ZAKON O NASLEĐIVANJU: Usmeno zaveštanje i isključenje naslednika (II deo)

Prema javno dostupnim informacijama o slučaju Gutović, a to je u ovom trenutku samo ono što je objavila Milica Gutović na svom Facebook profilu, svedoci usmenog zaveštanja svedočili su da je Milan Gutović iz nasleđa isključio troje naslednika - dve ćerke i unuku.

Da li je sve ovo bilo kao što je opisano u javnosti, nije nam poznato, ali potrebno je detaljnije objasniti kako se neko isključuje iz nasledstva i iz kojih razloga je isključenje dopušteno.

Zakon o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95, 101/2003 - odluka USRS i 6/2015) propisuje da isključenje mora biti u obliku potrebnom za zaveštanje. Kako zaveštanje može biti usmeno, tako i isključenje dakle, može biti usmeno. Odredba kojom se međutim naš zakonodavac nije baš proslavio, glasi: Isključenje mora biti izraženo na nesumnjiv način, a poželjno je navesti i uzrok isključenja.

Ovo je jedinstven primer da zakon propisuje da je određeno ponašanje “poželjno”, kao da se ne radi o obavezujućem propisu, već pre o nekakvom uputstvu za sačinjavanje izjave. Dakle, zakon ne zahteva od ostavioca da objasni zašto isključuje naslednika, ali propisuje listu razloga koji su dopušteni, propisuje da razlozi moraju postojati u trenutku smrti ostavioca i stavlja u zadatak onome ko se na isključenje poziva da dokaže njegovu osnovanost.

Kako bi to izgledalo u slučaju Gutović?

Milan je mogao da isključi svoje naslednike (ćerke) a da tom prilikom ne navede razlog za isključenje. Zakon navodi da se može isključiti naslednik koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o ostavioca, a potom konkretizuje u čemu se to ogrešenje može sastojati:

• ako se naslednik uvredljivo ili grubo odnosio prema zaveštaocu,
• ako je umišljajno učinio krivično delo prema zaveštaocu, njegovom detetu, usvojeniku, bračnom drugu ili roditelju,
• ako se odao neradu i nepoštenom životu.

Ono što je sigurno, to je da su razlozi za isključenje morali da postoje u trenutku njegove smrti, a na ostalim naslednicima (po informacijama iz medija - njegovim sinovima) je da pokušaju da dokažu da su ti razlozi postojali, a da ih Milan pritom možda nije ni naveo. Dakle, moguće je da neko izjavi da isključuje naslednika, da pritom ne objasni zašto, a da onda drugi naslednik kojem to isključenje ide u prilog, nagađa kojim se razlogom ostavilac vodio i da pokuša da dokaže njegovo postojanje.

U pitanju je neprecizno i kako vidimo, veoma zbunjujuće zakonsko rešenje koje unosi mnogo pometnje u pravni saobraćaj. Pritom, iz medija saznajemo da je Milan navodno, isključio iz nasleđa svoju maloletnu unuku.

Ne samo što Milanova unuka svakako nije pozvana na nasleđe (jer ima majku koja nasleđuje) pa takvo isključenje i ne bi imalo smisla, već je teško zamislivo i da je maloletna unuka (ne navodi se njen uzrast) već postigla da se teže ogreši o svog dedu, npr. odavanjem neradu i nepoštenom životu (?!)

Ne poznajemo nijednog od aktera slučaja Gutović i nemamo uvid u predmet, pa je ova analiza zasnovana na informacijama dostupnim u medijima. Ovaj slučaj je međutim dobar primer koji ilustruje neophodnost da se Zakon o nasleđivanju koji datira iz 1995. godine, nakon tri decenije precizira i otklone njegovi krupni nedostaci. Nasuprot zakonskom tekstu, ovde se slobodno može reći da je tako nešto poželjno.

Izvor: Vebsajt Lawlife, advokati Kristina Kostić Radulac i Miloš Radulac, 07.04.2024.
Naslov: Redakcija