PREDLOG IZMENA KODEKSA NOVINARA SRBIJE: Predviđena zabrana korišćenja veštačke inteligencije, pravo na zaborav, prenošenje informacija i fotografija sa društvenih mreža i digitalnih platformi, zabrana retorike koja može podsticati na agresivno ponašanje

Zabrana snimanja i izveštavanja sa sahrana, osim u slučaju javnih ličnosti, korišćenje veštačke inteligencije, pravo na zaborav, prenošenje informacija i fotografija sa društvenih mreža i digitalnih platformi, zabrana retorike koja može podsticati na agresivno ponašanje, samo su neke od novina koje donosi predlog izmena Kodeksa novinara Srbije.

Novinarsko "Sveto pismo" je predstavila Radna grupa sastavljena od predstavnika Saveta za štampu, UNS, NUNS, Asocijacije medija i Lokal presa, čime je počela javna rasprava i trajaće do 7. maja.

Novi Kodeks kaže: mediji mogu koristiti veštačku inteligenciju u stvaranju sadržaja, ali na društveno odgovoran i srazmeran način. To znači da su dužni da obaveste javnost da je određeni tekst ili prilog kreiran korišćenjem alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.

Kodeks ima 10 poglavlja, koja bliže definišu istinitost, nezavisnost, odgovornost, sukob interesa, poštovanje dostojanstva, poštovanje privatnosti, časna sredstva kojima novinar dolazi do informacija, izvore informacija, zaštitu autorstva i zaštitu novinara.

Veliki deo novina odnosi se na digitalne platforme i društvene mreže. Kako se navodi, njih treba tretirati kao bilo koji drugi izvor informacija. Budući da je novinar dužan da konsultuje najmanje dva nezavisna izvora koja će potvrditi informaciju, to se odnosi i na sadržaje preuzete sa mreža i platformi - ne mogu se uzeti bez provere.

Privatne podatke, uključujući i privatne fotografije, video i druge zapise objavljene na mreži ili drugoj platformi, moguće je objavljivati samo uz prethodnu saglasnost vlasnika. Izuzetak je kada interes javnosti preteže nad pravom na privatnost ili kada ih je ta osoba namenila javnosti. Podaci iz privatnog života javnih ličnosti objavljuju se ako je to u javnom interesu.

Ukoliko se u okviru privatnih podataka i zapisa jedne osobe nalaze privatni podaci drugih (na primer, tagovi na društvenim mrežama), novinar i medij su dužni da sakriju njihov identitet, osim ako i za te osobe preteže interes javnosti.

U Kodeksu se prvi put predviđa pravo na zaborav. To znači da urednik medija može ukloniti ime i podatke o ličnosti sa onlajn medija na zahtev osobe čija su prava povređena, pod uslovom da objavljivanje tih podataka nije u javnom interesu ili da ne preteže nad zaštitom privatnosti.

U slučaju nestanka ili otmice deteta, novinari mogu objaviti identitet i sliku, a po prestanku potrebe za jasnom identifikacijom, potrebno je da ih odmah uklone. Prema rečima Olivere Milošević iz Radne grupe, slučaj nestale devojčice Danke iz Bora biće test za sve medije. Naime, kada se sistem "amber alert" isključi, svi će morati da obrišu njenu fotografiju i lične podatke.

Nije dozvoljeno ni antidatiranje i naknadna izmena vremena objave sadržaja. Autocenzura se smatra kršenjem profesionalnih i etičkih normi, a izmišljanje neimenovanih izvora teškim prekršajem Kodeksa. Zabranjeno je učestvovanje u proganjanju pojedinaca, a ekonomski i politički interesi izdavača ne smeju da proizvedu netačno, pristrasno, nepotpuno informisanje javnosti. Sa žurnalističkom profesijom nespojiv je rad u PR, marketinškim i agencijama za lobiranje, državnim organima i institucijama, političkim partijama, bezbednosnim službama.

Novinari i urednici ne smeju da objavljuju materijal pribavljen uz pomoć skrivenih kamera i prislušnih uređaja, izuzev kada se time štiti javni interes.

Jedna od odredbi koja bi mogla da izazove polemike tokom javne rasprave jeste ona da novinar mora da koristi rodno osetljiv jezik. U nastavku se dodaje da mora da se trudi da ravnomerno uključi sagovornike različitih grupa relevantnih za temu (rod, etničko poreklo, starosno doba, seksualna orijentacija) i da odgovorno pristupa različitostima u društvu.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 02.04.2024.
Naslov: Redakcija