktivnosti; Nezavisnost rukovodioca NADO u donošenju odluka u vezi operativnih aktivnosti treba da bude garantovana, uključujući i pravnu zaštitu u odnosu na njegov/njen mandat; članovi nadzornog tela NADO ne mogu biti lica kojima je u toku izrečena mera zbog povreda antidoping pravila, a nakon imenovanja treba da daju izjavu da neće zastupati interese subjekta koji ih je imenovao, već da će delovati u najboljem interesu NADO i zaštite čistog sporta; Izvršna i nadzorna tela NADO moraju osigurati pravilno upravljanje potencijalnim sukobima interesa, što uključuje i definisanje putem kodeksa ponašanja postojanja potencijalnog sukoba interesa i disciplinske mere u slučajevima kršenja pravila; NADO će biti obezbeđeni odgovarajućim finansijskim, ljudskim i tehničkim resursima koji obezbeđuju autonomiju i operativnu nezavisnost NADO i omogućavaju mu da efikasno sprovodi svoj mandat tokom vremena.

Cilj ovog zakona je da se oblast borbe protiv dopinga u sportu u Republici Srbije unapredi i uskladi sa promenama koje su u međuvremeno učinjene u međunarodnim dokumentima koji se odnose na sprečavanje dopinga u sportu, uz uzimanje u obzir uporednopravnih rešenja. Takođe, predloženim izmenama se terminologija iz Zakona o sprečavanju dopinga u sportu usklađuje sa terminologijom Zakona o sportu, a vrši se i terminološko usklađivanje pojedinih odredbi samog Zakona o sprečavanju dopinga u sportu.

Osnovne i suštinske izmene tiču se sledećih pitanja: 1) definisanje povrede antidoping pravila na način utvrđen Svetskim antidoping kodeksom; 2) jasnije utvrđivanje obaveza nadležnih nacionalnih sportskih saveza i drugih organizacija u oblasti sporta u odnosu na sprečavanje dopinga; 3) preciziranje pojedinih nadležnosti i ovlašćenja Antidoping agencije Republike Srbije na način kako je to utvrđeno Svetskim antidoping kodeksom, kako bi ova Agencija mogla da odgovori svojim obavezama i osigura usaglašenost nacionalnih sportskih antidoping pravila sa Svetskim antidoping kodeksom; 5) obezbeđenje nezavisnosti Antidoping odbora u ostvarivanju nadležnosti za izricanje kazni i drugih mera zbog povrede antidoping pravila, kako od organa Antidoping agencije tako i od trećih lica, u skladu sa obavezujućim zahtevima iz Svetskog antidoping kodeksa; 6) obezbeđenje harmonizacije antidoping pravila i aktivnosti svih nadležnih nacionalnih sportskih saveza sa obavezama iz Svetskog antidoping kodeksa putem pravila Antidoping agencije i putem sprovođenja nadzora od strane Antidoping agencije Republike Srbije; 7) proširivanje težeg oblika krivičnog dela omogućavanje upotrebe doping sredstava na sva maloletna lica, za razliku od važećeg rešenja kojim su obuhvaćeni samo maloletnici od 14 do 18 godina.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

