KRIVIČNI ZAKONIK: Za objavu privatnih slika preti tri godine zatvora, ali gonjenje za ovo krivično delo preduzima se po privatnoj tužbi
Dan posle Međunarodnog dana žena, javnost u Srbiji zapanjila je informacija da su na društvenoj mreži za dopisivanje „Telegram”, koja ima više od 36.000 članova iz naše zemlje i okruženja, muškarci poslednjih dana podelili na stotine eksplicitnih privatnih snimaka i fotografija svojih bivših devojaka. Uz video-zapise i fotografije, članovi grupe „eks Ju balkanska soba” u kojoj su deljeni video-zapisi i fotografije, objavljene su i adrese i brojevi telefona devojaka. Ono što posebno zabrinjava jeste to što su deljene i fotografije na kojima su maloletnice.
U konkretnom slučaju, prema rečima Gorana Ilića, zamenika republičkog javnog tužioca, verovatno je reč o krivičnom delu neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimaka (Krivični zakonik ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019)).
– Kod krivičnog dela se zahteva da navedene aktivnosti osetno zadru u privatni život lica koje je prikazano na fotografiji, portretu ili filmu. Dakle, da objavljivanje i prikazivanje spisa, fotografije i slično proizvede grubu ili intenzivnu povredu privatnosti neke osobe. Za razliku od krivičnog dela neovlašćeno fotografisanje, kod ovog krivičnog dela je neophodno da spis, portret ili snimak budu prikazani većem broju ljudi bez pristanka. Ako je reč o maloletnim osobama pristanak za objavljivanje ili prikazivanje fotografije ili snimka morali bi da daju roditelji ili staratelji – objašnjava Ilić.
Za osnovni oblik krivičnog dela predviđena je kazna do godine dana zatvora i goni se po privatnoj tužbi, dok je za teži predviđeno gonjenje po službenoj dužnosti – za ovaj oblik krivičnog dela zaprećena je kazna do tri godine zatvora.
– Ukoliko su uz fotografije na društvenoj mreži objavljivani i podaci o ličnosti moglo bi da se radi i o krivičnom delu neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka – navodi zamenik republičkog javnog tužioca.
Napredak tehnologije i nova sredstva komunikacije, smatra Ilić, zahtevaju da se izvrši revizija načina na koji su normirana krivična dela protiv slobode i prava čoveka i građana naročito krivična dela kojima se ugrožava privatnost, koja je postala ranjivija upravo zbog tog napretka.
– Sa tim u vezi morale bi da se preispitaju i propisane krivične sankcije, jer su za ta dela zaprećene krivične sankcije koje nisu u funkciji zaštite ugrožene privatnosti ljudi, odvraćanja učinilaca od vršenja krivičnih dela ili ostvarivanja pravednosti i srazmernosti između učinjenog dela i krivične sankcije. Poseban problem je i to što se gonjenje za ovo krivično delo preduzima po privatnoj tužbi – zaključuje Ilić.
Izvor: Vebsajt Politika, Miroslava Derikonjić, 10.03.2021.Naslov: Redakcija