Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O UTVRĐIVANJU POREKLA IMOVINE I POSEBNOM POREZU: Poreska uprava pokreće postupak kontrole ako se u "prethodnom postupku učini verovatnim" da u najviše tri uzastopne kalendarske godine u kojima je fizičko lice uvećalo imovinu, postoji razlika između nje i prijavljenih prihoda, veća od 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti


Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu ("Sl. glasnik RS", br. 18/2020 - dalje: Zakon) po stopi od 75 odsto, počinje da se primenjuje od 12. marta 2021. godine, do kada bi Poreska uprava trebalo da obezbedi posebnu jedinicu koje će se baviti njegovom naplatom. Savetnik za poreze Đerđ Pap kaže da ne očekuje značajne rezultate od primene tog Zakona.

Zakon je donet početkom prošle godine sa odloženom primenom od godinu dana i uređuje postupak utvrđivanja imovine fizičkog lica, njeno uvećanje i poseban porez na imovinu za koju fizičko lice ne može da dokaže da je steklo na zakonit način.

Poreska uprava pokreće postupak kontrole ako se u "prethodnom postupku učini verovatnim" da u najviše tri uzastopne kalendarske godine u kojima je fizičko lice uvećalo imovinu, postoji razlika između nje i prijavljenih prihoda, veća od 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Teret dokazivanja uvećanja imovine u odnosu na prijavljene prihode fizičkog lica je na Poreskoj upravi, a na fizičkom licu je teret dokazivanja da je na zakonit način steklo imovinu koja je veća od prijavljene.

Poreska uprava bila je dužna da obrazuje posebnu organizacionu jedinicu za utvrđivanje porekla imovine u koju spadaju nepokretne stvari, stan, kuća, poslovna zgrada i prostorije, garaža, zemljište.

U imovinu se ubrajaju i finansijski instrumenti, udeli u pravnom licu, oprema za obavljanje samostalne delatnosti, motorna vozila, plovni objekti, vazduhoplovi, štedni ulozi, gotov novac i druga imovinska prava.

Poreska uprava može da koristi sve vrste evidencija i podataka koje poseduju nadležni organi, a postupak se sprovodi na osnovu analize rizika, u skladu sa godišnjim smernicama koje donosi direktor Poreske uprave i one nisu javno dostupne.

Savetnik za poreze Đerđ Pap rekao je da ne očekuje značajne rezultate od primene tog Zakona.

"Postupak provere imovine je komplikovan i dugotrajan jer u Srbiji nema svih validnih podataka o prihodima", rekao je Pap.

Dodao je da se u zemljama EU proverava kada neko kupi skupoceni auto ili neku nekretninu da li su mu to omogućili prihodi, a da je to lako utvrditi jer nema "sive" isplate zarada kao u Srbiji.

On je rekao da je institut unakrsne provere imovine, koji je pandan proveri koja je sada uvedena, unet u Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018, 86/2019 i 144/2020) 2002. godine, ali da iz neobjašnjivih razloga nikad nije primenjen.

Podsetio je da je 2003. godine propao pokušaj naplate poreza na ekstraprofit i da je vraćen novac koji je bio naplaćen biznismenu i vlasniku Mobtela Bogoljubu Kariću.

Istakao je da je za sprovođenje svakog Zakona, pa i za ovaj neophodna politička volja.

Izvor: Vebsajt N1, 07.01.2021.
Naslov: Redakcija