U članu 1. predviđene su izmene u članu 3. stav 1. Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, na način da se određenje povreda antidoping pravila iz stava 1. tač. 3), 4), 6), 8), 9) i 10) u potpunosti uskladi sa važećim odredbama Svetskog antidoping kodeksa, a da se kroz dodavanje nove tačke 11), obezbedi usaglašenost člana 3. Zakona sa izmenama Svetskog antidoping kodeksa koje stupaju na snagu 1. januara 2021. godine. Takođe se izmenama u članu 3. stav 2. Zakona pojašnjava da povreda antidoping pravila ne postoji ne samo u slučaju odobrenih izuzetaka za terapijsku upotrebu (kako je postojeće zakonsko rešenje) već i u slučaju postojanja drugih izuzetaka utvrđenih Svetskim antidoping kodeksom (kao što su postojanje izuzetaka u pogledu zahtevane količine određenih supstanci ili ukoliko su kao izuzetak od opšteg pravila Listom zabranjenih sredstava, Međunarodnim standardom ili Tehničkim dokumentom Svetske antidoping agencije ustanovljeni posebni kriterijumi za prijavljivanje ili evaluaciju prisustva pojedinih zabranjenih supstanci). Konačno, dodavanjem novog stava 4. u član 3. Zakona preuzima se osnovni princip utvrđivanja odgovornosti za povredu antidoping pravila od strane sportista sadržan u Svetskom antidoping kodeksu da za utvrđivanje povrede antidoping pravila vezane za prisustvo zabranjenog doping sredstva u telesnom uzorku sportiste ili u odnosu na korišćenje ili pokušaj korišćenja doping sredstva od strane sportiste, nije neophodno da u postupanju sportiste postoji namera, nepažnja, propust ili svesno korišćenje doping sredstva (princip tzv. stroge, objektivne, odgovornosti sportiste). Ovaj princip je utvrđen u čl. 2.1.1 i 2.1.2 Svetskog antidoping kodeksa gde se utvrđuje da je dužnost sportista da osiguraju da nijedna zabranjena supstanca ne uđe u njihova tela. Sportisti su odgovorni za prisustvo bilo koje zabranjene supstance ili njenih metabolita ili markera u njihovim telesnim uzorcima. U skladu s tim, da bi se ustanovila povreda antidoping pravila iz tačke 1 nije neophodno da u postupanju sportiste postoji namera, nepažnja, propust ili svesno korišćenje. Dovoljan dokaz ove povrede antidoping pravila postoji kada je utvrđeno bilo šta od sledećeg: prisustvo zabranjene supstance ili njenog metabolita ili markera u uzorku A, a sportista ne zahteva analizu uzorka B i uzorak B nije analiziran, ili je uzorak B analiziran i takođe je potvrdio prisustvo zabranjene supstance ili njenih metabolita ili markera koji su nađeni u uzorku A; ili kada je uzorak A ili B podeljen na dva dela i kada analiza dela uzorka koji je ostavljen u svrhe potvrđivanja nalaza, potvrđuje prisustvo zabranjene supstance ili njenih metabolita ili markera pronađenih u prvom delu uzorka ili sportista ne zahteva analizu dela uzorka koji je ostavljen u svrhe potvrđivanja nalaza. Takođe članom 2.2.1 Svetskog antidoping kodeksa utvrđeno je da nije neophodna namera, nepažnja, propust ili svesno korišćenje od strane sportiste da bi postojala povreda antidoping pravila, korišćenjem zabranjene supstance ili metoda.

U članu 2. predviđene su izmene u članu 4. stav 1. Zakona radi usaglašavanja Zakona sa važećim Zakonom o sportu. Prema Zakonu o sportu iz 2011. godine, pojam nadležni nacionalni granski sportski savez obuhvatao je i nadležne nacionalne sportske saveze za oblasti sporta, dok Zakon o sportu iz 2016. godine, jasno razdvaja te organizacije (čl. 99. i 106).

U članu 3. se u skladu sa zahtevima iz Svetskog antidoping kodeksa precizira obaveza sportiste da objave identitet osoba koje pomažu sportisti na zahtev Antidoping agencije ili druge ovlašćene antidoping organizacije, kao i da se upoznaju i postupaju u skladu sa antidoping pravilima Antidoping agencije i drugih ovlašćenih antidoping organizacija iz člana 4. stav 1. Zakona. Kako u slučaju dopingovanja maloletnika i zaštićenih lica postoji obaveza antidoping organizacija da sprovede automatsku istragu pomoćnog osoblja sportiste, kao i u svrhe utvrđivanja eventualne povrede antidoping pravila iz člana 3. stav 1. tačka 10) Zakona, neophodno je da postoji obaveza sportiste da otkrije ko je pomoćno osoblje sportiste.

U članu 4. sadržane su izmene i dopune u članu 7. Zakona. U stavu 1. izvršena je izmena tako što je u skladu sa Svetskim antidoping kodeksom utvrđeno da doping kontrolu na teritoriji Republike Srbije može da sprovede i druga ovlašćena antidoping organizacija (iz člana 4. stav 1. Zakona) u skladu sa Svetskim antidoping kodeksom, što uključuje i nadležne međunarodne sportske saveze, kao i Svetsku antidoping agenciju, i u međuvremenu osnovanu Međunarodnu agenciju za testiranje – ITA, koja za određeni broj međunarodnih sportskih saveza vrši njihove antidoping ingerencije i nadležnosti. Izmene u stavu 3. su načinjene kako bi se definicija doping kontrole iz Zakona uskladila sa definicijom iz Svetskog antidoping kodeksa. Dodavanje st. 7. i 8. kojima se reguliše ovlašćenje za Antidoping agenciju Republike Srbije da može da preduzme doping kontrolu i analizu uzoraka i povezanih analitičkih podataka ili informacija prikupljenih na doping kontroli u bilo koje legitimne antidoping svrhe, kao i da može da prikupi uzorke, u bilo koje vreme i na bilo kom mestu, od svakog sportiste takmičara ili sportiste rekreativca nad kojim ima nadležnosti u skladu sa Zakonom i Svetskim antidoping kodeksom, uključujući i sportiste kojima traje izrečena mera zabrane takmičenja, a u skladu sa odgovarajućim međunarodnim standardom odobrenim od Svetske antidoping agencije, je potrebno radi usklađivanja nadležnosti Antidoping agencije Republike Srbije sa nadležnostima i ovlašćenjima prema Svetskom antidoping kodeksu.

U članu 5. su sadržane izmene i dopune u članu 10. Zakona. Izmene u stavu 1. tač. 1), 8) 9) i dodavanje tački 19) ‒ 23) su načinjene kako bi se obaveze nadležnih nacionalnih sportskih saveza i drugih organizacija u oblasti sporta na koje se shodno primenjuju odredbe člana 10. stav 1. Zakona, usaglasile sa odredbama Svetskog antidoping kodeksa i Zakonom o sportu. Izmene u tački 9) su potrebne radi usklađivanja sa odredbama člana 27. st. 1. i 2. Zakona o sportu, kojima je propisano da staranje o sprečavanju dopinga u sportu predstavlja stručni rad koji mogu obavljati samo sportski stručnjaci, kao i odredbama čl. 35. i 36. Pravilnika o nomenklaturi sportskih zanimanja i zvanja ("Službeni glasnik RSˮ, broj 86/2020) kojima je utvrđeno da poslovi lica zaduženih za antidoping aktivnosti (koordinisanje i planiranje antidoping aktivnosti) spadaju u karakteristične poslove organizatora sportskog poslovanja, kao sportskih stručnjaka. U stavu 1. člana 10. izmenjena je i tačka 17) tako je što je i dalje ostala obaveza za nadležne nacionalne sportske saveze da tokom godine organizuju jedan broj doping kontrola i da snose troškove njihovog sprovođenja, ali se ne precizira koliko je to kontrola i na kojim takmičenjima, već se to utvrđuje godišnjim planom doping kontrola Antidoping agencije Republike Srbije. Promena je bila potrebna jer je u procesu revizije rada Antidoping agencije Republike Srbije u 2020. godini, Svetska antidoping agencija dala zamerku da je odredba člana 10. stav 1. tačka 17) Zakona, u suprotnosti sa zahtevima iz sistema tzv. inteligentnog testiranja, budući da određuje da se kontrole sprovode na polufinalima i finalima nacionalnih prvenstava i na polufinalima i finalima plej ofa nacionalnih takmičenja, u smislu da nosi sa sobom predvidljivost kada će kontrola biti sprovedena. U prilog ovome govori i odredba iz Smernica Svetske antidoping agencije za operativnu nezavisnost nacionalnih antidoping organizacija u skladu sa 2021 Svetskim antidoping kodeksom, gde se navodi da "nacionalna antidoping organizacija sprovodi testiranje na osnovu sopstvenog programa doping kontrola, čak iako deo budžeta za taj program potiče od nacionalnog olimpijskog komiteta ili nacionalnog sportskog savezaˮ. Ubuduće bi godišnji plan doping kontrola Antidoping agencije Republike Srbije sadržao deo kontrola koje finansira Republika Srbija i deo kontrola koje finansiraju nadležni nacionalni sportski savezi ili organizatori određenih sportskih događaja. Koliko će tih kontrola biti i kako će biti raspoređene određivalo bi se više kriterijuma utvrđenih međunarodnim standardima za doping kontrolu, koji obuhvataju i procenu rizika povrede antidoping pravila koji prate određene sportove i rezultate prethodnih testiranja u okviru određenog sporta. Konačno, u članu 10. dodati su stavovi 7. i 8. u kojima je utvrđena obaveza za Antidoping agenciju Republike Srbije da donese pravila o usaglašavanju antidoping aktivnosti Antidoping agencije i nadležnih nacionalnih sportskih saveza utvrđenih u stavu 1. člana 10. sa Svetskim antidoping kodeksom, i da kada, vršeći nadzor nad sprovođenjem tih pravila, utvrdi da organizacija u oblasti sporta nije uskladila svoja pravila sa Svetskim antidoping kodeksom ili ih nije primenila ili ih se ne pridržava, preduzme protiv te organizacije odgovarajuće mere utvrđene Zakonom i Svetskim antidoping kodeksom. Razlozi za postojanje ovakve obaveze, ali i prava, Antidoping agencije Republike Srbije detaljno su navedeni u, prethodno navedenim, razlozima za donošenje Zakona.

U članu 6. su načinjene izmene radi usklađivanja terminologije Zakona sa definicijama iz Zakona o sportu.

U članu 7. su utvrđene izmene u članu 16. stav 1. Zakona, tako što je utvrđeno da se disciplinske mere izriču ne samo za povredu antidoping pravila iz člana 3. Zakona, već i za kršenja izrečenih mera zbog povrede antidoping pravila i nepoštovanja obaveza utvrđenih Zakonom i Svetskim antidoping kodeksom. Izmenama stava 2. se, u skladu sa Svetskim antidoping kodeksom, precizira da se disciplinske mere izriču u skladu sa Zakonom, sportskim pravilima nadležnih nacionalnih i međunarodnih sportskih saveza i pravilima Antidoping agencije o usaglašavanju antidoping aktivnosti nadležnih nacionalnih sportskih saveza sa Svetskim antidoping kodeksom.

U članu 8. su utvrđene izmene u članu 21. Zakona, tako što su izvršena određena preciziranja u vezi obavljanja sportskih delatnosti od strane Antidoping agencije Republike Srbije. Prva izmena se odnosi na brisanje u stavu 1. tačke 10) obaveze za Antidoping agenciju da objavljuje na svom sajtu odluke nadležnih međunarodnih antidoping organizacija koje se odnose na državljane Republike Srbije, sa prevodom na srpski jezik. Izmena se vrši iz razloga jer postojeće zakonsko rešenje nije u skladu sa članom 4. Zakona i članom 4. i 5. Zakona o sportu u odnosu na zaštitu podataka o ličnosti i jer se njime vrši diskriminacija među sportistima pošto Zakonom nije utvrđena obaveza objavljivanja odluka nadležnih nacionalnih antidoping organizacija. Druga izmena se odnosi na stav 1. tačka 16) i u njoj se precizira da Antidoping agencija Republike Srbije, kao nadležna nacionalna antidoping organizacija za Republiku Srbiju, obavlja sve poslove i preduzima sve mere koje su u skladu sa Svetskim antidoping kodeksom u nadležnosti nacionalne antidoping organizacije, u skladu sa Zakonom. Konačno, treća izmena u članu 21. se vrši dodavanjem novog stava 4. kojim se precizira da Antidoping agencija Republike Srbije obavlja sportske delatnosti iz svoje nadležnosti u skladu sa zakonom i Svetskim antidoping kodeksom, što podrazumeva i međunarodne standarde odobrene od Svetske antidoping agencije.

U članu 9. su izvršene izmene u članu 24. stav 1. Zakona koje se odnose na sastav Upravnog odbora Antidoping agencije, kako bi se on uskladio sa sistemom sporta utvrđenim Zakonom o sportu. Naime, Zakonom o sportu je ustanovljen sistem sporta u Republici Srbiji u kome se na vrhu sportske piramide nalaze tri krovna nacionalna sportska saveze: Olimpijski komitet Srbije, Paraolimpijski komitet Srbije i Sportski savez Srbije. U skladu sa tim je utvrđeno da će u Upravni odbor Antidoping agencije dva predstavnika davati i Paraolimpijski komitet Srbije, a za toliko je umanjen broj predstavnika koje daju Olimpijski komitet Srbije i Sportski savez Srbije (umanjenje za po jednog predstavnika). Takođe, u ovom članu, u stavu 3. dodato je da se za članove Upravnog odbora mogu imenovati i stručnjaci iz profesija koje su od značaja za obavljanje delatnosti Antidoping agencije, pored prethodno određenih vrhunskih sportista i stručnjaka iz profesija koje su od značaja za sprečavanje dopinga u sportu, radi proširivanja kruga lica koja mogu biti imenovana za članove Upravnog odbora Antidoping agencije licima koja mogu stručno da doprinesu radu Antidoping agencije (npr. stručnjaci ekonomske struke), a u isto vreme zadržavanja odredbi koje omogućavaju da imenovana lica doprinose radu Antidoping agencije.

Članom 10. izvršeno je brisanje odredbe člana 25. stav 1. tačka 10) Zakona, u skladu sa izmenama člana 26. Zakona.

Članom 11. izvršene su izmene člana 26. Zakona, radi usaglašavanja sa Svetskim antidoping kodeksom i Međunarodnim standardima za upravljanje rezultatima. Izmenama je, najpre, precizirano da odgovornost za povredu antidoping pravila, kršenje izrečenih mera zbog povrede antidoping pravila i za nepoštovanje obaveza utvrđenih od strane ovlašćene antidoping organizacije u skladu sa ovim zakonom i Svetskim antidoping kodeksom, utvrđuju Antidoping odbor pri Antidoping agenciji (u daljem tekstu: Antidoping odbor) i nadležni nacionalni sportski savez, ako Zakonom ili Svetskim antidoping kodeksom nije drugačije utvrđeno. Kao izuzetak od ovog pravila, stavovima 2. i 3. utvrđeno je da spor u vezi utvrđivanja odgovornosti za povredu antidoping pravila može biti predmet i međunarodne sportske arbitraže u slučajevima utvrđenim Svetskim antidoping kodeksom i sportskim pravilima nadležnog međunarodnog sportskog saveza, kao i predmet sportske arbitraže pred jedinstvenim stalnim sportskim arbitražnim sudom iz člana 53. stav 7. Zakona o sportu (arbitražni sud koji se obrazuje sporazumom Olimpijskog komiteta Srbije, Paraolimpijskog komiteta Srbije i Sportskog saveza Srbije). U st. 4 ‒ 13. utvrđeni su sastav, nadležnosti i način odlučivanja Antidoping odbora pri Antidoping agenciji Republike Srbije. Na neusaglašenost važećih odredbi člana 26. Zakona sa Svetskim antidoping kodeksom i Međunarodnim standardima za upravljanje rezultatima, ukazala je i Svetska antidoping agencija tokom nadzora nad radom Antidoping agencije Republike Srbije u 2020. godini. Antidoping odbor koji je obrazovan pri Antidoping agenciji Republike Srbije je važećim Zakonom o sprečavanju dopinga o sportu definisan kao stručno radno telo Antidoping agencije čije članove imenuje Upravni odbor Antidoping agencije, koje u ime Antidoping agencije utvrđuje odgovornost za povredu antidoping pravila. Antidoping odbor je, pri tom, prvenstveno žalbeno telo, a izuzetno odlučuje i kao prvostepeni organ za utvrđivanje povreda antidoping pravila kada disciplinski organ nadležnog nacionalnog sportskog saveza nije odlučio po podnetoj prijavi u roku od četiri meseca (član 10. stav 6. Zakona). Međutim, članom 13.2.2. Svetskog antidoping kodeksa je utvrđeno da žalbeni organ mora biti pravedno, nepristrasno i operativno i institucionalno nezavisno telo koje vodi pretres, koje ni na koji način ne sme biti upravljano ili zavisno od antidoping organizacije odgovorne za upravljanje rezultatima. Osim toga, članom 8.7. Međunarodnih standarda za upravljanje rezultatima, ovlašćena antidoping organizacija je obavezna da obezbedi adekvatne resurse kako bi osigurala da telo za odlučivanje o povredi antidoping pravila može na efikasan i nezavisan način da realizuje svoje nadležnosti u skladu sa Svetskim antidoping kodeksom.

Članom 12. izvršena je izmena člana 27. Zakona. Izvršenim izmenama se utvrđuju osnovna pravila za vođenje disciplinskog postupka utvrđivanja odgovornosti za povredu antidoping pravila, i to kako prvostepenog, tako i drugostepenog: u skladu sa kojim pravilima se vodi, kako se pokreće, protiv koga se vodi, kome se podnosi žalba na prvostepenu odluku, jezik na kome se vodi, nemogućnost mirovanja postupka, garancija prava učesnika u postupku, mogućnost vođenje postupka i u odsutnosti druge strane koja je uredno pozvana, snošenje troškova postupka, zastarelost postupka. Utvrđenim pravilima se vrši usaglašavanje odredbi Zakona koje se odnose na vođenje disciplinskog postupka zbog povrede antidoping pravila sa obavezujućim odredbama Svetskog antidoping kodeksa i Međunarodnim standardima upravljanja rezultatima.

Izmene u članu 13. su izvršene radi usklađivanja Zakona sa Zakonom o sportu i utvrđenim izmenama u članu 24. Zakona, koje se odnose na sastav Upravnog odbora Antidoping agencije.

Članom 14. su izvršene izmene u članu 37. Zakona, koje se odnose na žalbu na rešenje sportskog inspektora. Izmenama u stavu 2. Zakona, je precizirano da se na rešenje sportskog inspektora može izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove sporta, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja. Važeći Zakon o inspekcijskom nadzoru donet je nakon donošenja važećeg Zakona o sprečavanju dopinga u sportu. U procesu ispitivanja usaglašenosti Zakona sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru, u kome su učestvovali konsultanti USAID Projekta za bolje uslove poslovanja (BEP) i Balkanskog centra za regulatornu reformu, kao ugovarača USAID BEP-a, ustanovljeno je da je član 37. Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, delimično usaglašen sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru, odnosno da je ovaj član usaglašen sa čl. 21, 22, 25, 27 i 28. Zakona o inspekcijskom nadzoru, a da je potrebno usaglašavanje sa članom 39. Zakona o inspekcijskom nadzoru, kojim se uređuje pitanje žalbe. U članu 37. stav 2. Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, utvrđeno je "Odluke sportskog inspektora donete u vršenju inspekcijskog nadzora iz stava 1. ovog člana, konačne su u upravnom postupku.ˮ, dok je članom 39. Zakona o inspekcijskom nadzoru, utvrđeno da se protiv rešenja inspektora može izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostave pisanog rešenja. U skladu sa iznetim, potrebno je uskladiti odgovarajuće odredbe Zakona o sprečavanju dopinga u sportu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru, te precizirati da inspektor u toku vršenja nadzora pisane odluke donosi u formi rešenja, što je u skladu i sa Zakonom o opštem upravnom postupku. Na to upućuje i činjenica da je Vlada Republike Srbije Zaključkom 05 Broj: 011-701/2018 od 31. januara 2018. godine, predvidela obavezu usklađivanja zakona sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru.

U članu 15. izvršena je izmena člana 38. stav 2. Zakona, tako što je precizirano da se kvalifikovani (teži) oblik krivičnog dela "omogućavanje upotrebe doping sredstavaˮ odnosi na maloletna lica, a ne na "maloletnikeˮ kako je sadržano u važećoj odredbi Zakona. Izmena je potrebna jer se odredbama Svetskog antidoping kodeksa zahteva posebna zaštita za sva lica koja još nemaju 18 godina. Prema članu 112. stav 9. Krivičnog zakonika Republike Srbije, pojam "maloletnikˮ obuhvata lice koje je navršilo četrnaest, a nije navršilo osamnaest godina. Nasuprot tome, prema članu 112. stav 10. Krivičnog zakonika, pojam "maloletno liceˮ obuhvata svako lice koje nije navršilo osamnaest godina.

U članovima 16 ‒ 18. izvršene su izmene u čl. 40 ‒ 42. Zakona, koje se odnose na visinu prekršajnih sankcija (visina sankcije u članu 40. stav 1. Zakona se usaglašava sa visinom sankcije iz člana 175. stav 1. Zakona o sportu), kao i na preciziranje pojedinih prekršaja. Izmene su uslovljene drugim izmenama Zakona o sprečavanju dopinga u sportu. Izmene u članu 40. stav 1. kojima su reči "nacionalna sportska asocijacijaˮ zamenjene rečima "nadležni nacionalni sportski savezˮ su učinjene radi usaglašavanja odredbe člana 40. Zakona, sa odredbama čl. 4. i 10. Zakona.

Članom 19. utvrđen je rok za donošenje akata od strane Antidoping agencije koje je ona ovlašćena doneti na osnovu ovog zakona, i utvrđen rok do koga su organizacije u oblasti sporta dužne da usklade svoj rad sa odredbama ovog zakona.

Članom 20. propisano je stupanje na snagu Zakona nakon objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije"

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 09.04.2021.